Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

DA LI ĆE VAŠ BRAK OPSTATI?

Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog.

Većina ljudi ulazi u brak sa namerom da on traje do kraja života. Neki brakovi su dovoljno dobri , neki su srećni , a ima veliki broj onih koji su toksični ali još uvek traju dok se veliki procenat brakova ipak razvede. Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog. Poput zdrave hrane , dovoljno tečnosti i redovne fizičke aktivnosti . Pomaže nam da živimo kvalitetnije i duže. Loš brak je isto tako faktor razboljevanja, mentalnog i fizičkog kao i pušenje, alkohol, droga i ostale nezdrave navike. Koji su to pokazatelji da brak ima velike šanse da opstane?

1.Zadovoljstvo partnerskom relacijom. (Koliko ste zadovoljni tom relacijom koju ste sa partnerom napravili? Ocenite svoju relaciju ocenom od 0 do 10 na primer.)

2.Kapacitet ili sposobnost vas dvoje kao para da realizujete vaše partnerske zadatke kroz život? (Pitajte se pružate li jedno drugom podršku u: roditeljstvu , u zarađivanju novca, u podeli kućnih poslova , imate li jedno u drugo poverenja, dobijate li i dajete li poštovanje, dobijate li i dajete li jedno drugom podršku kada je teško nekom od vas dvoje? Imate li dovoljno intime, poljubaca, zagrljaja i seksualnosti ?)

3.Repair mehanizmi. To su sposobnosti vas dvoje da savladate svađe i konflikte jer do njih neminovno dolazi. (Pomirite li se i koliko brzo ? Na koji način se obično mirite?)

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na prethodna pitanja onda imate velike šanse da opstanete. Zdrav brak je odnos dvoje ljudi koji su sposobni za bliskost i posvećenost partnerskoj relaciji u kojoj prihvataju jedno drugo sa vrlinama ali i sa manama. Svi imamo mane kao i vrline. Ukoliko prihvatate svog partnera sa manama i dalje osećate prema njemu ljubav onda je to pun pogodak i put ka uspehu vašeg braka.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize. One su normalne. Ono što porodični i bračni psihoterapeuti očekuju jeste da će svaki brak proći kroz sledeće normativne krize:

1.Panika zbog privrženosti . (Pre nego stupite u brak , ne bojte se ako osećate paniku zbog toga što ste se vezali . To je normalno i očekivano.)

2. Prva godina zajedničkog života .( U prvoj godini zajedničkog života očekujte blagu krizu jer vam se mnoge stvari ne moraju dopasti. Na primer , neke navike vašeg partnera, odnos prema novcu i slično tome. Vreme je da upoznate nekog u kontekstu življenja sa nekim . Pokušajte da prihvatite mane i neke čudne navike vašeg voljenog ili voljene.)

3. Prva i svaka naredna trudnoća i rođenje deteta. (Bebe su divne ali kada dođu na svet suočićete se kako sa radošću ali tako i sa : umorom , nespavanjem, strahovanjem, odgovornošću i to će , sasvim očekivano staviti vaš brak pred izazove. Može vam se desiti i da vam se vaš partner uopšte ne dopadne u ulozi roditelja. )

4.Nezaposlenost. ( Periodi nezaposlenosti će iziskivati da se jedan partner dodatno napreže da obezbedi porodicu materijalno , a umesto da kritikujete vašeg partnera jer privremeno traži posao , dajte mu podršku i ohrabrenje da on ili ona to mogu i da će uspeti .)

6. Adolescencija sina ili ćerke i njihova prva ozbiljna partnerska veza. (Može kod vas izazvati suošavanje sa sopstvenim starenjem i bliskim odlaskom dece od kuće iako ste istovremeno srećni zbog vaše dece. Ne brinite. Ova osećanja su normalna .)

7.Prazno gnezdo. (Period kada su deca započela živote van kuće može vam se činiti strašan i možete biti tužni . Ali oni partneri koji su negovali svoj odnos sada mogu trošiti vreme na :putovanja , zajedničke šetnje , izlaske i druženje sa prijateljima. Ne zaboravite da je uspešan roditelj onaj koji je podigao decu kojoj on više nije potreban , osim u smislu održavanja bliskih odnosa.)

8. Opadanje seksualne aktivnosti. (Javlja se sa godinama ali nije bauk . Ne morate od sebe kao para očekivati da budete intimni onim tempom kao u dvadesetim. Dokle god imate dovoljno zagrljaja , poljubaca i intimu onda kada uspete, nema razloga za paniku. Mrtav brak je onaj u kome nema intime duže od šest meseci i u tom slučaju , obratite se porodičnom psihoterapeutu.)

9. Postajanje bakom i dekom. (Koliko god je srećan događaj opet se ne morate dopasti jedno drugome u ulozi bake i deke pa to može izazvati konflikte, a opet jeste jedno suočavanje sa sopstvenim starenjem. Ne očajavajte. Ne možemo živeti samo dok smo mladi i budite zahvalni za godine koje ste dočekali .)

Ukoliko ove krize prođete uspešno i savladate konflikte , vaš brak je jedna dobra i zdrava partnerska relacija . Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brak je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti. Koje su to bolesti braka koje predviđaju sa velikom tačnošću da on neće uspeti ?

Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brat je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti.

LETALNE (SMRTNE) BOLESTI BRAKA :

1.Prezir. (Kada ka partneru osećate potajan ili otvoren prezir , kolutate očima i pokazujete da ga ne poštujete ili on to radi ka vama i ukoliko takvo stanje dugo traje.)

2. Kriticizam. (Ukoliko kritikujete neprestano jedno drugo , nazivate jedno drugo imenima poput: stoko , đubre , kretenu i slično … )

3. Odbrambenost. (Stalno imate osećaj da ste napadnuti od partnera pa ste stalno u modu da se branite i pravdate.)

4.Podizanje zida .(Distancirali ste se , ne komunicirate dovoljno , živite jedno pored drugog umesto jedno sa drugim, ne vodite ljubav i slično …)

Ukoliko su se letalne (smrtne ) bolesti braka pojavile u vašem braku , hitno se obratite porodičnom psihoterapeutu.

Tekstove o braku možete čitati i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Roditeljstvo

PSIHOLOŠKA OTMICA DECE (alijenacija)

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Otuđivanje se najčešće dešava tokom razvoda braka , a može se desiti i u porodici gde se roditelji ne razvode. Roditelj sa kojim dete odbija kontakt zove se stručno targetirani roditelj ,a roditelj koji dete podgovara protiv drugog roditelja zove se stručno roditelj alijenator ili otuđivač. Roditelj otuđivač može koristiti različite taktike. Npr. majka može govoriti ćerki da je otac jako loš i da je rasturio porodicu , našao drugu ženu , da ih je ostavio na cedilu i da je tata ne voli te da je uopšte više i ne zove dok u stvarnosti otac zove majku kako bi pokušao da dobije ćerku na telefon ali majka odbija da dozvoli kontakt bivšeg supruga sa detetom . Decu podjednako otuđuju i majke i očevi . U glavi deteta stvara se konflikt i dete razume da što manje kontakta ima sa targetiranim roditeljem to će više osigurati ljubav roditelja otuđivača. Dete razume da nekako mora da bira jednog roditelja i lagano počinje demonstrirati osećanja i ponašanja kao što su: ljutnja, bes i u poslednjoj tački mržnja prema targetiranom roditelju . U poslednjoj tački alijenacije dete odbija kontakt sa targetiranim roditeljem , vrlo verovatno i sa svim rođacima koji su u vezi sa tim roditeljem npr. ukoliko je dete otac otuđio od majke dete naposletku odbija kontakt ne samo sa majkom nego i sa bakom i dekom po majci. Dete je zapravo psihološki oteto, potpuno otuđeno od jednog roditelja i njegove familije iako nikada pre toga nije imalo loš odnos sa tim roditeljem . Otuđivanje dece se može desiti maltene preko noći . U svojoj psihoterapijskoj praksi sretala sam decu koja nakon tri dana provedena sa roditeljem koji otuđuje ne žele više nikakav kontakt sa drugim roditeljem sa kojim su do juče održavala normalan kontakt. Nakon ovakve psihološke otmice ostaju opustošene čitave familije. Dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja , a taj roditelj i njegovi bližnji nose slike i sećanja na svoju ćerku ,sina, unuku ili unuka koji šeta živ ovom zemljom ali je tako dalek i verovatno njega ili nju neće videti više nikada tokom svojih života jer je dete psihološki potpuno oteto. Otuđivanje dece je najsuroviji vid porodičnog nasilja . Roditelj otuđivač je nasilnik , dete je oružje ili sredstvo kojim će se kazniti drugi roditelj – targetirani roditelj. Dakle dete i targetirani roditelj su ovde žrtve teškog i podmuklog oblika psihološkog nasilja .

Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

B.L je obožavao svoju ćerku Anitu. B.L je imao teško detinjstvo . Neodgovornog oca i on i braća su sa majkom kao mali prošli ne samo kroz napuštanje od strane oca nego i neimaštinu. Majka se borila da zaradi ali bilo je to teško vreme za celu porodicu . Materijalno je bilo jedva izdržljivo za njih. Pa opet ta majka podigla je divnu decu i kroz tako teške uslove. B.L imao je anđeosko srce . Sve što je želeo bilo je da ne bude bez novca i da njegova ćerka ne ostane bez oca kao što je on ostao . Sećanja na loša detinjstva bole i ponekad jedino što želimo je da uradimo korekciju . Da korigujemo sve što možemo da naša deca ne prođu kao mi sami dok smo bili mali. B.L je radio krvnički . Bio je jedan od najboljih frizera u Štutgartu . U psihoterapiji pratila sam kako je prošao težak put od napuštanja salona za vlasnika kod koga je radio do otvaranja sopstvenog salona. Na tom putu prošao je i period nezaposlenosti , period strahovanja da li će uspeti , period kada smo u psihoterapiji zajedno računali kako da ostane dovoljno novca od ušteđevine i ponekog šišanja po kućama i za njega i za ćerku dok se njegov salon ne otvori i…. uspeo je. Bila je to žilava i rezilijentna , borbena ličnost koja je umela da preživi bez cvonjka i da deli sa svima koliko može onda kada materijalno dobro ide. Patio je od gastritisa psihosomatske prirode i usled stresa imao bi bolove u stomaku. Svoju mezimicu , ćerku Anitu bi viđao vikendom jer je ona živela kod majke od koje je B.L bio razveden. Naše sesije psihoterapije bi se često vrtele oko njegove ljubavi za ćerku i jedno veče je i mala Anita prisustvovala psihoterapiji . Pričala mi je o svom papi (tako ga je zvala) i o tome koliko joj je lepo kada je kod njega. B.L bi živeo za dan kada će Anitu videti i preko radne nedelje bi se trudio da radi do iznemoglosti kako bi prema njoj vikendom mogao biti galantan …. želeo je da ona ima sve što poželi. I tako je i bilo. Sve do jednog dana…

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju .

Sve do dana kada je Anita prestala da se javlja svom papi na telefon…jer joj majka nije dala. Sve do dana kada prvi vikend nije došla kod svog pape…jer joj mama nije dala. Prolazili su dani i sedmice. B.L je počeo da biva ozbiljno zabrinut. Ni traga ni glasa on njegove voljene ćerke. Bivša supruga- Anitina majka je hladnokrvno govorila da Anita ne želi da ide kod njega na vikend jer se žalila da joj razne stvari u njegovoj kući smetaju i davala je gomilu izgovora kao razloge zašto ćerka ne želi da ga vidi i čuje. Ti majčini zlonamerni izgovori su zapravo bili čisto smeće. U psihoterapiji smo smišljali taktike kako da pokušamo da ubedimo Anitinu majku da mu dozvoli da viđa ćerku. Znali smo da je psihološka otmica deteta bila u pitanju. Anitu je majka otuđila od oca. B.L je kopnio tih meseci. Mentalno i fizički .

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda i kako se oseća targetirani roditelj (roditelj od koga je dete otuđeno) u psihoterapiji, reći ću vam. Kopni jer je žrtva podmuklog vida porodičnog nasilja. Nasilja u kome niko nikoga ne tuče i ne udara. Nasilja u kome niko na nikoga čak ni ne viče. Nasilja u kome je sasvim tiho opustošena duša jednog roditelja i sasvim tiho opustošena duša jednog deteta . Deteta koje ne sme da prizna da želi da vidi drugog roditelja . Mora u sebi tu želju da uguši . Mora jer u svojoj glavi razume poruke koje mu šalje roditelj otuđivač . Da je drugi roditelj loš , da mora da ga izbaci iz života , da mora da ostane verno porodičnim zahtevima. Dete će se tako i ponašati ,a negde u sebi nadaće se da targetirani roditelj ipak neće odustati od njega kroz život iako će se prema njemu ponašati kao da ga više ne želi za majku ili za oca.

B.L je imao kao i svi očevi u ovoj situaciji dilemu da li da odustane od svoje Anite ukoliko ga ona ne želi više za oca. Nije znao kako da nastavi da se bori za ćerku koja ga više neće. Jednog dana je sa sve uznapredovalim gastritisom od tuge i stresa zbog ćerke , stao ispred zgrade gde je mala Anita živela i u sred Štutgarta čuli su se ispred te zgrade povici : Anitaaaaa, Anitaaaaa, Anitaaa!!! Otac je vikao njeno ime u nadi da će ga ona čuti i da će joj time dati do znanja da neće odustati od nje , da je voli i da joj da do znanja da otac na nju misli. Čekao ju je i jedno jutro ispred škole da majka ne zna samo da bi je zagrlio. Mala Anita se plašila i da mu priđe jer je znala da će je majka grditi ali uspeo je tog dana da dobije jedan mali zagrljaj za koji se mala Anita nadala da je majka neće kritikovati. Završio je posle toga i na infuziji nekoliko dana jer mu je i fizički bilo sve lošije zbog otuđivanja ćerke. Ali nije odustao . Borac kao B.L ne odustaje .Ili da viđa ćerku ili neka umre – tako je razmišljao . Uostalom šta čini život bez njegovog deteta smislenim , pitao se? Alarmirao je sve moguće institucije u Štutgartu -od Socijalnog rada sve do suda i nakon nekoliko meseci borbe mogao je da vidi Anitu.

Morali su da ponovo rade na uspostavljanju kontakta jer se deca koja su otuđivana plaše , zbunjena su i očekuju da će biti kažnjena od roditelja otuđivača ako vas ponovo prihvate ali se potajno negde u sebi nadaju da nećete odustati od njih nikada. Čak iako vas vidno odbacuju. -Papa , čula sam te ono veče kada si vikao ispred zgrade moje ime. Znala sam da si tu i znala sam da me voliš. Ali srce mi je lupalo i bojala sam se šta će mama reći ako ti se javim….bile su reči male Anite kada je ponovo počela da viđa svog papu B.L. Ukoliko ste vi i vaše dete žrtva otuđivanja ne odustajte od borbe…nikada . Ova je priča istinita i pisana je uz dozvolu B.L. Tu je da bi vas osnažila i podržala da prepoznate psihološku otmicu svog deteta i da bi vas osnažila da ne odustanete od svog deteta čak i ako vas ono odbija i čak iako morate da se borite sudskim putem da biste viđali svoje dete ponovo.

Više o neadekvatnom roditeljstvu možete čitati ovde:https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje

ZAŠTO JE POZICIJA LJUBAVNICE ŠTETNA ZA VAS?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

Iako može početi kao uzbudljiva avantura , veza sa oženjenim muškarcem retko kada tako i završi. Ako razmišljate da započnete vezu sa oženjenim muškarcem ili ukoliko u njoj već jeste , razmislite o tome da se upuštate u vrstu ljubavi koju zapravo ne zaslužujete. Zdrava ljubav se može doživeti samo sa slobodnom osobom.

1.On vam se nikada neće potpuno posvetiti. Ukoliko nije potpuno posvećen ženi kojoj je dao zakonsko obećanje zašto misliš da će tebi biti odaniji? Čak i da to želi on to ne može jer će se uvek plašiti da će ga supruga otkriti te će imati probleme u braku ,a još više će se plašiti da supruga ne otkrije ovu tajnu njihovoj deci koja bi ga onda mogla i odbaciti. Veruj mi ovo drugo je možda i najveći strah oženjenih muškaraca koji varaju svoje supruge.

2.Na tebe će se gledati kao na razbijača porodice. Postoji stigma protiv žena koje imaju afere s oženjenim muškarcima. Iako je muškarac jednako kriv, u očima društva tebe će gledati kao na razbijača porodice .

3.On će te uvek stavljati na drugo mesto. Moguće je da ćeš dugo verovati kako će te staviti na prvo mesto samo dok te ne zavoli dovoljno ili dok ne uvidi da si ti bolja za njega od njegove supruge. Mogu proći decenije čekajući Godoa. Ovako nešto se dešava u jako malom procentu i retko ko ostavlja svoju suprugu zbog ljubavnice. Bez obzira koliko si :dobra, lepa i pametna on će uvek stavljati suprugu i decu na prvo mesto.

4.Nećeš se moći osloniti na njega. Kada ste u vezi s oženjenim muškarcem, biće vam teško osloniti se na njega jer će njegova prva obaveza uvek biti supruga. Ukoliko ti bude potreban za emocionalnu podršku ili ukoliko si na primer bolesna i treba ti partner da povede računa o tebi tih dana , vrlo je moguće da on neće biti dostupan jer ima obaveze prema deci i supruzi i ne želi da oni saznaju za njegov paralelni odnos sa tobom. Poražavajuće je da budeš ostavljena sama npr. u bolesti onda kada ti treba partner da ti ode po namirnice ili te odveze lekaru i ne treba to da doživljavaš.

5.Vaša veza se zasniva na fantaziji. Provodite malo vremena zajedno i u tim periodima je obično sve predivno. Ne plaćate račune zajedno , ne brinete o domaćinstvu ,o deci i ne borite se sa životnim usponima i padovima. Zapravo od tih malih intervala u vremenu kada je sve sjano , gradiš fantazam kako imate idealan odnos, a verovatno to radi i on. Ipak , svakodnevni bračni i porodični život je mnogo zahtevniji od toga i zato se molim te probudi.

6.Praznike ćeš provoditi sama. Većina ljudi u brakovima oko praznika oima obaveze sa porodicom. Čak iako te na kratko poseti za praznike ,većinu vremena će biti sa porodicom , a ti ćeš biti usamljena i tužna. To niko ne zaslužuje pa tako ni ti .

7.Afera je nezdrava veza. Zdrave veze počivaju na : iskrenosti, prisutnosti, uzajamnoj podršci, nezi ,brizi i zajedničkim ciljevima i planovima. Afera nema ništa od toga.

8.Vaša veza će biti nebalansirana. Oženjen muškarac će uvek diktirati : kada , gde , koliko dugo ćete se videti. On će često određivati ​​tempo odnosa. Ti možda imaš puno vremena za njega, ali on će imati samo nekoliko sati za tebe

9. Imaćete jako malo slobode. Tajnost-to je ono što preljubu obeležava. BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU , nećete se olako kretati po gradu, a još manje ćete spontano putovati ili ići na izlete.

10. Lagaćeš porodicu i prijatelje. Verovatno zato što nećeš želeti da znaju da si sa osobom koja je u braku. Laganje možda nije deo tvog karaktera ali će postati u vezi sa oženjenim muškarcem . Zapitaj se da li želiš da postaneš neko ko laže svoju porodicu i prijatelje ?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

POSLEDICE VEZE SA OŽENJENIM MUŠKARCEM

Mnogo je posledica veze sa oženjenim muškarcem. One ne uključuju samo tebe nego i njegovu suprugu , a i decu. Afera se pre ili kasnije otkrije. Supruga može doživeti traumu kada sazna , može imati simptome posttraumatskog stresnog poremećaja , obrnuće joj se naopačke sve ono u šta je verovala i u šta se ulagala , smanjiće joj se samopoštovanje i najčešće ona neće napustiti supruga bez obzira na saznanje . Deca ukoliko saznaju za vas , mogu takođe biti u stanju tugovanja i ljutnje na oca.

Posledice postoje i za tebe. Čekanje i čekanje da ti se on javi će istrošiti tvoje mentalno zdravlje, ostavljajući u tebi strepnju . Dok imaš besane noći i brineš hoćeš li ga sledeći put videti, on verovatno čvrsto spava u svom krevetu. Što duže ostaneš u ovoj nezdravoj vezi, to ćeš više osećati nisko samopouzdanje. Osećaćeš se se kao da nist važna i da ne zaslužuješ biti nečiji primarni fokus. Vremenom će afera uništiti tvoj osećaj sopstvene vrednosti, što su temeljna uverenja koja imaš o sebi. Dugotrajna tuga: Kad ova veza završi, doživećeš tugu. To se može razviti u produženi poremećaj tugovanja jer je veza bila afera, a podrška koju možeš primiti biće itekako ograničena jer mnogi ljudi koji su tvoja podrška neće imati razmevanja za to što si uopšte i bila sa oženjenim muškarcem , a mnogima nećeš smeti ni reći. Problemi s mentalnim zdravljem: Ljudi se često osećaju jako anksiozno tokom afere, a zatim su izrazito depresivni kada se afera završi. Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka. Stavljaš se u neuravnoteženu dinamiku moći u kojoj ćeš biti druga nakon njegove porodice. Veza je izgrađena na prevari i nedostatku poštovanja. Traženje psihoterapijske pomoći pomoći će ti da se ukloniš iz ovog odnosa i nastaviš dalje ka zdravijim izborima u budućnosti.

Više o preljubi možete čitati : https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija / Roditeljstvo

STRAH OD NAPUŠTANJA

Niko ne želi izgubiti one koje voli. Nisam do sada videla takvu osobu ali sam videla mnoge ljude kod kojih strah od gubitka jeste toliko jak da ih preplavi, preuzimajući mnoge aspekte života i sprečavajući ih da razviju zdrave odnose sa drugima. Strah od napuštanja je stalna zabrinutost da će vas ljudi u vašem životu ostaviti ili odbaciti. Često se u korenu ovoga straha nalazi prošlost u kojoj oni koji su o nama brinuli nisu zadovoljavali naše osnovne emocionalne ili fizičke potrebe. Mi kao deca, nismo u stanju da razumemo da sa našim roditeljima ili negovateljima nešto nije bilo u redu. Recimo, nisu bili najsposobniji da budu roditelji, a to su postali-i to naši. Mi kao deca zaključujemo usled toga iskustva napuštanja da smo mi sami nevoljivi, manje vredni, krivi i loši te da su nas napustili ili zapustili zbog nas samih, a ne usled njihove nesposobnosti da se brinu o deci. Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju. Sve je to napuštanje bez obzira da li roditelji uopšte nisu tu ili su prividno tu. Ove druge , možemo zvati “prividni ” roditelji.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

VRSTE PRIVIDNIH RODITELJA:

1.Roditelji alkoholičari, kockari i zavisnici od droga, a uz to i njihov kozavisnik-drugi roditelj koji nas obično nije zaštićivao od ovog prvog roditelja.

2.Emocionalno nezreli roditelji . Ovo su ustvari večita deca koja ne mogu adekvatno da prepoznaju detetove potrebe pa su u stanju npr. da se ludo zaljube u nekoga ko nije naš otac ili mama i napuste nas. Možda nas više nikada ne potraže pa postaju potpuno odbegli roditelji, a možda ponekad sa nama i održe neki povremeni kontakt u kome opet bivamo manje ili više zanemareni.

3.Antisocijalni roditelji. Oni koji često zaglavljuju zatvorske kazne pa su iz naših života često odsutni.

4.Narcisoidni roditelji. Oni koji su često prividno prisutni ali im mi kao deca ustvari smetamo i opterećujemo ih jer su oni zainteresovani pretežno za sebe i to nam se na razne načine stavlja do znanja. Npr. da ne plačemo kao slabići, da “mršnemo ” u svoju sobu ili da ih ne brukamo pred svetom jer nismo ni za šta i slično tome.

5.Intelektualno ispodprosečni roditelji. Ovi roditelji i sami imaju posebne potrebe te usled svojih intelektualnih ograničenja nisu u stanju da brinu o deci.

6.Radoholični roditelji. Oni koji i imaju dobru nameru u smislu da nam mnogo obezbede ali zbog toga propuštaju veći deo našeg detinjstva. Ovde spadaju i roditelji koji u dobroj nameri provode veći deo našeg detinjstva u drugim zemljama.

7.Roditelji u lošem braku . To su oni roditelji koji su kao “zapleteni rogovi “u vreći. Ne mogu jedno sa drugim, a niti jedno bez drugoga te usled njihovog konstantnog bračnog konflikta i sopstvenog turobnog i bolnog emocionalnog života, ne vide dovoljno nas i naše potrebe dok smo deca.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

Radili su najbolje što su znali ? Nisu i ne moramo ih pravdati time. Svaki bar relativno dobar roditelj radi samorefleksiju. To znači da se bar povremeno pita šta mogu da popravim u svom roditeljstvu, a šta zaista ne mogu pa onda uradi nešto sa tim saznanjem.

On dete voli na svoj način ? Gluposti. Zna se kako se dete voli. Prisutnošću , negom, brigom, pohvalom, lepom rečju, zagrljajem ali i disciplinovanjem -što podrazumeva i povremene opomene, kritike , a ponekad i kaznu kada je ponašanje deteta dugoročno neprihvatljivo.

Obično vidimo da se negativne nuspojave napuštanja pojavljuju u vezama kod mladih i odraslih ljudi . Odrasla deca prividnih roditelja osećaju mnogo manje poverenja, sigurnosti ili stabilnosti kada im se drugi previše približe. Skloni su prerano odbijati ljude, tako da ne budu prvi odbijeni. Može se negativna nuspojava napuštanja pojaviti i kao preterana potrebitost u vezama, preterana lepljivost za partnera, preterana kontrola partnera ili osećaj da ćemo se potuno dezintegrisati kao ličnost ukoliko budemo napušteni pa iz tih razloga ostajemo u vezama koje su za nas jako toksične i loše. Ili ne možemo nikada ostati sami , bez bilo kakvog partnera pa stoga srljamo iz veze u vezu. Kada je strah od napuštanja u pitanju – veze izazivaju nelagodu umesto osećaja sigurnosti i prijatnosti.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je rešiti ove teskobe i pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

KAKO PREVAZIĆI STRAH OD NAPUŠTANJA? Dobra vest je da svaka ličnost ima snage ili rezilijence. Ukoliko su nas nesrećne okolnosti i obeležile na neki način to opet ne znači da ne možemo da se sa tim suočimo te da naučimo da gradimo zdravije veze i odnose.

Psihoterapija. Učenje o sebi kroz psihoterapiju može vam pomoći da shvatite odakle dolaze vaše teskobe i ponašanja. Utvrditi kakav je vaš stil vezivanja i pogledati kako on utiče na vaše međuljudske odnose odličan je način da prevladate strah od napuštanja. Stil vezivanja se takođe može utvrditi u psihoterapiji. Nije se lako suočiti sa svojim strahovima, ali kada radite s psihoterapeutom, imaćete vođstvo i podršku na svakom koraku.

Grupe za podršku. Možete se povezati sa ljudima koji su takođe sa sličnim iskustvima iz detinjstva i sličnim sadašnjim problemima u vezama kao i vi. Ovo može biti od velike pomoći. Više o sličnim temama možete čitati ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2023/05/01/zavisnost-od-osoba-i-veza-kozavisnost/ ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/11/01/deca-drugog-reda/ ili ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

ZAVISNOST OD OSOBA I VEZA (KOZAVISNOST)

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Narušavaju emocionalno, fizičko zdravlje osobe ali i odnose koje dete stvara sa drugim osobama kada odraste.

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Narušavaju emocionalno, fizičko zdravlje osobe ali i odnose koje dete stvara sa drugim osobama kada odraste. Traumatično odrastanje može dovesti do partnerskih odnosa koji su kozavisni , a u kojima se osoba koja je doživela traumu oseća potpuno i destruktivno ovisnom o drugoj osobi u vezi. Pre svega šta uopšte znači odrastanje koje je traumatično ? To je odrastanje u kome se ponavlja zanemarivanje detetovih potreba , emocionalno i psihološko zlostavljanje deteta, a može uključivati i fizičko zlostavljanje deteta. U porodicama u kojima je dete svedok čestih sukoba, svađa pa i fizičkog nasilja među roditeljima, u porodicama u kojima je jedan ili su oba roditelja zavisnici od alkohola ili supstanci, u porodicama u kojima postoji narcisoidan (više o narcisoidnim roditeljima čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/) ili psihopatičan roditelj (više o psihopatiji čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/)ili roditelj koji je na bilo koji način deficitaran i ne može usled sopstvenih problema ličnosti da izađe u susret detetovim potrebama (odsutni, napuštajući i nezreli roditelj) ostvareni su uslovi za razvoj kompleksnih trauma kod deteta. Evo nekih primera kako izgleda traumatično detinjstvo:

Moja je majka bila narcisoidna (više o narcisoidnoj majci čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/), preokupirana sobom, a otac jako submisivan i jako uplašen od nje. Rekla je M. na trećem psihoterapijskom susretu. Najčešće kada bih joj se obratila da se igramo ili idemo u šetnju ona bi vikala na mene i govorila da sam sebična jer ne vidim da ona ima druga posla i da je propterećena obavezama oko mene, oca i kuće. Govorila je da smo joj se smučili i da će sve da nas ostavi. Onda bih obično išla da pitam tatu zašto je ona ljuta i zašto ne želi sa mnom da se igra skoro nikada. Nikad mi to nije bilo jasno pa sam stalno imala potrebu da mi otac objasni zašto me mama odbacuje. Da mi bilo ko objasni. Otac bi mi govorio da je majka jako opterećena i da moram da jako vodim računa da je ne uznemiravam. Morala sam da odustanem od potrebe da se igram ili šetam sa mamom kao što su druga deca bar ponekad radila i morala sam da vodim računa da je ne uznemiravam, a otac me je na to upućivao jer kada je ona jako nervozna onda bi vikala i na oca, a umela je i da ga nečim gađa ili bi se svađali do kasno u noć. Svaki treći dan izgledao je tako u našoj kući. Cika i dreka . Najbezbednije je za mene bilo da budem sama u dvorištu jer sam bila stidljiva pa nisam lako uspostavljala kontakte sa drugom decom, a roditelji mi nisu pomogli u tome. Bila sam usamljeno dete i osećala sam se kao komad bezvrednog smeća koje ne sme nikome da kaže da je tužno ili usamljeno jer bih tako narušavala mir između njih dvoje.

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Čine da se dete oseća: usamljeno, odbačeno , uplašeno i bezvredno.

I majka i otac su pili kaže S. na prvoj seansi u psihoterapiji. Lokali su do besvesti obično vikendom, a ja sam imao mlađeg brata. Pošto su bili pijani nisam mogao da slušam kako brat plače jer je gladan ili jer se uneredio pa sam sa svojih 8. godina kuvao . Da, sa 8. godina sam pripremao šta sam znao i umeo da nahranim brata. Recimo griz ili jaja bih spremao, a znao sam i da mu promenim pelene i da ga prošetam . Ako bih se ljutio na ovo dvoje pijanih roditelja dobio bih salvu uvreda, a i šamare. Bilo je bezbednije da ćutim i glumim bratu roditelje. Oni jednostavno nisu bili sposobni da brinu o nama kada su bili pijani. Bio sam preodgovorno, uplašeno dete koje je moralo da se odrekne potreba za igrom jer sam morao da bratu budem roditelj.

I S. kao i M. su kao odrasli ljudi koji su dolazili kod mene na psihoterapiju došli zbog istorije veza sa alkoholisanim partnerima i zbog ulaženja iz jedne pogrešne veze u drugu sa partnerima koji su bili jako problematični, nezreli pout deteta, drogirani, pijani ili su kockali . S.i M. su oboje bili kozavisnici u tim vezama.

Kozavisna veza je nezdrava veza. U nju ulaze obično odrasle osobe koje su kao deca naučili da su: bezvredni , naporni, dosadni , loši , nevoljivi i osećaju se kao da su komad nevoljivog smeća.

Kozavisna veza je nezdrava veza. U nju ulaze obično odrasle osobe koje su kao deca naučili da su: bezvredni , naporni, dosadni , loši , nevoljivi i osećaju se kao da su komad nevoljivog smeća. Kao mali naučili su da se odreknu svojih potreba za npr.: pažnjom, igrom, negom, brigom ili utehom. Kao odrasli žele da budu voljeni i zbog toga stupaju u veze . Za kozavisne osobe gotovo je nemoguć poduhvat da budu sami neko vreme dok ne upoznaju nekog adekvatnog jer kada su sami osećaju se: prazno, nevoljeno i izgubljeno. Međutim obzirom da se i dalje osećaju kao neko koga je nemoguće voleti , onda traže načine kako da budu voljivi. Obično nađu nekog partnera koji je u nekoj potrebi. Na primer, nekoga ko je jako nezreo pa mu stalno treba neka pomoć i podrška u životu ,nekoga ko je već u braku ali se stalno žali da mu je jako loše u tom braku (više o preljubi čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/), nekoga ko i sam pije , nekoga ko kocka , nekoga ko koristi psihoaktivne supstance ili nekoga ko je narcisoidan ili psihopata pa i nekoga ko ima problema sa besom što obično znači da vređa ili udara. Podsvesna dinamika u kozavisnika izgleda ovako : popraviću ovu osobu , njoj treba stalna pomoć jer ima puno problema i pošto ću njoj biti od životne važnosti ja ću konačno biti potreban i voljen. Neću voditi računa o svojim potrebama jer ionako ne znam koje su, nego samo o potrebama ove osobe i ja ću konačno biti prepoznati heroj u njenim očima. Konačno voljen, potreban i prepoznat.

Kozavisnik stalno prašta u vezi . Prelazi nebrojeno puta preko partnerovih pijanstava, kockanja, upadanja u dugove, nasilja, uvreda i ostalih jako toksičnih ponašanja.

Kozavisnik stalno prašta u vezi . Prelazi nebrojeno puta preko partnerovih: pijanstava, kockanja, upadanja u dugove, nasilja, uvreda i ostalih jako toksičnih ponašanja. Zašto prelazi preko toga ? Prelazi jer podsvesno smatra da ukoliko bi partner počeo da vodi zdrav život kako bi onda kozavisnik bio njemu ili njoj potreban? Verovatno bi tada posojali svi uslovi da kozavisnik bude ostavljen. Ponovo napušten i ponovo sam, nepotreban i nevoljen. Na ponašajnom planu sve izgleda kao da se kozavisnik bori da pomogne problematičnom partneru ali podsvesna dinamika ovakvih odnosa je jako daleko od onoga što se vidi na nivou ponašanja i zato se uopšteno u psihoterapiji zavisnosti radi sa oba partnera . Kozavisnik mora da prestane da trpi i toleriše loša ponašanja i da postane svestan svojih potreba ,a ne samo partnerovoh potreba. Isto koliko se problematični partner mora odreći svojih nezrelih ponašanja kojima svakako i sam dobija konstantnu: pažnju, pomoć, oprost i brigu od kozavisnika , a to je itekakav dobitak pa u takvoj situaciji nema ni potrebe da menja svoje ponašanje jer onda se postavlja veliko pitanje da li će dobijati toliko: pažnje, brige, pomoći i oprosta .

Osobe koje pokazuju kozavisničko ponašanje se predugo zadržavaju u jako toksičnim vezama u kojima nema ništa zdravo.

Osobe koje pokazuju kozavisničko ponašanje žele svesno da ostvare vezu i zato se predugo zadržavaju u jako toksičnim vezama u kojima nema ništa zdravo. Čak i kada u vezi nema gotovo više ničeg lepog za njih je teško da vezu napuste . Ravno smrti . Ili uskaču iz jedne veze u drugu jer biti sam znači biti opet: nevoljivi, usamljeni i bezvredni komad smeća kao kada su bili dete. Ne znaju kako da unesu zdrave satojke u vezu i kako da odaberu partnera koji može uneti zdrave sastojke u vezu . Zdravi sastojci veze su : međusobna podrška, međusobna briga, zrelost, odgovornost, emocionalna otvorenost i emocionalna dostupnost. Zbog toga psihoterapija toksičnih veza , psihoterapija zavisnosti i psihoterapija kozavisnih osoba traje dugo . Sve dok ne nauče da prepoznaju svoje potrebe , neophodne elemente zdravih veza i ne razviju svest o sopstvenoj važnosti i vrednosti kroz obradu trauma iz detinjstva.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija / Razvod braka / Roditeljstvo

DECA DRUGOG REDA

Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu.

Oko dve hiljade psihoterapijskih seansi kasnije usudjujem se da napišem ovakav tekst. Psihoterapeut ne bi smeo da osuđuje . Međutim , poraslo se i sazrelo i u toj ulozi pa razumem da neke teme ne mogu da prođu bez prizvuka osude. Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi prošli su kroz moje psihoterapijsko savetovalište, a imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu. Ovakvo odbacivanje nastalo je uglavnom kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu. Tada bi roditelj naglo počeo da zaboravlja da je roditelj . Naglo bi počeo da stavlja svoju novu ljubav na mesto ispred deteta ili bi dete iz novog braka počeo da stavlja ispred deteta iz prvog braka . Tako bi decu počeo da deli na “decu prvog i drugog reda.” Kako bi to roditelj radio? Iskustva mojih klijenata su različita. Podeliću neka za koje sam dobila dozvolu:

Roditeljsko dbacivanje nastaje je često kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu.

-Moji su se razveli sa mojih 13. godina. Otac bi me nakon toga redovno “ispaljivao “. Ne bi dolazio kada sam ga sa 16. godina čekao u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu da bismo proveli zajedno dan. Čekao sam ga i po dva sata, pravdajući ga u međuvremenu da sigurno kasni sa razlogom, da bih na kraju slomljen shvatio da on neće doći. Jednom sam sa svojih 17. godina nakon ovakvog očevog tretmana kada sam se vratio kući legao ispod stola kao malo dete plačući i tu sam ostao do kraja dana. Da je tada majka zvala hitnu pomoć verovatno bih istog dana završio u mentalnoj bolnici. Mislio sam da ja nisam dovoljno dobar sin dok mi vi Ivana niste objasnili da je otac imao problem sa sobom .

-Majka je jednostavno otišla sa drugim čovekom kada sam ja imala 7. godina. Taj čovek je valjda imao problem da ona povede i mene pa sam ostala sa ocem. Dobila je u novom braku moju polu sestru ali majka me nikad nije zvala da da je posetim u kući tog čoveka u kojoj je živela . On valjda nije želeo da kročim na njegovo imanje, a ja sam želela da uspostavim odnos i sa njim i sa svojom polu sestrom. Ceo život rastem u nekom ubeđenju da sam ja neadekvatna, da sam nešto ružnija ili gluplja od ostale dece i ljudi pa da su mi zato : majka, očuh i polu sestra uskraćivali pristup njima i njihovoj kući. Majka bi me jednom u dva meseca povela na kolače samu i ja sam provela odrastanje žudeći za njom. Na kraju kada nisam više mogla da trpim taj bol koji su mi nanosili i prekinula sam kontakt sa njima. Nikada više neću sa njima progovoriti ni reč jer sve što mogu da dobijem od njih to je još povređivanja.

-Otac mi je celog života stavljao postupcima do znanja da ja nisam bitan isto koliko i njegova nova supruga i njihovo dvoje dece . I moj polu brat i polu sestra su se tako prema meni odnosili. Ja sam samo silno želeo da budem na neki način povremeno deo te nove porodice . Do odraslog doba sam smatrao da sam je nevoljiv pa da su me stoga odbacivali. Ne želim više da se trudim ni minuta da im dokazujem da vredim da budem deo njih bar povremeno . Ne želim sa njima da kontaktiram . Mislim da svome ocu neću otići ni na sahranu . Ni toliko nije zaslužio.

Ne zaboravite da su ovo ljudi koje svakodnevno srećete i ni po čemu ne možete videti njihove rane . Ranjenost u psihološkom smislu nije očigledna golim okom. To su npr. vrsni lekari koji vas leče, profesori koji vas uče, pekarka koja vam nasmejana svako jutro prodaje vruće pecivo za doručak ili su to deca iz vaše zgrade sa trećeg sprata ali i mnogi drugi. Sasvim normalni i obični ljudi.

Ovakav tretman zanemarivanja i odbacivanja u detinjstvu dovodio bi kod adolescenata i odraslih do raznih problema u osećajnom životu i ponašanju kao što su : nepoverenje u ljude, manjak samopouzdanja, osećaj pogrešnosti i defektnosti sebe samih , strahovi od vezivanja, odgurivanje ljudi od sebe kako bi izbegli vezivanje, osećaj nesigurnosti u intimnim odnosima i prijateljstvima, bivanje u suovisničim vezama, preterani zahtevi za uveravanjem od partnera da su voljeni, skakanje iz jedne veze u drugu i mnogih drugih problema poput depresivnosti i anksioznosti.

Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu , upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom .

Oko dve hiljade psihoterapijakih seansi kasnije usuđujem se da ovakvim roditeljima kažem sledeće: Odakle vam pravo da kada se dete rodi i dalje mislite da se u životu toliko radi o vama? Odakle vam pravo da mislite da se i dalje radi o vama, vašem ljubavnom životu i vašim sebičnim potrebama ? Ne radi se više je..no o vama nego se radi o detetovim potrebama . Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za: roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu, upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom . Odakle vam pravo da decu delite na onu “prvog i drugog reda?” Deca su bića prvog reda čak i u odnosu na sebične vas. Svaki milimetar njihovog postojanja bi trebalo da je postojanje prvog reda ma koliko dece imate. A vi, vi ćete i dalje ići u crkvu nedeljom kao da niste načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja .

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja i greška nije u detetu iako dete često raste u odraslog koji sebi pripisuje nekakvu pogrešnost da bi sebi pokušalo da objasni zašto je neprihvaćeno od strane svog roditelja nakon razvoda. Dragi moji zanemareni ili u detinjstvu odbacivani odrasli grška nije u vama. Vaš zanemarujući roditelj je vrlo verovatno patio od : nedostatka saosećanja, nezrelosti ličnosti, egocentrizma , neodgovornosti , nedostatka samopreispitivanja , nedostatka savesti , od narcisoidnosti ili psihopatije.Zapravo patio je od raznih devijantnosti sopstvene ličnosti koji su ga učinili nezrelim i nekapacitetnim roditeljem. Vi ste: negu , pažnju , ljubav i prisutnost zaslužili samim svojim rođenjem i to vam potpisujem. Ne postoji nikakva potreba da budete bolji ili kvalitetniji od ostale dece da biste tako nešto zaslužili. Pre će istina biti da vaš roditelj nije zaslužio vas iako je imao sreće da ste mu dati kao dar koji nije umeo da ceni. Takvi kao dar i visoko dignute glave moramo dalje časno postojati i ja kao vaš psihoterapeut (ili neki drugi srodnik) ću dalje sa vama i časno na vašoj strani -stajati i govoriti javno. A oni -roditelji iz pakla će i dalje ići u crkvu nedeljom kao da nisu načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Više tekstova možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

O NAPUŠTANJU I NAPUŠTENOSTI

Uplakana je tog petka ušla u moje savetovalište za psihoterapiju. Samo sam joj dodavala maramice i ćutala dok je plakala. Čekala sam momenat da bude u mogućnosti da govori od suza. ” Otišao je od kuće. Konačno se desilo ono od čega sam najviše strahovala.” Započela je šezdesetogodišnja Marija nakon što je smogla snage da govori. Bila je to: lepa ,negovana , produhovljena i veoma dobra žena sa previše izraženom šemom samožrtvovanja za druge uopšteno, a posebno za svog supruga . Imala je izražene veštine da suprugu pruži topao dom i sve je u njenom životu bilo organizovano prema patrijarhalnim vrednostima u skladu sa kojima je i vaspitavana. Ručak je za njega uvek bio na stolu u 14 h ,a sto je uvek bio dekorisan . On bi sa druge strane dolazio kući ne upućujući joj ni pogled ni zagrljaj i samo je pitao da li je sto postavljen. Sve se to tri decenije podrazumevalo. Podrazumevalo se i da mu je ona davala svoj zarađeni novac da on nabavlja sve što je porodici potrebno , podrazumevalo se da ona ćuti kada je tužna ili ljuta da ne bi izazivala nemire u kući , a isto se tako podrazumevalo i da je on vara , a da ona prašta.

Život nas sa vremena na vreme stavlja u poziciju da učimo da prihvatamo za nas neprihvatljive događaje. Za tebe je možda trenutno neprihvatljiv osećaj napuštenosti .

“Marija razumem da te je napustio i saosećam sa tobom ali čini mi se da je danas potrebno da sagledamo kako si zapravo godinama napuštala samu sebe. ” Gledala me je sa čuđenjem i pitala da joj kažem gde je ona to pogrešila pa je zaslužila da bude ovako ostavljena nakon tri decenije braka. ” Marija , život nas sa vremena na vreme stavlja u poziciju da učimo da prihvatamo za nas neprihvatljive događaje. Za tebe je trenutno neprihvatljiv osećaj napuštenosti jer znaš koliko si se trudila da svom suprugu udovoljiš na svaki mogući način. Čini nam se da ukoliko smo dobri i požrtvovani neće nam se desiti ništa ružno, a da će neki zlotvori biti kažnjeni. Nekim lošim događajima, bolešću ili smrću na primer. Istina je da pravila nema . Dobrim ljudima poput tebe se takođe mogu desiti neprihvatljive stvari kao sada . Ja ti ne želim reći da je tvoja mana to što si požrtvovana i dobra . Međutim , svaki put kada si davala svoj mesečno zarađeni novac u ruke njemu da ga kontroliše ti si napuštala sama sebe. Napuštala si i sama sebe svaki put kada si od njega tražila dozvolu da sa prijateljicama odeš u bioskop. Napuštala si sebe i onda kada si krila svoja osećanja ljutnje ili tuge da njega ne bi uznemiravala ili opterećivala dok on, on sebe nikada nije napustio . Napuštamo sami sebe kada se ne cenimo, kada ne djelujemo u vlastitom interesu i kada se ne ohrabrujemo i ne tešimo. Napuštamo sami sebe onda kada ne ustajemo za sebe ,a potrebno je. Prečesto fokusiranje na tuđe potrebe, želje i probleme i zanemarivanje sebe jeste samonapuštanje. Ne tražiti ono što trebamo, ne postavljati granice, dopuštati ljudima da nas iskorišćavaju jeste napuštanje sebe.

Nije sebično ponašati se na sledeći način : tu sam za tebe ali sam prvo tu za sebe samu, volim te ali sebe volim više nego tebe . U tome , zapamti, nema ničega sebičnog.

“Ja zapravo nikada nisam shvatala da samu sebe napuštam. Smatrala sam da je moja dužnost kao žene da organizujem da porodica i brak funkcionišu dobro. Zašto sam sebe napuštala ? Zašto ljudi to zapravo rade ? ” Pitala je začuđeno. Samonapuštanje počinje u detinjstvu. Verovatno tvoji roditelji ili druge odrasle osobe nisu zadovoljile tvoje emocionalne i/ili fizičke potrebe u detinjstvu – napustili su te emocionalno ili fizički – zbog čega si se osećala nedostojnom ljubavi. Kao odrasli, skloni smo ponavljati ove vrste obrazaca iz detinjstva jer su nam poznati, ponavljano biramo partnere i prijatelje koji nas maltretiraju, iskorišćavaju ili ne podržavaju. A to isto radimo i sami sebi. Ne znamo kako biti tu za sebe jer niko nije bio istinski tu za nas kao decu. Smatram da odatle trebamo da započnemo tvoj proces psihoterapije Marija. Znaš nije sebično ponašati se na sledeći način : tu sam za tebe ali sam prvo tu za sebe samoga, volim te ali sebe volim više nego tebe . U tome , zapamti, nema ničega sebičnog. “Da li je tebe neko napuštao i jesi li ti sama sebe nekada ovako napuštala ? ” Pitala me je. Odgovorih joj da jesam i da jesu. Duša mi je puna ožiljaka ako me to pitaš Marija ali je baš zato za tebe lekovita. Međutim ja sam naučila da samu sebe više nikada ne napuštam i od tada napuštam ljude koji me ne tretiraju dobro. Uglavnom sam na to danas ponosna ali i ja to nekada nisam umela pa su me neki ljudi povredili. Nisam se rodila sa tom veštinom da budem tu za sebe uvek. Ukoliko sam mogla ja da naučim , svakako možeš i ti.

Više o drugim temama možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/06/27/preljuba-neverstvo-i-psihoterapija/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/13/zasto-je-narcis-u-vezi-sa-empatom/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/21/prica-o-ranoj-traumi/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija / Psihoterapija

PRELJUBA (NEVERSTVO) I PSIHOTERAPIJA

Desila se preljuba u vašem braku ili vezi ? Ukoliko vam je utešno , kao psihoterapeut svakodnevno srećem pojedince koji su otkrili da ih partner vara ili ih je varao ili je bar imao takvu nameru. Takođe svakodnevno razgovaram sa bračnim parovima koji su korisnici bračne terapije, a desila im se preljuba u braku . Znam da je ovakvo saznanje veoma teško za vas kao za pojedinca bez obzira da li ste otkrili sms ljubavnu prepisku koju je vaš partner-partnerka vodio sa drugom osobom i imate saznanje da se ništa fizički među njima nije još uvek desilo ili ste otkrili aferu koja već ima neku istoriju. Ponekad ste otkrili i više ranijih afera koje je vaš partner imao . Bez obzira da li je afera bila u formi namere (dugotrajno dopisivanje sa drugom osobom) ili je afera bila samo emocionalna, samo seksualna ili emocionalno-seksualna, takvo saznanje boli. O tome zašto toliko boli možete čitati ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ta emocionalni bol, fizički simptomi, veliki nedostatak poverenja može trajati duže vremena jer predstavlja posledicu relacione traume. Jednostavnijim rečnikom doživeli ste izdaju osobe kojoj ste verovali . Kome uopšte najviše verujemo kroz život? Obično roditeljima, bračnom partneru , braći i sestrama kao i najboljem prijatelju . Nije uvek tako ali najčešće jeste. Sve su to neke relacije-odnosi između nas i nekoga ispunjeni poverenjem. Kada nas neko u tom odnosu, relaciji izda možemo doživeti veliku bol i relacionu traumu . Takođe nemojte se čuditi ukoliko vam se nakon preljube u mislima pojavljuju prečesto pitanja koja teško kontrolišete. To su obično pitanja : da li je mislio-mislila na mene dok se afera dešavala ? Da li je moguće da me tako lako izbrisao-izbrisala iz misli dok je afera trajala nakon svih ovih godina i moje posvećenosti ? Da li još uvek misli na nju ili njega dok sa mnom razgovara i moli za oproštaj ? Da li je uopšte moguće da sam toliko poverenja dao-dala nekome ko me ovako izdao? Ova i slična pitanja dolaze nenadano , prolaze kroz vaše misli, ometaju vaše svakodnevno funkcionisanje i to mi klijenti u psihoterapiji redovno prijavljuju. Ako se pitate do kada će vas ta pitanja mučiti , reći ću vam da je to individualno . Nekoga muče tri meseca , a nekoga i godinu dana nakon otkrivanja preljube. Zaokupljenost ovim pitanjima jeste znak da teško možete da obradite traumatski doživljaj nakon preljube . To uostalom i jeste odlika traumatskih doživljaja, da mozak veoma teško uspeva da obradi traumatska sećanja pa se zapravo ovo dešava i vama iako vaš partner najčešće jeste u sasvim drugačijem stanju . On traži od vas da prestanete sa tim istim pitanjima koja mu postavljate i da krenete zajedno dalje ili ako ne možete dalje, da počnete da razmišljete o razlazu vas kao para. Više o preljubi možete čitati i ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Zbog svega gore navedenog bračne terapije nakon saznavanja preljube su sasvim specifične. Razlikuju se od svake druge bračne terapije jer dinamika bračnog para pokazuje svoje specifičnosti kada se neverstvo desi. Upravo nastaje taj obrazac da prevarena osoba ima potrebu da postavlja mnoštvo pitanja o preljubi, često su ta pitanja ista , iznova i iznova , a da osoba koja je počinila neverstvo polako gubi strpljenje da sluša ta pitanja i da na ista odgovara. To jeste obrazac (ponašanje para) koji viđam baš svaki put nakon preljube. Zapravo kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba doživljava u 60-80 procenata intenzivan traumatski doživljaj koji pokušava da obradi na razne načine pa i postavljanjem sebi i partneru pitanja o preljubi i njenim detaljima . Kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba pati od veoma velikog gubitka poverenja u partnera i intenzivnog straha da je bračni partner postao osoba kojoj možda nikad više neće moći verovati. Prevarena osoba ukoliko pređe preko preljube i dalje se muči sa traumatskim sećanjima, obradom traume kao i pokušajem da vrati poverenje i sve to ide dosta sporo i teško . Sa druge strane osoba koja je počinila preljubu pati od osećaja griže savesti , potrebe da joj bude oprošteno , pati od straha da će biti ostavljena jer je preljubu počinila i brzo gubi strpljenje kada vidi da bračna dinamika nikako da se vrati u sklad u kome se preljuba ostavila u prošlosti i par je nastavio srećno dalje. Jednostavno to ne ide tako lako. Trauma se ne obrađuje lako , prevareni partner se ne oporavlja brzo i lako, poverenje se vraća sporo i par treba da se pripremi na neki duži period u kome će se oporavak dešavati . Bračna terapija preljube osim obrade traume kod prevarene osobe ima i mnoštvo specifičnih zadataka i ciljeva o kojima možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.

Stanje nakon preljube lično volim da obradim kroz EMDR psihoterapiju koja spada u oblast psihotraumatologije. EMDR psihoterapijski pristup funkcioniše tako što “vadi nož iz psihološke i emocionalne rane ” . Kada vadimo nož iz rane zaboli ali nakon toga rana zarasta i biva lakše. Nakon toga pristupam bračnoj terapiji neverstva. Ukoliko ste doživeli preljubu sami sebi možete pomoći tako što ćete sebe bolje razumeti u kontekstu traume i u kontekstu da vam treba vremena da se oporavite i krenete dalje. Nije na odmet znati da se nakon preljube u nekom periodu pa čak i do godinu dana pojavljuju u spoljašnjoj sredini razni trigeri ili okidači . To može biti npr. neki film ili pesma o preljubi. To može biti nečija boja kose koja podseća na boju kose ljubavnice vašeg muža. To može biti bilo kakva naizgled bezazlena pojava koja u vama ponovo probudi mnoštvo pitanja i razmišljanja o onome što ste doživeli . Nemojte se tome čuditi i nemojte misliti da ludite . Ne ludite, niste dosadni i naporni zato što često ponavljate slične misli ili tražite ponekad i sasvim iste odgovore od partnera nego ste istraumirani. Biti istraumiran različito je od biti naporan ili dosadan. Povređeni ste i imate pravo na vreme da zacelite ma koliko god vaš oporavak trajao. Obično u bračnoj terapiji neverstva zamolim bračnog druga da ima bezgranično strpljenja za ovakve pojave u vašem ponašanju i da vam pomogne u oporavku . To je davalo rezultate. Takođe neki ljudi ponašajno oproste preljubu i ostanu u braku ali osećajno ne prevaziđu preljubu pa se osećaju kao da su rascepljeni na pola i da je jedan deo njih oprostio, a drugi nikako ne može. Imajte na umu da je i to normalno nakon doživljenog neverstva . Imajte na umu da je u redu da vas je sramota da podelite sa najbližim prijateljima da ste saznali za neverstvo. Mnoge ljude je toga stid, a još više ih je stid zbog toga što su preko preljube prešli . Zbog toga što nemate sa kim da podelite vaše iskustvo možete se osećati veoma zbunjeno i usamljeno. Međutim pa šta ako ste prešli ili bar pokušavate da pređete preko preljube? Smatram da je to veoma hrabro i da želite da date vašem braku šansu jer smatrate da vredi. Većina ljudi u mojoj praksi pređe preko prve preljube i daje šansu braku ali preko više preljuba ne želi da pređe. Podržavam ih i razumem da bi prelaženje preko mnoštva preljuba bilo zaista nepostavljanje ličnih granica. Oni koji vam govore da preko preljube nikada ne bi pokušali da pređu su najčešće oni koji to nisu ni doživeli i ne razumeju šta vas je ustvari snašlo. Postoje i pojedinci koji ne žele da pređu preko preljube nakon što im se desi ,a i njihov izbor je takođe sasvim u redu . Šta god da odlučite nakon saznanja preljube , da li je to da pokušate prevazići ili da odete jer ne možete prevazići- u pravu ste i ne grešite. Vi radite u datoj situaciji najbolje što umete. Smatram da je stručna pomoć nakon preljube neophodna jer je ona iskustvo koje duboko uzdrma pojedinca, vezu kao i brak pa i porodicu. Još tekstova o preljubi možete čitati ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/, ovde-http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/,i ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija

KOCKANJE JE BOLEST CELE PORODICE

Kockanje jeste definisano kao nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kada se kockate, vaš mozak oslobađa dopamin, neurotransmiter koji čini da se osećate uzbuđeno. Očekivali biste da ćete se osećati uzbuđeno samo kada dobijete na kocki ali vaše telo proizvodi ovaj neurološki odgovor čak i kada izgubite. Najpoznatija zavisnost koja uključuje proizvodnju velikih količina dopamina je kokainska zavisnost. Čovek bez dopamina bio bi poput neke ljuske koju mrzi čak i da se pokrene. Dakle , vaše sopstveno telo, vaš sopstveni mozak i vaš soptveni dopamin učiniće vas zavisnikom ukoliko budete potcenjivali protivnika kao što je kockanje. Ne samo da se tokom kockanja proizvodi dopamin nego i adrenalin , serotonin i druge supstance koje čine da se osećate uzbuđeno dok iščekujete da li ćete na kocki dobiti ili srećno ukoliko na kocki dobijete . Međutim dok kockate , vaše telo primoravate da proizvodi previše ovih suptanci pa zatim ukoliko na kocki izgubite , vaše telo je potrošilo rezerve supstanci koje su mu potrebne da se oseća dovoljno dobro. Sve dok se telo i mozak ne oporave , padaćete u razna loša stanja kao što su gubitak volje , demotivisanost ili depresivno raspoloženje. Dakle sve dok kockate , terate vaš mozak i telo da rade na velikoj brzini stvarajući supstance koje proizvode zadovoljstvo do momenta kada krenete da gubite i telo ostaje sa potrošenim rezervama dopamina, serotonina i treba mu vremena za oporavak.

Kockanje jeste nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Jeste li se nekad pitali zašto kockarnice nemaju prozore ? Zato što kada uđete tamo izgubite pojam kada je dan , a kada noć, izgubićete pojam o vremenu , zavisnost će vas obuzimati potpuno pa ćete tamo sedeti do poslednje pare . Radeći sa kockarima i njihovim porodicama kao psihoterapeut , kockari (većinom sada bivši ) su me mnogo čemu naučili. Na primer , on line kockarnice neće vas tek tako pustiti na miru . Mnogi kockari u psihoterapiji uspostavljali su apstinenciju od on line kockanja i šta se dešavalo ? On line kockarnice su počinjale da im šalju razne bonuse , novac da bi ponovo počeli da kockaju. To je kao da zavisniku od heroina koji se leči , izvlačite crtu pred njim samim i nudite mu drogu besplatno . Nema razlike . Još uvek ranjiv , velike su šanse da posrne. Osim toga porodica kockara je specifična . Ne strada u kockanju samo zavisnik nego: njegovi roditelji , bračni partner, braća, sestre ,deca…. Naravno da članovi porodice teško podnose kada njihov bližnji upada u velike dugove, kada ga jure oni od kojih je novac pozajmio , kada krade da bi mogao da obezbedi novac za kocku. Onda oni obično počinju da vraćaju dugove, neretko ostajući bez prebijene pare samo kako bi svog člana izvukli iz dugova i nadajući se da je možda ovo bio poslednji put da su dugove vratili. Nadaju se da će prestati . Međutim- neće . Ništa neće prestati dok kockar ne počne da se leči , a lečenje kocke sprovodi se kroz porodičnu psihoterapiju . Ne samo da je psihoterapeut fokusiran na samog kockara nego i na članove porodice jer nije retko da neko iz porodice oboljeva od depresije usled osećaja gubitka i beznađa ili pati od nekih drugih oblika stradanja fizičkog i mentalnog zdravlja. Kockanje urušava čitavu porodicu i sve članove u njoj i to urušavanje je materijalno i zdravstveno. Ukoliko neko iz vaše porodice pati od patološkog kockanja nemojte se stideti , a još manje očekujte da će kockanje prestati nego se ponudite članu porodice da mu budete podrška u porodičnoj psihoterapiji bolesti zavisnosti. Kockanje nije neizlečivo, a posebno ako kockar ima podršku člana porodice u psihoterapiji ali ako je nema , mali je procenat uspešnosti .

Više tekstova na razne teme kojima se bavim u psihoterapiji možete čitati na linkovima : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/ , http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/13/zasto-je-narcis-u-vezi-sa-empatom/ , http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ , http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Roditeljstvo

ODRASLA DECA NARCISOIDNIH RODITELJA U PSIHOTERAPIJI

Majka. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje: toplina, briga, požrtvovanost i slično tome. Otac. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje uglavnom :sigurnost, autoritet ili neki drugi atribut. Pojam majke i oca često je bogolik za društvo koliko i za malo dete . Dete u roditelje gleda kao u bogolika stvorenja . Da nisam psihoterapeut verovala bih u ove mitove takođe dok me smrt od njih ne rastavi. Umrla bih verovatno u zabludi kako je ogromna većina majki i očeva dovoljno dobra za svoju decu. Posebno je mit o majkama snažan. Evo da raskrinkam samo jedan od tih mitova i da predstavim koliko je ovaj mit o divnoj majci jak za početak.

S.N Ćerka narcisoidne majke sa problemima :samopoštovanja, samopouzdanja, pokušajem suicida iza sebe , paničnim napadima i anksioznošću bila je moj klijent oko godinu dana. -Ocu sam se žalila na to da me majka kinji , da me noću budi kako bismo nastavile svađu od tog dana, da mi često govori da sam nesposobna i da nisam ni za šta. Otac nije reagovao osim time što bi mi govorio da je ona majka . On je često odsustvovao od kuće redeći i naprosto verovao je da je majci svoje dece prepustio vaspitnu ulogu kao što to muškarci rade .Verovao je da sve što ona radi, da to valjda tako treba jer je majka i da druge žene isto to rade sa svojom decom. Rekla je. -Verujem da je tvoj otac bio pasivan jer je pre svega smatrao da je majka jedna sveta figura, jedino kapacitetna da gaji potomstvo i da je sve što radi opravdano načinom na koji majke vaspitavaju decu ma kakav način to bio. Istina je ustvari da te nije zaštitio od psihičkog zlostavljanja jer je bio suviše slab da se suprotstavi mitu o majkama i njihovoj dobrobiti , a moguće je i da se plašio svoje supruge. Znaš, mnogi muškarci se plaše svojih žena . Takođe očevima je suviše teško da poveruju da neke majke jednostavno jako loše utiču na decu i da je jedini izlaz da im se oni sami suprotstave i zaštite dete od te iste svete majke, odgovorih joj.

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja .

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja . Narcistične majke: kinje , kontrolišu , maltretiraju svoju malu ali i odraslu decu . To isto rade i muževima. Ovakve majke se ne menjaju nego starošću bivaju još gore izražene njihove crte: sebičnosti, neempatičnosti, kritizerstva , manipulativnosti, kontrole ….To za malu i odraslu decu narcisoidnih majki znači da postoje ljudska bića koja nikada neće upoznati: podršku, ljubav, negu i toplinu majčinstva. Narcisoidni očevi nisu ništa bolji . Preautoritativni, kritikujući , despotski nastrojeni , ugnjetavači samopoštovanja i samopouzdanja svojih potomaka. U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu. Problem je kao što vidite da ovu decu niko ne štiti od posledica koje će ovakvo odrastanje na njih imati jer drugi roditelj biva najčešće veoma nekompetentan da se suprotstavi , zauzme za sebe i zaštiti potomstvo.

U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu.

Deca narcisoidnih roditelja koja kao odrasli dolaze na psihoterapiju su često veoma uspešni ljudi : inteligentni , akademski ostvareni , rečiti i jako kvalitetni ali…ovde postoji jedan ogroman problem. Oni u to ne veruju nego smatraju jako često da su : nekompetentni, defektni, glupi , nevoljivi jer je njihov mali sistem uma i tela kroz odrastanje prolazio kroz: kritiku , neprihvatanje, kroz “nisi dovoljno dobar ” , kroz ” tvoje potrebe nisu važne ” . Ako mene neko pita da se izrazim iskreno taj mali sistem je prošao kroz pakao vaspitanja ,a često i drila . Ovi sada već odrasli ljudi po prvi put u psihoterapiji shvataju i ko su i šta su . Po prvi put shvataju koliko je psihoterapeut zapanjen njihovim postignućima i njihovim osobinama ličnosti . Po prvi put čuju da je neko na njih ponosan. Po prvi put bivaju u psihoterapiji suočeni sa činjenicom da bi trebali da poveruju u to da vrede. Jako im teško polazi za rukom da poveruju u te svoje kvalitete, a kada uspeju-onda su izlečeni.

Teško je kada ti roditelj pruža svoju trnjivu ruku nege i podrške, a ti je prihvataš jer veruješ da je tako najbolje i da drugačije i ne postoji . Istovremeno bivaš i negovan i posečen o to trnje negujuće ruke bogolikog roditelja , a da nisi toga ni svestan. Onda kao odrasli često bivaš anksiozan ili patiš od paničnih napada jer je tvoj mali sistem uma i tela prošao kroz čestu :viku , dreku , grdnju , strah i onda si često bio još kao mali izložen hormonima i neurotransmiterima zaduženim da proizvedu stanje alarma i stresa. Na kraju se baždariš kao neko ko je i kao odrasli često reaktivan, alarmiran, često anksiozan jer tako si se formirao . Tvoj organizam se tako podesio i set-upovao jer nije bilo dovoljno: mira, pohvale, zagrljaja , podstreka . Nije bilo dovoljno roditeljskog: ” ponosan sam ” , roditeljskog ” volim te ” , a kod nekoga toga nije bilo bilo nikada. Na kraju još patiš od neadekvatnih stilova vezivanja pa ili preterano strepiš u odraslom dobu da će te neko ko te voli napustiti ili uopšte i ne smeš da se vežeš jer čak i ne znaš šta bi radio sa tom ljubavlju koju ti neko nudi. Ne znaš ni da je primiš niti šta se sa tim radi . Onda ti budeš kod mene na psihoterapijskom kauču umesto tvoje majke ili oca. Moje je da umesto tebe razbijam mit o tome da je baš većina majki i očeva dovoljno dobra jer ti i kao odraslo dete narcisoidnog roditelja , stidiš se da kažeš šta si proživeo plašeći se da će te drugi zbog toga odbaciti, plašeći se da će to narušiti tvoj ugled , plašeći se da ti niko neće verovati. Više o narcisoidnosti roditelja možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, i ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Posvećeno odrasloj deci narcisoidnih roditelja…

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

VEZE SA ZAUZETIM OSOBAMA KAO PUT U FRUSTRACIJU

Veze sa zauzetim osobama su najčešće put u frustraciju.

Frustracija (frustratio: zavaravanje; onemogućivanje) je psihofizičko stanje povezano s iskustvom prisilnoga odricanja čoveka od ispunjenja želja koje su po subjektivnoj ili objektivnoj oceni vrlo važne za neku ličnost. U mojoj psihoterapijskoj praksi susretala sam veliki broj žena i muškaraca koji su bili u vezama sa zauzetim partnerima ili partnerkama. Sa početka ovi ljudi nisu u ovakvim vezama bili nezadovoljni . Kako je vreme prolazilo postajali su duboko nesrećni i frustrirani. Njihove potrebe koje svi pokazujemo u funkcionalnim vezama ili brakovima , a to su: potrebe za provođenjem zajedničkog vremena, za bliskošću , intimnošću , potrebe da o nekom brinemo i da neko o nama brine, potrebe da provodimo zajedno praznike , potrebe da imamo i negujemo rituale poput putovanja ili nedeljnog ručka, gledanje filma zajedno nedeljom uveče, potrebe za zajedničkim životom pa i potomstvom….sve te potrebe malo po malo bivale su sve više i više frustrirane. Kada smo frustrirani bivamo nervozni , tužni , ljuti , očajni i bivamo svakakvi samo ne zadovoljni . Telo i psiha nam poručuje da nisu na zdravom mestu i da su uskraćeni ali često se tada osećamo kao da smo zaglavljeni i da ne umemo da izađemo iz takvog odnosa.

Kada bi bilo tako lako voleti sebe niko se u ovakvim vezama ne bi ni našao. Nije lako sebe voleti . Kada sebe volimo radimo u većini slučajeva ono što je za nas najbolje . Ljudi u psihoterapiji uče da vole sebe . U vezi sa zauzetim osobama, oženjenim i udatim vi predstavljate često nečiju “bračnu štaku”. Štake se kupuju u prodavnici ortopedskih pomagala za ljude koji imaju prelome i teškoće kretanja . Vi niste i ne treba da budete ortopedsko pomagalo. “Bračna štaka” jeste ustvari osoba koja pomaže da nečiji brak koji ne valja opstane. Provodeći nekoliko sati nedeljno sa vama, vaš zauzeti partner doživljava nešto lepo i stoga što je i on možda i sam zaljubljen ili zaslepljen vama omogućavate mu da doživi lepe momente i da mu upravo oni budu nadahnuće da mu se njegov ili njen brak učini sasvim podnošljivim. U kući će odraditi obaveze oko supružnika i dece , a jedva će čekati da se vidi sa vama i tako će on loš brak pustiti da takav i opstane uz jedan privid normalnosti. Kada budete tražili da se razvede , tada ćete naići najčešće na problem jer ljudi nisu spremni da se tek tako odriču svog statusa porodične osobe . Za ovaj status su veoma vezani i često će radije pustiti da vi budete i dalje frustrirani kako bi oni održali svoj status i ulogu porodičnog čoveka ili žene. Neko ko vas voli neće dozvoliti da budete frustrirani . Veoma mali broj ljudi napušta brak zbog ljubavnice ili ljubavnika i to očekivanje da ćete biti te sreće isto vam je kao da igrate Ruski rulet. Očekujete da ćete upasti među mali broj srećnika koji će srećno živeti dalje sa svojim partnerom koji je bio oženjen ili je ona bila udata . Niste samoubica pa je moj savet da ne igrate Ruski rulet . Zapravo moj savet vam je da pustite svakoga da se suoči sa svojim lošim brakom i mogućnostima bračne terapije. Vi niste bračni terapeut pa se ne igrajte istoga. Pustite svakoga da preuzme odgovornost da svoj brak ili popravi ili da ga napusti .

Kada izlazite s oženjenim muškarcem ili udatom ženom, možda ćete provoditi kvalitetno vreme zajedno, ali kada vam budu zaista potrebni, oni neće biti tu za vas, jer će se brinuti za potrebe svoje porodice.

Kada izlazite s oženjenim muškarcem ili udatom ženom, možda ćete provoditi kvalitetno vreme zajedno, ali kada vam budu zaista potrebni, oni neće biti tu za vas jer će se brinuti za potrebe svoje porodice. Osećati ćete se potišteno i usamljeno, čak i kada ste u vezi. Za praznike kao što su Nova godina, Uskrs, Božić , godišnji odmori ….bićete uglavnom sami i frustrirani. Kada ste vi bolesni i neophodna vam je pomoć najčešće nećete dobiti brigu koju zaslužujete jer porodica vašeg zauzetog partnera ili partnerke može otkriti da je on ili ona previše odsutan od kuće i posumnjati da se nešto dešava, a on ili ona ne žele probleme te vrste, budite uvereni. Kada je on ili ona bolestan ili bolesna imaćete prirodnu potrebu da se nađete uz partnera ali nećete moći jer o njemu ili njoj brine neko drugi i to vas može dovesti do očajanja. Vreme je previše dragoceno da ga se gubi. Jeste li ikada primetili kako godine brzo prolaze dok starite? Veza sa zauzetom osobom može trajati dugo – i pre nego što to shvatite, prođe dragoceno vreme koje ste mogli imati u zdravoj vezi sa šansom za procvat. Kada ljudi koji su bili u vezi sa zauzetim osobama konačno krenu dalje, često se požale što su izgubili vreme u slepoj aferi bez budućnosti.

Kada ljudi koji su bili u vezi sa zauzetim osobama konačno krenu dalje, često se požale što su izgubili vreme u slepoj aferi bez budućnosti.

Svako zaslužuje ljubav pa i vi . U pravoj vezi se može biti samo sa osobom koja je slobodna . U psihoterapiji sam dolazila do mnogih razloga zašto su ljudi bivali u vezama sa zauzetim osobama. Neki su verovali da nisu dovoljno vredni ljubavi pa su stoga prihvatali veze u kojima i ne mogu dobiti istinsku ljubav. Neki su se plašili iskrenog vezivanja pa im je veza sa zauzetim osobama i bila čuvar od mogućnosti bilo kakvog dubokog vezivanja. Neki su verovali da su defektni i nevoljivi na ovaj ili onaj način pa da ukoliko budu izabrani od strane zauzete osobe to će im dati osećaj da ipak jesu voljivi . Neki su navikli da je ljubav nešto za šta se treba boriti još u roditeljskom dobu pa su nastavljali ove podsvesne obrasce ulazeći u borbu sa tuđim muževima ili ženama ne bi li pokazali svom zauzetom partneru da su bolji i da ipak oni jesu ti kojima ta ljubav pripada.Čeznuli su da budu izabrani . Razloga ima još mnogo . U svakom slučaju psihoterapija jeste dobar način kako biste osvestili svoje razloge zašto ste zaglavljeni u vezi sa zauzetom osobom , a jeste i dobar način da se ohrabrite i da takvu priču napustite .

Više tekstova možete pročitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/ , http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/23/raskid-veze-u-psihoterapiji/ ,http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/02/preljuba-ljubavnica-i-psihoterapija/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Psihoterapija

EMDR PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija Sindjic

EMDR psihoterapija promenila je moj pogled kako na psihoterapijske metode koje sam pre susreta sa njom koristila, a tako i pogled na ljude i isceljivost čoveka. Šta je uopšte EMDR psihoterapijski pristup ? Desenzibilizacija i reprocesiranje pokretima očiju (EMDR) je psihoterapijski tretman koji je izvorno osmišljen da ublaži tegobe povezanu s traumatskim sećanjima (Shapiro). Nakon uspešnog lečenja EMDR terapijom, osećajno uznemirenje se ublažava, negativna uverenja o sebi se preformulšu, a fiziološko uzbuđenje u telu se smanjuje. Tokom EMDR terapije klijent se bavi emocionalno uznemirujućim sećanjem ili događajem dok se istovremeno fokusira na spoljašnje nadražaje – obično pokrete prsta terapeuta . EMDR terapija olakšava pristup traumatskoj memorijskoj mreži.

EMDR terapija olakšava pristup traumatskoj memorijskoj mreži.

Šta sve ovo za psihoterapijsku praksu znači ? Smanjuje se vreme koje je potrebno da se neko oseća bolje. Često se veliko olakšanje u osećajnom doživljaju čoveka i u njegovoj slici o sebi postiže već u prvoj seansi i to znači da se dužina samog psihoterapijskog procesa znatno smanjuje na 6 do 20 seansi. EMDR psihoterapija deluje veoma brzo i deluje odmah u sesiji, a mozak procesuira novonastale informacije i 24 do 48 sati nakon psihoterapijske seanse. Uopšteno se u psihoterapiji smatra da je teškoj emocionalnoj boli potrebno duže vremena da se izleči ali EMDR je pristup koji ubrzava izlečenje. EMDR terapija pokazuje da se um zapravo može izlečiti od psihološke traume jednako kao što se telo oporavlja od fizičke traume. Trauma je rana . Psihološka, emocionalna i kognitivna rana. Ta rana se ne vidi jer nije ranjeno fizičko telo. Kada posečete ruku, rana je vidljiva i telo radi na zatvaranju rane prirodnim procesima i/ili uz pomoć lekarskih procedura. EMDR psihoterapija pokazuje da se sličan sled događaja događa s mentalnim procesima. EMDR psihoterapija zapravo “vadi nož iz psihološke, emocionalne i kognitivne rane “. Kada vadimo nož iz rane mora malo da boli ali zatim nastupa proces zaceljivanja rane. Sistem za obradu informacija mozga prirodno počinje da se kreće prema mentalnom zdravlju i ljudima biva bolje.

EMDR psihoterapija zapravo “vadi nož iz psihološke, emocionalne i kognitivne rane “. Kada vadimo nož iz rane mora malo da boli ali zatim nastupa proces zaceljivanja rane.

Ljudima je važno da znaju koja se sve stanja mogu tretirati EMDR psihoterapijom. Nabrojaću neka na kojima radim u praksi : Loša slika o sebi i manjak samopuzdanja nastali uglavnom u odnosima sa toksičnim roditeljima jer zapravo organizam koji je rastao u toksičnoj sredini prošao je puno relacionih trauma. Anksiozna stanja pokazuju dobru reakciju na EMDR psihoterapiju i ne samo to. Obzirom da EMDR psihoterapija radi na sećanju i memoriji sa dosta klijenata smo došli do detinjih sećanja gde smo zajedno uvideli kako je neko zapravo i postao anksiozna odrasla osoba. (npr. vraćamo se u davna sećanja kada je klijent kao dete preživeo vršnjačko nasilje, loš roditeljski tretman ili neku drugu relacionu traumu koju je klijent čak i zaboravio te se ona u EMDR sesiji pojavljuje kao dominantno sećanje u kojoj je klijent zapravo počinjao da strepi još kao dete ). To nam omogućava da anksioznosti pristupimo od samog njenog razvojnog puta nastajanja. Zatim , panični ataci, depresivna stanja , fobije kod odraslih i dece , posttraumatski stresni sindrom , gubici, razvod, raskid, smrt bliske osobe ,trauma nakon saznavanja preljube (o tome možete više čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/), preživljeno seksualno ili fizičko nasilje, ratne traume ili traume nakon saobraćajnih udesa i drugih nesreća. …sve su to stanja koja jako dobro reaguju na EMDR psihoterapiju.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje / Psihoterapija

RASKID VEZE U PSIHOTERAPIJI

Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda.

Radeći kao psihoterapeut, razumela sam da se mi ljudi plašimo različitih događaja i da gajimo u sebi mnoge strahove -opravdane i neopravdane. O preteranom strahovanju možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/. Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda. Kada u ta dva poslednja straha malo dublje pogledamo, ljudi se zapravo ne plaše raskida ili razvoda samog po sebi nego se plaše bola koji bi usledio nakon toga. Plaše se: gubitka, napuštenosti i sopstvenog tugovanja. Plaše se da će ih boleti duša, a neki čak imaju osećaj da tako nešto uopšte ne bi preživeli ili da će ostati na neki način nakon raskida ljubavne veze dezorganizovani i nefunkcionalni. Kada razmišljam o tome da li duša postoji, rekla bih da sam u psihoterapiji sretala ljude sa dušom ali i one bez duše. Ne znam gde je duša, niti kako izgleda ali smatram da je ona nešto jako važno, nešto jako ranjivo i nešto jako zaceljivo. Oni bez duše su pak skoro neranjivi pa stoga i nezaceljivi . Njima slabo ima pomoći, a o ljudima čija je duša teško povredljiva i slabo zaceljiva možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/. Pitaju ljudi, kada se depresivna osoba žali da je boli duša, da li je stvarno boli? Odgovor je – da. Osećaj boli je stvarno fizički i obično opisan kao težak pritisak u grudima koji zapravo veoma boli i tera na plač iako je osoba pregledana od strane lekara i fizički je zdrava. Fizičko i psihičko je teško odvojivo i deo je jedne celine um-telo. To vidimo i kod raskida . Kod raskida sa voljenom osobom ljudi se takođe žale na osećaj ih boli duša i žale se na : emocije tuge, plač i na preterano razmišljanje o voljenoj osobi koju su izgubili ali nije emocija jedina koja prati raskid . Najčešće ljudi gube apetit i mršave ili preterano jedu pa se ugoje, neko čak oseća mučninu pri unosu hrane pa i povraća , neko ne može da spava noćima, neko se jako teško koncentriše na bilo kakvu aktivnost i sve u svemu neke potpuno fizičke funkcije kao što su apetit ili san pokazuju promene. Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku. Svaka veza jeste ulaganje. Kada pogledaš unazad, uložio si u nju: osećanja , pažnju , trud, vreme pa i novac. Razmišljao si ili si razmišljala o zajedničkoj romantičnoj budućnosti, možda i o braku i deci. Kada su ljudi u bliskim odnosima, njihovo ja se isprepliće sa jastvom partnera. Počinjemo razmišljati o romantičnom partneru kao o delu sebe – brkajući naše osobine sa partnerovim osobinama, naša sećanja sa partnerovim sećanjima i naš identitet s partnerovim identitetom. Ovo može u vezi biti pozitivna strana jer ukazuje na bliskost ali….. to takođe znači da kada se veza završi, gubitak romantičnog partnera može do neke mere, uzrokovati osećaj gubitka sebe. Što ljudi više osećaju da rastu u toj bliskosti tokom veze, veća je verovatnoća da će doživeti udarac na svoju sliku o sebi nakon prekida. Zbog toga priča o raskidu ljubavne veze jeste priča o gubitku. Kada gradite kuću ulažete : vreme ,novac, trud i osećanja , a takođe projektujete i zamišljate kako ćete u budućnosti vi ili neko vama drag živeti srećno u njoj . Ukoliko bi vam neko srušio tu kuću bili biste jako pogođeni jer ste izgubili ne samo kuću nego čitav taj ulog. Isto je i kod raskida. Žalimo, ne samo za voljenom osobom nego i za ulogom :osećanja, pažnje ,truda,vremena , novca, nade u zajedničku budućnost. Takođe čini nam se da je skoro nemoguće odvezati se i raspetljati se od nekoga sa kim smo se ispreplitali . Imamo osećaj da nas duša boli, a neretko su mi se ljudi žalili na taj osećaj ne samo emocionalne nego i sasvim fizičke boli duše-negde u grudima .

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku.

Istina je da se u životu od emocionalne boli ne možemo vakcinisati . Ne postoji način, a tako bismo silno svi to želeli. Neko tu bol pokušava anestezirati: alkoholom, kokainom, promiskuitetom , zloupotrebom lekova za smirenje ali to nije način. Tako ćemo samo postati još bolesniji nego što smo bili na početku. Reći ću svima koji čitate sve ono što govorim svojim klijentima koji dolaze u dubokoj patnji zbog gubitka ljubavne veze. Tuga je neophodna. Da tuga nije neophodna ne bi postojala u našoj mogućnosti da je osetimo. Tuga koju nakon raskida osećamo jeste početak procesa žalovanja . Proces žalovanja jeste ustvari snaga . Snaga našeg psihološkog aparata da se odveže od objekta ljubavi u koji smo ulagali svoju životnu i seksualnu energiju. Kako smo sa ushićenjem samo vezali tu energiju za nekoga -ako se sećate neke od svojih prošlih ljubavi. Eto to vam je dokaz da ste sposobni da volite i to je dobro. Čovek nesposoban da voli je na neki način osakaćen pa budite srećni što bar znate da možete i umete voleti. Međutim kada nas neko ostavlja ili mi ostavljamo, ne bi bilo zdravo da ne budemo u mogućnosti da se ikada odvežemo od te osobe. Ostali bi onda trajno zaglavljeni u ljubavi ka nekome ko nas više ne želi ili sa kim nam ne ide. Zato je ta tuga – žalovanje za onim koga smo voleli nešto što je zapravo sasvim zdravo. Proces žalovanja proći će kroz više faza i na kraju -bićete dobro . Poslednja faza procesa žalovanja jeste prihvatanje. Prihvatanje realnosti takve kakva ona jeste, a to je realnost bez voljene osobe. Tek tada , naša se životna energija i naš libido vratio u nas same i mi tada možemo zavoleti ponovo. Zato se ne bojte tuge nakon raskida jer je njena svrha preboljevanje . Naravno da postoje i komplikovana žalovanja, to su ona koja ne prolaze predugo ali ona su ređa, zasebna su tema i o njima u narednom nekom tekstu.

Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro.

U psihoterapiji mnogi su me ljudi pitali u tom akutnom stanju tuge nakon raskida da li će oni ostati tako dezorganizovani i tužni zauvek? Odgovarala sam da je zapravo većina ljudi ove planete prošla kroz neki period života kada su bili ostavljeni ili kada su sami ostavili voljenu osobu iz nekog razloga. Kada bi mi ljudi bili nesposobni za preboljevanje raskida onda bi zapravo većina ljudi ove planete hodala unaokolo: uplakana, tužna i dezorganizovana . Ne bi bilo dovoljno funkcionalnih ljudi da rade ili da npr. gaje decu . Išli bismo unaokolo: tužni, nekoncentrisani, plačni i očajni. Tako da pomisao da se može ostati takav nije previše verovatna.

Takođe kada bih tebi dragi čitaoče sada uputila jednu molbu , zapitaj se da li bi mogao da je ispuniš? Npr. pretpostavimo da imaš sada oko 30 ili 40 godina i ostavila te je voljena osoba. Ja bih te zamolila da patiš za njom svom silinom do svojih 65 ili 70 godina te da se sretnemo tada da porazgovaramo o tome da li si uspeo u tome da i dalje budeš podjednako tužan kao pre dve decenije? Rekla bih da to nije moguće i da bi se tada sreli te bi verovatno pričali o nekoj sasvim novoj osobi koju si zavoleo i sa kojom si srećno ostario. Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro. Moj video na ovu temu možete pogledati na linku :https://youtu.be/vDN0DT0auOE.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija

ANKSIOZNOST I PSIHOTERAPIJA

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi . Prvi dan škole, odlazak na razgovor za posao ili držanje javnog govora mogu uzrokovati da se većina ljudi oseća uplašeno i nervozno. Ako su vaši osećaji teskobe ekstremni, traju duže od šest mjeseci i ometaju vam život, možda imate anksiozni poremećaj. Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu . Lečenje anksioznosti je kompleksno i najčešće podrazumeva uključivanje psihijatrijskih lekova i psihoterapije.

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi .

Kada u svom psihoterapijskom radu pitam ljude koji pate od anksioznosti kakve su im misli i kako se osećaju u svom telu najčešće to opisuju ovako : “Od ranog jutra strepim da će nešto poći po zlu . Strepim npr. za zdravlje , za zdravlje dece , plašim se unapred da neću moći da postignem sve što me u toku dana očekuje od obaveza , strepim od budućnosti , a plašim se toliko da ponekad ne znam ni čega . Možda i svega. U mom telu nije prijatno . Posebno ujutru . Teško udišem vazduh pa sedim pored otvorenog prozora sa čašom vode koju ispijam i nekako na taj način dolazim k sebi. Budim se sa nekakvim naletom žmaraca u telu . Jako neprijatnim žmarcima koji su u stvari kao neki žmarci straha koji mi zahvataju ruke i noge. Trne mi i vilica ili ponekad ruke , a u grudima me steže i imam osećaj da mi preskače srce iako je kardiolog rekao da je sve u redu sa srcem. Ponekad osećam da su mi noge kao od olova zbog te silne strepnje. Kada moram da obavim neku prezentaciju ili odem na ispit osećam se kao da idem na klanje , a često danima pre toga imam i probleme sa češćim odlascima u toalet kao da mi i stomak reaguje na taj strah . Zbog toga sam često lagao da sam bolestan taj dan samo da ne moram da se pojavim pred masom ljudi na prezentaciji ili na ispitu. ” Kao što vidimo iz priloženog , daleko od toga da je anksioznost samo problem strepećih misli nego je ona i telesni problem . Tako u radu sa anksioznosću u psihoterapiji ne možemo isključiti rad na opuštanju tela . Ni pod tačkom razno . Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Zašto je anksioznost i telesni problem ? Zbog toga što svaka emocija ima svoju neurobiološku podlogu . Um , osećanja i telo ne možemo odvojiti jer je to jedan povezan sistem. Kada ste anksiozni , osećate strepnju i strah iako opasnosti oko vas nema. Međutim , telo se ponaša kao da opasnost vreba svakog časa. Dakle , kortizol, adrenalin i ostale supstance koje se u našem organizmu stvaraju kada smo u opasnosti ili kada se pripremamo za borbu sa opasnošću stvaraju se u telu i kada smo anksiozni . Krčkate se u sopstvenom adrenalinu i kortizolu . Zatim , svi naši organi su u nekim opnama i fascijama .Bez opni (fascija) , mi bismo bili poput pudinga . Srce ima opnu , mišići imaju opnu …sve u telu ima neke opne ili fascije. Kada ste anksiozni usled lučenja supstanci koje se stvaraju kao odgovor na opasnost , te fascije u telu se stežu . Zato su anksiozni ljudi u jednom telesnom grču , zato ne mogu da udahnu , zato osećaju grč u stomaku , olovne noge , knedlu u grlu i tako dalje. Telo je zapravo u grču i stanju povišene budnosti kao da se sprema za borbu ili beg od opasnosti, a opasnosti ni na vidiku i u tome je teškoća anksioznog stanja. Osim što u psihoterapiji radimo na strepećim mislima koje su nevoljne , radimo i od tela ka mislima i čitavom organizmu . Progresivna mišićna relaksacija , rad na disanju , na opuštanju mišića u telu , na opuštanju čula u psihoterapiji deluje povratno na naše misli , na nervni sistem i time se smanjuje stvaranje istih tih supstanci stresa u organizmu i čoveku biva puno lakše . Dakle od misli ka telu , od tela ka mislima -jeste dobra psihoterapija anksioznosti . Još ako je psihijatar uključio lekove na pravom smo putu do postizanja većeg telesnog i umnog smirenja osobe koja pati od anksioznosti.

Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Kako to anksioznost ima neku funkciju u porodičnom ili bračnom sistemu kao što sam napomenula na početku teksta ? Dajana je bila visoko anksiozna i njena se anksioznost komplikovala paničnim napadima , uglavnom kada bi napolju šetala svoje trogodišnje dete . Suprug je često radio , a Dajana se od rođenja deteta osećala kao roditelj koji je bez podrške u tom braku. Suprug bi odlazio rano , dolazio kući kasno sa posla , a Dajana je brinula o detetu potpuno sama. Anksioznost je postajala sve gora , strahovala je čak i da prošeta dete napolju jer bi ponekad napolju dobijala panične napade ,zujalo joj je u ušima i imala je osećaj gušenja ,a jednom je čak došlo dotle da je od siline straha sela u travu u neki obližnji kanal pored puta i dete je sa njom bilo u tom kanalu , srećom bili su bezbedni u travi tog plitkog kanala . Kada bi dobijala te velike napade anksioznosti sve češće bi zvala supruga u pomoć te je on tad izlazio sa posla da je vodi u hitnu pomoć gde bi joj obično davali neki anksiolitik . Anksiozna simptomatologija sve češće se pojavljivala i uveče pa nije mogla sama da okupa dete te bi zvala supruga da dođe sa posla jer se ne oseća dobro . Svakako da je ova anksioznost kod supruga izazivala osećaj krivice što nije sa njom pa bi on sve češće uveče ranije dolazio kući . Dakle , jasno je da je anksioznost u ovom slučaju imala funkciju u porodičnom sistemu , a to je da se distancirani suprug koji se previše posvetio poslu od kada se dete rodilo ponovo priključi u ulogu supružnika i roditelja . Ne zaboravimo da kada je majka anksiozna , dete strepi takođe jer oseća i vidi strepnju majke tako da i ono može izrastati kao anksiozno dete i sutra postati anksiozni odrasli ali o tome u nekom od narednih tekstova. U njihovom slučaju , anksioznost se našla i u bračnoj terapiji na mom psihoterapijskom kauču . Imali smo puno uspeha. Više o bračnoj terapji možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.Nadam se da sam u ovom tekstu objasnila kompleksnost anksioznosti . Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu .

VEŽBA 1

Jedna mala vežba može vam pomoći kada osetite veliki nalet anksioznosti. Recite gde se nalazite , nabrojte tri predmeta oko sebe , nabrojte tri dela tela i nabrojte tri mirisa koja osećate . Ukoliko imate problema sa anksioznošću i ukoliko ona ometa vaš život , vidimo se na psihoterapiji .

VEŽBA 2

Zadužite svog bliskog prijatelja da vam bude podrška kada anksioznost postane neizdrživa. Objasniću na mom primeru kako vam prijatelj može biti podrška u naletu anksioznih misli. Imam kumu koju obožavam. Kada ona dobije nalet neizdrživih anksioznih misli koje su usmerene uglavnom na to da će njen posao propasti i da će ona postati prosjak , pozove me. Tada joj objasnim da su to misli koje su anksiozne i da to nije istina . Objasnim joj da taj posao postoji već 50. godina , da se ona jako trudi oko posla i da ne vidim nikakvu naznaku propasti na putu (što i mislim). Ona zatraži da joj par puta ponovim kako su to misli koje su čisto anksiozne i neistinite i to joj jako pomaže . Zamolite i vi prijatelja da vam pojasni kako su vaše misli anksiozne i da opasnost nije na vidiku .Imajte dogovor sa njim da ga pozovete kad god osetite nalet jako strepećih misli.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija / Roditeljstvo

TRAUMATSKO VEZIVANJE I PSIHOTERAPIJA

Traumatsko vezivanje je psihološki odgovor na zlostavljanje . On podrazumeva da zlostavljana osoba razvije nezdravu vezu prema svom sopstvenom zlostavljaču.

Sećam je se jako dobro . Kao juče da je bilo . Sećam se i njenih suza u kojima je na svakoj psihoterapijskoj seansi grcala . Pola godine, bez preskoka, svaki put. Ni antidepresivi nisu odagnavali tugu. Sećam se i kako je ponekada teško disala zbog anksioznosti. Jer anksioznost je takva, čini da ponekada ne možete da udahnete dobro. Sećam se i kako bi ponekad dobila panični napad i bez obzira na to što je bila na terapiji anksioliticima pa smo primenjivali metode telesne psihoterapije i vežbale disanje dok se ne smiri. Sećam se tih nežnih očiju, ljupkog pogleda željnog razumevanja i podrške, dobronamerne duše i tog vapaja za pomoć. Volela ga je iako on to nije zaslužio. Volela ga je iako ju je nazivao raznim pogrdnim imenima skoro svakoga dana. Volela ga je iako mu je bila za sve kriva i nedovoljno dobra. Volela ga je iako ju je varao i ponižavao godinama. Ponekad bi ipak prema njoj bio izrazito dobar i nežan danima i to ju je čvrsto držalo u ovom odnosu čije sam lance snažno želela da pokidam. Golim rukama. Ponekad bi me pitala : “Ivana, da li sam ja luda jer ga volim iako me ti osnažuješ da ga ostavim ? Ivana, da li sam luda što mi teško ide da ga napustim i pored ovoga što mi on radi ? Ukoliko si dobar psihoterapeut ti ćeš mi reći da sam luda i nećeš me štedeti.” Večiti prekorivi i prezrivi ljubopitljivi pogledi koji se pitaju samo jedno – zašto ga pobogu ne ostavi, bili su svuda u njenom okruženju što je samo pojačavalo već preovladavajući osećaj krivice i anksiozne osećaje gušenja svakog jutra. Evo, daću im odgovor na to pitanje zašto ga nije ostavila, barem ne tako brzo kako društvo očekuje.

Osoba koja doživljava zlostavljanje može razviti saosećanje, naklonost, simpatiju, osećanje zaljubljenosti ili ljubavi prema nasilnoj osobi.

Traumatsko vezivanje je psihološki odgovor na zlostavljanje . On podrazumeva da zlostavljana osoba razvije nezdravu vezu prema svom sopstvenom zlostavljaču. Osoba koja doživljava zlostavljanje može razviti saosećanje, naklonost, simpatiju, osećanje zaljubljenosti ili ljubavi prema nasilnoj osobi. To postaje pojačano ponavljanim ciklusima zlostavljanja, nakon čega sledi osećanje kajanja, periodi ispunjeni romantikom i nečim što snažno podseća na ljubav i tako u krug. Ovakvo traumatsko vezivanje ne razvijaju svi koji su u nekoj vrsti nasilne ili toksične veze. Štokholmski sindrom je jedna vrsta traumatskog vezivanja mada se ovaj izraz koristi za žene koje su žrtve otmice, torture ili trgovine ljudima i razvijaju slična osećanja prema svom otmičaru i zlostavljaču . Međutim, slična dinamika može se pojaviti i u drugim nasilnim vezama. Traumatska vezivanja su rezultat zapravo nezdravog stila povezivanja koji je postojao u pojedinaca i pre nego što su stupili u nasilnu vezu sa nekim. Mi ljudi još kao bebe predodređeni smo da se vežemo za objekte nege, da bismo preživeli. Beba ne može preživeti bez nekoga ko je neguje i ljudsko biće je zavisno od drugih lica mnogo duže nego drugi sisari. Takođe i odrasli ljudi se vezuju za druge ljude koji im pružaju podršku ili utehu. Kada je neko ko je zlostavljač, istovremeno i izvor podrške i utehe, može se razviti traumatsko vezivanje. Zlostavljana osoba na primer, može se obratiti za utehu onoj osobi koja ju je povredila i ta osoba može pružiti utehu. Na primer, jutros ju je partner vređao i ošamario, ona je plakala, a on se zatim sažalio, izvinjavao se i ona je prihvatila utehu i pomirenje što joj je prijalo da bi zatim sve bilo u redu ….da bi se naravno nakon nekoliko dana ovaj ciklus ponovio…i može se ponavljati zauvek. Tako je i kod dece . Deca se oslanjaju na svog roditelja da bi zadovoljila emocionalne potrebe za ljubavlju i podrškom. Ukoliko je roditelj povremeno nasilan, dete povezuje ljubav sa zlostavljanjem. Verujući da je ova povezanost normalna, dete možda neće moći videti nasilnog roditelja kao “lošeg”. Dete sebe počinje kriviti za zlostavljanje verujući da je ono krivo ili loše jer je to jedini način da pokuša razumeti šta mu se dešava. To omogućava roditelju da nastavi biti “dobar ” i ” bogolik ” u detetovim očima, a sve to jača njihovu povezanost iako je to povezivanje nastalo kroz rano traumatsko iskustvo, čega dete nije svesno. Ne treba puno razmišljati pa da shvatimo da su deca koja su bila traumatski vezana za svoje roditelje u detinjstvu, sklonija da se kasnije nađu u traumatskim vezama sa partnerima u odraslom dobu….mada, ni to nije pravilo.

Traumatska vezivanja su rezultat zapravo nezdravog stila povezivanja koji je postojao u pojedinaca i pre nego što su stupili u nasilnu vezu sa nekim.

Zašto ljudi samo ne odu iz takvih veza ? Pitaju se ljubopitljivi pogledi , šapuću komšije iza leđa, ogovaraju kolege ili oni koji na bilo koji način znaju šta se dešava. Zbog toga što je ciklus nasilja specifičan . Vaš partner ili partnerka- vređa vas i šamara pa ga posle grize savest . Ili nju grize savest, svejedno mi je. Onda dolazi izvinjavanje, tešenje, kajanje pa i romantika . To se stalno ponavlja, a te romantične faze daju zlostavljanoj osobi nadu da će ipak dobiti zagrljaj, ljubav i negu . Zlostavljana osoba kao da veruje da je patnja neka cena koju mora platiti da bi dobila utehu, negu, dobrotu, poljubac…i tako u krug . Čak i kad se osnaži da ode, u psihoterapiji na primer, zlostavljana osoba može imati i dalje osećaj povezanosti sa zlostavljačem, osećaj privrženosti ili ljubavi prema zlostavljaču . Ovo je najčešći razlog zašto se ljudi vraćaju u toksične i nasilne veze nakon prekida veoma često.

Deca koja su bila traumatski vezana za svoje roditelje u detinjstvu, sklonija su da se kasnije nađu u traumatskim vezama sa partnerima u odraslom dobu.

Sećam je se jako dobro. Kao juče da je bilo. Sećam se i njenih suza u kojima je na svakoj psihoterapijskoj seansi grcala . Pola godine, bez preskoka, svaki put. Ni antidepresivi nisu odagnavali tugu . Sećam se i kako je ponekada teško disala zbog anksioznosti . Volela ga je iako on to nije zaslužio. Volela ga je iako ju je nazivao raznim pogrdnim imenima skoro svakoga dana. Sećam se i onih njenih fiks ideja da mu se vrati i naših metoda koje smo zvale ” ponovno osvešćivanje “. To bi bilo u momentima kada snažno želi da mu se vrati pa joj ja čitam moje psihoterapijske zapise sa njenih prvih deset seansi u kojima mi detaljno opisuje njegov životinjski tretman prema njoj. To bi je održavalo da istraje u odluci da mu se ne vrati. Sećam se i priče o njenoj majci koja bi je često tukla, vređala i nipodaštavala samo zato što je bila loše volje. Sutra , kada bi je prošla loša faza , grlila bi je i vodila na sladoled, a ona se radovala što je majka opet voli i što više nije kriva u majčinim očima. Majka je patila od graničnog poremećaja ličnosti i sa njom je odrastanje bilo pakleno.

Više o poremećajima ličnosti možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/19/granicna-organizacija-licnosti/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/.

Juče me je posetila da bi se dogovorile oko objave teksta. Tad smo se prisetile koliko smo radile na tome da uvidimo koliko je zapravo verovala da su ljubav i nasilje nešto povezano još od detinjstva. Koliko je to uverenje samo pogrešno i koliko ga nedužno dete usvaja jer mora sebi da objasni zašto je danas tučeno i vređano, a sutra opet voljeno od roditelja. Voljeno nečim što samo podseća na ljubav. Danas je ona dobro. Nasmejana , istih onih ranjivih očiju punih čežnje za podrškom i prihvatanjem .Udata je za čoveka koji je zaista obožava i neguje . Imala je da vam poruči samo jedno i zamolila me da dodam u tekst . Da vas zamolim da hvalite i grlite svoju decu svakog dana podjednako jer mi ljudi smo osetljiva stvorenja i možemo se povezati kroz ljubav ali možemo se povezati i kroz traumu. Ovo povezivanje kroz traumu u odraslom dobu , možemo podosta sprečiti time kakvi smo roditelji svojoj deci .

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija / Psihoterapija

ZAŠTO BRAČNA TERAPIJA UČI DA LJUBAV NIJE DOVOLJNA ZA BRAČNU SREĆU ?

Jedan od osnovnih postulata bračne ili partnerske psihoterapije jeste da ljubav nije dovoljna za zdravu vezu ili brak.

Marko i Dijana su se zabavljali osam meseci .Oboje su bili zreli i odgovorni ljudi sa ozbiljnim poslovima. Oboje su imali iza sebe svoj kofer neodgovarajućih , čudnih ili jednostavno propalih veza . Ovaj put je bilo drugačije – verovali su oboje. Hvalili su se prijateljima i familiji koliko su srećni , viđali su se svakog dana nakon posla , vodili duboke razgovore , bili intimni i jednostavno ludo zaljubljeni . Osećali su da jedno drugo nadopunjuju . “Ja sam pored nje to što želim da budem” , tvrdio je on kao što je i ona tvrdila da se pored njega oseća po prvi put “u skladu sa sobom”. Verovali su oboje da po prvi put iskreno vole. Tako ludo zaljubljeni , venčali su se nakon 11 meseci zabavljanja. Zapravo , čovek zaboravlja da je istom silinom bio zaljubljen ili voleo i ranije . Sećanja o osećanjima od ranije vremenom dosta blede. Čovek svaki put kada se snažno zaljubi ili nekoga zavoli ,veruje uglavnom da nikada ranije nije nikoga voleo tako snažno. Čovek je biće koje se može zaljubiti ili voleti više puta u životu , mada postoje i neki izuzeci . Zašto je to tako? Zašto je čovek iznova i iznova uveren da je sada zaljubljen ili da voli iskreno po prvi put iako to najčešće nije u skladu sa realnošću ?

Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola.

Poneka reč biohemiji zaljubljenosti i ljubavi .

Zaljubljeni ne možemo biti ukoliko se naše telo ne preplavi raznim supstancama koje se proizvode u našem organizmu . Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola. Zapravo , sve ove supstance se pojačano stvaraju prilikom konzumiranja nekih psihoaktivnih supstanci takođe. Nema osećaja zaljubljenosti bez ovakve snažne hemije u nama samima , a čovek je pod uticajem pojačane količine ovakvih hemijskih supstanci prilično nekritičan i preplavljen osećanjima topline , privrženosti sve do opsednutosti osobom u koju je zaljubljen. Ako hoćete drugim rečima, u zaljubljenosti smo kao drogirani, a drogiran čovek je sve drugo osim razuman. Osećanje ljubavi takođe sa sobom nosi biohemijske promene u nama, malo mirnije ali ih nosi …naglašavam , čisto da se ne bi smatralo da ne pravim razliku između ljubavi i zaljubljenosti. Upravo ova biohemijska podloga zaljubljenosti i ljubavi jeste uzrok toga zašto neki ljudi snažno pate nakon raskida. Kao psihoterapeutu obraćali su mi se ljudi u snažnoj patnji nakon raskida koja je bila praćena čak i fizičkim simptomima poput : nedostatka apetita, gubljenja kilaže, nesanice , povraćanja ili praćena emocijama : snažne žudnje za bivšim partnerom, bezvoljnošću , emocijama tuge i snažne patnje za koju su ovi ljudi mislili da ne mogu da izdrže. Ljudi često imaju osećaj da bi pomirenje sa bivšim partnerom odagnalo sve ove fizičke i emocionalne simptome čak iako taj partner uopšte nije dobar za njih. Sve ovo snažno podseća na krizu , apstinencijalni sindrom , žudnju našeg uma i tela da se ponovo preplavi istim onim biohemijskim supstancama koje se proizvode u prisustvu partnera u koga smo zaljubljeni ili koga volimo. Svaki put kada smo preplavljeni ovim biohemijskim proizvodima našeg tela (možda po drugi , treći ili peti put u životu ) , osećanja su toliko snažna da verujemo da nikad ranije nije bilo tako . Takođe, sećanja na ranija osećanja u njihovom punom intenzitetu ipak i blede pa svaki put mislimo da smo se zaljubili ili da volimo jače nego ikada ranije.

Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli.

Da se vratimo Marku i Dijani sa početka naše priče. Nakon svega tri godine braka , sedeli su na mom psihoterapijskom kauču zarad bračne – partnerske terapije. Kako je to moguće kad su se voleli, pitate se? Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli. Ne dolaze oni zbog nedostatka ljubav, a neki su još uvek i zaljubljeni. Marko se žalio da ga Dijana često ne razume i ne tretira dobro , Dijana je bila u svađi sa Markovom majkom koja ju jednostavno nije prihvatala , a nisu imali ni mnogo zajedničkog u smislu hobija i interesovanja pa je Marko vozio motocikle sa društvom, a Dijana se bavila uređenjem kuće i smatrala je da je Marko često odsutan, distanciran i nezainteresovan za uređenje porodičnog gnezda. Bili su u razdoru i polako postajali samci u tom braku iako su se voleli. Više o distanci u braku možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/. Razlike u njihovim načinima razmišljanja, interesovanjima, odnosima prema porodicama iz kojih potiču i mnoge druge razlike izlazile su na videlo iako su sa početka bili zaljubljeni, iako su se voleli . Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna. Idealizujemo i zaljubljenost i ljubav. Vidimo ih kao lek za mnoge ako ne i sve naše životne probleme. Filmovi, bajke i istorija zaljubljenost i ljubav slave kao konačni cilj života, konačno rešenje za svu našu bol i borbu. A budući da idealizujemo ljubav, precenjujemo je. Kao rezultat toga, naši odnosi plaćaju cenu. Kada verujemo da je “sve što trebamo ljubav”, verovatno je da ćemo zanemariti da nam u odnosu sa partnerom trebaju i mnoge druge vrednosti. Uostalom, ako ljubav rešava sve, zašto se onda mučiti sa svim ostalim problemima i aktivnostima u životu? Onda bi bilo sasvim dovoljno za uspešan život jednog čoveka da se zaljubi i zavoli .

Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna za bračnu sreću. Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli ali ljubav nije dovoljna da njihov brak bude i zdrav.

Kada verujemo da zaljubljenost ili ljubav nije dovoljna , onda razumemo da zdrave veze zahtevaju više od čistih emocija ili uzvišenih strasti. Uspeh naših odnosa zavisi od dubljih i važnijih vrednosti. Samo zato što ste se zaljubili u nekoga ne znači nužno da je on dobar partner s kojim ćete biti srećni dugoročno. Ljubav je emocionalni proces. Kompatibilnost je logičan proces. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je nekompatibilan sa nama. Nekoga ko se ne ponaša dobro prema nama, zbog koga se osećamo lošije u vezi sa sobom, ko ne poštuje nas isto kao mi njega ili ko ima tako nefunkcionalan život koji preti da će nas urušiti ukoliko budemo sa tom osobom. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko ima drugačije ambicije ili životne ciljeve koji su kontradiktorni našim. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je potpuni promašaj za nas i našu sreću. Zvuči paradoksalno ali je istinito. Kad pomislim na sve katastrofalne veze koje sam videla ili o kojima su mi ljudi slali poruke, u mnoge od njih se ušlo na temelju emocija—osetili su tu „iskru“ i tako su jednostavno zaronili u zajednički život ili brak. Kada tražite partnera, morate koristiti ne samo svoje srce, već i um. Da, svi želimo pronaći nekoga od koga nam srce zatreperi ali takođe moramo proceniti vrednosti osobe : kako se ponaša prema sebi, kako se ponaša prema nama , kako se ponaša prema onima koji su joj bliski, kakav je njen odnos prema obavezama i odgovornostima, kakve su njene ambicije , interesovanja i stav prema životu uopšteno. Ako se zaljubiš u nekoga ko je nespojiv sa tobom… loše ćeš se provesti. Zaljubljenost ni ljubav ne rešavaju probleme u vezi.

Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno. 





Šta je onda važno za opstanak braka ili veze ako ljubav nije dovoljna?   Prijateljstvo je važno. Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno. To znači provoditi vreme sa svojim partnerom koliko i sa najboljim prijateljem . Razumeti ga i podržavati kao i najboljeg prijatelja. Povremeno tolerisati i negativna raspoloženja i negativna ponašanja kao što to činimo za najboljeg prijatelja. To ne znači naravno da ne možemo imati najboljeg prijatelja i van veze ili braka. Komunicirajte često sa partnerom. Komunikacija je takođe važna. Parovi koji komuniciraju jasno i često , iskreno i sa poštovanjem , pokazuju tendenciju da budu uspešniji i dugotrajniji. Budite dobar slušalac. Deo dobre komunikacije je biti dobar slušalac i odvojiti vreme da shvatite šta vaš partner želi i šta mu je  potrebno od vas. Pokazivanje zahvalnosti je važno.  Dajte do znanja svom partneru da ste zahvalni što ga imate u svom životu. Pokažite zahvalnost kada npr. pravi obrok za porodicu , pomaže oko kuće, odlazi u nabavku ili pomaže deci oko učenja. To će učiniti da se vaš partner oseća vrednovano. Ne zaboravite odvojiti vreme za vas dvoje kao par jer se zajedničko vreme za negovanje vaših rituala kao para može lako izgubiti u moru poslovnih i roditeljskih obaveza . Rituali su jako male ali važne stvari kao što je zajedničko ispijanje kafe pre posla ili odlazak u šetnju nedeljom uveče.  Dobar bračni terapeut će se potruditi da uvodi rituale u vaš brak ukoliko su oni nestali . Neće prevideti njihovu važnost za vaše zbližavanje. Planirajte takođe i vaše samostalno vreme . U bračnoj psihoterapiji , naglašava se važnost postojanja “ja ”  vremena i  ” mi ”  vremena za funkcionalnost para. Previše  ” ja ”  vremena vodi u distancu , a previše  ” mi  ” vremena vodi u osećaj da gubite sebe samoga u vezi.  Imajte razumevanja za to da se ne možete složiti baš u svemu i da je u redu da se po nekim pitanjima i ne slažete- tolerišite tu različitost i ne dižite preveliku dramu oko povremenih neslaganja. Intima je u braku takođe važna i često kao bračni terapeut ispitujem da li je intima u braku zamrla. Pazite da se u vaš brak ne uvuku : stalno kritikovanje, prezir, osećaj da ste stalno u odbrani jedno od drugoga ili od  međusobnih zahteva i da se među vama ne formira velika udaljenost i distanca. Bračni terapeut i istraživač John Gottman, dr. sc. otkrio je da su : kritika, prezir, obrambeni stav i distanca ozbiljna pretnja braku. Što se par više bavi tim destruktivnim aktivnostima, veća je verovatnoća da će se razvesti. Naučite i oprostiti . Povremeno  partneri učine nešto što nas povredi ili uznemiri ali ako to nije veoma učestalo , sasvim je u redu da opraštamo. Imajte na umu da su loši i nezdravi brakovi veoma neotporni na preljubu ili neversvo . Preljubu ili neverstvo kao fenomen braka konstantno izučavam i susrećem u partnerskoj terapiji. Više o preljubi ili neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Na kraju krajeva , za partnersku ili bračnu terapiju nikada nije niti suviše rano niti suviše kasno. Bračna ili partnerska terapija prikazala mi je mnoge parove . Od onih koji imaju mala i početna neslaganja do brakova koji su bili u visokom konfliktu ili pred razvodom. Često je bračna terapija davala uspeh i rezultat ali neću vam sakriti da postoje i oni brakovi gde popravke  i nade jednostavno nema. Brak ili veza dakle zahteva konstantan rad na tom malom sistemu koji ste vas dvoje stvorili. Ljubav je predivna , ljubav je neophodna ali ona nije dovoljna.





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74     






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija / Uncategorized

		

		

		

			

							

			
ZAŠTO JE NARCIS U VEZI SA EMPATOM?

			

							


		


		
				

					

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić





Narcisoidna i empatična osoba su plodno tlo za razvijanje toksične veze. Narcisoidni i empatični ljudi su veoma često u vezama ili brakovima. Empata ima puno razumevanja , saosećanja i u stanju je da dugo oprašta sve negativno što narcis uradi. Sa druge strane narcisoidna osoba traži baš ovakvog partnera jer voli da bude obožavan i razumevan do beskonačnosti. Narcis takođe želi da mu bude neograničeno praštano. Narcise  privlače ljudi od kojih će imati najveću korist. Često to znači da jure i ciljaju upravo na empate. Empate su prava suprotnost narcisima. Dok ljudi s narcisoidnim poremećajem ličnosti nemaju ili imaju nedovoljno razvijenu  empatiju, empate su vrlo osetljive i lako suosećavaju sa emocijama drugih ljudi kao što lako izlaze u susret njihovim potrebama. Narcis je upravo pun potreba . Empatična osoba je vrlo privlačna narcisoidima, jer u njoj vide nekoga ko će na nesebičan način ispuniti svaku njihovu potrebu. Dakle , sam izbor narcisoidne osobe još sa početka je veoma obojen nekim interesom.





 Narcisoidna i empatična osoba su plodno tlo za razvijanje toksične veze. Narcisoidni i empatični ljudi su veoma često u vezama ili brakovima. 










Narcisi vide u empatama : osobu koja može dati  ljubav, požrtvovanost,  osobu koja će biti  beskrajno odana , koja ima kapacitet voleti i slušati. Osobu kojom će moći upravljati. Empate bivaju privučene narcisima, jer se u periodu udvaranja i osvajanja radi o lažnom ja. Narcisi predstavljaju lažno ja, gde se razmeću šarmom , osvajanjem i davanjem …..Kada empata prestane da se ponaša  na način kako to narcis očekuje  , narcisoidna osoba postaje hladna i kažnjavajuća. Onakva kakva u svojoj suštini i jeste. Čak i ako je postojalo prvobitno oduševljenje empatom ono  ne traje jer su narcisi puni prezira i većinu ljudi vide kao manje vredne od sebe sebe. Kad počnu uočavati partnerove nedostatke, više ih ne idealizuju i počnu ih  kriviti što nisu savršeni. Konstantno kinjenje i okrivljavanje je ono što empata počinje u jednom momentu doživljavati u vezi sa narcisoidnom osobom. Međutim , empatična osoba veoma često veruje da može poraviti ljude , da može sebe više dati i da može svojom ljubavlju promeniti narcisoidnog partnera . Često odlučuje da menja svoje ponašanje kako bi udovoljila zahtevima narcisoidne osobe , nadajući se da će  kinjenje i okrivljavanje nestati te da će se onaj prvobitni šarm i obasipanje ljubavlju sa početka veze vratiti . To se naravno neće desiti ili će se dešavati samo povremeno , sasvim dovoljno da empatična osoba poveruje da narcis ima kapacitet za ljubav. Istina je da nema . 





 Ono što narcisi vide u empatama je osobu koja može dati  ljubav, požrtvovanost,  osobu koja će biti  beskrajno odana , koja ima kapacitet voleti i slušati. Osobu kojom će moći upravljati. 





Empatičnim ljudima je  teško poverovati da neko jednostavno nema empatiju (ili je ima jako slabo razvijenu ). Teško im je poverovati  u to jer polaze od sebe i iz svoje dobre i saosećajne realnosti. Znate onaj čuveni izraz  ” ako sam ja dobar , verujem da su svi ljudi dobri i da ljudi funkcionišu tako kako funkcionišem  i ja sam .  ” Istina je ipak mnogo drugačija. Postoji u ljudima kapacitet za dobro i loše . Zavisi šta više hranimo , dobro ili loše u sebi samima. Postoje ljudi koji pretežno nisu dobri ,a postoje i ljudi koji su jednostavno zli .Isto tako postoje i jako dobri ljudi. Mnogim empatama je teško poverovati da ne mogu  izlečiti drugu osobu svojom ljubavlju. Iz te neverice često kreću u ponašanje -samo da dam još malo više  i sve će se promeniti na bolje. Često se to – samo da dam još malo više , pretvara u gubitak energije, iscrpljenost i gubitak sampoštovanja . Narcis vešto manipuliše empatom dajući empati povremeno nadu i mrvice ljubavi. Kao kad “zeki mašete šargarepom ispred nosa i povremeno mu date zalogaj .” Povremeno su darežljivi , puni komplimenata i nežnih izjava pa i ponašanja , dovoljno da navedu empatu da poveruje da ako se ponaša na ispravan način , vratiće se ta osoba puna ljubavi koju su nekada poznavali ili u čijem obličju se ponekad ponovo predstave. Poput vuka koji dlaku menja ali ćud nikada- kako kaže stara narodna poslovica.





 Narcise  privlače ljudi od kojih će imati najveću korist. Često to znači da jure i ciljaju upravo na empate.  





Ovakav odnos toplo – hladno u vezi ili braku može stvoriti traumatsku vezu između žrtve i zlostavljača, gde se empata  može osećati da je gotovo nemoguće napustiti vezu, bez obzira na to koliko  ta veza njemu samome štete nanosi. Toplo -hladno odnosi su inače veoma adiktivni odnosi iz kojih se teško izlazi .U početku može biti  veoma teško uopšte  shvatiti činjenicu da ste u vezi sa narcisoidnom osobom. Ipak , onaj osećaj u stomaku koji vam konstantno  govori da nešto nije u redu ali ne znate tačno šta, to je sasvim dovoljan znak upozorenja da nešto nije u redu . Vaše telo se buni protiv iscrpljivanja zarad drugoga i protiv nebrige o sebi i značajno je zastati i oslušnuti ga pa preispitati tu vezu. Važno je da razumemo da su granice u odnosu važne. Granice koliko se dajemo . Vaše “da ” , ispunjavanju prevelikih  potreba partneru da ne biste bili ostavljeni , može često biti nevoljno  ” da ” .  ” Da ”  koje je ustvari  ” ne ”  , koje niste izrekli ,a želeli biste . Važno je da naučimo da kažemo ne , kako bi sprečili mogućnost da budemo u nekom odnosu iskorišćeni .  ” Ne ”  je zdravo izgovarati i  ” ne ”  je savim dovoljna granica. Ovo ne znači da empata mora postati osoba hladnog srca da bi bio u zdravim odnosima .Važno je naučiti prepoznati da ne moraju svi biti u našim životima. Naići ćemo na ljude za koje shvatamo da  nisu zdravi za nas i moramo naučiti da ih  pustimo. Ukoliko ste u toksičnoj vezi ili braku , sasvim je u redu potražiti stručnu pomoć. Kao psihoterapeut u svojoj psihoterapijskoj praksi radila sam sa mnogim ljudima koji su se izbavili iz veza ili brakova sa narcisoidnim osobama ili osobama sa karakteristikama psihopate . Ukoliko ste i vi u takvoj vezi ili braku , možda je utešno znati da niste sami . Šaljem vam puno podrške i brinite o sebi.





Više o narcisoidnom poremećaju ličnosti  i o tome kako funkcionišu u međuljudskim odnosima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/  ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/ ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ i ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/ 





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74     

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
TVOJ NARCISOIDNI OTAC KOJI NIKAD NIJE U PSIHOTERAPIJI ALI ZATO TI JESI

			

							


		


		
				

					






Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu ,a da drugi ne valjaju. “Sindrom oca cara ” . Tako neki nazivaju ponašanje ovakvih očeva. Sve kao da je već rečeno u te tri reči . Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja ,a ne narcisoidne osobe lično . Najveće posledice života sa narcisoidnim roditeljima uglavnom snose najbliži u vidu : stalne strepnje , visoke anksioznosti sve do paničnih napada, osećaja nedovoljne vrednosti , oštećenog samopoštovanja i samopouzdanja , osećaja neke neodređene krivice. Krivica se ovde uglavnom svodi na duboko osećanje da sam kriv zato što nisam dovoljno dobar . Kako je samo lepo jedan klijent ovo osećanje opisao: ” Stalno u sebi samome strepim da ću biti razotkriven i raskrinkan . Kad bolje razmislim, Ivana , ja nemam za šta da budem razotkriven. ” Istina je da nam osećaj krivice treba kao osećanje jer ukazuje na to da imamo savest za razliku od psihopatije u kojoj savesi nema ili ona može postojati u rudimentima -nekakvim začecima , poput drveta koje je izraslo kao nešto zakržljalo, malo i nedovoljno u odnosu na ono što je za taj rod očekivano.





Više o psihopatiji možete pročitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/ . 





  Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju nisu narcisoidne osobe lično nego to  jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja .  





Osećaj preterane krivice koja je nerealna nije dobro nositi u sebi samome jer u osnovi depresije jeste upravo preteran osećaj krivice ,onda kada mu tu nije mesto . Taj osećaj krivice , trebao bi da bude na pravom mestu u pravo vreme. Tada se može reći da nas savest opominje da ne činimo loše postupke ili da ispravimo grešku . Dobro je da budemo ljudi savesti.  Međutim, kada je osećaj krivice preteran , na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme tada se može reći da je  osećaj krivice hipertrofisan . Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto . Zbog toga što su odrastali prečesto okrivljavani i gotovo nikad hvaljeni. Jeste li se ikada zapitali je li vaš otac narcisoidan? Mnogi se klijenti pitaju ima li njihov otac neki problem ili je ipak greška u njima samima ? To je uglavnom večita dilema dece narcisoidnih roditelja. 





Više o narcisoidnim majkama možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/





 Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto . 





Karakteristike za identifikaciju narcisoidnog oca koje vam mogu biti od pomoći u dilemi da li je vaš otac narcisoidan ili ne: 





1.Tvoj otac je bio harizmatičan i  popularan u društvu  ? Otac narcisoid je jako dobar u veštini da ga drugi ljudi zavole . Kad kažem drugi ljudi , mislim na one van porodice . Narcisoidna osoba nije razvila adekvatan nivo ljudske empatije- sposobnosti suosećavanja u osećanja drugih ljudi . Ipak naučila je jako dobro oponašati ponašanja koja su vrednovana i koja upotrebljavaju na način da ih ljudi zavole. Narcisoidan otac je vrlo svestan kakav utisak na druge ostavlja. Budno pazi da se prikaže dobar u svemu ,a posebno u tome kako ima savršen život i savršenu porodicu. Uglavnom je to naravno “ispaljivanje ćoraka ” u javnosti jer samo oni koji žive unutar te porodice znaju koliko je stanje daleko od savršenog.





2. Tvoj otac je bio izrazito nepopustljiv. Narcisi osećaju potrebu da kontrolišu   svoju okolinu i ljude u njoj. Za tatu narcisa to je jedini mogući način postojanja. Ukoliko ste rasli pored narcisoidnog oca , on je verovatno pokušavao kontrolisati : vaše aktivnosti , sa kim se družite , sa kim ste u romantičnoj vezi i kako se vaš partner ponaša ,šta ćete upisati od škole , vaš karijerni put pa čak i kako se oblačite i kakav imidž gradite. U detinjstvu je teško razlikovati normalnu roditeljsku brigu od  žestoke kontrole ali žrtve narcisoidnih roditelja i kao odrasli ljudi ovo često  jako teško razlikuju.





3.Tvoj otac je bio ljubomoran ili takmičarski nastrojen u odnosu na tebe?Veoma često su narcisoidni roditelji ljubomorni na svoju decu. Nije normalno da se roditelj oseća ugroženo od svoje dece nego upravo suprotno .Zdravo je biti ponosan na postignuća svog deteta. Narcisoidni otac može porediti svoja postignuća sa vašima u smislu stalnog ” nabijanja na nos da je bolji od vas”. Čak se može takmičiti sa sinom u tome ko je lepši i zgodniji .





4. Tvoj otac je voleo da manipuliše ljudima u smislu da je voleo da ljudi zavise od njega na bilo koji način ? Narcis voli da je potreban ljudima , posebno onima koji njemu lično nisu zauzvrat prekopotrebni jer tada oseća moć i kontrolu. Kako je moj klijent ovu stavku lepo opisao : ” kontrolisao je majku tako što ju je ubedio da su njene prijateljice sve same nemoralne žene i da ne želi da one ulaze u kuću niti da se ona sa njima druži. Izolovao ju je da bi bila sama i da bi zavisila emocionalno samo od njega . Imali smo tri stana u Srbiji , od toga jedan u Beogradu gde sam mogao da gradim sjajnu IT karijeru. Zamolio sam ga sa 24 godine da mi ustupi stan dok ne podignem kredit za sopstveni te da se preselim u Beograd gde mi se nudio sjajan posao za početak. On mi je govorio da je sve to on stvorio sa svojih deset prstiju i da idem u ono što sam stvorio sa svojih deset . Sve je radio da mi onemogući da se odselim i osamostalim ,a u kući je stalno svima nabacivao da smo ”  pod  njegovim krovom” gde vladaju njegova pravila. Osećao sam se bedno i nesposobno. 





5.Tvoj otac nije bio preterano zainteresovan za tvoje potrebe ?Narcisoidni očevi obično nisu preterano zainteresovani za  potrebe ili želje svoje dece. Fokusirani su na svoje potrebe. Jako će se truditi da u javnosti deluju kao savršeni tata ,  ali  neće ispuniti prirodnu potrebu za ljubavlju, priznanjem , pohvalom , podrškom  i osnaživanjem koju dete ima.





6. Tvom ocu je nedostajalo empatije ? Narcisima je teško, ako ne i nemoguće, razumeti ili brinuti o emocijama drugih ljudi. Ipak , traže da drugi brinu o njihovim osećanjima ili potrebama. Klijentkinja je to opisala na sjajan način : ” Ja i majka smo taj dan pale u krevet zbog gripa. Meni je bilo baš loše . Veruj mi Ivana da tri dana nije pitao da li nam nešto treba i kako smo. Osećala sam se kao nepostojeće biće . Kada je on bio bolestan , besneo bi ako napravimo i najmanji propust u brizi o njemu . ” 





7. Tvoj otac je bio osetljiv na kritiku ? Čak i manje kritike će pogoditi narcisoidnog roditelja. Ponekad će se čak i nevini komentari shvatiti kao uvreda, čak i ako nisu bili zamišljeni kao takvi. Kada se suoči sa sopstvenom greškom, narcis će prebaciti krivicu na druge ljude,  naljutiće se , postaće obramben i često jako besan , odmah će se fokusirati  ​​na greške drugih ljudi, recimo na vaše greške  ili će postati emocionalno nedostupan i povučen. Nije ni čudo što  se deca  narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju  gotovo uvek krivima za nešto .  





8.Tvoj otac je  izričito zahtevao da dobro izgledaš i da se pristojno ponašaš u prisustvu njegovih prijatelja ? Za narcisoidnog oca, njegova deca su statusni simbol koji ukazuje na njihov uspjeh i status u životu. Deca su kao neki  trofeji . Kako je to klijent u psihoterapiji opisao : “Živeo sam uz stalno osećanje da ne smem nikako da osramotim ćaleta. Ponekad bi se osećao kao neki rasan konj , nateran u društvo i izložen za prikazivanje . Kada sam ipak počeo da se bunim i pravim neke mladalačke ispade , rizikovao sam svaki put njegov bes , agresiju ili osvetu . Od te sile pritiska da nešto ne pogrešim da ne bih osramotio ćaleta sam stradao . Nisam više to mogao da podnesem jer to nisam bio ja. Umesto mene ,tu je bio taj rasni konj koji mora da živi po pravilima uspeha da bi se aplaudiralo njegovom vlasniku (mislio je na oca). Onda sam  iz protesta poneki put namerno bežao sa časa , došao kući kasno , ofarbao se u zeleno. Tad bi me danima nazivao luzerom, nitkovom ,brukom i sramotom. Nikada me nije pitao nešto u smislu-sine, šta se dešava sa tobom? Muči li te nešto pa se tako ponašaš? Bilo je bitno samo postignuće i slika koju ostavljam u javnosti. To kako se osećam , to je bilo neprepoznato i potpuno nebitno. ” 





9.Tvoj otac je bio egocentričan ? Narcisoidni roditelji su fokusirani na svoju dobrobit koja uvek stoji na pijedestalu . Dobrobit oca , važnija je od dobrobiti svih drugih u porodici. Klijent  u psihoterapiji opisuje :”Kada njemu nije bilo dobro ili po volji , celoj porodici nije bilo dobro. Tako smo funkcionisali, kao da svi igramo oko njega na prstima , trudeći se da on bude zadovoljan i zbrinut. Ustvari, svi osim njega bili smo žestoko zanemareni i večito uplašeni njegovih kritika ili izliva besa. ” 





10. Tvoj otac je bio u javnosti jedna osoba , a privatno sasvim druga ?Živeći s narcisom, jasno uviđate da imaju dve vrlo različite osobnosti koje  menjaju javno i privatno. Kao da oblače drugu ličnost kada su u javnosti ,a samo vi znate kako vam je  teško u porodici sa njim . Klijent u psihoterapiji opisuje : ” Vikao bi na mene nazivajući me gubitnikom , a kada bi mu zazvonio telefon u sred tog okrivljavanja javio bi se i kao da je neko stisnuo prekidač u njemu. Bio bi najpristojniji i najuljudniji čovek ovoga sveta. Kada bi spustio slučalicu nastavljao bi sa besnim uvredama . Nije ni čudo što sam se plašio da rodbini kažem šta mi se dešava iako sam žudeo da mi neko pomogne. Zbog ove dve ličnosti u njemu samome , javnoj i privatnoj  i ja i mama smo znali da bi nam teško ko poverovao kako ustvari živimo sa njim. Zato nikome to nismo ni pričali. Živeli smo u svojoj gorkoj tajni. ” 





11.Tvoj otac je bio često odsutan ? Narcisoidni očevi su više zabrinuti za sebe nego za svoju decu pa su često  odsutni. Kako to klijent opisuje : ” Kada bi se majka bunila zbog toga što je veoma malo kod kuće te da joj je teško da sama bude autoritet za nas troje dece u pubertetu on bi krivio nju ili nas za svoju odsutnost. Njoj bi govorio da je nesposobna da bude roditelj ,a nama da smo kreteni , nesposobni , neuračunljivi i slično . Govorio je da smo sami krivi ,svi komplet jer ne umemo da sami sebe organizujemo i da se  ponašamo normalno kao on . Bili smo svi krivi i svi komplet nenormalni kao porodica, osim njega naravno. Kao da on nije bio deo nas uopšte. Ustvari , time je sebi kupovao izlaznu kartu kako bi mogao da provodi vreme van kuće u onome u čemu uživa, radio je šta je hteo , ne baveći se ni nama ni majkom. Nismo ga zanimali i to je jedina istina. ” 





12.Tvoj otac je imao česte  ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje  dubokog besa bez posebne provokacije. Klijent opisuje :”On je bio neko ko ispaljuje iz oružja bes  bez upozorenja. Iznenada. Zato sam nekako naučio da hodam kao po ljuskama jajeta, da ne bih probudio taj bes . To je porodica u kome svi hodamo kao po minskom polju da ne bismo izazvali njegov bes. Čak i tako pazeći , opet smo izazivali njegov bes. Kao da smo svi razvili neke nevidljive radare kojima smo ispipavali i oprezno pratili kako se on tog dana oseća .Ukoliko bi on bio dobro , bili bismo spokojni barem par sati. Znaš , odrastao sam u strepnji.” 





 Tvoj otac je imao česte  ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje  dubokog besa bez posebne provokacije.  





S.M dolazio je dve godine na psihoterapiju. Prva rečenica koju je izgovorio bila je : “Ja sam težak luzer. Zbog toga sam postao jako lošeg raspoloženja. ” S.M nije bio luzer niti gubitnik kako je sam sebe doživljavao. Pre svega bio je : disciplinovan , radan , vredan , human , osećajan , obrazovan i na poštovanoj poslovnoj poziciji. To da je luzer , bio je  narcisoidni očev glas koji bi mu negde iz podsvesnog , još od ranog detinjstva  pa sve do odraslog doba prečesto govorio da je : nedovoljno dobar, kriv , loš , gubitnik i sve što možete zamisliti na tu temu. Roditelje u detinjstvu smatramo bogolikim i verujemo u ono što govore o nama. To što nam često govore se u nama ukoreni i postaje jedan važan deo našeg doživljaja sebe.  U psihoterapiji obnovili smo njegovu sliku o sebi iz korena . Mislim da S.M danas ide uzdignute glave i ispravljenih leđa jer smo čak i to vežbali. Njegovo telo kada je došao , zauzimalo je položaj uglavnom pognute glave i pomalo pogurenih leđa. Telo je odslikavalo unutrašnje stanje , zauzimajući takođe položaj nesigurne osobe ili- luzera kako je on to nazivao. Jedino što bih ovom tekstu dodala je jedna molba. Roditelji , molim vas , nađite razloga da hvalite svoju decu jer je pohvala u detinjstvu  koren samopoštovanja i slike o sebi.





Više o narcisoidnom poremećaju ličnosti možete čitati i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74    






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
PRELJUBA ,LJUBAVNICA  I  PSIHOTERAPIJA

			

							


		


		
				

					

Preljuba je kršenje obećanja da ćete ostati verni romantičnom partneru, bilo da je to obećanje deo bračnog zaveta, privatno izrečenog sporazuma između partnera  ili neizgovorene pretpostavke. Sagledala sam u mnogim tekstovima preljubu kao fenomen i bračnu terapiju preljube . Međutim sada ću sagledati preljubu iz ugla ljubavnice ili ljubavnika. One treće strane koja se gotovo uvek osuđuje od strane društva . Neretko , prevareni partner je ljut na tu treću osobu u ljubavnom trouglu . Na ljubavnicu ili ljubavnika. Istina je ipak da niko vašeg partnera ne nagovara da načini preljubu . On ili ona sama moraju preuzeti odgovornost za stupanje u vanbračnu vezu i za omogućavanje da se ona održava. Ovo je istinita priča o jednoj ljubavnici koja zapravo i nije želela to da postane . Ne zaboravimo da preljubu uvek obeležava tajnost, laž i dvostrukost . Bez ta tri elementa preljuba ne postoji. Preljube su, da se razumemo, česte . Žao mi je što je tako i volela bih da nisam stekla takav zaključak radeći svakodnevno sa neverstvom u braku i proučavajući neverstvo. Zbog toga što mnogi ne žele da veruju da je preljuba u braku česta širom sveta , ova tema nailazi i na osudu i na neodobravanje, a ja ću se njome i dalje , uprkos tome baviti i teorijski i praktično . Zbog toga što bi voleli da verujemo da je brak uvek sigurna luka , do kraja života u kojoj smo napokon spokojni , tema preljube nam se često čini neprihvatljiva. Postoje naravno divni brakovi ali i veliki broj onih koji su duboko potrešeni neverstvom.





 Preljuba je kršenje obećanja da ćete ostati verni romantičnom partneru, bilo da je to obećanje deo bračnog zaveta, privatno izrečenog sporazuma između partnera  ili neizgovorene pretpostavke. 





Dina (nije njeno pravo ime ) i ja smo koleginice. Dina je odličan psihoterapeut . Znala sam da je u vezi sa nekim čovekom već dugo. Nismo puno pričale o tome . Poznajem je od njene 16-te i znam da je jedna od onih žena koja se nikada ne bi viđala sa oženjenim čovekom. To je oštro osuđivala . Ipak , Dina je jedan dan sedela očajna na mom psihoterapijskom kauču iako smo koleginice. Bilo ju je sramota da se obrati nekom drugom kolegi koga manje poznaje.  Dina je u vezu sa ovim čovekom ušla dve godine nakon svog razvoda . Obzirom da je iz braka izašla sa tonom osećaja krivice jer je suprug koga je obožavala tvrdio da se od nje razvodi jer je previše kontrolišuća i preljubomorna . Dina je želela da uvaži ovakva razumevanja nje od strane njenog bivšeg muža i želela je da menja svoja eventualna kontrolišuća i ljubomorna ponašanja . Istina je zapravo ležela u tome da se njen bivši suprug zaljubio u drugu ženu pa je kofer krivice za razvod želeo da uruči Dini . Dina ulazi u novu vezu u kojoj pokušava da koriguje svoje ponašanje i biva nekako apsolutno drugačija. Ne pita novog partnera nikada gde je , ne negoduje kada on ima slobodno vreme i …jednostavno biva osoba koja drugome daje potpuno slobodu . Time Dina umanjuje osećaj krivice  koji je ponela sa sobom izlazeći iz braka. Već četiri godine je srećna sa novim partnerom koji je  takođe razveden i ima dve već velike ćerke sa kojima živi. Zapravo on je samohrani otac . Vole se. Provode dosta vremena zajedno iako se ne viđaju u njegovom stanu jer on sa decom ne upoznaje nove partnerke i Dina je bila srećna jer on ima apsolutnu svoju slobodu izlazaka , slobodnog vremena , a Dina je posvećena njemu i radu sa klijentima. Dina je opasno dobar psihoterapeut , jedan od najboljih koje poznajem ali to ne znači da psihoterapeuti nemaju probleme. 










“Ivana, moraš da mi pomogneš da izađem iz ovoga . Pogazila sam sve svoje moralne norme u vezi viđanja sa oženjenim muškarcima . Stidim se. Posle ove četiri godine ja razumem da živim u laži. Čovek je oženjen . Priznao mi je to pre 7 meseci. Tad sam se sledila , nakon tog saznanja jer kao da je bilo prekasno. Već sam ga zavolela  . Ne znam šta je sa mnom pa sam ostala u toj vezi . Moram da izađem iz te veze ali ne znam kako. Potpuno sam se uplela. Zavolela sam ga i verovala sam da se ne viđamo kod njega zbog njegovih ćerki . Davala sam mu svu slobodu , a zapravo sam bila naivna . Kakakv sam ja to psihoterapeut ? Kakva sam ja to osoba?  Nisam uopšte primetila nikakve naznake da je on oženjen. Sada mi plasira priču o svom lošem, hladnom i distanciranom braku , moli me da ga ne ostavljam i govori o tome kako je sa tom ženom jer je ona nezaposlena pa ne zna gde će sa njom , žao mu je nje , na teretu mu je i što je najgore umesto da izađem iz toga ja još pokušavam da se dokažem …da sam bolja od te žene , da sam vrednija, pametnija i …više se ne prepoznajem. Moram iz toga napolje i želim da razumem kako mi  se ovo desilo .” Priča Dina kroz suze i stid. 





 Preljubu uvek obeležava tajnost, laž i dvostrukost . Bez ta tri elementa preljuba ne postoji. 





” Draga, lako je videti da si izmanipulisana. Otvori oči , koliko god da boli. Čovek je manipulator. Lagao te je . Čak govoreći da nije oženjen , organizujući ponašanje čitave tri godine tako da ne primetiš njegov bračni  status ….to  mi govori o tome da je nekako amputirao svoju suprugu do neke mere u svojoj svesti , vođen nekom podsvesnom željom da te žene zaista nema u njegovom životu. To bi bio kao neki podsvesni sadistički fantazam prema supruzi i kukavičluk. Kukavičluk u smislu : želeo bih da nisam oženjen ali obzirom da u realnosti ne smem da se razvedem ja ću se igrati slobodnog čoveka . Čovek je disocirao , podvojio se u dve ličnosti . Onog slobodnog dasu-samohranog oca  i oženjenog koji kod kuće preuzima ulogu supruga.  Čovek živi dva života u sebi samome. Šta god da mu je još u podsvesti želim da razumeš odmah i sada da si u ljubavi sa  visokointeligentnim manipulatorom . Uzmi taj telefon i blokiraj ga odmah. Nisi dužna da takvom čoveku daješ bilo kakvo objašnjenje. Međutim dužna si da ostaješ verna sebi, svojoj dobrobiti i svom načelu da se ne viđaš sa oženjenim muškarcima. Njega pusti neka se vrati na svoju njivu i neka sam popravlja svoj loš brak . Postoji bračna terapija pa neka se suočava sa svojim brakom umesto da se razlaže u dve ličnosti.” Dina uzima telefon , blokira brojeve, briše njegov kontakt. Znajući Dinu , znala sam da je to bilo odsecanje zauvek.





Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama.





“Kome si se ti Dina uvek dokazivala , želeći da dobiješ priznanje i ljubav ?” Pitala sam.  ” Mami. Narcisoidnoj , hladnoj mami. Pa znaš to već. To smo obrađivale beskrajan broj sati na grupnoj psihoterapiji . Nećemo valjda opet o tome ? ” Pita ona.  ” Čini mi se da su se podsvesni obrasci dokazivanja majci želeći da od nje dobiješ priznanje i ljubav opet pokrenuli . Počela si da se njemu dokazuješ, da se podsvesno takmičiš sa njegovom suprugom , da pokazuješ da si bolja od nje , da si vrednija , da je možda potrebno da tebe odabere. To je moglo da se nastavi u nedogled . Kao što se u nedogled nastavljalo tvoje dokazivanje majci koja nije umela da ti nikada da priznanje i povezanost. Iako si ti uspešna žena, dobar čovek ali to nije do tebe. To je do njene nesposobnosti da vrednuje svoju decu i do njene nesposobnosti da se emocionalno poveže sa tobom. Suludo je to očekivati od narcisoidne majke. Tako , umesto da prekineš vezu sa njim čim je rekao da je oženjen , ti si podsvesno počela da se dokazuješ njemu …bolje reći nastavila si da se dokazuješ njemu ne bi li te vrednovao, ne bi li te voleo , ne bi li ti dao priznanje i ljubav . Kao da si tu situaciju podsvesno prepoznala kao onu svoju dobro utemeljenu detinju i mladalačku borbu za odobravanjem, priznanjem i ljubavlju majke dok je sestra uvek bila bolja od tebe u očima majke. Recimo da je u tvojoj podsvesti uvek postojao rival , što je tvoja sestra i  emocionalno nedostupni tiranin kome se trebalo dokazati i čiju je ljubav i priznanje bilo potrebno osvajati iz dana u dan, što je bila majka . To priznanje majke skoro nikad nije stizalo ili bi stizalo sasvim mlako i retko . Tako je i sada bilo kad bolje pogledaš . Postoji rival , što je njegova supruga i muškarac i to nedostupan čiju je naklonost i priznanje da si ti dovoljno dobra , potrebno osvojiti . Oženjeni muškarci su uvek nedostupni jer su zauzeti . Sve ovo kod tebe je pokrenulo podsvesnu igru , stazu kojom si naučila da plešeš kroz detinjsvo i mladost . Zapravo, naše podsvesno nikad ne spava. U snovima je čak aktivno i zato sanjamo. ” Dugo sam Dini objašnjavala moje razumevanje nje i čitave situacije.  Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama. Veze sa udatim ženama i oženjenim muškarcima gotovo uvek postaju u nekom momentu  bolne . Zauzete osobe su zauzete , što znači da su emocionalno zapravo nedostupne u pravom smislu emocionalne dostupnosti . Vi se možda viđate povremeno i niko ne osporava da tu postoji osećanja zaljubljenosti ili ljubavi i to obostrane ali  … njihov život je dvostruk . Nikada to nemojte zaboraviti . Vi nikada nećete biti prioritet i zato je to veza sa nekim ko je zapravo samo povremeno dostupan. U potpunosti se možemo povezati samo sa slobodnim čovekom i samo onda kada smo i mi sami slobodni .





 Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama. 





” Sad mi je lakše . Dolaziću neko vremo sredom u 20 h . Da prođemo ponovo neki deo psihoterapije , znaš onaj deo ljubavi prema sebi . To moram izgleda ponavljati s vremena na vreme. Jer mama, ona zaista nije bila sposobna da mi pruži ljubav. Onda umesto da je tražim od kojekakvih nedostupnih i manipulativnih muškaraca, potražiću je ponovo sama od sebe . Nije loše da obnovimo gradivo . ” Nasmeja se Dina.  ” Dina, obe znamo da se u vezi može biti samo sa slobodnom osobom. Znam da nisi želela da postaneš ljubavnica i da ti je to nepojmljivo . Obe znamo da se veoma mali broj oženjenih muškaraca razvodi zbog druge žene  i obe znamo da mnogi veoma vole svoje ljubavnice. Ne sumnjam da te je voleo. Isto tako obe znamo da mnogi ljubavnicama pričaju priču o tome kako im je brak loš , kako su u njemu nevoljeni , kako im je teško. To može biti i ne mora biti istina. Ipak , svaka zauzeta osoba snosi odgovornost da se suoči sa svojim brakom , da ga ili popravi ili da ga napusti ukoliko je zaista toliko loš . Na kraju krajeva i sama si ponela veliku odgovornost i hrabrost  da izađeš iz braka u kome nisi bila voljena . Potpuno sama. Nije te nikakav ljubavnik spašavao. Znam da si pametna žena i da nećeš više pozvati taj broj. Nećeš spašavati nikoga od lošeg braka , to mora on sam . Najbolje za tebe i njega  jeste da se on vrati na svoju nivu . “





“Vidimo se u sredu u 20 h.  ”  Reče Dina . Zagrlismo se na rastanku. Tv gostovanje u kome sam detaljno pričala o neverstvu možete pogledati na linku:https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Više o preljubi, individualnoj i bračnoj psihoterapiji u slučaju preljube možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/, ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/,ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/, ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/, ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/26/ranjeni-don-zuan-i-neverstvo/ ,ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/





Više o narcisoidnim roditeljima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/





  Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74   






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
KLJUČARI  LJUBAVI I BRAČNA TERAPIJA

			

							


		


		
				

					






Često je bilo zahteva u psihoterapiji da poradim na odnosu dvoje ljudi koji su se nedavno razišli . Da pokušam da učinim nešto oko njihovog mirenja . Najčešće su pozivi dolazili upravo od muškaraca. Nije mi problem bio da radim partnerske terapije sa partnerima koji su u svađi ili konfliktu . Međutim ovde se često radilo o nečemu drugom iako je zahtev prvobitno zvučao kao potreba za partnerskom ili bračnom terapijom. Radilo se o mnogim ljudima koji ne umeju da puste . Ne umeju da otpuste različite stvari . Teško im je da otpuste sopstvenu vezanost za neki odnos , ne umeju da puste svoj sopstveni psihološki aparat da uđe u proces žalovanja i preboljevanja jer se čini suviše bolno , ne umeju da puste sopstveni scenario  o budućnosti te ljubavne veze koji su formirali , ne umeju da puste voljenu osobu da ode. Ukoliko sam u pokušaju da saslušam njihovog bivšeg partnera razumela da ih on više ne voli, zaključivala sam da je potrebno raditi upravo na puštanju nekoga da ode i suočavanju sa procesom žalovanja. Suočavanjem sa time da će nam biti teško jer smo izgubili voljenu osobu  ali da ćemo na kraju biti dobro . Predlagala sam tad individualnu psihoterapiju ali nekad bi ta osoba odbijala . Ponekada, njihov je jedini interes od bračne psihoterapije bio da vrate svoju devojku , ženu , momka ili muža i da se ne suočavaju sa bolom raskida ili razvoda , a ne da uvide da se teško prilagođavaju na izmenu okolnosti , na singl status i da se plaše da se upuste u proces žalovanja za partnerom. Umesto toga su tog istog partnera : zvali , molili , plakali, izvinjavali se za učineno i neučinjeno sve do praćenja partnera, opsedanja, špijunjiranja što ih je zapravo činilo samo očajnikom u njenim ili njegovim očima . Sve to nije  vodilo do povratka u ljubavni odnos ali ponekad jeste vodilo u izricanje mera zabrane prilaska bivšem partneru od strane sudskih institucija. To je poput situacije kada dete želi po svaku cenu da izbegne nezadovoljstvo ili bilo kakvu bol. 





 Prilikom raskida ili razvoda , važno je suočavanje sa time da će nam biti teško jer smo izgubili voljenu osobu  ali da ćemo na kraju ipak  biti  dobro. Proces žalovanja služi tome da se oporavimo od gubitka . To je njegova svrha.





” Supruga mi je otišla i jedino što ja želim je da se vrati . Ja ovo neću izdržati . Kako ti se činila u razgovoru ? Ima li nade za nas , molim te reci mi iskreno šta misliš? Raspašću se od bola. Uradiću sve što treba da se vrati . ” Rekao je Marko.





 ” Bio si prisutan u sesiji koliko i ja . Da li si čuo da je rekla da ona prema tebi nema više osećanja ? Voli te kao prijatelja i to moramo uvažiti . Ona te je Marko ostavila i ja znam da je za tebe to veoma bolno . Međutim , smatram da je za tebe važno da se suočiš sa bolom , gubitkom i preboljevanjem umesto da pokušavaš da vratiš taj odnos kome više nema spasa. ” Odgovorila sam.





 ” Ja to ne umem . Poludeću . Pomozi mi. Da li je tebe neko tako ostavio ?  ” Pitao je u suzama.





 ” Naravno Marko da jeste .Više puta u životu. Ostavljali su me i ja sam ostavljala. ” Odgovorih.





 ” Pa kako , kako se ti sa tim nosiš ? Kako si to prevazišla ? ” Marko je i dalje plakao.





 ” U redu je da plačeš . Suze su oslobađajuće. Učila sam Marko  da se suočavam sa bolom. Menjala sam svoje razmišljanje kroz godine , pustila sam proces žalovanja da odradi svoje i na kraju sam uvek bila dobro . Nekad pre ,a nekada kasnije. Znaš , dobro je razumeti da mi ljude ne posedujemo . Ni muža niti ženu. Nismo mi ključari ljubavi . Svi su životi slobodni životi . Oni mogu da ostaju sa nama ali su slobodni i da odu.  Ponekad nas neko više ne voli .Ponekada mi više ne volimo nekoga . Iz njima ili nama znanih razloga . To što te neko više ne voli to ne znači ni da si manje lep, niti manje poželjan , niti manje vredan niti manje uspešan i dobar. To samo znači da taj neko više ne uspeva da prema tebi gaji emocije . Ne možemo osećanjima davati veštačko disanje onda kada ih više nema. Mi ne posedujemo nikoga . Za tog nekog ko želi da ode od nas  ne bi bilo dobro da ostaje u odnosu sa nama , koga ne voli . Samo zato što je nama teško .To bi onda značilo da je sa nama iz sažaljenja ili na silu . Svako ima pravo da ide tamo gde smatra da voli i da je voljen . Niko nije naše vlasništvo . Ipak to ne znači da mi trebamo prestati voleti sebe zato jer nas neko ne voli više . ” Odgovorih.





 Mi ne posedujemo nikoga . Za tog nekog ko želi da ode od nas  ne bi bilo dobro da ostaje u odnosu sa nama , koga ne voli . 





“Kako da onda tuga prođe što pre ? Pokreni mi  hajde taj proces žalovanja pa da to što pre prođe da preživim ako kažeš da mogu . ” Reče Marko i tužno i  nestrpljivo.





 ” Marko , taj proces se već pokrenuo . Zato plačeš , zato ti je teško i zato si do malopre želeo jedino da se supruga vrati . Prva faza procesa žalovanja je upravo to. Neprihvatanje . Nisi prihvatao da ona može da te više ne voli . Vremenom , doći ćemo u fazu prihvatanja i tad će ti biti puno lakše. Znaš, kao što ranjeno tkivo kad se povredimo uđe u prirodni proces zarastanja rane tako i psihološki aparat čoveka ima svoj prirodni proces zarastanja psiholoških rana . Proces tugovanja i žalovanja tome služi . Uložio si životnu energiju u objekat ljubavi-suprugu . Međutim ne samo u nju . Životna energija ima puno grana pa je tako usmerena i na tvoj posao , na tvog sina , na tvoj hobi ali i na suprugu . Za sve te objekte , aktivnosti i ljude tvoja je životna energija prikopčana i tu se ulaže . Ta njena grana , koja je bila na neki način prikopčana za suprugu , odjednom ostaje bez objekta ulaganja. Bez objekta ljubavi . Ostaje da lebdi i zato si tako zbunjen i zato tako boli . Boli ulog životne energije koji ti se sada čini uzaludan, boli što su ti se srušile želje i planovi sa suprugom , boli što je životna energija u vidu ljubavi ostala bez objekta ulaganja. Međutim vremenom ta ljubav , ta sila , ta životna energija povlačiće se lagano ka tebi samome . Nazad , tamo odakle je potekla . Boleće sve manje vremenom i na kraju … na kraju ćeš biti spreman da ulažeš tu ljubav , tu energiju u neki novi objekat ljubavi . Tako otprilike izgleda taj proces žalova ako bih mogla da ti to plastično predstavim. ” Bićeš na kraju dobro.





 Niko nije naše vlasništvo, neke ljude moramo pustiti da odu iz našeg života jer nas više ne vole  .Ipak to ne znači da mi trebamo prestati voleti sebe zato jer nas neko ne voli više .  





” Da li i druge ljude ovoliko boli napuštanje ?  ” Pitao je znatiželjno kao da mu je lakše da odgovor bude potvrdan.





 ” Kako koga . To zavisi od mnogo faktora . Neko se vezuje kao ti , preokupirano i vrednuje neki  ljubavni odnos  više nego samog sebe. Više o stilovima vezivanja za druge možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/17/podsvesno-i-ljubavni-odnosi/. Neko ima visok strah od napuštanja jer je imao bolna iskustva napuštanja u detinjstvu ili mladosti . Neko ostvaruje previše simbiotske odnose sa drugima , neko je kozavistan . Sve to može učiniti proces žalovanja neprihvatljivijim , bolnijim  ali smatram da je za svakoga bolan . Za svakoga na svoj način. Važno je da dopustiš sebi da osetiš tugu , a ne da se od nje braniš pokušavajući da vratimo ženu koja više ne želi nazad . Tuga je ljudsko osećanje. Kao i radost i sreća .Imamo je u svom repertoaru emocija i zato je osetimo .Zapravo , čovek koji ne oseti tugu , onda mu nešto fali u repertoaru osećanja . Tuga je zdrav odgovor na ovu situaciju u kojoj si se našao i služi tome da odboluješ i da budeš bolje . “





Kroz godinu i 7 meseci , Marko je u potpunosti preboleo bivšu suprugu i danas pričamo o sasvim drugim temama. Marko je i dalje produktivan mlad čovek . Morao je da nauči da otpusti ljubav koja odlazi . Naučio je .





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74      






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija / Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
PRIČA O RANOJ TRAUMI

			

							


		


		
				

					

Postoje  pitanja koja me ljudi često pitaju . Da li su deca koja rastu u disfunkcionalnoj porodici zdrave ličnosti u odraslom dobu ? Da li su deca odrasla bez roditelja  zdrave ličnosti u odraslom dobu ?   Istina je negde na pola puta. Ovo je priča o snazi čoveka . Mi terapeuti snagu zovemo rezilijentnost. Dakle , sve zavisi od toga koliko svojih snaga ili rezilijenci, mlado biće koje odrasta u neadekvatnim uslovima uspe da upre, iskoristi i upotrebi kako bi stasalo i kako bi se snašlo u životu. Nekada život, stavljajući nas u teške uslove zapravo nas stavi u situaciju da  je jedino što nam preostaje- da probamo biti jaki. Pa kako ko prođe .





 Zdrava porodica svakako da jeste najpodsticajne okruženje za rast i razvoj .  





Zdrava porodica svakako da jeste najpodsticajne okruženje za rast i razvoj . Tako bar kažu knjige. Ipak , ne bih rekla da je zdravih porodica dominantan  procenat. Čak iako vam na oko izgledaju idealno, mnoge porodice imaju strogo razvijen sistem čuvanja tajni i fasadu sreće za spoljni svet . Ono što je unutar sistema poznato je samo njima i često terapeutima. Takođe , istina je još apsurdnija. Poznajem mnoge ličnosti sa veoma problematičnim ponašanjem i problematičnim životima iz veoma zdravih porodica. Takođe, ne daje život svakome baš sve. Šta ako je neko bačen na ovaj svet i ostavljen ? Šta ako porodice uopšte i nema? Ovde dolazimo do priče o snagama ličnosti i to- aktiviranim još od ranog detinjstva. Jer tako je moralo. Nije bilo izbora. Bori se ili se slomi . Ne postoji tu između.





 Postoje  pitanja koja me ljudi često pitaju . “Da li su deca koja rastu u disfunkcionalnoj porodici zdrave ličnosti u odraslom dobu ? ”  i  ” Da li su deca odrasla bez roditelja  zdrave ličnosti u odraslom dobu ? ”  Istina je negde na pola puta.  





Tijana je danas uspešna žena . Sa ovih prostora ali živi u Kanadi . Direktor velike firme, srećno udata i majka dvoje školske dece. Dolazila bi kad god je ovde da pričamo o njenom roditeljstvu. Bila je predivna i posvećena majka ali uplašena majka. Vraćale smo se često u njeno detinjsvo. Tu je ležalo poreklo tog straha od roditeljstva. ” Znaš, majka jednostavno nije bila sposobna da me othrani i zato me je ostavila u sirotištu. Otac je nepoznat ali baka mi je pričala kako u to vreme kada je majka bila trudna …kako je bilo sramota biti trudan sa nepoznatim muškarcem. Majka je ipak želela da zadrži trudnoću ali je niko nije podržao pa ni baka .Tako je majka bila primorana da me ostavi u jednoj ustanovi za usvajanje. ” Šta misliš , kako se majka osećala tada u vreme trudnoće boreći se sa takvim zahtevom da te rodi i ostavi ? Jesi li je pitala nekada ? ” Pitala sam.  ” Bila je jako uplašena, prestravljena sve vreme jer termin za abortus je propustila namerno i shvatala je da ona nema gde sa mnom nakon porođaja. Bila je potpuno van sebe. Pričala mi je o tome. ” Objašnjava Tijana.  ” Znaš Tijana kada je trudnica pod stresom i beba je pod stresom .Nema tu druge. Mama i beba dele isto telo. Kada je puno kortizola i drugih hormona stresa , oni u nekom procentu dolaze do bebe. Hajde da kažemo da pretpostavljam da je majka bila pod stresom ali i ti kao beba u njenom stomaku. Čega se sećaš iz svoje dečje dobi ?  ” Dugo smo obrađivale razna sećanja od kojih su neka bila bleda . Čovek se perioda do druge- treće godine slabo ili uopšte ne seća i teško može reći da li je bio pod stresom , da li je strepeo , da li je bio istraumiran . Međutim ukoliko je dete doživljavalo čestu strepnju , neizvesnost , zanemarenost -doživljaj strepnje ostaje ipak zapamćen kao neodređeni ali strepeći doživljaj , negde pohranjen u mozgu sada već odraslog čoveka.  Prvi ozbiljniji strah kod dece javlja se u periodu od 6. do 8. meseca i važan je za kasniji psihološki razvoj ličnosti.  Oko druge godine, strah od separacije od figura koje o detetu brinu  je na vrhuncu.  Hoću da kažem da je dete  vrlo rano sposobno da doživi strahove.





 Ukoliko je dete doživljavalo čestu strepnju , neizvesnost , zanemarenost -doživljaj strepnje ostaje ipak zapamćen kao neodređeni ali strepeći doživljaj , negde pohranjen u mozgu sada već odraslog čoveka.  





” Sećam se da sam u toj ustanovi za decu bez roditelja  često bila usamljena i tužna. Tamo negde oko četvrte , mogu da se setim da sam silno želela da se vaspitačica sa mnom igra. Ipak vaspitačica je bilo malo , a nas dece puno . Bile su one dobre ali nisam mogla da se povežem sa ni jednom preterano jer je svaki dan dolazila druga vaspitačica . Jesam Ivana, strepela sam . Sećam se. Strepela sam hoće li mama doći u posetu jer nije dolazila redovno. Strepela sam vrlo rano , nekako neobjašnjivo. Mislim da se taj strah može nazvati- šta će biti sa mnom? Da li će mama doći?  Da li će me vaspitačice voleti ? Da li će me neko od starije dece zadirkivati jer to su često radili. Izrugivali bi mi se ako mama ne dođe u posetu . Strepela sam i oko 13-te kada su me uzeli hranitelji. Mislila sam da im smetam iako su bili divni . Nisam više strepela po završetku srednje škole. Raspustima u srednjoj sam radila. Otkrila sam još tada koliko volim da zaradim svoju kintu. Slagala sam neke gajbe, brala maline i svašta radila. Posle srednje krenula sam da radim odmah . Jedva sam čekala da imam svoj dinar . Svašta sam radila. Od konobarisanja , preprodaje garderobe do čuvanja neke stare bake . Radila sam po tri posla i plaćala kiriju za mali stančić. Živela sam skromno tada ali sam se borila . Majka se vremenom propila pa nisam kod nje htela da se vratim. Živi i danas sa nekim alkoholičarem zajedno . Tako sam vremenom stigla u Kanadu , jako mlada da bih čuvala stare osobe. Naporan je to bio posao ali sam se istovremeno doškolovala i evo danas rukovodim sa 5000 ljudi . Sve sam ja to postigla ali strepim da nisam dovoljno dobar roditelj. Muž me hvali . Kaže da sam sjajna majka ali taj osećaj u meni da ja nisam dovoljno dobar roditelj me izjeda i nekad ne mogu da spavam. Taj strah, ta strepnja, pojavila se kada sam se porodila prvi put .Ustvari kad sam držala svoje prvo dete . Nije me napustio do danas .” Sećala se Tijana.





 Povezane životne situacije mogu biti okidač za neka davna osećanja , pohranjena u nama dok smo još bili sitna i nemoćna deca . 





“Tijana, mislim da si ponovo počela strepeti kad si postala majka jer je to bio okidač za tvoju ranu dečju traumu . U smislu -plašim se i strepim da ću oštetiti svoju bebu kao što je mene moja majka . Plašim se da će me život na neki način onemogućiti da brinem za bebu i da neću moći izneti roditeljstvo . Plašim se roditeljsva jer ja nisam imala od koga ni da naučim kako biti roditelj . Mogla sam da naučim kako ne biti roditelj . Uostalom, plašim se jer sad razumem koliko je neadekvatno ostaviti ovako malo, bespomoćno stvorenje u nekoj ustanovi. Možda se sada i sećam koliko sam strepela kao beba, kao dete ….Šta misliš , pripada li ti to što govorim ?” Pitala sam. Tijana briznu u plač. “Pripada mi sve od toga što si rekla, samo ne umem to da objasnim tako kao ti .Bila sam baš to dete koje stalno strepi .Baš tako kako si me opisala i moja me je beba zapravo bila podsetila na sebe samu i ja sebe na svoju majku jer za drugu i ne znam  . Kao da ne želim da se moja prošlost ponovi. ” Pričala je Tijana kroz suze.





 Mnoga deca su odrasla bez roditelja ili uz nefunkcionalne roditelje . To nikako ne znači da neće izrasti u čestite, uspešne , dobre i hrabre ljude . Sve zavisi koliko je dete uoptrebilo svojih snaga i kapaciteta da bi se izborilo za svoje mesto pod suncem.  










“Verujem. Čudno je koliko povezane životne situacije mogu biti okidač za neka daaavna osećanja , pohranjena u nama dok smo još bili sitni i nemoćni . Ipak , nema potrebe da strepiš . Da li vidiš koliki si ti borac?  Da li razumeš koliko si snaga iz petnih žila pokretala da bi danas bila tu gde jesi ? Da li shvataš da si opstala na putevima na kojima ne bi istrajali ni mnogi ljudi koji su živeli uz oca i majku ?  Da li razumeš da si sposobnost za negu i brigu o nemoćnima naučila brinući za starije ljude . To su neke veštine posredno povezane sa materinstvom .Posredno si učila da budeš negovatelj nemoćnima kroz te poslove. Rekla bih da je to bila kao neka nadkompenzacija za to što ti nedostaju iskustva majke koja brine o tebi . Nedostaju u sećanjima kao izvor učenja o tome – kakav bi roditelj trebao bar okvirno da bude . Takođe imaš sećanja o tome kako vaspitačice brinu o deci bez roditelja. To takođe upotrebljavaš , brinući o svojoj deci . Nisi ti uopšte neuka u smislu nege nemoćnih pa i nege sopstvene dece i zato nemoj strepeti.”  Tijana obrisa suze. Pogleda me odvažno pa reče : “Nisam imala izbora Ivana . Mogla sam da se propijem , da počnem da lutam i da kradem. Veruj mi to mi nije bilo ni na kraj pameti . Gledala sam kao mlada često filmove o nekim junacima i onda….želela sam da ličim na njih . Sanjala sam često svoju kuću umesto sirotišta , umesto hranitelja . Radila sam govoreći sebi da ću i ja imati svoje gnezdo jednom. Moj čitav život vođen je željom o svojoj kući i porodici . Često sam imala žuljeve na rukama i vrtelo mi se u glavi od ranog ustajanja  i teških poslova ali nisam odustala. Sve to što sam želela danas imam .” Pričala je odvažno .”Znam i ja sam na tebe ponosna. Nema potrebe da strepiš više. Sve opasnosti su prošle . Strepeća situacija za tebe kao malu bebu u sirotištu – u smislu strepnje da majka neće doći , svaka strepeća situacija za malu Tijanu  i za Tijanu kao devojku je prošla . Sada si na bezbednom i deca su ti na bezbednom. Tvoja deca su u rukama majke borca i smatram da ćeš im biti dobar primer kroz život . Opusti se, diši malo i oseti da je prošlo  .” Tijana se udobno zavalila na moj psihoterapijski kauč i osmeh joj se pojavio na licu . Primetih da je vrlo opuštena, možda po prvi put.  ” Prošlo je Ivana. Prvi put mogu da kažem -hvala bogu da je sve to prošlo . Ne strepim više. Hvala ti  ” .  Dogovorismo se za sledeći susret . Ja i to dete borac pred kojim sam samo mogla da se duboko naklonim jer ne – nisam ni upola hrabra niti vešta kao to divno biće ispred mene. Mnoga deca su odrasla bez roditelja ili uz nefunkcionalne roditelje . To nikako ne znači da neće izrasti u čestite, uspešne , dobre i hrabre ljude . Sve zavisi koliko je dete uoptrebilo svojih snaga i kapaciteta da bi se izborilo za svoje mesto pod suncem. Neko je povukao toliko snage iz petnih žila da je pretekao i decu koja su rasla uz harmonične roditelje . Jer ne da život svakome sve i ponekad je jedini izbor viđen kao  –  bori se ili se slomi . Ne postoji tu između. 





Više o poremećajima roditeljstva možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/





  Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74     

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
GRANIČNA ORGANIZACIJA LIČNOSTI

			

							


		


		
				

					

Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i  nestabilnost slike o sebi. U ponašanju prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad  agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome. Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” .





 Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” . 





Postoji 9 kriterijuma na osnovu kojih psihijatar određuje postojanje graničnog poremećaja ličnosti , a da biste vi ili neko vama blizak posumnjali da patite od graničnog poremećaja ličnosti te potražili pomoć , dovoljno je da ispunjavate 5 tački u smislu da su ovakva ponašanja kod vas ili nekog vama bliskog uporno prisutna u ponašanju. 





1.Intenzivan i iznenadan bes , poteškoće kontrole besa (npr .česta ispoljavanja besa, ljutnje i ponavljanje učestvovanja u tuči ).





2. Hroničan osećaj praznine.





3.Nestabilnost u raspoloženju .





4.Prolazne paranoične ideje kada je osoba pod stresom ili osećaj da je osoba disocirana.  (Disocijacija, ili osećanje da niste povezani sa samim sobom).





5 .Upadljiva i uporna nestabilna slika o sebi ili osećaj sebe.





6. Ponavljajuće samoubilačko ponašanje,  pretnje  samoubistvom ili samopovređivanje.





7.Impulsivnost u najmanje dve oblasti koje su potencijalno štetne, a koje ne uključuju samoubistvo ili samopovređivanje (npr. prebrza vožnja, zloupotreba alkohola, lekova , droga ).





8.Besni napori da se izbegne stvarno ili zamišljeno napuštanje .Osobe sa graničnom organizacijom ličnosti teško podnose da budu napuštene od osoba koje smatraju bliskim.





9. Obrazac uspostavljanja nestabilnih i intenzivnih međuljudskih odnosa. U ovim odnosima smenjuju se dve krajnosti . Idealizacija i devalvacija nekoga. (U smislu provešćemo danas 24 sata zajedno i tada te obožavam , a sutra već se ne javljam i ne značiš mi ništa. Sutra već o tebi ne mislim dobro . Potom te opet idealizujem pa te odbacujem i tako u krug).





 Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i  nestabilnost slike o sebi. 





Kako je to biti graničan opisaću kroz primer psihoterapije. Milena (ime je izmenjeno ) došla je sa svojim nalazom procene ličnosti i već dijagnostikovanim graničnim poremećajem ličnosti .”Kako se osećaš Milena ? ”  Pitala sam na jednoj od sesija .  ” Prazno . Sve je unutar mene često prazno. Malo kokaina sa vremena na vreme mi u tome pomogne ili alkohola . I ova sesija je prazna. I ti si prazna i dosadna osoba ponekad, reče Milena besno . ”  ” Zašto onda dolaziš kod ovako praznog i dosadnog terapeuta ? Ja te ne teram na to .” Odgovorih.  ” Zato što si ponekad i sjajna , neobična , opuštena  i tada te obožavam. Međutim povremeno se sve to isprazni i mislim da si baš k….. od terapeuta . Danas je tako.” Odgovara ona.  ” Primećuješ li da me povremeno idealizuješ , a povremeno potpuno devalviraš? ” Pitala sam.  ” Da ali ne želim to , to je jednostavno tako . Svi drugi ljudi su čas sjajni ,a čas su jako dosadni.” Razumem te, odgovorih . ” Znam i da je to razlog zašto ponekad ne dođeš na sesiju .Tad sam ti jako prazna .Međutim , smatram da nisam prazna .Ta praznina je tvoj doživljaj. Ipak si danas uspela da se izboriš i da dođeš i to je pohvalno ” Rekoh joj.  ” Da, došla sam i vozila sam brzo  kao ludak . Ne znam kako ne nastradam. ” Reče ona.  ” Mislim da bi za tebe bilo dobro da naučiš da bolje  vodiš računa o sebi .Niko neće biti tu da te stalno spašava od sebe same. To moraš ti sama. ” Odgovorih joj.





 U ponašanju  osobe sa graničnim poremećajem ličnosti prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad  agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome. 





  ” Sećaš se onog Gorana što sam živela sa njim tri meseca? Ponovo sam poželela da ga pozovem. Nije mi više tako dosadan i prazan kad ga se malo prisetim . Šta ti o tome misliš? ” Pitala je tražeći podršku.  ” Mislim da bi bilo dobro da puno više naučimo o tome kako ljudi funkcioniču generalno i šta očekuju od drugih ukoliko su stabilni. Smatram da je on prema tebi bio dobar i podržavajući . Međutim u periodu kada ti je postao dosadan i prazan , tačnije kada si ti bila prazna pa si to na njega projektovala, nisi mu se javila četiri meseca. Pre toga si ga u naletu besa izbacila iz stana nenadano jer te je nervirao ,a ni sama ne znaš zašto te je nervirao. Zapravo smatram da si se osećala ljuto , prazno i dosadno te da si sve to pripisala njegovom prisustvu u stanu .To su bila zapravo tvoja osećanja. Smatram da bi on zaslužio izvinjenje, poziv na razgovor te da njemu samome treba prepustiti odluku da li želi da se vrati nakon svega što ste prošli. Znaš , ljudi Milena ,oni očekuju da ih uvažimo za njihov trud ,a ne da budu odsečeni nenadano iz našeg života onda kada ih mi jednostavno proglasimo dosadnima i praznima ili nepotrebnima. ” Odgovorila sam.





Hroničan osećaj praznine je ono što uporno prati osobe sa graničnim poremećajem ličnosti.





 ” Sad se ustvari jako plašim da me je zauvek napustio. Ako me je zauvek napustio ja ću se raspasti u paramparčad. Tako se osećam. ” Rekla je.  ” To su ciklusi draga Milena koji se odvijaju u tvom osećajnom životu. Ciklusi od obožavanja nekoga  drugoga, onda krajnje devalvacije  tog nekog  kao da više nije ni najmanje vredan sve do odbacivanja pa do velikog straha od napuštanja. To bi trebalo da stavimo pod kontrolu bar u smislu da to prepoznaješ i da ne odbacuješ nekoga kao praznog i dosadnog ako on to nije. To su tvoja osećanja praznine i dosade i to ne pripada tvom partneru niti meni iako svoja osećanja smeštaš u nas – druge ljude . Nećeš se raspasti ukoliko se on ne vrati , bićeš dobro ali slažem se da zaslužuje izvinjenje i objašnjenje. ” Odgovorila sam.   ” Hvala ti na savetu .Sad si evo opet super važna za mene odjednom. Zato što mi pomažeš da sebe razumem. Može li i on doći sledeći put sa mnom ukoliko pristane da mu ti ovo malo pojasniš jer plašim se da ja neću uspeti ? ” Pitala je .  “Naravno da može. ” Rekoh.





Ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje u stilu  ” Mrzim te ali me ne ostavljaj. ” 





Nadam se da sam primerom ove sesije uspela da opišem zašto ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje koje se često odvija po obrascu -mrzim te ali me ne ostavljaj. Njima je podjednako teško unutar sebe samih , a partnerstvo sa osobama koje pate od graničnog poremećaja ličnosti može predstavljati nešto veoma naporno za održati , kako od njih samih tako i za njihovog partnera. 





Više o drugim poremećajima ličnosti možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ,a i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/





  Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74    

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
PODSVESNO I LJUBAVNI ODNOSI

			

							


		


		
				

					

Ljubavni odnosi zapravo  nisu jednostavni ukoliko se upustimo u njihovo izučavanje na jednoj dubljoj osnovi. Ne povezuju se svi ljudi jednostavno u ljubavi i za mnoge to jeste veoma problematično polje. Područje ljubavnih odnosa jeste područje nad kojim nemamo svesnu kontrolu , možda samo delimično. Međutim zato naše podsvesno itekako kontroliše ovu oblast. Pokušaću da objasnim na koje načine.  Jedna od teorija koja se bavi izučavanjem načina na koji se ljudi povezuju u ljubavi jeste teorija attachmenta (attachment u ovom smislu znači – vezivanje za nekoga). Teorija privrženosti zasniva se na ideji i istraživanjima da u prve tri godine našeg života učimo da li je svet bezbedno mesto. Tokom tih godina shvatamo da li i koliko možemo da verujemo drugim ljudima. Naši odnosi sa našim „primarnim figurama vezanosti“ – obično našim roditeljima – tokom prvih 1000 dana našeg života, čine osnovu za naše emocionalno intimne odnose kasnije u životu. Teoriju je razvio John Bowlby (1907 – 1990), britanski psihoanalitičar koji je želeo da razume različite promene u ponašanju koju je video kod beba i male dece odvojenih od roditelja. 





 Teoriju stilova vezivanja je razvio John Bowlby (1907 – 1990), britanski psihoanalitičar koji je želeo da razume različite promene u ponašanju koju je video kod beba  i dece odvojenih od roditelja.  





Dete do tri godine pokazuje u svakodnevnom životu razvijen sistem ponašanja koji veliki deo vremena ispituje „da li je figura koja stalno o meni brine u blizini?  „ Da li je  dostupna i pažljiva ?“. Ako dete uviđa da je odgovor na ovo pitanje „da“, ono se oseća voljeno, bezbedno i samopouzdano. Ponašajno  će dalje  istraživati svoje okruženje, igrati se sa drugima i biti zadovoljno. Stvoriće generalizovani doživljaj da je bezbedno biti povezan sa drugima. Međutim, ako dete veći deo vremena shvata da je odgovor „ne“ -figura koja o meni brine često nije dostupna, nije pažljiva i ne odgovara na moje potrebe ili uopšte nije tu, ono doživljava: anksioznost , strepi , oseća se nesigurno i često pogledom traži figuru koja o njemu brine , plače da bi je dozvalo ili uznemireno traži figuru brige u okolini . Ova ponašanja se nastavljaju sve dok dete  ponovo ne uspostavi poželjan nivo fizičke ili psihološke blizine figure vezanosti (majke ali i oca ) ili traju dok se dete „ne istroši“, što se može desiti nakon dužeg razdvajanja ili gubitka. U takvim slučajevima, Bovlbi je verovao da mala deca doživljavaju dubok očaj i depresiju. Takođe generalizovani unutrašnji doživljaj koji ovakva deca stvaraju je da nije bezbedno ni sigurno biti vezan za druge .





Svakako da veza deteta i majke jeste u ranom razvoju jedna od toliko važnih veza , da zapravo kasnije u životu određuje čak i podsvesni način na koji funkcionišemo u ljubavnim odnosima .





 Svakako da veza deteta i majke ali i veza sa ocem jesu u ranom razvoju jedna od toliko važnih veza  da zapravo kasnije u životu određuje čak i podsvesni način na koji funkcionišemo u ljubavnim odnosima . Kada se za nekog vezujemo , način na koji se vezujemo u velikoj meri je kontrolisan duboko podsvesnim programima iz delova mozga koji se nekada davno formirao dok smo u odnosu sa figurama koji o nama brinu formirali preliminarne doživljaje o tome : da li je svet sigurno mesto ? Da li je figura koja o meni brine takva da sam u njenom prisustvu bezbedan , siguran i voljen? Ti početni programi su uvek na delu- stalno rade. Rade i onda kada smo odrasli i kada stupamo u partnerske odnose . 





Više o ranom razvoju deteta možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2019/06/24/da-li-se-ljudi-radjaju-sa-sposobnoscu-da-vole/ , ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2019/06/27/sta-je-zapravo-edipov-kompleks-i-zasto-je-on-vazan-za-psihoterapijsku-praksu/ ili ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/15/elektra-kompleks-i-zasto-je-znacajan-za-licnost-devojcica/.





Ljudi sa sigurnim stilom vezivanja u svom unutrašnjem doživljajnom svetu imaju osećaj da je sasvim bezbedno , sigurno i lako povezati se sa partnerom. Ne plaše se vezivanja.





 Šta će se onda desiti u odraslom dobu ukoliko su naša rana iskustva sa našim negovateljima bila odgovarajuća i ukoliko nismo ostali željni nege, pažnje , sigurnosti i ljubavi ? Najverovatnije je da ćemo u odraslom dobu formirati idealan – siguran stil vezivanja .  Ljudi sa sigurnim stilom vezivanja u svom unutrašnjem doživljajnom svetu imaju osećaj da je sasvim bezbedno , sigurno i lako povezati se sa partnerom. Ne plaše se vezivanja. Svesni su takođe da će preživeti i ukoliko budu ostavljeni i ljubavnog partnera doživljavaju na način : znam da te volim , značiš mi i želim da se sa tobom povežem . To mi je veoma lako i ide spontano . Ne bih voleo-volela da te izgubim ali i ako bude tako znam da ću opstati . Međutim ovakav stil vezivanja ima  samo oko 50 odsto populacije . Šta se dešava ako je odnos sa našim negovateljima bio na neki način traumatizovan ? Šta ako smo formirali doživljaj uskraćenosti i ostali dosta željni : pažnje , prisustva majke ali i oca? Šta ako oni nisu uspevali da dobro odreaguju na naše potrebe za: sigurnošću , prisustvom, zagrljajem , igrom , maženjem ?  Šta ako su bili :preokupirani svojim problemima, odbacujući , hladni i odsutni ? Šta ako su bili neprisutni ili nestabilni ? Šta ukoliko su nas šak zlostavljali ili zanemarivali ? Tada ćemo verovatno imati neki od nesigurnih stilova vezivanja u odraslom dobu. To su : odbijajući stil vezivanja, preokupirani stil vezivanja ili dezorganizovani stil vezivanja.





 Ljudi sa odbijajućim stilom  vezanosti obično se doživljajno slažu sa ovim izjavama: „Prijatno  mi je bez bliskih emocionalnih veza“, „Važno mi je da se osećam nezavisno i samodovoljno“ i „Volim da ne zavisim od drugih ili da drugi ne zavise od mene.”  





Ljudi sa odbijajućim stilom  vezanosti obično se doživljajno slažu sa ovim izjavama: „Prijatno  mi je bez bliskih emocionalnih veza“, „Važno mi je da se osećam nezavisno i samodovoljno“ i „Volim da ne zavisim od drugih ili da drugi ne zavise od mene.” Ljudi sa ovim stilom vezanosti traže visok nivo nezavisnosti. Želja za nezavisnošću se često pojavljuje kao pokušaj da se potpuno izbegne vezanost. Oni sebe vide kao samodovoljne i neranjive. Često poriču potrebu za bliskim odnosima. Neki možda čak smatraju da su bliski odnosi relativno nevažni. Nije iznenađujuće što traže manje intimnosti u vezama, a na ljubavne veze  često gledaju manje pozitivno nego što vide sebe. Ljudi sa izbegavajućim  stilom vezivanja imaju tendenciju da potisnu i sakriju svoja osećanja. Kada su u partnerskom odnosu razmišljaju okvirno na način : mislim da te volim , budi prisutan u mom životu ali nemoj puno tražiti od mene u smislu provođenja vremena , bliskosti ili pažnje i nemoj preterano praviti dramu oko naše ljubavi jer mi drama jako smeta . Sve može da funkcioniše ako me ne gušiš preterano . Njihovi partneri se često osećaju frustrirano, nedovoljno voljeno , nedovoljno podržano i zanemareno ukoliko imaju različit stil vezivanja od njih. Više o strahu od vezivanja možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/08/21/strah-od-vezivanja/.





 Preokupirani stil vezivanja imaju formiran oni ljudi za koje je nezamislivo biti sam. To su ljudi koji su uvek u vezi . To su ljudi koji jako mnogo pate kada se prekine ljubavni odnos koji im je značio ali koji isto tako brzo uskaču u novi partnerski odnos samo da ne bi bili sami .  





Preokupirani stil vezivanja imaju formiran oni ljudi za koje je nezamislivo biti sam. To su ljudi koji su uvek u vezi . To su ljudi koji jako mnogo pate kada se prekine ljubavni odnos koji im je značio ali koji isto tako brzo uskaču u novi partnerski odnos samo da ne bi bili sami . Nose u sebi ono što ja nazivam “emocionalna glad ” koju nisu u stanju podneti . Ljudi sa preokupiranim stilom vezivanja imaju  tendenciju da se slažu sa sledećim izjavama: „Želim da budem potpuno emocionalno intiman sa drugima, ali često otkrijem da drugi nerado prilaze onoliko koliko bih želeo“ , i „Neprijatno mi je kad sam bez bliske veze,a  brinem da me drugi ne cene onoliko koliko ja cenim njih kad jesam u vezi.“ Ljudi sa ovim stilom privrženosti traže visok nivo intimnosti, odobravanja i odziva od svog ljubavnog partnera. Ponekad cene intimnost do te mere da postaju previše zavisni od osobe sa kojom su u vezi. Oni mogu osetiti osećaj anksioznost koja se povlači samo kada su u kontaktu sa partnerom. Često sumnjaju u svoju vrednost kao osobe . Ljudi koji su zaokupljeni vezanošću mogu pokazati visok nivo emocionalne ekspresivnosti, ogromne emocionalne potrebe,  visok stepen brige da će biti ostavljeni  i  impulsivnost u svojim  partnerskim odnosima. Zapravo , često se u partnerskom odnosu osećaju nedovoljno voljeni iako u partnerskoj terapiji biva vidno da jesu voljeni od svog partnera.





 Ljudi sa dezorganizovanim stilom vezivanja jesu ljudi koji možda i najteže funkcionišu u ljubavnim odnosima.  Oni imaju tendenciju da se osećaju neprijatno zbog emocionalne bliskosti. 





Ljudi sa dezorganizovanim stilom vezivanja jesu ljudi koji možda i najteže funkcionišu u ljubavnim odnosima.  Ljudi sa gubicima ili drugim traumama, kao što je seksualno zlostavljanje u detinjstvu i adolescenciji, mogu razviti dezorganizovanu (uplašeno-distanciranu)  vrstu privrženosti i skloni su da se slažu sa sledećim izjavama: „Donekle mi je neprijatno da se zbližim sa drugima. Želim emotivno bliske odnose, ali mi je teško da u potpunosti verujem drugima ili da zavisim od njih. Ponekad se brinem da ću biti povređen ako dozvolim sebi da se previše zbližim sa drugim ljudima.” Oni imaju tendenciju da se osećaju neprijatno zbog emocionalne bliskosti.  Traže manje intimnosti od partnera i često potiskuju i poriču svoja osećanja. Zbog toga im je mnogo manje prijatno da izražavaju naklonost. Takođe ponekad se u ovih ljudi može videti vezivanje čas za jednu čas za drugo osobu ali ove veze kao da ne mogu da opstanu. Kao da ni u jednoj ne mogu doživeti dublje spokojstvo i istinsku bliskost . Ponekad njihovo vezivanje liči na pokušaje uspostavljanja mnoštva intimnih veza od kojih niti jedan ne može da potraje. U istoriji  njihovog ljubavnog života ponekad možemo videti mnogo kratkih veza, brakova i dece iz tih raznih brakova. Zapravo možemo uočiti pravu dezorganizaciju ljubavnog života. Teška dezorganizacija vezanosti povezana je sa poremećajem ličnosti kao što je granični poremećaj ličnosti .





 Sada kada razumemo da vezivanje nije za sve ljude podjednako lako da se izvesti jedan zaključak. Ljubav, iako je u knjigama i filmovima romantizovana kao nešto :uzvišeno , dostupno , besplatno i neophodno nije uopšte jednostavna za održati . Često postoje muke u održavanju partnerskih odnosa i  ljubav može biti izvor velike boli . 





Sada kada razumemo da vezivanje nije za sve ljude podjednako lako da se izvesti jedan zaključak. Ljubav, iako je u knjigama i filmovima romantizovana kao nešto : uzvišeno , dostupno , besplatno i neophodno nije uopšte jednostavna za održati . Često postoje muke u održavanju partnerskih odnosa i ovi odnosi mogu biti izvor velike boli iako se partneri vole. Daću jedan primer iz prakse iako ih ima mnoštvo. Marko i Ana u braku su 14 godina. Ana uvek ima osećaj da je Marko zapostavlja , da je nevoljena , nedovoljno shvaćena , usamljena i nevrednovana u tom braku . Marko vidno voli Anu ali jednostavno ne ume to da pokaže na način na koji ona od njega zahteva , traži neko vreme i za sebe i svoj hobi osim za partnerski odnos. Oseća se kao da ga Ana guši i da ne ume da joj pruži koliko ona traži . Kada je Marko ranije pokušavao da se ode na tronedeljno planinarenje , Ana je plakala , dramila ,a čak pretila i samoubistvom. Za nju je bilo nezamislivo da se od njega odvaja na tri nedelje. Ravno propasti. Ana je zapravo preokupirano vezana , a Marko distanciranog stila vezivanja i to u njihovom odnosu pravi veoma velike probleme .





 Partnerska i bračna terapija pomaže partnerima da razumeju  svoje stilove vezivanja i stil vezivanja svog partnera. Uči ih kako mogu na adekvatniji način prepoznati i izaći u susret potrebama ovog drugog u vezi i na taj način rešavati konflikte nastale usled neusaglašenig emocionalnih potreba ili sposobnosti za emocionalno davanje i uzimanje.  





Partnerska i bračna terapija pomaže partnerima da razumeju  svoje stilove vezivanja i stil vezivanja svog partnera. Uči ih kako mogu na adekvatniji način prepoznati i izaći u susret potrebama ovog drugog u vezi i na taj način rešavati konflikte nastale usled neusaglašenih emocionalnih potreba,  neusaglašenih sposobnosti za emocionalno davanje i uzimanje  (neusaglašenih stilova vezivanja). Ja poznajem jako dobro svoj stil vezivanja i vremenom mogu prepoznati i stilove vezivanja drugih ljudi . To je jedna od tih povlastica  nas psihoterapeuta . Prepoznajete li vi svoj stil vezivanja ili stil vezivanja vašeg partnera? Ukoliko do sada o tome niste razmišljali , nadam se da će vam tekst biti od pomoći da prepoznate koji je vaš stil vezivanja . Srećno.





  Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74   

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Uncategorized

		

		

		

			

							

			
PSIHOPATIJA-PLES IZMEĐU ŠARMA I NEPRILAGOĐENOSTI

			

							


		


		
				

					

Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli, ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost . Postoji  dobra skala za procenu psihopatije. U njoj u obzir uzimamo 20 stavki . Nabrojaću ih : površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija (droga, alkohol), patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti.





 Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli ,ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost . 





Oduvek me je psihopatija zanilmala, puno sam se o njoj edukovala  ali obzirom da  svega 1-4 odsto ljudi pati od psihopatije sedela sam često na svojoj stolici za psihoterapiju , misleći kako neću biti te sreće da uđu u moje savetovalište jer ih je malo. Pre četiri godine Marko (ime je izmenjeno) dolazi da potraži pomoć. Bio je to jedan od divnih  bivših muževa koji je i dalje brinuo za svoju bivšu suprugu. -Sa njom jednostavno nešto nije bilo u redu, govorio je. Nisam siguran šta ali bila je promiskuitetna, neodgovorna , pila je , koristila mnoge psihoaktivne supstance , neodgovorna prema meni i porodici , nekako Ivana, nekako kao da nije mogla da voli ni našu decu . Koristila me je ,a ja sam bio naivan , voleo sam je. Deca su posle razvoda kod mene i brinem o njima najbolje što mogu. Sa bivšom suprugom imam kontakt ali odala se piću još više i nije videla naše ćerke 4 meseca. Brinem za nju i voleo bih kada bi ona dolazila kod vas da joj pomognete bar oko tog odnosa sa decom . Rekla je da bi pristala. Znate Ivana, niko mi nije verovao kako ja sa njom živim. Ona je toliko opčinjavajuća prema ljudima spolja, prema prijateljima , mojoj familiji i oduvek je pazila na to da je drugi vole. Tako da sam se posle razvoda još suočio i sa osudom okoline jer niko nije mogao da veruje kroz šta sam sa njom prolazio. To je za mene bilo poražavajuće. Uz to otkrio sam da je biseksualna ali na stranu to. Ne želim da propadne i da moje ćerke nemaju majku pa eto ako možete pomozite. Njegova briga za bivšu suprugu me je ganula, a ono što se vrtelo kroz moju glavu je hipoteza da bi ona mogla biti pogođena psihopatijom obzirom na ono što je o njoj govorio, mada rezerva je posotojala jer ipak je to njegovo viđenje nje ,a moglo je biti u pitanju i nešto sasvim drugo. Uostalom ,pretpostavila sam da će mi psihijatar sa kojim sarađujem verovatno biti veoma potreban u ovom slučaju.





Psihopatijom je pogođeno  1 do 4 odsto populacije.





Njegova bivša supruga Ana (što nije njeno pravo ime) je brzo pokazala ekstreman površinski šarm. Neobično je lako uspostavljala komunikaciju , želeći da mi se pridruži brže nego što sam i sama to mogla da ispratim. Bila je biseksualna tako da je već na trećoj sesiji pokazivala neke signale koje sam (ja mislim spretno ) protumačila kao pokušaje zavođenja terapeuta. I to je spadalo u delove tog površinskog šarma koji su bili sastavni deo njene ličnosti  i razumela sam da ona bez toga ne može da funkcioniše. To je bila njena ličnost.  -Ana, mislim da imaš ozbiljan problem sa alkoholom, rekla sam. Trebalo bi da pozovemo psihijatra da uključimo blokatore za alkohol, predložila sam. U redu, rekla je Ana. Pijem jer se osećam prazno i dosadno. Ja ne vidim svrhu ni u čemu , govorila bi često. Ne volim više ni sebe. Noću ne mogu da spavam i trenutno sam u vezi sa dve žene i jednim muškarcem.Te dve žene su prostitutke i ja ne znam šta ću sa svima njima .Oni su mi svi igračke jer mi je dosadno pa ih zovem da me zabave i da pijemo zajedno ili da pušimo travu. Nekad se tu nađe i neki ekstazi koji popijemo. Onda osećam nešto.Opijam se tim stvarima da bih bila u stanju da osetim nešto bar na kratko. Inače sam prazna. Ja čak nemam dovoljno osećanja ni za moju decu ako želiš da budem iskrena. Pomozi mi ako ikako možeš, ja znam da to nije način na koji drugi ljudi žive i osećaju ali ja ne umem drugačije. Decu ne viđam jer se napijem do obeznanjivanja i onda im obećam pa sutra ne mogu da ustanem da ispunim što sam im obećala.





Psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline ,a često samo supružnik i deca razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu.





Iz prethodnog jasno se moglo razumeti da Ana pati od nedostatka sposobnosti da dovoljno oseća, nedostatka empatije čak i za svoju decu, traženjem spoljne stimulacije u drogama i alkoholu, manipulativnosti jer manipuliše ljudima sa kojima je bila u vezama da bi joj bili igračke za ispunjavanje dosade, nedostatka odgovornosti u ponašanju…slika  psihopatije je bivala sve više verovatna. Ipak, vezala sam se za Anu na ljudskom nivou iako sam znala da Ana prema meni ne oseća ništa ljudsko ni prijateljsko. Razgovarale smo o tome. Ja vidim da si ti moralna žena, govorila bi .Ovi razgovori mi znače jer se neko mnome bavi ali ja tebe vidim kao neki objekat koji želi da mi pomogne da mi bude bolje. Znaš, ja volim kad se mnome bave i kad sam jako važna i moćna. Volim da me obožavaju.Volim da se i ti i moj bivši muž mnome bavite, govorila bi . Volim i kako sam moćna prema mojim zaposlenim radnicama u salonu lepote .Volim kako me poštuju i način na koji ne moram da radim ništa jer one rade za mene. Ko ih j… kad se nisu borile više za sebe pa da budu vlasnice salona kao ja. (Osećaj grandioznosti karakterističan za psihopatiju, parazitski životni stil karakterističan za psihopatiju, doživljavanje drugih kao instrument i resurs, egocentričnost.) Ponekad bi usleđivali  njeni  impulsivni pozivi noću i  ujutru da mi kaže kako je popila pilule za spavanje i da joj je loše te da li mogu da dođem. Ulazim u njen stan, a Ana sedi i pije te mi nudi alkohol da napravimo žurku do sutra ujutru jer “život je jedan i to što ja živim životom knjiškog moljca nije život nego sr..e “.Ana je lagala da joj je loše i nije popila pilule za spavanje više puta. (Impulsivnost, patološko laganje karakteristično za psihopatiju, egocentričnost, manipulacija terapeutovom saosećajnošću). Ana , neću da pijem. Razumem da ti je potrebno društvo ali mogla si da kažeš tako, rekla sam. Znaš Ana, ljudi ne očekuju ovo od tebe. Ne očekuju da ih dižeš iz kreveta kao hitnu pomoć jer ti nije dobro ako ti je dobro. Ne očekuju da lažeš i da ih koristiš . Koristiš me za te neke svoje igre , za porebu za društvom , za potrebu da dominiraš mnome jer saosećam sa tobom. Ana , ne budi u zabludi ja to jasno vidim , vidim i da me koristiš, govoriš neistinu i manipulišeš. Tu sam samo zato jer ti i pored svega želim dobro ali ako smatraš da si me prevejala, varaš se.  Drago mi je da si dobro i vidimo se sutra u zakazano vreme. Ne želim da odeš!!! Vrisnula bi Ana .Ne želim da od mene ljudi odlaze, impulsivno bi vikala. Smirila bih je,to mi je bar išlo dobro. Izvini bio mi je potreban neko , izustila bi Ana gotovo uvek nakon tih impulsivnih scena . Zapravo, uhvatio ju je taj njen strašni osećaj praznine, osećaj da nema osećanja, da nema ničega u njoj  i bio joj je poreban neko da tu prazninu popuni.  Ana je kao mlađa pokazala delikventno ponašanje, bila je nasilna prema majci , istukla ju je više puta ali je majka nije prijavila zbog sopstvenog stida. Jednom nakon fizičkog okršaja je naprosto sela i jela kao da se ništa nije desilo dok je majka jaukala i plakala. Imala je tad svega 17 godina.To sam saznala u razgovoru sa njenom majkom i to je takođe bilo karakteristično za psihopatiju.





 Površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija, patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti. 





Vreme je prolazilo . Skoro svi ajtemi iz skale za procenu psihopatije kod Ane bili su prisutni i što je najvažnije , uporni  kroz vreme. Doduše , Ana bi pokazivala osećaj krivice jedino posle par dana pijanstva ali i to je bio jedan egocentričan osećaj usmeren ka samoj sebi. -Grize me savest jer sam pila pa se bojim da ne oštetim jetru . Tako bi ona to objašnjavala .Nije bilo griže savesti usmerenog na decu koju opet nije videla zbog pijanstva niti prema bivšem suprugu koji se za nju brinuo. Oni u tim momentima kao da nisu u njenoj svesti postojali.  Psihijatar sa kojim sarađujem dao je svoje  mišljenje takođe.Njeno mišljenje uvek je starije od mog i saradnja sa njom izuzetno važna.Ja sam mogla da sumnjam i da je obavestim ,a ona je mogla precizno da dijagnostikuje te da po potrebi prepiše lekove i usmeri moj rad. Ana je patila od psihopatije, psihijatrica je potvrdila . Rekla je da tu pomoći puno nema i složile smo se oko toga. Uradićemo koliko možemo pa i ako to predstavlja minimum. Ipak Ana je vremenom uzimala terapiju blokatorima za alkohol.To ju je dovelo do stanja da se oseća prazno i dosadno jer nije bilo spoljne stimulacije u alkoholu . Ipak uspevala je (manje-više) da poštuje režim viđanja dece i postala je odgovornija tako što je poštovala (manje-više) taj plan susreta sa decom koji smo ja, ona i njen bivši suprug napravili. Zajedno smo osmišljavale šta bi mogla sa decom da radi i šta je za njih dobro. Nije se ona tome preterano radovala , manje nego što bi čovek očekivao ali naučila je šta je za njenu decu dobro pa je to praktikovala zbog tih logičkih, a ne toliko emocionalnih razloga. Bila je ipak zdravstveno bezbedna bez alkohola i droge , porodično ipak funkcionalnija. Nije naučila da više oseća. To je bilo nemoguće naučiti . Međutim naučila je ipak kako bliski  ljudi očekuju da se ponaša i šta bi to bilo prihvatljivo za njih u smislu odgovornosti , a ne u smislu šarmiranja svih oko sebe.U tome je ipak bila među najveštijima. Nije bilo čudo što su za njom ludeli i muškarci i žene ali to nije bila odgovornost prema bližnjima. Odgovornost umesto šarmiranja  je za nju predstavljala veliki napor. Mnogo toga o ljudskosti morala je zapravo da nauči i logički primeni u ponašanju onoliko koliko to ona može, nikada ne sasvim. Dan danas ja i Ana se čujemo prijateljski . Anu osećam kao ljudsko biće i tu sam za nju u teškim momentima i ličnim krizama . Ana mene oseća i dalje kao objekat za podršku. Duboko razumejući je smatram da je to od nje sasvim dovoljno. -Ivana, ja mogu da osećam taj impuls, to kao neku potrebu da mi povremeno budeš neko poput prijatelja. To je valjda neko sitno osećanje ali je više to nešto kao neki momenat, rekla je . Da li je to u redu, pitala je? -Jeste Ana , razumem te i drago mi je što si iskrena, odgovorih. -Ivana pa dobra sam ja, reče upitno. Jesi Ana, odgovorih joj. Razumela sam da osoba sa psihopatijom voli da bude voljena i zbrinuta , onda kada to njoj treba. Tada i samo tada . Ne treba očekivati puno toga za uzvrat jer to nećete dobiti.  Kasnije u mojoj praksi bilo je još dve sliče priče. Ono što je najzanimljivije je da se i danas sa njima povremeno čujem iako su to ljudi etički ,moralno , osećajno i ponašajno sasvim različiti od mene . Prihvatam te razlike i važno mi je da su dobro. Oni su za mene ljudi , ja za njih verovatno nekakav objekat koji je brižan i to im odgovara ali naprosto to je tako.  Nisu mi svi dali pristanak da pišem o njima tako da je ovo sve što mogu da iznesem u cilju razumevanja psihopatije . Nisu sve osobe sa psihopatijom neke ubice ili teški asasini kao što se smatra. Samo manji broj njih to jeste ali veliki broj  ubica uopšte nisu psihopate tako da mi je važno da se pojam osobe koja pati od psihopatije i pojam ubice , predatora i asasina ne povezuju toliko. To može biti slučaj  ali i ne mora. Ono što je važno naglasiti je  da psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline, a često samo supružnik i deca (ukoliko ih imaju ) razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu. Narcisoidni poremećaj ličnosti se može pomešati sa psihopatijom. Više o narcisoidnim ličnostima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/.










 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74  

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
SAZNAVANJE NEVERSTVA U TRUDNOĆI

			

							


		


		
				

					

Saznavanje neverstva u 60-70 odsto slučajeva jeste traumatično saznanje za onog koji saznaje da je prevaren. Trauma podrazumeva da postoji neki spoljašnji traumatski događaj (udes, požar, rat ) ali postoje i relacioni traumatski događaji : incest, silovanje, tortura , saznavanje  neverstva  i slično. Relacioni traumatski doživljaji nastaju u nekoj relaciji – u nekom odnosu između dvoje ili više ljudi. Traumatski događaj najčešće izaziva preplavljujući doživljaj u čoveku i takav doživljaj naziva se traumatski doživljaj. Trauma je zapravo rana. Ta rana boli iznutra, a apsurd je da niko ne vidi da je čovek ranjen .Saznavanje da je vaš partner bio ili još uvek jeste neveran jeste uglavnom veoma teško i bolno saznanje. O traumi neverstva možete više saznati na sledećem linku :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.





Saznavanje da vas partner vara je najčešće veoma traumatičan doživljaj .Međutim ,kada  trudna supruga sazna za neverstvo to je specifično teška situacija.





Kao što sam ranije već pisala, varanje nije pojava nastala nužno zbog potrebe za samom seksualnošću. Najređe se čak vara zbog seksualnosti. Nevera često nastaje iz emocionalnih potreba kao što su potrebe da neko o vama brine ili da se osećate poželjno, važno ili posebno .Više o razlozima preljube možete čitati na linku :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/. Ja se ovde ne bih mnogo bavila razlozima neverstva u toku trudnoće supruge jer ne smatram da se oni specifično mnogo razlikuju nego u slučajevima kada supruga nije trudna . Bavila bih se doživljajem svih trudnica koje su mi se obraćale, a za preljubu su saznale u toku trudnoće ili neposredno nakon porođaja. Obzirom da se u psihoterapiji bavim obradom traumatskih doživljaja i kognitivnih te emocionalnih  sećanja na taj događaj, pretočiću mnoge od tih doživljaja prevarenih trudnih žena ili žena nedavno porođenih u reči. Te reči, sećanja i osećanja  u momentu saznavanja trudnice za neverstvo i u vremenu nakon toga zvuče  najčešće ovako : – Gledam u njegovu prepisku sa njom i pokušavam da ne verujem. Mora da je san. Ne ipak nije san. To pišu moj suprug i ona. Obliva me hladan znoj. Počinjem da se tresem. Noge mi se tresu. Ne mogu da kontrolišem tremor nogu. Padam na kolena. Strah. Užasan strah za bebu . Molim boga da ne izgubim svest. Izdata sam. Sad kad mi je sigurnost najvažnija. Vrisak. Sve što mogu da izustim je vrisak. Nisam više sigurna u svom telu. Ne osećam se tu sigurno. Pobegla bih iz svog tela. Ukoliko ja nisam sigurna u  ovom telu, nije ni beba. Gde ćemo sada nas dve ? Moram da se smirim ali teško mi ide. Nakon toga do porođaja, a i pola godine nakon toga slabo jedem iako bih morala zbog bebinog razvoja. Kopnim i gubim na kilaži. Ne spavam više od tri sata noću od strepnje i tuge, a moram da se posvetim bebinim potrebama. Čini mi se na momente da ja uopšte ne mogu da odgovorim na bebine potrebe. Beba  često plače, a ja takođe plačem jer me muči sopstvena bol obzirom da me je suprug izdao. Čini mi se  da je beba nervozna, razdražljiva i plače zato jer sam ja jako tužna, uplašena i nervozna. Ne znam kome briga više treba. Meni ili bebi ili obema. Ni dan danas se ne osećam sigurno u svom telu od tog saznanja. Izdata sam onda kada mi je podrška, nega i pomoć bila najviše potrebna. Nikada mu više neću moći verovati jer nije mislio na to da ja nisam jedno biće. Nije mislio na to da nosim bebu i da o toj bebi trebam da brinem zdravog uma. Očekivala sam da će mi suprug pružiti  barem  mir ako ne i pomoć oko bebe. Ne znam da li ću ikada od toga ozdraviti.





 Saznavanje da vas partner vara je najčešće veoma traumatičan doživljaj .Međutim ,kada  trudna supruga sazna za neverstvo to je specifično teška situacija. 







Volela bih da se pozovem na osnovni postulat porodične psihoterapije prenatalnog i postnatalnog perioda. On glasi : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u  vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . (Prirodno je da interaktivnije kontakte otac sa detetom uspostavlja onda kada dete za to biva razvojno veštije , dakle onda kada može da se osmehuje, uzima i dodaje igračke , da se igra itd. Do tada bi ovaj postulat važio kao zaista temeljan. ) Nije taj postulat nastao tek tako da bi se nešto lepo reklo . Zapravo svima je poznato da se beba u utrobi majke hrani preko pupčanika i da je prilikom rođenja deteta presecanje pupčanika zapravo ” prvi veliki rastanak” majke i deteta . Preko pupčanika do bebe će doći hranjive materije  ali šta će još do bebe doći ukoliko majka preživljava velike stresove ili traume ? Kakve posledice može imati stres u trudnoći ? Studije su pokazale da stres zapravo oseća čak i fetus. Ipak, nivo stresa se ne prenosi direktno sa majke na bebu u stomaku. Sama posteljica proizvodi enzime koji štite bebu od previše stresa i uzbuđenosti majke. Do deteta će doći  oko 10% hormona stresa majke. Međutim, hormon stresa opet  može imati uticaja na bebu . Prenatalni hormoni stresa se navode kao rizik faktora za depresiju, visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes koji se mogu javiti kasnije tokom života. Zato se trudnicama savetuje da bi trebalo da izbegavaju stres.  Takođe nakon porođaja beba itekako reaguje na majčina emocionalna stanja. Žena koja je saznala za neverstvo supruga  pre porođaja ili nakon njega jeste često: uznemirena , ima probleme sa apetitiom , plačljiva  je, često  neispavana, anksiozna, tužna i razočarana. Beba će to osetiti dok je majka: nosi, doji, hrani, kupa i prepovija . Nekada majka zbog sopstvene preživljene traume prilikom saznavanja neverstva neće biti u stanju da se dovoljno posveti potrebama bebe, što je i razumljivo. Tako i beba počinje da bude beba koja je nezadovoljna, strepi, često plače i ima probleme sa ritmom spavanja i budnosti. 





 Žena koja je saznala za neverstvo supruga  u trudnoći  ili nakon porođaja jeste često uznemirena , ima probleme sa apetitiom, plačljiva  je, često  neispavana, anksiozna, tužna i razočarana. Beba će to osetiti dok je majka nosi, doji, kupa i prepovija .  Tako i beba počinje da bude beba koja je nezadovoljna, strepi, često plače i ima probleme sa ritmom spavanja i budnosti.  





Pozvaću se na priču o ranoj traumi u detinjstvu jednog od najvećih imena u oblasti istraživanja traume .To je Dr.Gabor Mate. U jednom od svojih predavanja govori o svom detinjstvu. Bilo je to vreme drugog svetskog rata. Dr.Gabor je bio Jevrejska beba. Jedne noći je njegova majka pozvala lekara i zatražila da lekar pregleda, tada još malog Dr.Gabora jer noćima neutešno plače. Lekar je majci objasnio da nije siguran šta se to dešava ali da većina Jevrejskih beba plače i da su uznemirene. Kako je Dr.Gabor to objasnio, Jevrejske bebe nisu mogle znati da je rat i da su Jevreji ugroženi. Međutim itekako su Jevrejske bebe mogle osetiti da su majke uznemirene i da strepe .(Za svoj život i život svojih beba.) Uznemirenost se sa majki prenosila na bebe . Kasnije je sjajni Dr.Gabor Mate ove događaje u svom ranom detinjstvu povezao sa zavisnošću od kupovine i radoholizmom od koga je u odraslom dobu patio . Dragi muškarci, voleći i ne varajući svoje supruge u toku trudnoće i nakon porođaja ne štitite samo svoju suprugu i svoj brak nego štitite svoje potomstvo od traume i stresa  u ranom detinjstvu. Istina je dakle kristalno jasna : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u  vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . Više o bračnoj terapiji neverstva možete saznati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva kod voditeljke Ivane Malenko možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74 
















										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija / Uncategorized

		

		

		

			

							

			
UGAĐANJE NARCISU

			

							


		


		
				

					






Radila sam sa mnogim ljudima koji su prošli brak ili vezu sa osobom koja pati od narcisoidnog ili psihopatskog poremećaja ličnosti. Uvek je u tim pričama provejavao jedan dominantan momenat : -što narcis postaje zahtevniji , žrtva se sve više trudi da mu ugodi misleći da će time poboljšati situaciju. Misleći da će većim trudom umilostiviti narcisoidnog partnera ili partnerku. Misleći da će većim trudom zadobiti ljubav. Međutim ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno, iscrpljeno  i često će vas pratiti osećaj krivice.





 Ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno , iscrpljeno  i često će vas pratiti osećaj krivice. 





Kada govorimo o narcisoidnoj ličnosti, važno je da znamo da se iza gordog ponašanje ovakve ličnosti krije unutrašnji osećaj  “nedostatka potpunosti sebe “. Zbog toga narcisoidna ličnost ima potrebu za drugima ili čak zavisnost od drugih ljudi jer pomoću drugih i u odnosima sa drugima dobija potvrdu svog dubinski  oslabljenog samopoštovanja  i jača u osnovi veoma  slab doživljaj samoga sebe. To je razlog zašto narcisoidna osoba uvek ima nekoga ko mu predstavlja i partnera i žrtvu istovremeno. Zapravo narcisoidna osoba ima svog “kozavisnika “. U takvom odnosu, partner ili žrtva se često koristi kao predmet kako bi narcisoidna ličnost osigurala zadovoljenje sopstvenih potreba. Emocionalnih , psiholoških ,socijalnih,  seksualnih. Čovek je biće potreba pa je i narcisoidno biće isto to.










Međutim, narcisoidna osoba je poput parazita. Koliko god dajete, koliko god se trudite da ispunite nečije narcisoidne potrebe, takvu glad je nemoguće zadovoljiti, takvu prazninu je nemoguće popuniti . Osim toga retko ćete dobiti bar pohvalu za svoj trud, a često ćete dobijati kritiku, pokudu, osudu .O vašim potrebama neće brinuti niko i tako ćete postati veoma iscrpljeni . Lagano postajete jedno isfrustrirano biće, ljuštura onoga što ste nekada bili jer i vi ste biće potreba ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških ,socijalnih  i seksualnih). Frustracija nije ništa drugo nego  nemogućnost jednog bića da ispuni neke važne potrebe i ako ta nemogućnost dugo traje postajemo isfrustrirani. Ukoliko ste u vezi sa narcisoidnom osobom, a osećate se iscrpljeno i ogorčeno, verovatno već dugo vaše potrebe nisu zadovoljene ,a umesto toga trudite se da uslišite narcisove zahteve, molbe i potrebe.





 Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija .





Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija iako možda niste pristali da imate ni tu ulogu ni funkciju . Izraz “narcističko zadovoljenje , potiče iz psihoanalitičke teorije koja govori o bitnim potrebama malih beba i male dece. Mnoge potrebe odojčeta , bebe i malog deteta je neophodno zadovoljiti u odnosu roditelj-dete kako bi se očuvala emocionalna i mentalna ravnoteža novorođenčeta ili malog deteta. Nezadovoljenje mnogih potreba deteta ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških  i socijalnih ), može dovesti do isfrustriranosti , nezadovoljstva, depresivnosti i u kasnijem životu , pokušaja ovako osujećenog deteta da mnoge od svojih potreba pokuša da zadovolji kroz razne oblike zavisnosti (narkomanija, alkoholizam ,kocka ) ili na druge neprimerene načine funkcionisanja u odnosu sa drugim ljudskim bićima. Tako je i kod narcisoidnih osoba. Uprkos fasadi koja odiše samopouzdanjem i hvalisanjem, narcisoidna ličnost iznutra  jeste poput malog deteta. Žudi za pohvalom , pažnjom, divljenjem i plaši se da je nepoželjna. Drugi ljudi, a posebno partneri im služe kao konstantan izvor opskrbljivanja njihovih narcističkih potreba. Potreba za : pažnjom, pohvalom, divljenjem, intimom … Zbog toga se narcisoidna osoba sa početka razmeće šarmiranjem , zavođenjem, manipulacijom …Manipuliše vašim utiscima o sebi ne bi li vas zadobila kao trajan izvor opskrbe svojih potreba. Ukoliko od vas dobije pažnju i divljenje, njihov slabi doživljaj sopstvenog ja se pojačava i samopoštovanje raste. Zbog toga je narcis veoma detinjasto, zavistan od toga da bude prepoznat od strane drugih. Međutim ukolko odbijate udovoljavati takvim težnjama ili to ne postižete, odnosi sa narcisoidnom osobom često se pretvaraju u toksične sadomazohističke odnose sa raznim formama zlostavljanja.Narcisoidne ličnosti tada pribegavaju agresiji i narcističkom zlostavljanju. O tome možete više čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/. Još je Sigmund Freud identifikovao dva osnovna puta zadovoljenja narcisoidnih potreba. Uljudnost kao i agresivnost. To znači da ćete biti izloženi velikoj ljubaznosti,šarmu i uljudnosti u nekim momentima .U onim kada se narcis oseća nedovoljno opskrbljen, bićete izloženi agresivnosti . To postaje obrazac življenja narcisove žrtve.





 Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive. 





 Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive. Neki moji narcisoidni klijenti takođe su patili su od dubokog osećaja nedostatka smisla i osećaja praznine. Duboko u unutrašnjosti bića, nije bilo dovoljno zdravih psiholoških mehanizama za održavanje stabilnog osećaja identiteta i za održavanje pozitivne slike o sebi. Zbog toga su ovakvu poporu tražili spolja, od drugih ljudi,a posebno od svojih partnera. Osujećenost u ranom detinjstvu, unutrašnja praznina i potrebe narcisa su veoma veliki i bolni. Ukoliko se ta praznina i potrebe ne ispune, narcis  ima osećaj kako  može  da se mentalno raspadne i dezintegriše. Zbog toga ta njihova potreba za zadovoljenjem potreba nema kraja, a stradaju njihove žrtve koje su najčešće njihovi  emotivni partneri . Narcisoidna ličnost je poput parazita ili poput vampira . Iznutra  gotovo mrtav, a spreman da isuši i istroši život iz onih oko sebe. Njegovu glad i potrebe nije moguće zadovoljiti i zbog toga se njihova žrtva oseća konstantno  iscrpljeno . Ukoliko se nastavi žrtvovati za njih, narcisov partner počinje da se oseća isto tako prazno i mrtvo.  A.M – Klijentkinja koja je bila u braku sa narcisom opisala je kako je pored svog narcisoidnog supruga, počela da oseća kako je zapravo njenom suprugu bilo tokom odrastanja pored isto tako narcisoidnog, zahtevnog , hladnog, nedostupnog i invazivnog roditelja. Kakve posledice može imati život pored narcisoidnog roditelja , možete prošitati ovde :  http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/. A.M , imala je osećaj da pokušava u tom braku da napuni jedno bure bez dna sve dok se i sama nije osetila potpuno potrošeno sa duboko narušenim samopoštovanjem kada je iz ovog braka konačno i izašla. Zbog toga je neobično važno da pokušate prepoznati ukoliko ste žrtva narcisoidnih potreba vašeg partnera ili partnerke te da se ohrabrite da iz takvog odnosa izađete, a zatim da naučite da prepoznajete sopstvene potrebe- potrebe svoga bića . Za vaše biće neophodno je da ispuni i mnoge svoje potrebe,a ne da bude usmereno isključivo na potrebe drugih ljudi,a posebno ne na potrebe osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti . Ukoliko vam u tome treba pomoć , javite mi se.





psihoterapija Sindjic
 Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74   











										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
NARCISTIČKI CIKLUS ZLOSTAVLJANJA

			

							


		


		
				

					

 Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja , gordosti i jedinstvenosti uz nedostatak empatije prema drugima .





Narcisoidni poremećaj ličnosti o kome se danas puno govori, karakteriše određen skup doživljavanja sebe i sveta , odlike ponašanja (u celosti ili u elementima) prisutni kod jedne ličnosti. Opisaću neke od njih. Narcisoidna ličnost ima osećaj sopstvene ogromne važnosti i u skladu sa tim doživljaj drugih kao manje važnih . Na mom psihoterapijskom kauču od narcisoidnih osoba sam čula različite odgovore na pitanja: “Šta ti znače drugi ljudi u životu? ” ili  ” Šta ti predstavlja osoba sa kojom se zabavljaš ?”  Odgovori su se kretali u pravcu : to su samo predmeti, stvari, bića sa kojima sam primoran da delim vazduh ili odgovore : partner/ partnerka mi predstavlja zabavu , sredstvo koje mi služi da ne budem sam-sama jer ja ne volim usamljenost. Nadam se da vam ovim primerima osvetljavam materijalistički i interesni doživljaj drugih ljudi u narcističkom umu. Dakle , ukoliko ste u vezi sa narcisom , vi ste manje -više neka stvar i imate uglavnom upotrebnu vrednost. Zastrašujuće , zar ne? U tim odgovorima jasno je da ovako strukturisana ličnost ima manjak ili odsustvo empatije (sposobnost suosećavanja sa osećanjima drugih ljudi ), što im je jednako sa psihopatskom strukturom ličnosti . Ljudi bez empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude. Osim toga , druge ljude su skloni iskorišćavati bez osećaja stida ili krivice. Veoma vode računa o pojavi u javnosti . Držanje, pojava , garderoba , automobil kao statusni simbol -sve je to kod narcisoidne osobe pažljivo probrano da bi se uklopilo u sliku veličine. Čak  i kod izbora partnera biće im odgovarajući onaj izražene lepote ili visokog obrazovanja, visoke poslovne funkcije koji će podržati sliku grandioznosti i biti dobar “trofej” za prikazivanje. Narcisoidna osoba uglavnom veruje da zaslužuje poseban tretman, veruje da to što želi treba i da dobije, ne obazirući se puno hoće li nekoga iskoristiti i usput povrediti da do željenog dođe . U osnovi ovakvog ponašanja leži zapravo veoma loše samopoštovanje i fragilan doživljaj sebe samoga . 





 Ljudi sa nedovoljno empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude.  





Narcisoidne osobe mogu biti i žene i muškarci . Veza sa narcisoidnom osobom uglavnom pokazuje jedan određeni ciklus narcističkog zlostavljanja sa nekoliko faza. Prva faza bila bi bombardovanje zavođenjem. Obasipaće vas pažnjom , porukama, pozivima, moguće poklonima i ponašanjem koje izgleda kao briga za vas. Osećaćete se u svakom slučaju posebnom osobom. Ovim ponašanjem narcisoidna osoba, potrudiće se da osigura kod vas osećaj povezanosti , lojalnosti i privrženosti. Može vam se desiti da vam se narcis ili narcistkinja dopadne i da kod vas ovim upornim ponašanjem izazove povećane nivoe dopamina i serotonina .To bi značilo da se zaljubljujete, da se osećate ushićeno , posebno, a narcis ili narcistkinja zapravo samo veoma vešto, osigurava moć i kontrolu nad vama. Ova faza može trajati dugo, a zatim lagano nastaje faza odbacivanja. U ovoj fazi možete biti okrivljavani za sve i svašta. Možete biti optuživani da ste zli, ludi ili neadekvatni. Možete biti izloženi verbalnom , emocionalnom i finansijskom nasilju . Narcis ili narcistkinja može usled ljutnje prekidati sa vama kontakt nenadano pa vas moliti da se vratite. U svakom slučaju, žrtve narcističke torture u ovoj fazi često počinju da misle da su nešto krive ili da sa njima nešto nije u redu. Narcis vam nalazi puno mana, zahteva da promenite ponašanje jer ga vaše ponašanje povređuje, razočarava, a vi se trudite ne biste li dobili njegovo odobravanje i potvrdu ljubavi  ponovo ali njega je naprosto nemoguće zadovoljiti . Počinjete ozbiljno da sumnjate u sopstveni zdrav razum i žarko želite da se promenite “na bolje”, ne biste li ponovo dobijali onakve potvrde ljubavi i sopstvene važnosti kao u fazi bombardovanja zavođenjem. Možda ste se uhvatili u zamku verovanja da ukoliko vam je narcis/narcistkinja  u prvoj fazi pokazao da može da vas voli i vrednuje – da je on/ona  zapravo u stanju da voli i da vi samo trebate da se malo poboljšate da biste sve to dobili ponovo. Međutim, sve je ovo igra, sve je deo narcističkog kruga zavođenja i odbacivanja, sve je deo patologije i zdrav čovek teško može da poveruje da je ovako surov i prepreden pristup prema drugom čoveku zapravo moguć . Ipak , moguć je i to ne retko. Nemojte u to mnogo sumnjati.





Ciklus narcističkog zlostavljanja obično se sastoji od tri faze. Faza bombardovanja zavođenjem , faza odbacivanja i faza umanjivanja vaše vrednosti.





U trećoj fazi – fazi umanjivanja vaše vrednosti , narcis/narcistkinja vas može stalno porediti sa drugim ljudima, ukazivati vam na to da ste npr. nelojalni ili zli prema njemu, a da su drugi ljudi lojalni i pažljivi. Može namerno flertovati sa drugim ljudima ili vas čak prevariti što nije retko, kako bi vam na najsuroviji način pokazao/pokazala da ste lako zamenjivi. Pokušaće da vas destabilizuje i navede da potpuno sumnjate u vlastitu vrednost kao osobe. U ovoj fazi možete se osećati zbunjeno i depresivno. Možete imati problema sa spavanjem , možete se osećati kao da više ne znate šta je u stvari realnost, a možete pokušavati da iznova još uvek popravljate svoje ponašanje ne biste li udovoljili narcisu. U ovoj fazi narcis će vas često u potpunosti odbaciti i ostaviti sa osećanjem da ste vi za to krivi jer niste dovoljno dobri prema njemu ili njoj. Ostajete napušteni u toj situaciji preispitivanja sopstvene vrednosti i krivice .Taj se ciklus narcističkog zlostavljanja ovde ne završava. Čim narcisoidnoj osobi budete ponovo potrebni ona će iznova početi sa ponovnom fazom bombardovanja zavođenjem ne bi li sebi dokazala da vas kontroliše, da može da ima ono što joj pripada,(a to ste vi ) kada god poželi. Osoba koja je željna ljubavi ne prepozna da se ustvari ponavlja ciklus narcističkog zavođenja nego se ponada da se narcis/narcistkinja kaje za svoje ponašanje,veruje da ovaj ipak  ume da voli, da je konačno prepoznao njenu važnost i ponovo se hvata u nasilan ciklus u koji je upletena kao muva u paukovu mrežu . Sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta  vremena, a često i stručna pomoć da se oporave .Napomenula bih da je iz ovakvih veza veoma teško uopšte i izaći . 





Ljudi imaju puno poteškoća da izađu iz toksičnih veza sa osobama koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti.





M.D je bila u braku sa čovekom koji je imao narcisoidni poremećaj ličnosti . Cela godina zabavljanja sa njim pre braka je bila bajkovita . Osećala je da je konačno naišla na čoveka koji je vrednuje na način na koji ona to zaslužuje . Nije bilo naznaka na osnovu kojih bi ona mogla uopšte sumnjati da je u braku može čekati jako ružan tretman niti bilo kakvih naznaa da taj čovek pati od poremećaja ličnosti. Ubrzo nakon rođenja prvog deteta, dugo je u braku doživljavala degradiranje. Ukoliko bi poručila hranu , narcis bi je ubeđivao da je užasna domaćica i da adekvatne žene kuvaju i mese za porodicu . Kada je zarađivala novac on je svoj novac od nje i sina krio , a pustio nju da ona sama snosi sve troškove života porodice (finansijsko nasilje ). Govorio bi joj često da je debela , ubeđivao je da nije dovoljno dobra majka, žena i domaćica . Ukoliko bi se protivila ili viknula govorio bi joj da je sigurno luda i da joj treba psihijatrijska pomoć jer je agresivna. Njeno se samopoštovanje vremenom srozalo toliko da je ona počela da veruje da nije dovoljno dobra, da je možda i kriva i luda. U fazama urušavanja njene vrednosti jednom ju je i prevario pa je žena prošla i kroz traumu bračnog neverstva pored sveg zlostavljanja koje je u braku doživljavala.  Čini mi se da joj je tim neverstvom želeo dokazati koliko je neprivlačna , bezvredna i zamenjiva. Više o neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ . Za razliku od drugih ljudi koji počine neverstvo, ovaj čovek nije pokazivao ni trunku kajanja.U psihoterapijskom procesu  uvidela je vremenom u kakvom toksičnom odnosu živi i napustila ga je. Naravno da je on i danas, godinu dana posle toga preklinje da se vrati . Što bih ja prostim rečnikom rekla , taj predator ne želi da ispusti svoju lovinu tako lako. Osim partnera i roditelji mogu biti narcistični . Više o narcisoidnim majkama možete pročitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.





 U ljubavnim odnosima sa narcisoidnim osobama ,sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta  vremena, a često i stručna pomoć da se oporave . 





Ukoliko ste i sami prošli kroz ciklus zlostavljanja od strane narcisoidne osobe važno je da slobodno izrazite koliko ste duševnog bola ,patnje i konfuzije prošli u toj toksičnoj vezi ili braku . Uz pomoć terapeuta možete ove traumatične doživljaje i osećanja ponovo razraditi , bolje razumeti , zaceliti ranu , povratiti samopoštovanje i nastaviti život dalje. Ukoliko ste prošli brak ili vezu sa narcisoidnom osobom ili ukoliko vam treba pomoć da iz nje izađete , smatram da vam mogu biti od pomoći . Mnogima sam na moje zadovoljstvo bila na usluzi u takvim  traumatičnim životnim situacijama.





 Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74  

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
UDALJENOST U BRAKU

			

							


		


		
				

					

Već duže vreme , možda i deceniju osećate veliku udaljenost sa vašim bračnim ili vanbračnim partnerom? Ni sami niste sigurni kako je do tog stanja u stvari došlo ? Možda i dalje obavljate roditeljske obaveze ili se dogovarate oko brige o deci ? Dogovarate se i oko kućnih obaveza , odlaska u nabavku , šetnje kućnog ljubimca i slično tome ? Međutim vaša se komunikacija svodi uglavnom na roditeljstvo i kuću. Emocionalna komunikacija je odavno zamrla , fizičkog kontakta više skoro da i  nema . Zagrljaji i poljupci skoro da ne postoje jer kao da deluju suviše “približavajuće” i intimno da biste ih delili sa tim “strancem ili strankinjom ” sa kojim živite. Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni. 





 Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni.  





Često sam u svojoj psihoterapijskoj praksi imala prilike da radim sa distancom u partnerskom odnosu. Ukoliko se bolna udaljenost u braku ili vezi dešava i vama, podsetiću vas da većina parova pokušava da pravda , tačnije racionalizuje ovakvo stanje veze ili braka ne bi li im to stanje postalo prihvatljivije . Obično kažu da možda i nema mesta brizi jer ionako većina parova živi tako ili kroz godine počinje sigurno da živi na taj način. Ipak ovo je netačno . Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi tako. Bolna je to dinamika. Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući , a možda spava i sa vama u krevetu noću po principu “dodir leđa o leđa”. Ledena je i bolna to dinamika. Pa ipak ,ohrabriću vas. Ukoliko ste mislili da sada morate tako živeti do kraja života ili se razvesti , uglavnom to nije istina . Tamo gde ipak postoji želja da se brak popravi , partnerska terapija je pokazala veliki uspeh u vraćanju ovakvih brakova u odnos u kome oboje ponovo uživaju . Daću vam primer iz prakse jer se možda mnogi od vas pronađu u njemu i možda nekome pomogne.





 Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi ovako. Bolna je to dinamika.  





J.M i S.M su petnaest godina u braku . Oboje su veoma pristojni, obrazovani , pametni i empatični . Uzeli su se iz ljubavi . Ipak , vremenom su počele svađe i neslaganja u njihovom odnosu . Oboje su počeli da izbegavaju direktnu svađu i raspravu ali su u sebi samima , jedno drugom mnogo toga zamerali . Tako su polako počeli da prestaju sa svađama . Prestajali su sa raspravama ali su prestajali i sa komunikacijom koja je sadržavala priču o osećanjima , nezadovoljsvu ili bilo čemu što bi ih moglo direktno sukobiti. Proizveli su time savršen ambijent u kome se problemi trpaju pod tepih jer se o njima ne razgovara. Jednostavno nisu umeli da razgovaraju i rešavaju probleme ukoliko se ne svađaju pa im je moto postao : ” onda bolje i ne razgovarati ” . Komunikacija je postala moguća samo u vezi dece i kuće. Kako je komunikacija zamirala, zamirale su i jutarnje kafe, nedeljni ručkovi , zajedničke šetnje . Umirali su njihovi bračni i porodični rituali koji su ih ranije čvrsto spajali . Kako su zamirali rituali , zamirali su i zagrljaji , poljupci i na kraju je zamrla intima i seksualnost . Postali su dva stranca, koji žive svako svoj život. Godinama. Svako zarobljen u svojoj samoći ali ne bilo kakvoj samoći . Bili su zarobljeni u bračnoj samoći. Tužna je i ledena to dinamika.





 Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući .





Bračna terapija se sastoji od zadataka za partnere koje terapeut daje bračnom paru da svakog dana rade. To je jedini način da se promeni do sad ustaljeno ali loše funkcionisanje bračnog para. Na samom početku partnerske terapije za S.M i J.M bilo je preteško da obave i najjednostavnije terapijske zadatke koji su uključivali bilo kakvu bliskost. Na primer , bilo je nemoguće sa početka da zajedno popiju jutarnju kafu . Bilo je nemoguće da izađu u zajedničku šetnju i da obave najjednostavnije razgovore od dvadesetak minuta na dan koji su se ticali njihovog nezadovoljstva brakom. Kako je vreme u partnerskoj terapiji odmicalo lagano su prebrodili otpore . Korak po korak ,dan po dan u njihov brak se prvo vratila emocionalna komunikacija , rituali , emocionalna nega i podrška ,a zatim fizička bliskost i na kraju  intima. Partnerski terapeut prepoznaje kada se u brak uselila jedna loša homeostaza u vidu distance. Svaka homeostaza nastoji da se održava pa se tako i distanca može održavati decenijama ili čak zauvek . Smatram da niko nije zaslužio da živi brak, toliko lošeg kvaliteta pa još ceo život. Brakovi su mali sistemi koji itekako jesu podložni velikim promenama , ponekad i uz pomoć trećeg lica. Ukoliko među partnerima postoji volja, ljubav i spremnost na trud uprkos svemu ,terapeut razbija ovu lošu homeostazu i pomaže paru da uspostavi sasvim novu homeostazu u kojoj se ponovo  nastanjuju : emocionalna komunikacija, emocionalna nega i podrška partneru , bliskost , rituali , dodiri, poljupci  i   intima. Svaki ovaj segment braka se može reuspostaviti. Mogu slobodno da kažem da je posao partnerskog terapeuta da uruši loš odnos koji je do tada postojao i da pomogne paru da ponovo izgradi jedan novi i kvalitetan odnos uz sigurno terapeutovo vođstvo. Naravno da postoje i brakovi koji ipak vode u razvod ali otkriću vam tajnu koju svaki iskusan terapeut zna. To su obično brakovi gde više ne postoji ljubav sa jedne ili sa obe strane. Bez ljubavi, bez te pokretačke snage , ne postoji ni volja partnera da na bračnom odnosu rade . To su brakovi u kojima jedan supružnik ne voli više onog drugog ili se ne vole međusobno ali i dalje kohabitiraju. Takvi brakovi se teško mogu poraviti i u bračnoj terapiji . Zašto ? Zato što ljubav  ipak ne možete ponovo proizvesti . Nedostaje osnovni pokretač koji partnerima daje volju da se oko braka potrude. Kada je ljubav umrla , više prodisati neće . U mnogim brakovima ipak , bračni odnos je loš ali se partneri i dalje vole. To su brakovi koji sadrže i velike snage za popravku odnosa jer sadrže i ljubav. Za dobar brak ili vezu , ljubav često nije dovoljna sama po sebi  nego je potreban i rad na tom malom sistemu zvani brak. Gde ima ljubavi dakle , partnerska terapija nije ništa drugo nego rad, rad oba partnera i terapeuta na braku .(Da se razumemo, nekad je to narodski rečeno i “rudarski rad”). Distanca u braku svakako jeste alarm koji govori da je vreme za promenu, za rad na braku . Niko ne zaslužuje da živi emocionalno udaljen , a u braku . Ledena i je i bolna to dinamika. Osim toga ovakva bračna dinamika čini brak veoma otvoren i ranjiv na neverstvo u braku . Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ ili ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ukoliko vaš brak prolazi kroz krizu i potrebna vam je pomoć da je prevaziđete , slobodno mi se javite za pomoć. 





 Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74 






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
STRAH OD VEZIVANJA

			

							


		


		
				

					

Ljubav jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem. 





Ljubav u svojoj najjednostavnijoj definiciji jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem. Kada bi to povezivanje bilo tako jednostavno kao što zvuči, ne bismo imali toliko slomljenih ljudskih srca širom ove naše predivne plave planete. Svi bismo bili povezani sa nekim, bili bismo voljeni i voleli bismo nekoga bez ikakvih problema. Ljubav – povezanost je besplatna i ne bi trebalo   teško doći do povezanosti. Pa ipak mnogi ne uspevaju da se povežu, mnogi pate jer su odbijeni, a u najvećoj tišini pate oni koji bi želeli da se povežu ali to uprkos silnoj želji ne uspevaju iako im ne fali ponuda za ljubav. Pa kako to onda izgleda strah od vezivanja? Neću ovde ulaziti preterano  u analizu uzroka .Trebalo bi mi još pet tekstova . Objasniću to dosta plastično kroz po koji snažan primer iz prakse.





Strah od vezivanja jeste u svojoj osnovi strah od ostavljanja , strah da ćemo biti povređeni.





Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od iskrenog ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu, što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga. Često je uzrok i kombinacija ova dva uzroka. Ponekad je i nešto sasvim treće (seksualna trauma npr.). Napustio vas je neko koga ste veoma voleli ? Povredio vas je? Možda i surovo? Patili ste i jedva došli  k sebi? Strah vas je da ćete ponovo proći tako ? Čuvate se ljubavi kao da je ona opasnost jer ne želite ponovo da se raspadate od bola? Moguće je da ste usled traumatičnog odnosa sa roditeljima  i/ili povređujućeg  ljubavnog ili seksualnog  iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod. Narodne poslovice nastaju iz transgeneracijske mudrosti .





 Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od dubljeg ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu , što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod , seksualnu traumu i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga . 





L. je bio čovek, nadasve inteligentan, lep, šarmantan. Kvalitet za poželeti. Žene su to prepoznavale. Lepotice su ga naprosto opsedale . Mnogo je ženskih srca ostavljao slomljenim. Nije on bio zao. Nije uopšte. Žene su tumačile da je zao i pokvaren.Voleo bi ih dan-dva i onda bi nestajao kao da se ništa nije desilo . Pojavljivao bi se opet niotkuda pa bi opet sa dve ili tri žene koje su mu se dopadale  uspostavljao kontakt, voleo ih pa opet nestajao i tako godinama, u krug . Pa kako sad on nije zao ? Velika je razlika između biti zao i biti izmenjen jer si povređen.  L. je zapravo bio povređen. Ne bih ja to nazvala ni povređen. L. je bio zapravo “iskasapljen” u ljubavi . Plašio se ljubavi kao đavo od krsta,  a istovremeno ju je želeo i to silno. Maštao bi ponekad u sesijama o nekoj važnoj ženi i nekoj velikoj ljubavi. Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost, negu i brigu, a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna. Takav je osećaj imati strah od vezivanja. Duboko frustrirajući.





 Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost , negu i brigu ,a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna.  Takav je osećaj imati strah od vezivanja.





Bila sam naravno njegov terapeut. Nisam baš uspela da dođem do srži odnosa sa majkom jer nije puno o tome želeo da priča. Uspela sam da vidim ipak da mu majčinska toplina, nega, briga, odanost ,prisustvo apsolutno fali. Nešto je ležalo u tom odnosu sa majkom, neka emotivna uskraćenost. Uspela sam i da uvidim koliko ga je  žena koju je voleo povredila napuštajući ga. Znala sam da su ga te rane bolele duboko, krvarile skoro neprestano i znala sam da se jedva doveo u kakav takav red nakon bolnih životnih iskustava. Terapeut jednostavno sagleda stvari drugačije. Pa evo kako sam ga ja razumela:  L. je želeo neki poseban tretman . Sesiju kad on hoće , odmah sad ako može , da pomerim druge ljude, da se javim u sred noći ako mu je teško i da se ne ljutim ukoliko ne bi dolazio na zakazane termine. Eto , mogla sam da pomislim da je zao ,bahat , nepristojan i prezahtevan. Pa ipak on to nije bio. Bezuslovno prihvatanje može obezbediti samo roditelj . Svaki taj hitni poziv i potreba za posebnim tretmanom bio je VRISAK ZA MAJČINSKIM PRIHVATANJEM . Vrisak za bezuslovnim prihvatanjem umesto zlobe, bahatosti , nepristojnosti ili prezahtevnosti . Samo zavisi kako  ovo ponašanje razumete.  Terapeut često klijentu predstavlja negujućeg roditelja koga nije imao. 





 Moguće je da ste usled traumatičnog ljubavnog iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod.  





Na te vriske, ukoliko ste empata, teško da se možete oglušiti. Ja to kao terapeut nisam uvidela kao bahatost nego sam čula emotivno uskraćenog dečaka koji vapi za prihvatanjem i povezanošću. Tako sam odgovarala na te vriske po potrebi ,a u međuvremenu L. bi nestajao . Znate zašto je nestajao ? Jer se upravo svaki put na smrt preplašio te prihvatajuće međuljudske veze između terapeuta i klijenta koju bi svaki put dobio u našim susretima. Bio bi nakon susreta utešen, smiren, zadovoljan ali bi se naravno posle toga i uplašio pa ga ne bi bilo nedeljama. Tako ja to razumem. Mnogo puta bi i viknuo nešto poput : – Ja i dalje želim svoje sesije, iako se nisam ponašao adekvatno i prelazio sam granice. – Ja samo ne želim da budem napušten. -Ljut sam jer zašto si primila druge klijente  kad se nisam pojavio na svom terminu ? Ja i dalje hoću svoje termine pojavio se ja ili ne. Vidite ovakve zahteve možemo imati samo prema roditeljima jer podrazumevamo da nam oni praštaju puno i puno čine za nas. Bilo mi je kristalno jasno kako je u meni video praštajućeg i popustljivog roditelja. Ipak to sam bila ja. Terapeut koji je odgovarao na potrebe povređenog deteta u odraslom čoveku  i koji je obučen da razume klijentovo nestajanje (čak iako me u nekom kontekstu  uznemirava moram da prihvatim da je to u redu i da ne reagujem burno). Čitav taj haos straha od vezivanja terapeut doživljava takođe kao neku vrstu bola ali mora da vlada situacijom i da bezgranično razume bol drugog ljudskog bića . Bol drugih , nas terapeute taokođe često boli . Dosta me je uznemiravalo što sam uviđala koliko se on sam sa sobom mučio i koliko su žene oko njega takođe izmučene. Moram ipak da okrenem sada priču da bismo uvideli način na koji ovakvo ponašanje  žene koje su u pokušavale biti u vezi sa L. doživljavaju . One nisu videle povređeno dete koje vrišti za prihvatanjem onda kada L. želi da ih vidi . One nisu videle da čovek koji nakon toga nestane i ne javlja se ima strah od toga da sa njima razvije emocionalnu vezu jer ga je i žena koju je jako voleo tokom svog života napustila . Jer je i majka  najverovatnije reagovala ne baš adekvatno na potrebe ovog čoveka do je bio dete. One nisu razumele da L.u sebi nosi bol . One su to videle na način da ih L. zavodi pa odbacuje i tako u krug. Bilo je tu mnogo ranjenih  žena i jedan ranjeni muškarac. Kao na bojnom polju . Mnogo potrebe za ljubavlju i veoma mali ponašajni kapacitet za tako nešto. Na ovakvim slučajevima terapeut mora da radi i godinama samo sa jednim ciljem. Da pomogne čoveku  da uoči prednost i  bezbednost povezanosti sa drugom osobom. 





Kada vam osoba kaže da ne želi da se veže , možda joj se ne dopadate. Međutim usled sopstvenog straha od vezivanja ona to ponekad nije u stanju . Nije u stanju da se veže. Verujte joj kada vam to kaže.





Drugi čovek, nazvaću ga B. je pak dogurao mnogo više u terapiji. Kod njega je postojao strah od vezivanja izazvan emotivno uskraćujućim odnosom sa majkom i kasnije veoma lošim i traumatičnim odnosom sa bivšom suprugom. B. je pak uspeo da se poveže sa jednom ženom u toku terapijskog procesa. Postao je posvećen , romantičan i monogaman u odnosu sa njom. Međutim kada je ona sa njim poželela decu i porodicu, uprkos njegovoj silnoj želji da tako i bude on bi na sam pomen toga osećao fizičke simptome. Vrtoglavicu, mučninu i strah iako ju je jako voleo. Međutim, pošto smo i nju uveli u terapiju bilo je lekovito to što je na bezbedan način mogao da joj govori da je jako voli ali da se plaši istovremeno. Ona je kroz partnersku terapiju uspevala da mu pomogne u skoro svim tim trenucima mučnine i straha. Danas su srećan par i odradili smo skoro pa”Sizifov” posao.  Cilj ovog teksta bio je da ukažem ljudima da nije baš svako emocionalno nedostupno ponašanje odraz neempatičnosti osobe ili nekog zla u čoveku. Istina je da neretko, želja za povezivanjem i ogroman strah od tog istog povezivanja mogu postojati istovremeno u istom ljudskom biću. Tako susrećemo osobe čije se ponašanje spolja može sagledati kao emocionalna nedostupnost. Unutra pak, u dubini duše stoje nezaceljene rane koje oblikuju ponašanje kao takvo . A ljubav, ljubav bi trebalo da je čarobna i besplatna i deluje tako lako povezati se sa drugim ljudskim bićem. 





Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
NARCISOIDNOST MAJKE KAO POREMEĆAJ RODITELJSTVA

			

							


		


		
				

					

Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i  roditelj. 





 Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i  roditelj.  Međutim , da li je to baš uvek tako ? Da li sve majke postaju barem relativno dobre majke ? Pojam majke je nešto za šta se vezuje: toplina , briga , požrtvovanost , odricanje , bezuslovna ljubav. U našem društvu , pojam majke je skoro pa univerzalno dobar. Nešto  poput mita . Istina je , veliki broj majki je dobar ili bar dovoljno dobar .Znate , kada uzmete u obzir da žena nije samo majka nego i ljudsko biće koje je ponekad vedro i raspoloženo ,a ponekad umorno , tužno , nervozno i u borbi sa ličnim brigama onda je jasno da se savršena majka ne može biti svakoga dana . Zato je dovoljno da budete barem dovoljno dobra majka .Odbacite grižu savesti ako ste neki dan viknule na decu usled premora, ukoliko niste baš na najadekvatniji način odgovorili na baš svaku dečju potrebu jer ste bile tužne .Odbacite grižnju savesti ukoliko juče niste odveli dete u park jer niste imale snage .Setite se da veći deo vremena ipak jeste posvećene detetu i tu grižu savesti i krivicu ostavite za onda kada ste stvarno krive. Kada smo krive? Onda kada drugima činimo veliko zlo , kada nedužne povređujemo , kada činimo krivična dela pa nas sudovi za to pravično osude . Dakle niste krive ako u svakom momentu niste savršena majka. Većina nas je dovoljno dobra majka. Međutim postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole. Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao. To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili  od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja kojima se danas neću baviti). Da apsurd bude veći one se ne osećaju krivima za tako nešto . Da, dobro ste pročitali . Ne osećaju se krivima ni najmanje. Narcis nikada ili retko oseća krivicu .Tako je i narcisoidna majka ne oseća ili oseća jako retko za sve ono loše što čini svom detetu kroz odrastanje.










 Postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole .Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao . To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili  od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja. ) 





Imala sam mnogo klijenata koji su dolazili kao već odrasli ljudi . Odrastali su sa narcisoidnim majkama .Ono što su u sebi nosili je uglavnom jedan veliki osećaj nedovoljnosti , nesposobnosti , krivice .Osećaj da nisu za ništa dovoljno dobri. Osećaj da su krivi što su uopšte rođeni. Osećaj da su jednostavno nedovoljno dobri .To svakako nije bilo istina ali za njih je to bila jedina istina jer je to bilo od malih nogu usađivano u njihovu sliku o sebi . Naravno da , kada vam majka od malena govori ili  ponašanjem pokazuje da ste joj teret , da ste glupi , ludi , nesposobni i……spisak je dug , nema vam druge nego da od bogolikog roditelja (kako ih mala deca doživljavaju), prihvatate ove činjenice o sebi.Tek u adolescenciji postajete sposobni da preispitujete ova shvatanja o sebi i najčešće ljudi nakon ovakvog odrastanja nisu uvek u stanju da odgovore sebi na pitanje : –Da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu .U psihoterapijskom procesu sa njima uglavnom radim na tome da uvide svoje dobre osobine , da zavole sebe ponovo, da oni nisu loši ljudi nego je majčino roditeljstvo bilo loše . Izgrađujemo korak po korak, nikad dovoljno  izgrađeno samopoštovanje i samopouzdanje.





 Odrasla deca narcisoidnih majki ostaju zaglavljeni u nedoumici “da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? “Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu . 





Daću samo jedan primer odrastanja sa majom narcisom. S.B je dala pristanak da objavim njenu priču. Ovo je njena priča :





Sećam se svog detinjstva jasnije od neke četvrte godine. Znam da je mama bila nervozna u većini slučajeva kada bih joj nešto tražila.Na primer kada bih je  pitala kada će mi kupiti one lepe, crvene jabuke odgovorila bi mi sa :-Nikad, a možda ni tad. Znate, ja sam je volela ali sam primećivala da su joj moje potrebe napor. Da sam joj ja napor jer pretežno želi da se bavi sobom. Kada bi morala da radi sa mnom domaće zadatke, osetila sam koliko je besna što mora da mi pomaže da učim da čitam i pišem.Ukoliko bih je dozivala kada imam temperaturu ona bi mi govorila da sam folirant. Nisam se folirala nego je njoj bilo teško što mora da me neguje ili vodi po lekarima. Pred gostima, često bi me kao malu udarila preko usta ako govorim jer sam ometala njeno druženje sa tim gostima.To se dešavalo i kada ručamo sa gostima pa sam razvila, kako vi Ivana kažete, fobiju od jedenja pred drugima i strah od javnog nastupa. Hvala vam što ste mi to osvestili . Uglavnom, od malena osetila sam da nešto nije u redu, da ja treba da smanjim ili ugušim svoje potrebe za negom i brigom  ali ja sam mislila da tako treba i da su mame takve. Osetila sam se krivom jer imam potrebe i jer postojim. Onda, kako sam ulazila u pubertet jako me je kontrolisala. Prisluškivala je moje razgovore sa prijateljicama ispred vrata moje sobe iako ja nisam vodila nikakav neprimeren razgovor. Mrzela je svaku moju prijateljicu, a ja sam se trudila da steknem društvo.Ukoliko bih i pozvala drugarice u kuću ona bi im govorila  jako ružne reči tako da su odustajale od toga da uopšte dolaze kod mene. Niko nije smeo da dolazi osim njenih prijatelja . Dakle, izolovala me je od drugih, a ja ni tad toga nisam bila svesna. Ogovarala me je po komšiluku kao da sam poslednji ološ, a sebe je uvek u javnosti predstavljala kao predivnu mamu.Recimo u školi ili pred familijom, pred njenim i očevim prijateljima. Zbog toga, kada bih pokušala nekom od rodbine i da se požalim oni mi nisu verovali jer je mama imala tu fasadu za spoljni svet. Fasadu brižne majke. Ukoliko bi mi neko i poverovao, ne bi smeo ništa da uradi jer ipak ona je majka i to se poštuje. Redovno bi mi govorila da nisam za ništa, da sam ružna, nesposobna, teška i loša. Kada sam počela da imam momke, negde oko sedamnaeste govorila bi mi da sam kurva. Kurvom me je nazivala i kada izađem u studentskim danima pa dođem kasno .Kao što ste mi vi,Ivana pomogli da razumem, ja sam bila jedna od najboljih studenata. Čak sam i radila povremeno za vreme fakulteta, završila sam ga na vreme, zaposlila se i upisala magistraturu . Dakle, zaslužila sam podršku da izađem za vreme studija i do kasno jer sam ispunjavala sve studentske obaveze ,davala ispite na vreme. Nisam ja ološ niti prostitutka kako je ona ipak govorila .Zbog nje, dva puta sam pokušala suicid. Prvi put jer me je danima ignorisala,a ako bih je nešto pitala vređala bi me konstantno na najgori način.Ustvari ona je tad imala probleme u braku sa tatom i smetalo joj je opet moje prisustvo, moje bilo koje pitanje  jer je ona imala svoje potrebe i probleme koji su se vrednovali,a moje potrebe su morale da budu ućutkane. Nije ona reagovala ni kad sam popila tu šaku tableta za smirenje, ne bih li ubila tu bol u sebi. Bol je mogla da umre samo ukoliko nestanem i ja.Tako sam ja to osećala .Vi ,Ivana kažete da sam podsvesno želela i da joj udovoljim. Da nestanem da joj ne bih smetala . Da joj  udovoljim-da nestanem, da ne bih imala potrebe kao što mi je ona ponašenjem i zapovedila -da moje potrebe nisu važne i da ne treba da postojim. Tad kada sam popila te tablete nju je bilo strah da prijavi to nekome. Sećam se kroz maglu toga jer sam bila opijena. Sad razumem da ako bi to prijavila onda bih ja nekome ispričala zašto sam to uradila i ona bi bila u problemu . Njene potrebe i ugled su tada bili važniji od mog života. Zatvorila je vrata sobe, donosila mi vodu povremeno pa ako preživim,preživela sam. Danas, na vašem psihoterapijskom kauču , razumem da je dobro što sam preživela i da ja vredim . Moj život vredi.Ja sam ipak vredna i dobra osoba. Ona je danas stara .Ima 70 godina. Ništa se nije promenilo. Još uvek je sebična, egoicentrična, nema empatije i brine samo o sebi. Čak što je starija sve je više ljuta, više vređa i misli samo o tome kako da što duže živi. Nikad, za mojih 43 godine nije pokazala trunku kajanja niti uvida u svoje ponašanje.Razumem, nisam ni ja sjajna ali nisam ni najgora osoba na svetu. Ne pomaže mi oko moje dece . Ni prema njima ne pokazuje saosećanje nego ih kritikuje i grdi.Ja od nje više ništa ni ne očekujem. Naučili ste me Ivana, da ne treba da očekujem od nje baš ništa jer skoro ništa od ljudskosti nije u stanju ni da daje. Od kada ne očekujem, osećam se lakše.





Narcisoidne majke se sa starošću ne menjaju , najčešće zbog toga što ne smatraju da imaju bilo kakav problem u svom roditeljstvu. .Postaju sa godinama još gore prema svojoj deci jer u umu narcisa , drugi su loši , a on je dobar i tačka. Drugačija postavka u umu narcisa ne postoji.





Iz priče ove divne žene videli smo nekoliko bitnih stavki u ponašanju narcisoidne majke :





-Ne prepoznaju dovoljno dobro dečije potrebe za : bliskošću, negom, pažnjom, podrškom. Kada i prepoznaju da dete  nešto treba to doživljavaju kao obavezu koja preti njihovim potrebama. Zbog toga su im sopstvena deca često teret , a majka narcis često nervozna i ljuta na dete jer nije spremna da odgovara na dečje potrebe . Potrebe narcisa su uvek važnije od tuđih potreba pa i od potreba deteta.





-Kritikuju svoju decu jer u njihovim očima niko nije dovoljno dobar osim njih samih .To važi za sve osobe u spoljnom svetu pa tako i za rođeno dete.





-Nemaju dovoljno empatije niti saosećanja za nikoga pa tako ni za svoju decu.





-Kontrolišu ponašanje svoje dece jer su deca za narcisoidnu mamu poput nekih objekata koji su ,ništa drugo nego produžetak njih samih . Narcisoidna majka na primer sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu -da postane majka . Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.





-U spoljnom svetu , pred familijom , rodbinom i prijateljima , majka narcis brižno održava fasadu idealnog roditelja . Taman posla da majka narcis dozvoli da neko pomisli da je ona loš roditelj.  Zapravo ni ona sama to najčešće ne misli za sebe , nego veruje da dete nije dovoljno dobro .





-Majka narcis ne prihvata krivicu niti se ikad izvinjava svojoj deci za bol koju im je nanela. Ona zapravo i ne smatra da je bilo kome nanela bol.





-U umu majke narcisa , ona  je sjajna ,a deca ne valjaju . Tako da ih ona po sopstvenom viđenju , vređa i kritikuje sa razlogom.





Ukoliko ste i vi odraslo dete narcisoidne majke , znajte da vi niste bili loše dete nego je ona bila  jako loš roditelj. Nisu sve majke dobre , to je velika zabluda. Volela bih da se o ovome više priča ali kao da ljudi ne smeju da dotaknu taj pojam majke u negativnom kontekstu . Zbog toga ja ću o tome pričati kada god imam vremena .U vezi sa ovim problemom možete mi se uvek obratiti za pomoć. Volite i cenite sebe i pored svega što ste preživeli sa svojim majkama narcisima.





Više o ljubavnim vezama sa narcisom možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/19/u-vezi-sa-narcisom/





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74











										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
CILJEVI TERAPIJE NEVERSTVA

			

							


		


		
				

					

U partnerskoj terapiji ukoliko je došlo do neverstva u braku , svaki partner ima svoje zadatke u prevazilaženju krize koja je u braku nastala nakon preljube.





U partnerskoj terapiji neverstva , cilj terapije jeste uglavnom oporavak vaše veze. U velikom broju slučajeva je to sasvim moguće .Svaki partner ima zadatke koje je dobro da obavi kako bi se veza reuspostavila. Takođe ,partneri imaju i zajedničke zadatke ali njima sam se bavila u prethodnim tekstovima . Više o tome kako izgledaju zajednički zadaci partnera u terapiji bračnog neverstva  možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.   Zadaci partnera koji je prevaren su različiti od terapijskih zadataka partnera koji je preljubu počinio . Zbog toga što se oni osećaju sasvim različito kada do preljube u braku dođe . Prevareni partner ima sledeće zadatke :                         1.Da jasno izrazi svoja osećanja poput osećaj poniženosti , besa, ljutnje , ozlojeđenosti , straha da će biti prevaren i u budućnosti . U bračnoj terapiji neverstva ova osećanja izražava tako da ga i terapeut i bračni partner dobro čuju i razumeju.                                                                                                            2. Zadatak da zatraži da čuje  detalje neverstva ukoliko ga zanimaju  (šta se dešavalo , kako je izgledala ta izvanbračna veza i sve što ga interesuje u vezi sa neverstvom ). Biće upućen u to da slušanje takvih detalja može za njega predstavljati i problem jer se takvi detalji kasnije ,živopisno motaju u mislima i mogu dovesti i do retraumatizacije. Ipak,većina prevarenih ljudi želi da sazna sve detalje izvanbračne veze .                                                                                                 3. Zadatak da traži pomoć i utehu od partnera kada god se oseća loše , obzirom da se nakon neverstva kod prevarenog partnera smenjuju periodi kada normalno funkcioniše i kada mu je izuzetno teško (neizdrživo kako to moji klijenti opisuju).                                                                                                                                   4.Zadata da targetira i definiše ona područja braka koja bi želeo da se poprave .(Npr. prevarene žene često se žale da je u braku već dugo suprug distanciran , da nemaju dovoljno brige i pažnje . Prevareni muževi pak često traže da se supruga vrati u ulogu osobe koja brine o deci  jer se ponekada distancirala od svoje roditeljske uloge dok je afera trajala.)                                                                          5. Zadatak da uz pomoć polako  prevazilazi povređenost i da se uključi u proces oporavka braka ili veze.                                                                                                                             6.Zadatak da prihvati gubitak onakve veze tj.braka  kakav je nekada bio .(Nepovređen , nevin odnos , nenarušen). Brak je sada drugačiji , nosi na sebi ožiljak neverstva ali brak se može  prihvatiti i  kao takav.                                         7.Zadatak da obnovi poverenje u partnera  te da polako prestane sa špijunskim i detektivskim ponašanjem prema partneru koje se nakon neverstva pojavljuje usled nepoverenja . Iskusan terapeut neko vreme ovo ponašanje omogućava i podstiče ali samo na određeno vreme (dostupnost e-mailova ,šifri na partnerovom telefonu i slično).                                                                                                       Zaceljivanje zahteva vreme . Proces zaceljivanja braka nakon preljube ne predstavlja ravnu liniju nego proces sa povremenim periodima mira i periodima kriza. Više o tome kako se oseća prevareni partner možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.





U terapiji neverstva,  prevareni partner ima sasvim različite individualne  zadatke  od partnera koji je varao , zbog toga što se partneri osećaju veoma različito ali  zapravo oba partnera iskuse krizu i stres u momentu kada do preljube u braku dođe. Ni jedan od njih ne biva pošteđen i niti jedan od njih se ne oseća zadovoljno.





Terapijski zadaci u terapiji neverstva za partnera koji je počinio preljubu odnose se na sledeće tačke :                                                                                                       1. Potpuni završetak afere. Ne završetak po principu- na pola puta . Ukoliko je neophodno, neveran partner ima i zadatak da preboli neka osećanja koja su ostala prema osobi sa kojom je bio/bila u vezi .                                                        2. Zadatak da čvrsto prihvati odgovornost za to da je ulazak u aferu bio svestan izbor .                                                                                                                              3. Zadatak da pokaže empatiju za prevarenog partnera . Često je ljudima veoma teško da gledaju koliko je prevareni partner povređen . Nisu to očekivali .Da bol bude enormno velika. Zadatak im je i da pokažu kajanje zbog toga što su povredili svog bračnog druga. Najčešće se iskreno  kajanje pojavljuje sasvim spontano .Znate niko i ne sumnja kako će se njgov bračni drug osećati kada sazna za aferu .To se i ne planira. Ipak ljudi mi najčešće kažu :                           -Da sam znao da ću je toliko povrediti ,vratio bih vreme unazad i nikad  mi to ne bi palo na pamet da uradim. Ja nisam razumeo da čovek uopšte može biti ovoliko strašno emotivno povređen preljubom. Valjda sam očekivao da to izgleda manje strašno ali niko i ne zna šta da očekuje dok mu se ne desi.                                                                                                4.Ukoliko prevareni partner zatraži , partner koji je varao deli sve detalje afere potpuno iskreno i transparentno. Iskusan terapeut će ga u tome voditi na način da se detalji iznesu bezbedno u smislu da ne dovedu do još veće krize.                                                                                        5. Zadatak da pokaže veliko strpljenje i brigu za oporavak prevarenog bračnog druga jer taj oporavak nosi uspone i padove , periode kriznih osećanja , plača i čak fizičkih tegoba .Zadatak da uradi sve što je potrebno da pomogne prevarenom bračnom drugu da ovo prevaziđe.                                                                                                 6. Zadatak da izrazi bilo kakve interpersonalne razloge zbog kojih je ušao u aferu (žene često navode razloge da su se pre afere osećale usamljeno , nevoljeno i degradirano  , a suprug na primer uopšte nije primetio da se žena u braku osećala nesrećno ).                                                                                         7. Zadatak da i sam oceni koja su to područja braka koje bi trebalo popraviti (npr . intimnost, komunikaciju , zajedničko vreme).                                                            8.Zadatak da oprosti sebi za načinjenu aferu. (Najčešće ljudi pokazuju problem da oproste sebi za bol koji su naneli prevarenom i nose se sa velikom grižom savesti zbog toga).





Bračna terapija neverstva jeste izrazito kompleksan proces . Zahteva ogromno angažovanje oba bračna partnera ali i terapeutovo sigurno i iskusno vođstvo .










Bračna terapija neverstva je kao što vidimo veoma kompleksan proces. Zahteva veliki angažman oba bračna partnera ali i terapeutovo iskusno i sigurno vođstvo .Često me ljudi zovu zbog bračne krize koja traje već niz godina ,a izazvana je neverstvom koje se desilo davno . Pre npr. tri godine. To je jasan pokazatelj koliko je teško prevazići krizu neverstva ukoliko se ono kao pojava u braku detaljno ne obradi . Par često ostaje zajedno nakon preljube ali taj život liči na  ” život u uzavrelom kotlu “, kako to klijenti sami opisuju . Tek kada uđu u proces terapije neverstva prevazilaze krizu koja traje godinama unazad , od kada se neverstvo desilo . Zbog toga je najefikasnije da se par obrati terapeutu odmah , čim preljuba u braku nastane ili nedelju – dve nakon toga . Tv gostovanje u kome sam kod voditeljke Ivane Malenko detaljno obradila temu neverstva možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
  Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274  






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
RANJENI DON ŽUAN I NEVERSTVO

			

							


		


		
				

					

Don Huan , lik razvratnog ženskaroša opisan je u Španskoj književnosti.





Fra Gabrijel Teljes , opisao je u svojim književnim delima lik ženskarosa pod imenom Don Huan (Don Žuan ) .  Tirsov Don Huan, pored toga što je zavodnik, je i prevarant i rugalica. Najviše uživa u : zavođenju žena , činjenju preljube , osvajanju , a i ostavljanju žena. Zašto bih ja kao psihoterapeut uopšte razmišljala o ovoj temi ? Imam itekako razloga . Ponašanje slično Don Huanovom pojavljuje se i kod  nekih ljudi . Postoji u psihoterapijskoj teoriji i literaturi pod nazivima : ” Sindrom Don Žuana ” , ”  žensaroš ”  ili  “hiperseksualno ponašanje  ” . Dok su me u Institutu za mentalno zdravlje na edukaciji iz psihoterapije učili ovom sindromu , mislila sam da to verovatno u svojoj psihoterapijskoj praksi neću ni sresti jer mora da je to nešto veoma retko . Onda se polako u praksi pojavio jedan , drugi , treći pa više nisam ni brojala . Mislim da sam ih susrela oko desetak. Dvojica  njih , dali su svoju saglasnost da ih uvrstim u svoje tekstove ne bih li pomogla drugim ljudima da razumeju ovo ponašanje. Jedan od njih je čak rekao da želi da pomogne svim onim ženama koje su u očajnom stanju jer su nebrojeno puta bile prevarene od strane muškarca koga vole.





Osoba koja pati od sindroma Don Žuana zapravo ima dubok osećaj sopstvene nepoželjnosti , visoko izraženu potrebu za divljenjem žena kako bi stekao osećaj da vredi i da je ipak poželjan.





Susret sa S.V bio je pre nekoliko godina moj prvi susret sa ” Don Žuanom ” . Onim ponašanjem za koje sam duboko verovala da ga nikad neću susresti. Bio je nesrećan . Duboko nesrećan muškarac , izrazito lepog izgleda. Neprikosnoveno je vodio računa o svom telu , prekrivenom brojnim tetovažama na lepo izvajanim bicepsima o kojima je svakodnevno vodio računa u teretani . Njegova tuga dolazila je samo naizgled od neodlučnosti jer je bio uvek istovremeno u nekoliko veza sa ženama i nije znao koju da ostavi niti kako to da uradi . Ne pričam ovde o paralelnoj vezi sa dve žene nego istovremenim vezama sa po četiri do pet žena . Bio je svestan da je neveran .Više o neverstvu i preljubi  možete čitati ovde : :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. Sve te veze za njega su bile važne , a znao je da ne čini ispravan izbor za sebe i gubio je previše energije na održavanje svih tih veza. Kada smo u psihoterapijskom procesu zagrebali dublje u njegovu prošlost i napravili kontakt sa njegovim  utrašnjim detetom , imali smo oboje mnogo toga dirljivog da saznamo. 





Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji bračnog neverstva.





Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom. Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji neverstva. Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. S.V imao je veoma ranjeno unutrašnje dete. Majka ga je napustila veoma rano , kada je mali S.V imao tek 6 godina. Udala se za drugog čoveka i zaboravila na S.V-ovo postojanje . Zbog toga se on osećao duboko nepoželjno, nevrednovano, uskraćeno i napušteno . Otac kome je ona poverila malog S.V bio je isuviše zauzet novim partnerkama i pokušajima da se oženi ,a bio je i koainski zavisnik . Ponekad bi ga mali S.V zaticao i u stanjima teških pijanstava po kanalima na putu do prodavnice . Mali S.V osećao se da ga otac i ne primećuje. Osećao se nevidljivo . One velike tetovaže na besprekornim bicepsima davale su mu osećaj da je ipak primećen , da ga ljudi vide za razliku od oca . Tek u psihoterapiji je zapravo i razumeo koji je najpodsvesniji motiv tih njegovih tetovaža . Toliko suza na licu jednog muškarca dugo nisam videla . Sve te silne paralelne veze štitile su ga od dubokog osećaja nepoželjnosti , neprimećenosti , nevrednovanosti i napuštenosti . Bile su jedna velika garancija da neće više nikad biti sam kao onomad kada ga je majka ostavila zbog nekog , njemu nepoznatog muškarca. Što je bilo više veza , manja je bila šansa da će S.V ostati ponovo sam , kao  kada je imao samo šest godina . Čak iako bi ga jedna od tih žena ostavila , ostajalo bi ih još nekoliko kao osiguranje od samoće. Sa pogledom na jedan toliko težak detinji život , nisam nalazila ni malo prava da okarakterišem  njegovo današnje ponašanje kao loše. Savršeno se uklapalo u vid jednog mehanizma kojim se duboko povređeno ljudsko biće brani od bilo kakve mogućnosti da bude ponovo ranjeno kao onda kada je bilo dete. Ipak vremenom smo uspeli da odbacimo te njegove mehanizme te da u ponašanje uvrstimo mnogo zdravije načine da se bori sa sopstvenim osećajem napuštenosti i nevrednovanosti.





 Ponašanje slično Don Žuanovom pojavljuje se kod  nekih ljudi , uglavnom iz sasvim određenih unutrašnjih razloga koji leže duboko u čoveku . Sam čovek  je tih razloga uglavnom nesvestan , a oni mogu  biti uzrok činjenja preljube .





B.D je potražio psihoterapijsku pomoć zbog ” nemogućnosti  da se smiri ”  , kako je on to rekao . Kao i S.V bio je  besprekornog telesnog izgleda , izražene lepote, uvek pažljivo probrane garderobe i muškog nakita , a kao po nekom nepisanom pravilu mnogostrukih  i velikih tetovaža na telu . Žena mu nije falilo Primećivale su ga. Pisale su mu i želele su ga . Bilo ih je i previše . On je pak želeo da ima skoro svaku koja mu se dopadne . Pokušavao je u momentima da zavodi čak i mene iako smo bili u psihoterapijskom odnosu. Često je žene posmatrao kao stvari za zabavu ,a povremeno se zaljubljivao. Kada se zaljubi , gubio bi kontrolu nad sobom i nije mogao da upravlja svojim emocijama nego su one kao lavina upravljale njime . Čak i tako zaljubljen i van kontrole nije se odricao onih žena koje su mu predstavljale stvar za zabavu . Povredio je mnoge ali najviše samoga sebe jer je uve bio zapravo usamljen. Veoma usamljen . Žena u koju bi se ludački zaljubio ostavljala ga je kada sazna za preljubu . Više o preljubi  (neverstvu )možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/. 





 Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji hiperseksualnog ponašanja kakvo je ponašanje kod osoba koje pate od sindroma Don Žuana ili u terapiji neverstva.





B.D nosio je u sebi ego stanje dečaka koje je povremeno izbijalo na površinu njegove veoma dobro izbrušene fasade “opasnog i dominantnog muškarca ” .To ego stanje pojavljivalo bi se u obliku dečaka koji se mazi i traži pažnju . Jasno sam ga mogla uočiti . Istog momenta izazivao bi u meni potrebu da se iz ozbiljnog terapeuta pretvaram u negujuću majku jer je to ovom ego stanju bilo potrebno i u momentima korisno . B.D bio je takođe usamljeni dečak negde duboko unutra. Roditelji bi se međusobno svađali i tukli noćima naočigled malog B.D . Pokušavao je čak da se pretvara da mu je jako loše i da ima temperaturu ili da glumi onesvešćivanje , iščašenje noge te da se žali na kojekakve izmišljene bolove ne bi li  time dozvao roditelje da se bave njime i prestanu da se tuku i svađaju . Uglavnom nije uspevao. Nisu marili ni kada bi se mali B.D žalio na zdravlje pa ča ni kada bi se lažno onesvestio . Oni su večito kao roditelji bili zauzeti jedno drugim i svojim toksičnim odnosom ,a malog B.D su zanemarivali . Ponekad je ostajao i gladan jer su majka i otac zaboravljali na potrebe deteta . Bili su prisutni ali i nisu . B.D  često je bežao kod bake . Najčešće kada bi bio gladan , uplašen i neprimećen. U momentu kada je definitivno omrznuo svoje roditelje prešao je i da živi kod nje. Baka je umrla kada je on imao šesnaest ,a roditelji su ga, iako oboje živi ,ostavili da sam povede računa o bolesnoj baki sve do momenta njene smrti kojoj je prisustvovao i to sam . Ovaj mali , odbačeni , neprimećeni , prestravljeni i usamljeni B.D plenio  je u odraslom dobu  pažnju žena sa velikom lakomošću . Žene je posmatrao često kao stvari jer je na neki način i sam bio svojim roditeljima neka “stvar ” koja ih ometa svojim potrebama dok se svađaju ili dok se bave svojim tosičnim brakom. Naučio je tako . To je ono što mu je bilo poznato – to da se ljudi mogu posmatrati i kao stvari . Naučio je pogrešno još kao mali. Lakomost za pažnjom žena došla je kapo prirodna posledica skoro pa potpune neprimećenosti u detinjstvu . Mali B.D , zenemaren i neprimećen, nepoželjan i uglavnom sam , izrastrao je u velikog B.D-a koga je bilo nemoguće neprimetiti .Izrastao je u velikog B.D -a koji je lomio ženska srca da bi dobio osećaj da je poželjan , da postoji , da ga žele i da ne mora da izmišlja lažne bolove kako bi na njega obratili pažnju . Sve ove loše obrasce ponašanja (bolje reći većinu ) smo izmenili kroz vreme . B.D sada nije u vezi ali je singl kako ne bi povređivao žene. Neke je čak zvao da zamoli za oproštaj jer zna da ih je povredio . B.D će biti u vezi ponovo. Onda kada naiđe na ženu sa kojom želi istinsku bliskost. Za sada uči da je u redu biti i sam te da će i tako opstati. Nadam se dragi čitaoče da smo ti ja, mali S.V i  mali B.D uspeli predočiti šta se krije iza ponašanja  odraslih ljudi koje često razumemo kao neprihvatljivo . Još toga o uzrocima preljube i neverstva možete čitati na :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/. Tv gostovanje u kome sam sa voditeljkom Ivanom Malenko detaljno obradila temu neverstva možete pogledati ovde:https://youtu.be/rl3KFIH95Oo 










Psihoterapija Sindjic
 Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
NJEGOVO I NJENO NEVERSTVO

			

							


		


		
				

					






Bračno neverstvo , postojalo je od kada postoji i institucija braka. Kroz čitavu istoriju posmatrano je kao nešto negativno, prljavo i kažnjivo.





Sve koji čitaju ovaj tekst pozdravljam . Zahvalna sam vam za vaše vreme izdvojeno za čitanje . Neki od vas su iskusili preljubu , počinili je ili su bili prevareni u braku . Neki je nisu iskusili ali poznaju nekog ko jeste. Imajte na umu da se već dugo praktično bavim neverstvom i u duboko razumevanje ove teme ulažem veliki trud i rad .Sve tekstove o neverstvu pišem sama i za svaki od njih treba mi nekoliko sati . Dok svi spavaju , ustajem ujutru u 5 h ne bi li tekst bio gotov  bar do 10 h izjutra . U tekstovima sažimam puno iskustava iz  svoje prakse , puno iskustava drugih ljudi koji su na to dali pristanak i imajte na umu da sve one koji su počinili neverstvo ili bili prevareni , jednostavno razumem . Ipak, mislim da neverstvo nije dobrobit  niti za osobu koja ga čini , niti za osobu koja ga otkriva , niti za brak u celini . Tema preljube je prisutna i biće prisutna dok je sveta, ljudi  i veka.  O bračnom neverstvu nas ne uče u školi . Niko nam ne kaže šta treba da radimo ukoliko ga doživimo ili ukoliko ga počinimo. Niko nas ne priprema  i kada se ono desi zbog toga se osećamo veoma usamljeno i zbunjeno. Želim da neverstvo razumem do same srži pa i od same srži , tačnije i kroz istoriju. Neverstvo postoji od kada postoji i institucija braka. Ono nije pojava modernog doba .Žene kao i  muškarci činili su preljube vekovima unazad. Pogled na neverstvo kroz istoriju nije bio blagonaklon u društvu . U Starom Rimu na primer , preljubnica je mogla biti samo žena (muškarac se nije mogao smatrati preljubnikom  ). Tada su preljubnicu zbog načinjene preljube kažnjavali .Kažnjavao ju je porodični savet koga su činili suprug i ženini muški srodnici. Kasnije u Avgustovskom zakonu , omogućeno je i ubistvo preljubnice bez posledica ukoliko je žena uhvaćena na delu u preljubi. Dakle nije se blagonaklono posmatrala preljuba , a prvenstveno ukoliko ju je činila žena. Kasnije , Hrišćanstvo ne gleda blagonaklono ni na preljubu koju čini muškarac. U svakom slučaju postoji oko termina neverstvo ,  globalno  istorijsko i kulturološko posmatranje neverstva kao nečeg prljavog , kažnjivog , sramnog i neprihvatljivog. Otuda i toliki stid onih koji preljubu načine jer zapravo znaju da mogu veoma lako naići na nerazumevanje i na osudu okoline , a posebno ukoliko se radi o ženi . Neverstvo je kao što smo razumeli kroz istoriju bilo manje prihvatljivo ukoliko ga čini žena ,a donekle čak i prihvatljivo ukoliko ga čini muškarac. 





 Neverstvo postoji od kada postoji i institucija braka. Ono nije pojava modernog doba .





Oko bračnog neverstva formirali su se u ljudskom društvu razni mitovi .Oni su pre svega netačni. Nabrojaću neke od najčešćih  mitova o neverstvu :





*Afera uvek uništi brak. (Netačno).   *Ljudska bića su po prirodi monogamna .(Netačno).   *Neverstvo podrazumeva da u braku postoje ozbiljni problemi i uglavnom da u njema nema više seksualnosti .(Netačno ).  *Žene varaju jer su u svojim brakovima nesrećne ,a muškarci varaju samo zarad seksualnosti .(Netačno).  *Muškarci varaju bez uključivanja emocija dok žene varaju samo zbog toga jer su se emocionalno vezale. (Netačno.)  *Muškarci su više zabrinuti oko pitanja da li ih njihova partnerka seksualno vara, a žene su više zabrinute za to da li se njihov suprug zaljubio u ljubavnicu. (Netačno.)  *Internet afera ili on line afera ne može se smatrati preljubom .(Netačno ).   *Ukoliko su roditelji činili preljubu , veća je verovatnoća da će i njihova deca postati preljubnici u svojim brakovima. (Netačno).





Preljuba se pojavljuje i u otvorenim brakovima , u LGBT populaciji , na svim delovima planete i  u svim životnim dobima od mladosti do starosti.





 Preljuba se pojavljuje  čak i u otvorenim brakovima , u LGBT populaciji , na svim delovima planete i  u svim životnim dobima od mladosti do starosti. Prevara može ozbiljno poremetiti čovekov život. Ozbiljno poremeti poverenje , povezanost i intimnost braka. Ne samo da narušava poverenje u partnera nego ozbiljno poljulja poverenje u vašu sopstvenu percepciju stvarnosti. Kao da više niste sigurni da li ispravno doživljavate stvarnost.  Na primer, M.S je otkrila ljubavne poruke u telefonu svog supruga .Kada ga je suočila sa tim , on je intenzivno poricao . Govorio joj je čak da umišlja i da je previše ljubomorna u nastojanju da zaštiti brak od svađe i raspada. Međutim to je dovelo do toga da M.S više ne zna da li da veruje svojim očima ili njemu . Počela je čak da veruje i da ludi iako je bila potpuno mentalno zdrava. Neverstvo je za neke brakove jednostavno smrtna presuda. Brak više neće postojati nakon prevare. Na primer , vaš partner može zapravo jedva čekati da počinite preljubu kako bi konačno rekao da je vreme da se razvedete ,a da kraj braka bude vaša odgovornost jer on nije imao smelosti da izađe iz braka iako vas odavno ne voli . Neki ljudi takođe jednostavno nikada i ni pod kojim uslovima neće preći preko neverstva čak iako vas vole. To je  sasvim u redu  i razumite ih . Imaju pravo izbora i svoj kodeks ponašanja u smislu šta mogu tolerisati, a šta ne mogu podneti . Da li je uvek tako ? Ne ,naravno. Istina je dvostruka baš kao što i preljubu obeležava dvostrukost. Neki brakovi ne samo da će prevazići neverstvo nego će proći kroz ovu krizu i biti bolji nego ranije .Da , dobro ste pročitali ! Partneri nakon preljube u ne malom broju slučajeva kažu :-prošli smo kroz ovo i sada smo povezaniji , intimniji i bolje se razumemo nego ikada. Bračna kriza kao što je neverstvo vas prodrma  do srži. Neko tek kad je otkriven u preljubi , postaje svestan šta i koga može izgubiti i daje sve od sebe da se brak popravi do sitnih detalja . Nekada kriza postaje jedini pokretač ka reorganizaciji braka u ispravnom smeru – smeru povezanosti ,brižnosti , intimnosti . Više o terapiji neverstva čitaj na http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. 





Prevarena žena.





Ipak , jedno pitanje uvek intrigira ljude. Zašto varaju žene ,a zašto muškarci. Navešću neke primere iz prakse. A.N se u braku osećala zanemareno i nevrednovano . Suprug je bio dosta skoncentrisan na sebe , svoje prijatelje i hobije ,a ona je vreme provodila najčešće sama , gajeći decu.  Ljubavnik ju je vrednovao i pružao joj svakodnevnu pažnju . M.N je  pak volela i ljubavnika i svog supruga . U braku je imala stabilnost , sigurnost , predvidljivost i ljubav ali je bilo užasno dosadno .Njen suprug nije bio zabavna osoba dok joj je ljubavnik davao osećaj da je živa i u vezi sa njim sve je bilo  veoma zabavno . T.A odavno nije volela svog supruga .On je bio dobra , časna, moralna i poštena  osoba. Dobar otac njihovoj deci .Ipak ona nije uspevala da oseti ljubav u odnosu sa njim i volela ga je kao prijatelja . U odnosu sa ljubavnikom pronašla je onaj deo koji joj nedostaje u braku. Emocije ,zaljubljenost i  romantiku . Osećala se živom. N.N je volela svog supruga ali njihova seksualnost je bila loša i veoma retka . Sa ljubavnikom je imala čestu i odličnu seksualnu povezanost. M.J pak ,osetila je posle 12 godina braka seksualnu i emotivnu  privlačnost prema ženi . Do tada sebe nije videla kao biseksualnu . Supruga je prevarila sa ženom jer je zapravo tek u toku braka otkrila svoju biseksualnost . K.S pak imala je supruga kontrolora , psihički nasilnog , pritvornog , zapovednog. Duboko u sebi prema njamu gajila je bes . Njena veza sa muškarcem van braka , predstavljala je neku vrstu njene unutrašnje osvete mužu koga se plašila da napusti .Svaka od njih borila se sa ogromnom grižom savesti zbog preljube, viđenjem sebe kao zle osobe , defektne osobe . Nisu mogle da se osećaju udobno u životu koji se vrti oko tajne, skrivanja i laganja ali sa druge strane nisu mogle ni da prekinu aferu . 





Prevareni suprug.










Kada vam budem iznela neke od razloga , zašto su muškarci činili preljubu , videćete da se njihovi razlozi ne razlikuju mnogo od ženskih razloga za neverstvo . Pogrešno je shvatanje da muškarac vara isključivo zbog seksualnosti. M.S je voleo svoju suprugu , međutim ona je puno radila i bila često i danima odsutna zbog posla . Bio je ponosan na nju što je uspešna. Međutim on je odrastao pored roditelja koji su ga zanemarivali , a majka ga je ostavila dok je bio dečak i u sebi je nosio taj problem da mu je uvek potrebno veoma mnogo pažnje , a strah od ostavljanja kod njega je bio predominantan . Kada je imao i ljubavnicu i suprugu , nikad se nije osećao sam i zanemaren . Uvek je imao dovoljno pažnje , povezanosti  i voleo ih  je obe . Smatrao je da ukoliko ga supruga odbaci (poput majke ), ne postoji opasnost da će ostati ponovo sam , kao u detinjstvu , ukoliko ima ljubavnicu . Ljubavnica mu je predstavljala neku vrstu osiguranja protiv odbačenosti i samoće . Z.B je pak dugo osetio da se njegova supruga od njega distancirala. Nije bila preterano zainteresovana za njegove emocionalne i intimne potrebe . Živeli su poput cimera koji zajednički odgajaju decu . U ljubavnici je našao nekoga ko iskreno brine o njegovim osećanjima i sa kim može biti povezan , intiman i seksualan. D.S odavno nije voleo svoju suprugu dok je supruga njega  još uvek volela. Nije želeo da je povredi time što će se razvesti .Nije imao hrabrosti za to. Trudio se da bude dobar prema njoj ali je van braka , svakog petka ,vreme provodio sa ljubavnicom prema kojoj je gajio osećanja . Ona mu je davala osećaj da je ponovo živ i da može da voli . Svi ovi muškarci nosili u sebi grižu savesti , osećaj krivice , osećaj da su dvostruke i loše osobe zbog preljube koju čine. Kao što vidimo , neverstvo čine oba pola . O radu sa parovima kod kojih se pojavilo neverstvo možete više čitati na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/. Tv gostovanje u kome sam sa voditeljkom Ivanom Malenko detaljno obradila temu neverstva možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
 Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
NAKON NEVERSTVA – OTIĆI ILI OSTATI ?

			

							


		


		
				

					

Saznanje da vas partner vara je gotovo uvek  traumatičan događaj. 
U redu je da drugi, koji nisu kroz to iskustvo prošli ne razumeju kroz kako snažan splet loših osećanja pa i fizičkih simptoma prolazite . Važno je da znate da je očekivano i prirodno da se osećate loše i znajte da ne preterujete.





Pre neki dan , razgovarajući o  problemima  bračne prevare sa svojom saradnicom i prijateljicom psihoterapeutkinjom, složile smo se obe da je ta tema najčešće u medijima predstavljena kao neka “tra -la -la ” , trač  tema o ljubavnim odnosima  i shvaćena previše olako. Obe smo se složile da nas to ljuti jer tema prevare u braku ili vezi jeste zapravo PRAVA TEMA O TRAUMI. Traumatski doživljaj u odnosu sa drugim ljudskim bićem jeste težak za podneti i prevazići  i nikako se ne može svrstati u zabavne i trač  teme o ljubavnim odnosima . Ljudsko biće u momentu otkrivanja bračne prevare, doživljava najčešće šok (kao da sam se u tom momentu zamrzao , osetio sam mučninu i nisam mogao da govorim ili da se pomeram nekoliko minuta , kaže S.J.) Ljudsko biće ,  koje je prevareno trpi niz simptoma . Ljudsko biće koje je otkrilo da je prevareno u braku , najčešće gubi apetit, svakodnevno plače , ne može da zaspi do jutra ili i ako zaspi budi se u znoju usled noćnih mora , vrišteći. Ljudsko biće koje je otkrilo da je  prevareno pati od fenomena “fleš beka” kada mu se pred očima nevoljno pojavljuju slike partnera koji ga vara , sadržaji   ljubavnih  poruka ili e-mailova koje je našlo u partnerovom telefonu i to stalno ometa koncentraciju pri svakodnevnim aktivnostima . Ljudsko biće koje je prevareno, gubi poverenje u partnera ,u suprotan pol generalno , u ljubav , u ljude i na kraju u sebe samoga . Ljudsko biće koje je prevareno počinje često da pati od nedostatka samopoštovanja . Kada vidite ljudsko biće koje ne spava , ne jede ,plače , teško se koncentriše , teško radi , muči se i fizički i psihički , onda je jasno da je prevara tema o TRAUMI  (što su najteže teme ljudskog doživljaja u psihoterapiji ), a ne zabavna , trač tema o ljubavnim odnosima. Više o traumatskom doživljaju nakon neverstva pročitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/ .





 Kada vidite ljudsko biće koje ne spava , ne jede ,plače , teško se koncentriše , teško radi , muči se i fizički i psihički , onda je jasno da je  bračna prevara tema o TRAUMI  (što su najteže teme ljudskog doživljaja u psihoterapiji ), a ne zabavna , trač tema o ljubavnim odnosima.  





Imala sam klijentinju, nazovimo je M.S. Poticala je iz divne porodice , voljena od roditelja , imala je zavidnu karijeru  , petnaestogodišnji brak, dvoje dece i naizgled je imala sve što bi mogla poželeti. Bila je odgovorna i stabilna osoba. Njen suprug bio je kreativac-muzičar , rastao je uz dosta hladne roditelje , nije bio toliko odgovoran  kao ona ali njih dvoje su baš takvi funkcionisali. Sve do jednog momenta kada je on u njenom telefonu otkrio ljubavne poruke . Poruke su vodile ka e-mailovima i bilo  mu je jasno da je ona u dvogodišnjoj paralelnoj vezi. U tom momentu se sledio i oblio ga je hladan znoj. U trenu oka je ovaj srećan par postao par u dubokoj  bračnoj krizi. M.S se stidela svog postupka, osećala je krivicu, a njezinom suprugu je danima bilo fizički i psihički loše i svakim danom sve gore nakon otkrivanja afere . Njihova komunikacija se mesecima zatim svodila na samo jednu temu- njenu prevaru i sve se vrtelo oko pitanja : – da li da odem ili da ostanem u ovom braku? Baš sve se svodilo na preljubu , okrivljavanje i pokušaj da se donese odluka šta činiti dalje. 





Otići ili ostati nakon preljube ? To je pitanje koje muči masu parova širom sveta.





Otići ili ostati nakon bračne prevare ? To je pitanje koje muči mnogo parova širom sveta . Bez obzira kako vi posmatrate preljubu ja ću ovde izneti svoje mišljenje , zasnovano na radu sa mnogo parova u psihoterapiji  u čijem se braku pojavilo neverstvo . Da se razumemo da preljubu nikako ne podržavam , niti je opravdavam . Smatram da je veoma loša za bračni odnos , povređuje ljude i dovodi vezu ili brak u veliku krizu i često na ivicu propasti . Moje mišljenje je da je  hrabro pokušati prevazići prevaru uoliko par ima za to snage i kapaciteta   iako ovaj pokušaj ne mora nužno biti uspešan . Bitno je prvo pokušati i ne donositi odluke o odlasku iz braka ishitreno i na prečac , odmah po otkrivanju afere. Pritisak da odete iz braka dolaziće i iz spoljnog sveta i iz vas samih. Prijatelji će vam možda savetovati nešto poput  : – vuk dlaku menja ali ćud nikada. Kumovi će vam  možda reći :- Ima još mnogo žena širom sveta  , nađi neku drugu ,sposobniju za vernost . Sveštenik će vam možda reći da dovedete partnera da se ispovedi i pokaje , a vi da nađete u sebi snage za oprost . Bićete zbunjeni . 





Partner koji je varao u braku ili u vezi , najčešće oseća bol kada shvati koliko je povredio svog bližnjeg. 





U bračnim terapijama- terapijama neverstva , partner koji je varao najčešće ima želju da pobegne , nestane sa lica zemlje i snažnu grižu savesti kada vidi  bol na licu partnera koji je prevaren i to skoro svaki put kada se razgovara o preljubi koja je otkrivena u braku  .  Nosi se sa grižom savesti , želi da se sve nekako na brzinu zaboravi , da se o tome ne priča i da se iz te situacije nekako pobegne . Partneri se najčešće nađu zaglavljeni u situaciji u kojoj prevareni partner vidi u svom partneru  samo tog okrutnog drugog, koji ga je povredio i razbio njegovu želju  za srećnom porodicom , a partner koji je varao vidi sebe kao lošu osobu koja bi želela  da se ne razgovara više o prevari , o prošlosti i da se situacija jednostavno reši tako što će se na prošlost zaboraviti i par bi u najboljem slučaju po viđenju onog koji je varao, trebao  nastaviti brak bez obrade prevare kao teme. Međutim ,par tako ne može nastaviti dalji život normalno . To nije način na koji se preljuba prevazilazi ili se bar pokuša prevazići. Više o tome da li ima razlike u motivima prevare kod muškaraca i žena čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/ .





Bez pokušaja da partneri obrade nastalu preljubu , par će teško moći da nastavi dalji život mirno. Najčešće partner koji je varao u braku želi da se o prevari i prošlosti više ne priča dok je za prevarenog partnera preko potrebno da se o preljubi podrobno razgovara.





U terapiji neverstva, esencijalno je da partner koji je varao dođe do momenta kada kaže:- izvini , oprosti što sam izneverio tvoja osećanja i očekivanja. Potrebno je da zatraži oproštaj od svog partnera . Priznavanje  da smo povredili voljeno biće zahteva hrabrost . Suočavanje sa sopstvenom krivicom , zahteva hrabrost. Svakodnevni rad , onog koji je varao, na tome da povrati poverenje svog bračnog druga , zahteva takođe hrabrost.  Partner koji je varao zatim mora   preuzeti odgovornost. Odgovornost za svoj izbor aktivnosti kojim je iz dana u dan omogućavao da se paralelna veza razvija i opstaje .(Pisanje ljubavnih poruka, dogovaranje viđanja , svoju voljnost , dostupnost i želju da se izvanbračna veza nastavi jer  nije bio nateran na to. Zar ne? Niko  našeg bračnog partnera ne može “zavesti , navesti ili nagovoriti”  na preljubu. Preljuba je svestan izbor i svako zna da vara kada je čini.) Takođe partner koji je varao, u terapiji neverstva obavlja mnoge aktivnosti kako bi vratio poverenje svog muža ili žene .(Npr. prekida vezu sa ljubavnikom ili ljubavnicom , skida šifru sa telefona , omogućava uvid u svoje e-mailove ukoliko je i to potrebno neko vreme.) Partner koji je počinio preljubu ima zadatak da preduzima veliki niz aktivnosti koje predstavljaju neki vid “osiguranja ” za prevarenog partnera da neće biti ponovo povređen u tom braku na isti način. Aktivnosti govore više od reši i zato je je rad na prevazilaženju neverstva ispunjen mnogim aktivnostima kroz koje terapeut vodi partnere. Esencijalna aktivnost je da ljubavnik/ljubavnica  sa kojom je jedan od partnera bio u vezi (bilo emocionalnoj ili seksualnoj ), mora biti udaljen/a iz života para. Afera mora biti prekinuta zarad dobrobiti braka . Zatim , par zajednički radi na tome da dođemo do uvida u to , šta je to njihov brak učinilo toliko ranjivim i neotpornim na preljubu ? 





 U bračnoj terapiji ,par zajednički radi na tome da dođemo do uvida u to , šta je to njihov brak učinilo toliko ranjivim i neotpornim na preljubu .  





Terapija neverstva se nikako ne svodi na situaciju :- Ti si me prevario i ja sam žrtva što znači da si ti loša i nemoralna osoba ,a ja sam dobra osoba u celoj priči. Iskusan terapeut ume da vodi par, kako terapija ne bi krenula u ovom pravcu .Čak i kada jedan partner snosi najveći deo odgovornosti za nastalu preljubu , drugi partner snosi bar deo odgovornosti takođe. Zapravo na razne načine partneri zajedno učine njihov brak  zanemarenim , ranjivim , neotpornim za uticaje spolja . Uglavnom pre preljube nešto u braku nije štimalo, brak je postao ranjiv  pa se jedan od partnera odluči na maladaptivan potez -potez preljube. Ljudi često u nekom momentu trajanja braka uzmu bračnog partnera zdravo za gotovo . Posmatraju brak kao nešto u čemu im je komforno i pretpostavljaju da partner nikada neće otići . Zbog toga je neophodno u svakom braku povremeno sesti i razmotriti taj mali  sistem koji smo sa bračnim partnerom stvorili , proveriti da li su temelji tog sistema i dalje čvrsti , da li je naš partner i da li smo mi u braku voljeni i zadovoljni. Ukoliko nismo , potrebno je poraditi na tome da se situacija u našem braku popravi . Tako činimo brak negovanim odnosom , otpornijim na preljubu. Važno je naglasiti da nije svaka terapija neverstva uspešna . Neki parovi se raziđu ,a neki prevaziđu prevaru . Niko vam ne kaže da morate ostati u tom braku jer možda ćete shvatiti da ne možete. U svakom slučaju , preljuba će vas naterati da pogledate svom braku direktno u oči , da pogledate sve njegove snage i ranjivosti . Više objašnjenja o bračnoj terapiji neverstva čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ . Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva sa voditeljkom Ivanom Malenko možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
KADA TRAUMA NEVERSTVA DOBIJE GLAS

			

							


		


		
				

					

Pitam se koliko vas je imalo priliku da sedi blizu nekoga i sasluša priču nekoga ko je doživeo neku formu emotivne ili seksualne izdaje. Da li ste pak vi ili neko vama blizak iskusili neverstvo? Radim sa ljudskim dušama i bilo mi je veoma važno da detaljnije razjasnim “sindrom prevarene osobe” .Čini mi se da  ljudi koji prežive teške životne periode u emotivnim vezama kao što su razvod ili preljuba ne nailaze na dovoljno razumevanja u okolini pa čak ne uvek ni od svojih prijatelja . Na razvod  se iz ugla nekoga ko to nije prošao obično gleda kao na “predavanje razvodnog zahteva u sudu uz razlaz i podelu starateljstva” , a na preljubu kao na neki događaj u kome se saveti vrte oko toga “preseci to ili oprosti”. Želim da ukažem da su procesi kao što je razvod ili kao što je iskustvo neverstva mnogo dublji procesi od toga , fizički i psihički.





Ne verujete više nikome ? Držanje svakoga ko želi da vam priđe kao emotivni partner na distanci nakon iskustva preljube je čest mehanizam kojim pokušavate da sprečite da vas neko ponovo povredi. Međutim to nije snaga nego simptom traumatičnog iskustva preljube.





M.S je voleo svoju suprugu .Duboko je verovao da je ljubav to što se trudi da njoj i deci obezbedi sve potrepštine u kući i životu. Verovao je da je ona zadovoljna time što on obezbeđuje porodici udoban život.Radio bi od 7 časova ujutru i vraćao se kući oko 21 h , veoma umoran . Jedan dan pronašao je u njenom telefonu poruke i shvatio da ona već 3 godine ima paralelnu vezu . Prijatelj kome se poverio , rekao mu je : – pa jednostavno idi. Potom je otišao kod duhovnika da potraži utehu i savet i dobio je odgovor da mora poniznije služiti religiji,više se posvetiti religioznom životu. Tek nakon toga završio je na psihoterapijskom kauču i rekao : -Boli me ovo. Pomozite mi. Ljudi me ne razumeju, kažu mi da odem ,a ja  ne želim da odem od supruge . Možete li me razumeti i pomoći da nađem drugo rešenje? Njegova trauma koju je preživljavao nakon preljube trebala je očajnički da dobije usta i glas. Morala je da progovori za sebe. Trauma je zvučala i zvuči ovako…Nije spavao danima. Rekao je: Ne mogu da izbacim slike njega i nje iz glave. Pokušavam da se koncentrišem ali slike se pojavljuju same od sebe i nastavljaju da prolaze. Deca me nešto pitaju , prijatelji ili kolege ali ja ne mogu da im odgovorim , kao da nisam prisutan, a jesam . Niko ne zna šta proživljavam. Šta nije sa mnom u redu ? Recite mi. Sada više ne mogu da zaustavim strah i strepnju da ću je izgubiti. Kada ode negde uporno joj proveravam telefon. Kada je pored mene svađam se sa njom. Kada sam i spavao pre par dana imao sam noćne more. Iskusio je traumu ili povredu bliske veze sa drugom osobom. Slično kao posttraumatski stresni sindrom. On nije rezervisan samo za one koje su iskusili rat i boravak na ratištu , silovanje ili teške saobraćajne nesreće . Rezervisan je često i za one koji su iskusili preljubu od strane bliske emotivne osobe. Još detaljnije o neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/ ,ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/





Trauma nakon otkrivanja preljube od strane bliske osobe može biti praćena simptomima koji se pojavljuju kod posttraumatskog stresnog sindroma. Da , ispravno čitate . Može imati simptome kao kod ljudi koji su bili na ratištu , koji su silovani ili su preživeli teške saobraćajne nesreće.





Prikazaću ovde rezultate jednog istraživanja koje je obuhvatilo 300 ljudi koji su doživeli ,iskusili preljubu od strane bračnog ili emotivnog partnera. Zašto ja pišem o ovome ? Zato što će mnogi od vas čitati tekst ,a mnogi jesu ili će biti prevareni od strane bračnog ili emotivnog partnera ili će to biti neko vama blizak (majka, ćerka , najbolji prijatelj, sin…). Želim da znate sa kakvim simptomima se vi ili vaši bližnji možete suočiti i želim da znate da niste zbog toga ludi ili nestabilni kao što je M.S mislio. 60 procenata ljudi iz istraživanja imalo je noćne more , budilo se vrišteći ili u znoju . Dakle ne samo što nisu mogli naći unutrašnji mir tokom dana nego ih je nespokoj pratio i noću .Bili su često iscrpljeni zbog toga, fizički iscrpljeni. 70 procenata ovih ljudi izbegavalo je druženje sa prijateljima, porodicom, izbegavalo je javna mesta , šoping molove , kafiće jer su za njih to bila mesta koja su bila poput nekih okidača koji su okidali na način da se tamo osećaju loše i da žele da budu sami …potpuno sami. Zatim dolaze pitanja koje postavljaju sebi .Mučna pitanja. Šta je sa mnom? Šta se događa sa mnom ? Zašto se meni desilo da me partner izneveri i prevari ? Verovatno mi nešto fali .Možda je mene nemoguće voleti ? Možda nisam dovoljno dobar-dobra ,a možda i nisam vredan ničije ljubavi. Postavljaju sebi ova pitanja iz dana u dan ,a neko iz sata u sat i iz minuta u minut. Teško je živeti na takav  način i to se dešava u oko 70 procenata ispitanika. 





Često se kao posledica preživljene traume usled otkrivene preljube razvija anksioznost i konstantan strah da će vas partner prevariti ponovo u onih ljudi koji su ostali uz svog partnera nakon preljube. Takođe i ukoliko nisu javlja se nepoverenje u nove partnere ili čak nemogućnost da uopšte ostvare novu emocionalnu vezu.





U oko 70 procenata ljudi koji su iskusili preljubu od strane voljene osobe javlja se konstantan strah da će se to desiti ponovo ukoliko su ostali uz partnera što se često pretvara u stalno praćenje ponašanja partnera kako bi se naredni put otkrili znaci prevare, praćenje telefona i određeno detektivsko ponašanje koje je odraz straha od ponovne prevare i u dubini bića odraz straha od ostavljanja. Neki ljudi koji nisu ostali uz partnera nailaze na teškoće da veruju ponovo suprotnom polu, a neki čak ne mogu uopšte da ostvare bilo kakvu novu emocionalnu vezu. Kada dodam da  veliki procenat ,60 odsto jeste iskusilo i suicidne misli , želju da ih više nema i da život nema svrhu , a neki su i pokušali samoubistvo , jasno je da je bol prevelik u većine ovih ljudi. Zbog toga ukoliko imate u svojoj okolini ili je neko od vaših bližnjih preživeo neverstvo važno je da im pružite podršku i kažete da ćete biti uz njih onoliko dugo koliko im to bude bilo potrebno. Želela sam da trauma ” prevarenih muževa i prevarenih žena ” dobije usta i glas , da vikne ne bi li možda dobila više razumevanja bar među vama koji ovo čitate. Hvala što ste je saslušali. Više o bračnoj terapiji neverstva možete čitati ovde  http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/ ili ovdehttp://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva sa voditeljkom Ivanom Malenko možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog, Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel: 061/258-8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

		

		

		

			

							

			
NEVERSTVO I BRAČNA TERAPIJA

			

							


		


		
				

					

Da li mislite da ćemo uspeti? Da li je neko u vašoj praksi uopšte uspeo da prevaziđe nešto tako ?  Najčešće su postavljana pitanja parova kada dođu na bračnu terapiju zbog otkrivenog neverstva. Sa druge strane osećanja stida , krivice , povređenosti , ljutnje su najčešća osećanja koja prate bračnu terapiju  neverstva. 





Otkrivanje neverstva jeste uvek šokantan, bolan i traumatičan doživljaj.





Otkrivanje neverstva kao fenomen  po sebi nikada se ne događa pojedincu . Događa se zapravo paru gde i jedan i drugi član bračnog ili ljubavnog para doživljavaju svojevrstan turbulentan , osetljiv i bolan period , a događa se i osobi koja je bila treći član ljubavnog trougla. Ono što osobe koje su u ulozi prevarene osobe preživljavaju jeste doživljaj bolne izneverenosti , šok kao da su se sve ćelije u telu momentalno promenile u trenutku saznanja za prevaru , očaj, česti naleti plača, poljuljano samopouzdanje,  nemir, nesanica ili noćne more u vezi sa prevarom pa sve do reakcija koje pripadaju posttraumatskom stresnom sindromu. Pitanja koja sebi postavlja prevareni partner kasnije kada neko vreme od otkrivanja neverstva prođe jesu : da li ja mogu preći preko ovoga ? Da li sam ja glup/glupa ukoliko uopšte pomišljam da preko toga pređem ? Da li će mi se drugi smejati ukoliko pređem preko toga i pokušam da popravim ovaj brak ? Da li ću ja ikada moći ponovo da verujem svom mužu ili ženi ? Da li je moguće da nisam primetio tako nešto na vreme i ako nisam , onda mora da sa mojom pameću nešto nije u redu . Partner koji je varao pak oseća krivicu i stid, kajanje i želju da mu bude oprošteno te strah da je situacija neoprostiva ili pak i olakšanje zbog toga što ne mora više kriti prevaru ,a ponekad je želeo i napustiti brak no nije znao kako to da uradi tako da sad prebacivanje odgovornosti za izlazak iz braka ili veze može pripasti drugom partneru u stilu : – U redu sada bar ja ne moram biti taj koji će osetiti krivicu jer sam zatražio razvod i biće mi lakše da ti to uradiš. -Želeo sam razvod dugo ali sam se preterano plašio da ću povrediti tebe i decu i nisam znao način da to uradim. U krizi poput nevere – trenutku povrede i izdaje može biti neverovatno teško videti mogućnosti za dalju vezu i opstanak braka. Međutim  krivica za donošenje štetnog izbora kao što je prevara različita je stvar od odgovornosti za ponovnu izgradnju nekog ljubavnog odnosa koji je narušen prevarom. Parovi mogu u bračnoj terapiji prevazići prevaru i imati čak i bolji odnos nego što je on bio pre trenutka prevare ali je potrebno da u jednom momentu u bračnoj terapiji neverstva  (koja je bolan ali i lekovit proces), preuzmu odgovornu ulogu u promeni čitave dotadašnje dinamike braka. U procesu bračne terapije osoba koja je prevarila često oseća da bi se “trebala” povući sa sramom, a osoba koju su prevarili oseća da je nasamareni objekat sa kojim se bračni partner poigrao . Ipak neki parovi  i ne uspevaju u spašavanju braka uz sav trud i u jednom momentu zatraže razvod. Moram naglasiti da je ovih drugih  parova u mom iskustvu  ipak manji broj. Više o tome kako se oseća osoba koja je otkrila preljubu čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.





Bračna terapija i bračno savetovanje jeste jedan od načina da par prevaziđe neversto i reuspostavi svoj odnos.





Zašto ljudi uopšte varaju , večito je pitanje koje se terapeutima uopšte postavlja.  Razlozi su mnogostruki i nabrojaću neke koje sam u praksi susretala. M.J je varao jer je patio od dubokog osećanja nedovoljne vrednosti .Odnosi sa drugim ženama davali su mu osećaj da je poželjan i vredan. On je pokazivao čitavu istoriju preljuba i pre braka ,a i u braku tako da smo rad zasnivali na lečenju preljubništva, ženskarenja ili zavisnosti od seksa, nazovite to ponašanje kako hoćete. A.M je varala jer je njihov brak tri godine bio distanciran. Smatrala je da je suprug ne voli ali je ostajala u braku zbog dece. Čak je mislila da suprug neće imati nikakvu reakciju  ukoliko bi otkrio neverstvo jer je i ne voli . Ipak nije bilo tako jer ju je on voleo ali je njihov brak bio u stanju patnje , emocionalne distanciranosti , oštećene komunikacije i nikome u tom braku nije bilo udobno ali se nisu bavili time jer očigledno nisu umeli . M.S je varao jer je želeo potajno da napusti brak ali nije imao hrabrosti jer se plašio osude. Osude : okoline , supruge ,dece, familije, prijatelja. D.N je varao jer mu je to davalo osećaj da je živ .Supruga nije za njega bila zainteresovana niti seksualno niti emocionalno. M.N je varala jer ju je suprug vređao , ponižavao i zanemarivao .U preljubi je nalazila pažnju , komplimente i osećaj da vredi . Više o tome zašto varaju muškarci, a zašto žene , čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/.





Uzroci neverstva su različiti ali neverstvo u svakom slučaju trajno ili privremeno narušava dotadašnju dinamiku bračnog života.





Podržavam parove da usporavaju i ne donose odluke  o tome da li će oprostiti preljubu odmah. Istina je da retko znamo unapred može li par ostati zajedno ili ne, ali dekonstruirajući neke od  pretpostavki  koje dolaze iz naših porodica, religije i društva, možemo bolje pomoći parovima da stvarno razmotre svoje mogućnosti da prevaziđu neverstvo. Takve pretpostavke kod ljudi su : 





-Ako te je jednom prevarila opet će. 





-Sramota je oprostiti prevaru . Slabić sam ako to oprostim .





-Moram ostati u ovom braku zbog dece bez obzira na preljubu ili nasuprot tome, brak je poput čaše koja ako se jednom slomi ona se ne može sastaviti više nikada .





-Nikada više neću moći da joj verujem i zato moram da izađem iz braka.





Odluke o radu na braku ili pak razvodu ne dolaze lako, posebno kada se radi o neverstvu. Za terapeuta je prvi korak stabilizovati uzdrmani  brod braka. Ako se partneri svađaju, to moramo zaustaviti. Koliko god bilo teško, boravak partnera odvojeno neko vreme može biti važan deo toga. Potrebna su nam barem osnovna pravila. Kad su deca u blizini, to je posebno važno.  Roditeljima  terapeut daje potrebnu podršku da se ne svađaju ispred dece te je njegova uloga  da pomogne deci da shvate da su njihovi roditelji  trenutno uzrujani .Često jedna ili obe osobe trebaju pomoć u upravljanju svakodnevnim životom u periodu nakon  saznavanja neverstva jer obavljanje svakodnevnih obaveza usled uzrujanosti postaje veoma teško ,ponekad jedva izvodivo. Prevareni partner možda će trebati pomoć da ispita želi li nastaviti sa  brakom. Partner koji je počinio neverstvo  mora ispitati kontekst i odluku da neverstvo učini. 










Kad uspostavimo stabilnost para -kada stabilizujemo uzdrmani brod braka  , moramo uspostaviti zajedničko razumevanje onoga što se dogodilo i zašto se dogodilo (samo neversto) . Parovi  trebaju pomoć terapeuta kako bi uspostavili ponovno poverenje u partnera koji je varao ne samo u svakodnevnom životu, već i u seksualnosti i intimnosti. Loš ili odsutan seksualni život nikada ne opravdava varanje ali često je vredno ispitati intimni život para pre  paralelne veze. Iako  se to može činiti malo verovatnim ili čak nemogućim,  intimnost para  se kroz bračnu terapiju nakon neverstva može oporaviti. Često se partner zabrinjava zbog mogućnosti da se u budućnosti ponovo desi paralelna veza pa svoje ponašanje oblikuje tako da sva njegova pažnja bude usmerena na praćenje ponašanja partnera koji je počinio preljubu  (praćenje kuda i kada ide, sa kim komunicira, krije li telefon, doteruje li se , da li je hladanog ponašanja i slično). Ovo opterećuje i oduzima energiju oboma . Terapeut pomaže paru da nađe  bolje rešenje od špijuniranja i praćenja ,a to je da aktivno i često razgovaraju o ovoj zabrinutosti da se neversto može ponoviti te da unaprede svoj brak tako da oboje nauče da u njemu prožive trenutke uživanja, pažnje , ljubavi , intime, bliskosti i podrške . U takvim odnosima teško da će doći do preljube. Takođe u toku i  nakon bračne  terapije  mnogi parovi potvrđuju da sada kao da prvi put dobro čuju i razumeju svog partnera i njegove potrebe za bliskošću te da prvi put nakon godina pa i decenije bračne udaljednosti ponovo doživljavaju i razumeju onog drugog. Zaključak je da su bračni parovi u stanju da rade i napreduju kroz terapiju neverstva te da reuspostave dobar odnos nakon neverstva. Istovremeno postoje parovi koji sasvim sigurno neverstvo doživljavaju kao razlog za  trajni prekid braka i taj izbor je takođe potpuno u redu .





Preljuba može biti emocionalna, seksualna, emocionalno-seksualna i internet preljuba.





Još jedno sagledanje preljube parovima biva od pomoći. Partner koji vara može se emocionalno vezati za svog ljubavnika ili ljubavnicu. Međutim u terapiji često dolazimo do uvida u to da je preljuba kao da jedete sladoled svakog dana. Naprosto onaj ko jede sladoled svakog dana jer je ukusan na kraju ne bi mogao da preživi jer ne unosi neke zdrave ali manje ukusne namirnice u svoju ishranu kao što je npr. brokoli ili kupus. Isto je i sa brakom . Sa ljubavnikom ili ljubavnicom proživljavaju se uglavnom povremeni lepi momenti ,ukusni poput sladoleda što daje iluziju sreće. Međutim u takvom iluzornom odnosu nedostaju oni manje ukusni delovi života para kao što su : finansijske krize, menjanje pelena maloj deci, podela kućnih obaveza , stresovi oko vaspitanja adolescenata, plaćanje računa i sve ono što čini bračni život manje ukusnim ali čini i istinsku povezanost dva ljudska bića i u dobru i u zlu. Ovakvo sagledavanje i osvrt na preljubu kod partnera koji vara često dovodi do razbijanja iluzija o tome da je odnos sa ljubavnikom ili ljubavnicom ono što predstavlja sreću koja samo čeka da dođemo, tu iza ugla . Često trava zapravo uopšte nije zelenija u dvorištu preko puta . Više o bračnoj terapiji neverstva pročitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem 
Ivana Sinđić 
Dipl. defektolog, Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel: 061 /258- 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
KAKO DA VAS ON POŠTUJE?

			

							


		


		
				

					






Poštovanje treba da bude na listi vaših prioriteta koje očekujete od mladića ili partnera . Međutim to se često ne dešava i mnoge mlade devojke pa čak i odrasle žene ostaju u odnosima u kojima im nije ukazano poštovanje. Čini se kao da  se zaglave u strahu od samoće ili u uverenju da ne vrede dovoljno te ne umeju da napuste začarani krug lošeg odnosa u kome doživljavaju malo ili nimalo poštovanja. Kako da postanete poštovane u nekom odnosu ili vezi?










1.Ostanite uvek verne sebi . To podrazumeva da nikada ne sužavate krug svojih prijateljica , prijatelja, bliskih ljudi ili krug interesovanja i aktivnosti samo zato što ste u sada u vezi . Ukoliko podredite svoj život muškarcu i on postane navjažniji prioritet koji imate delovaćete očajno umesto da budete poštovane. Da li biste i same rado bile u vezi ili braku sa muškarcem koji se odrekao prijatelja i interesovanja zbog vas? Razmislite dobro ,da li biste poštovale muškarca koji vam deluje toliko očajno da ceo svoj život podredi vama?





2. Verujte da ste vi kao nagrada. Verujte da ste devojka ili žena dovoljno vredna da bude voljena od strane kvalitetnog muškarca. Tako se i ponašajte. Ukoliko ne verujete da ste vredni ljubavi vreme ja da na tome ozbiljno poradite. Kada u to budete verovale tako ćete se i ponašati. Ljubav prema sebi i vrednovanje sebe važno je praktikovati i onda kada ste sami kao i onda kada ste u partnerstvu. Ljubav prema sebi predstavlja niz aktivnosti (briga o sebi, svom telu, zdravlju, ishrani , vežbanju, interesovanjima, održavanje kruga prijatelja , izražavanje jasnog zahteva kako želimo ili ne želimo da nas neko tretira). Muškarac neće poštovati ženu koja ne vrednuje sebe ,a vrednuje njega nego će je tretirati loše .Zbog toga pažljivo sa pokušajima da budete previše dobri i da trpite loš tretman samo da biste nekoga zadržale. Muškarac će vas tretirati onako kako mu dozvolite da  vas tretira te zato pazite šta dozvoljavate.





3. Muškarac će testirati vaše granice i načine kako može prema vama da se ponaša još sa početka. Da li mu dajete mnogo  drugih šansi ili prihvatate njegova česta opravdanja kada vas ne tretira dobro samo zbog toga što se plašite da ćete ga izgubiti ? Ukoliko je tako , morate to da promenite ODMAH. Umesto toga, kada volite i vrednujete sebe stavićete svoje samopoštovanje ispred svojih osećanja , ostaćete verni svojim standardima . Takođe kada naučite da volite i vrednujete sebe nećete konstantno proveravati koliko vas on voli nego će se situacija po prirodi stvari obrnuti .Razmišljaćete o tome koliko je on zapravo dobar za vas i da li zavređuje da ga vi volite i tretirate dobro umesto da budete očajne za njegovom ljubavlju.





4.Prestanite se plašiti da će on naći neku bolju od vas. Postoje drugačije žene od vas ali ne i bolje .Svaka je dobra na svoj način . Stoga on ne može naći bolju od vas nego drugačiju od vas. Budite svesne da ni muškarcima nije lako da pronađu dobru povezanost sa nekom ženom kao što to nije lako ni ženama. Dobre konekcije među polovima su dosta retke i ukoliko među vama postoji neka hemija i razumevanje on to neće tek tako rizikovati. Uostalom ne čeka ga iza prvog ugla masa žena koja želi samo njega iako vi tako možete razmišljati jer je vama jako privlačan.   Čak i ukoliko je poželeo  drugačiju od vas , nemojte očajavati. Pustite ga da ide svojim putem . Neka pravi haos od ljubavnog života nekoj drugoj i budite srećne da ste osigurale situaciju u kojoj mu više nećete dozvoliti da vas povređuje i ne ceni.





5.Pustite njega da inicira kontakt bar 70 do 80 odsto vremena. To znači da ga u 70 do 80 odsto vremena pustite da prvi pozove ,da vam poželi sms-om dobro jutro i da planira zajedničko vreme . Muškarcima je važno dati vremena da im nedostajete i da vas osvajaju. Oni funkcionišu kao lovci i osvajači što nama ženama često nije jasno obzirom da mi tako ne funkcionišemo.  Nije baš mudro zameniti uloge i biti baš uvek dostupna na tacni  ili još gore- juriti ga. Uostalom , ljudi vrednuju stvari za koje se dobro pomuče. Što više truda uloži u vas , više će vas ceniti kao rezultat svojih osvajačkih akcija. Dakle ukoliko ga stalno prvi zovete ili mu pišete, rizikujete da opstruirate njegovu potrebu da vas osvaja te mu to može postati apsolutno nezanimljivo. Uostalom pustite li ga da 70 do 80 odsto vremena on vas osvaja i da se trudi , imaćete mogućnost da procenite koliko je za vas uopšte zainteresovan.





6.Nikada ne nudite vernost muškarcu koji i dalje drži svoje opcije otvorene za udvaranje drugim ženama. Ukoliko vam muškarac kaže da ne traži vezu ili da nije spreman da se veže,  potrebno je da mu verujete. Prestanite da mislite da ćete ga promeniti jer nećete. Umesto da ga promenite , verovatnije je da ćete završiti povređene. Ukoliko vi želite ozbiljnu i ekskluzivnu vezu zasnovanu na vernosti , a on ne , vreme je da ga pustite da nađe ženu za neobavezan oblik vezivanja  bez obzira na to koliko je on lep, uspešan ili popularan. Vi ne treba da se skrasite za ništa manje od onog što želite i u šta verujete. Ukoliko je vaša potreba ozbiljna veza onda se držite svoje želje i potrebe i ostanite joj verni.










7.Delite svoja romantična očekivanja od njega tek onda kada ste sigurne da ste mu emotivno postali važni i da ste jedan od prioriteta u njegovom životu. Ukoliko mu pričate o svojoj zainteresovanosti za njega i  romantičnim očekivanjima od vašeg odnosa prerano , rizikujete da izgubi interesovanje da se trudi oko vas . Dakle , ukoliko muškarac čini redovan napor da bude prisutan u vašem životu i da osvaja vašu pažnju tek tada je spreman za neki oblik vezivanja .





8. Uvek budite spremni da napustite vezu. Morate naučiti biti spremni da napustite nekoga ili nešto ukoliko ne ide. Ukoliko vam muškarac ne daje pažnje i ljubavi koliko zaslužujete nego je malo hladan, a malo topao , nemojte oko toga pregovarati ili se svađati . Izjasnite svoje razloge i napustite taj odnos. Ukoliko mu je stalo do vas, učiniće sve da vas vrati i da vam pruži više. On mora znati da ima izbor :  da  promeni  ponašanje prema vama ili  da vas izgubi.





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl. defektolog , Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel : 061/ 258-8274






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
NAŠ MOZAK I MI

			

							


		


		
				

					

Zašto ti ovo pišem ? Samo je jedan razlog. Imam želju da i ti počneš ozbiljno da voliš sebe te da počneš da brineš o sebi ukoliko to ne radiš. Naglasiću samo da je iza mene tri godine proučavanja današnje teme , rada Danijela Amena, američkog poznatog psihijatra i psihoterapeuta ali ne samo izučavanja nego i dvanaest meseci upornosti i života u skladu sa zdravljem . Dvanaest meseci disciplinovanog života primenjujući na sebi  znanja  koja sam stekla upijajući kao sunđer naučne radove,video seminare, primere praktičnog rada Dr.Danijela Amena .Rezultat je da se osećam puno energičnije , živahnije ,motivisanije ,a od lekova za raspoloženje ne koristim ništa osim sasvim određene suplemente, po preporuci klinike Dr.Danijela Amena ,a o kojima ću kasnije pričati .Dok nisam promenila svoj životni stil , osećala sam se često dosta umorno i  patila sam od blagog oblika hroničnog umora.





Dr.Daniel Amen-poznati Američki psihijatar (možete informacije o njemu i mnoge njegove radove te predavanja naći na google pretraživaču, wikipediji, youtube kanalu.)





Osnovna ideja i praksa njegovog rada jeste da je mentalna higijena zasnovana  na zdravlju mozga i dobrom balansu neurotransmitera u samom mozgu. Prešao je iza granica današnje neuropsihijatrije i psihoterapije na taj način što umesto da pomaže ljudima samo na osnovu žalbi i simptoma na koje se ljudi žale ,on snima skenerom njihov mozak kao početni korak ,a zatim beleži polja smanjene cirkulacije ili neodgovarajuće moždane aktivnosti  te im tek tada po potrebi prepisuje : odgovarajuću ishranu, suplemente (među retkima je koji u neuropsihijatriji koristi suplemente ), zdrav životni stil,  psihoterapijske intervencije ,a ukoliko je neophodno i lekove ali se  ne ograničava samo na psihijatrijske lekove koji su naravno često neophodni ali nisu jedini izlaz iz teške situacije . Dozvoli da ti prikažem neke od njegovih snimaka i razlika između zdravog i nezdravog stanja mozga i njegovih funkcija.





Slika 1





Levo na slici 1 : zdrava funkcija mozga i zdrav izgled na skeneru Dr.Amena. Čovek sa zdravim mozgom je: srećniji , zdraviji,bogatiji, uspešniji.
Desno na slici 1: nezdrava funkcija mozga i nezdrav izgled na skeneru Dr.Amena.Čovek sa nezdravom funkcijom mozga je : tužniji , bolesniji, siromašniji, manje uspešan.





Slika 2





Levo na slici 2: mozak osobe koja razmišlja pozitivno , praktikuje zahvalnost kao psihoterapijsku intevrenciju. Ova se intervencija sastoji od toga da se fokusirate na ono što već imate i budete zahvalni na onome što imate umesto da budete usmereni na ono što nemate te da se osećate osujećeno zbog toga.              Desno na slici 2 : mozak osobe koja većinu vremena razmišlja negativno ,oseća nezadovoljsto ,ljutnju, fokusirana je na ono što nema . Dakle ,negativan način razmišljanja ometa zdrave funkcije mozga. U izmeni načina na koji razmišljaš možeš pomoći sam sebi ili ti može pomoći psihoterapija. Psihoterapija je dobro oružje za način na koji razmišljaš, a samim tim psihoterapija utiče i na zdraviju funkciju mozga.





slika 3





Na slici 3: na vrhu kruga su dva snimka zdravog mozga osoba u bilo kom životnom dobu (nebitno da li osoba ima 20 ili 60 godina, ukoliko vodi računa o zdravlju mozga on će biti bez loših promena). Kako krećeš pregledati krug u pravcu kazaljke na satu možeš videti oštećenje moždane funkcije 17-togodišnjaka nakon 4 godine pušenja marihuane, oštećenje moždane funkcije 22-godišnjaka nakon 4 godine pušenja duvana,  oštećenje moždane funkcije 38-godišnjaka nakon 6 godina korišćenja opijata,   oštećenje moždane funkcije 32-godišnjaka nakon 4 godina korišćenja kokaina, oštećenje moždane funkcije 45-togodišnjaka nakon 10 godina korišćenja alkohola, oštećenje moždane funkcije 28-godišnjaka nakon 3 godina korišćenja kristal meta. Ove snimke redovno pokazujem ljudima u terapiji zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija u porodici) da bih kod njih proizvela  anksiozni strah od nastavka upotrebe droga ili alkohola.  Pokazujem ove slike i svojoj deci kako bi dobro razmislile da li žele da se upuštaju u pušenje marihuane ili eksperimenat sa drogama te da krenu na put uništavanja svog zdravog mozga. Ne, nije slučajno što konzumenti marihuane imaju probleme sa memorijom nego je to simptom već nastalih oštećenja moždanih funkcija. Nemoj se zavaravati da je posredi nešto bezazleno.





Slika 4





Na slici 4: snimak mozga alkoholičara (levo), snimak mozga zaivsnika od heroina (desno). Prosudi sam .





slika 5





Na slici 5: zdrav mozak (levo) i mozak osobe koja ” samo”  umereno pije alkohol (desno). Ova osoba je pila dve do četiri čaše vina na dan što je takođe izazvalo oštećenja zdrave funkcije mozga. Dakle , alkohol će ti pomoći da se osećaš bolje trenutno ali će te dugoročno učiniti glupljim. 





slika 6





Na slici 6: u prvoj koloni levo snimci mozga osobe koja ima normalnu telesnu težinu, u srednjoj koloni snimci mozga osobe koja ima prekomernu telesnu težinu, a treća kolona desno su snimci mozga osobe koja pati od  izražene gojaznosti. Dakle ukoliko ne vodimo računa o tome šta unosimo u sebe putem hrane mi ne vodimo računa ni o našem mozgu. Što smo deblji naš mozak je nezdraviji, a to znači da smo neraspoloženiji, tromiji , nekoncentrisaniji …





Dobra strana priče jeste da mnoge ove promene snimljene na skeneru jesu podložne rehabilitaciji . Ukoliko znaš da je mozak bitan za to kako se osećaš,patiš li od lošeg raspoloženja ili si pretežno dobro raspoložen,  kakve su ti sposobnosti razmišljanja, donošenja odluka, sposobnosti učenja, pažnje,odlučivanja i pamćenja te sa koliko energije za dnevno funkcionisanje raspolažeš onda sigurno ne želiš da vremenom postaneš bezrazložno umoran,zaboravan, da donosiš loše odluke ,da razmišljaš sporije , da se teže koncentrišeš , da budeš tužan, ljut , neraspoložen, impulsivan ,besan i ne želiš da postaneš jedno “ljuto džangrizalo”. Drugim rečima želiš zdrav mozak i dok si mlad, a želiš ga kroz ceo život kao i u starijoj dobi života. Način na koji možeš očuvati , unaprediti pa i oporaviti svoj mozak ukoliko si ga do sad uništavao lošom hranom , alkoholom, pušenjem, drogama je dosta jednostavan.





Stav 1: “zavoli hranu koja će voleti tebe”. Dosta povrća, voća, riba ,čija seme, laneno seme, maslinovo i laneno ulje, malo nemasnog mesa , začini (kurkuma, ruzmarin,bosiljak,origano),integralni pirinač, integralne žitarice daće tvom mozgu dovoljno dobrog goriva da bi funkcionisao na zdrav način. Pod hitno raskini tu toksičnu vezu sa slatkišima i šećerom jer ta veza nije dobra za tebe. Ne zaboravi da ovo piše žena koja se tako hrani poslednjih godinu dana,a do tad je bila ljubitelj šiš ćevapa i patila od hroničnog umora . Od kada jedem hranu koja zauzvrat voli mene osećam se energičnije, raspoloženije, bolje se fokusiram, koncentrišem i ne patim od hroničnog umora.





Stav 2 : redovna fizička aktivnost. Kad ovo izgovorim ljudi obično odmah žele da odustanu jer nisu navikli da se kreću. No ne mora to biti mukotrpno vežbanje za one koji ne vole jak trening ali može biti redovna šetnja, vežbe sa pilates loptom ili joga vežbe koje nisu tako naporne. Kad si nervozan treniraj ili šetaj i tvoj mozak će se instant napuniti neurotransmiterima i hormonima sreće (serotonin, dopamin) te ćeš se odmah osećati bolje ,a hronični umor nestaje kada vežbe postanu deo životnog stila. Vežbači se osećaju energičnije, srećnije i zadovoljnije i to nije slučajno . Sigurno da imaju zdraviji mozak osim što im je zdravije telo , uostalom mozak vežbača je mozak sa boljom cirkulacijom što je veoma važno za funkcionisanje mozga. Zapamti da vežbe moraju postati deo tvog životnog stila da bi se osećao raspoloženije, manje umorno i srećnije. Ne zaboravi da ovo piše žena koja poslednjih godinu dana vežba iako je napunila 40 godina pa prema tome potvrđujem sve gore navedeno. Od kada minimalno 3 puta nedeljno vežbam osećam se energičnije, raspoloženije, bolje se fokusiram i koncentrišem i ne patim od hroničnog umora. 





Stav 3: dovoljno spavaj .Spavanje, redovan san u trajanju od 8 do 10 sati dnevno okrepljuje mozak.





Stav 4: praktikuj zahvalnost i pozitivno razmišljanje. Budi zahvalan za ono što imaš svakog jutra . Budi zahvalan za sunčan dan, za to što možeš da ustaneš i brineš o sebi, za zdravlje, krov nad glavom, porodicu, prijatelje ili bilo šta što imaš .Svako ima nešto na čemu treba da je zahvalan .Ja sam recimo zahvalna za to što mogu da hodam i brinem o sebi jer imam prilike da  radim sa ljudima i decom koji ne mogu da koriste svoje noge ,a mi koji možemo ne umemo to da cenimo i podrazumeva se da možemo hodati,a pri tom je taj stav pogrešan. Ne podrazumeva se da  možemo hodati jer mnogi ljudi ne mogu hodati tako da trebamo biti zahvalni na tome.





Stav 5 : postoje suplementi koji su jako dobri za raspoloženje i zdraviju funkciju mozga. Ja sam lično po preporuci klinike dr.Amena koristila omega 3 , vitamin D, vitamin E, ginko bilobu i gama amino buternu kiselinu poslednjih godinu dana sa pauzama. Osećam se puno energičnije, nisam više hronično umorna i uglavnom sam prijatnog raspoloženja. Naučila sam jako puno  o suplementima te postoje  još neki jako dobri za funkciju mozga i raspoloženje kao što su: triptofan , 5- hidroksitriptofan, melatonin , žen- šen i tako dalje. Ukoliko se ne razumeš u suplementaciju možeš mi se obratiti da porazgovaramo jer mogu dosta da  pomognem. Možeš je izučiti i sam …ja sam je lično izučavala pune tri godine ,a i uzimam suplemente koji su preporučeni za mene i moj mozak te potvrđujem da jako pomažu .





Stav 5: sunčeva svetlost je jako povoljna za raspoloženje i besplatna je . Zato je koristim svakodnevno.  Svi su čuli da su Englezi često turobnog raspoloženja, a to nije slučajno . Kod njih preovladava sivo ,kišovito vreme i ne izlažu se dovoljno sunčevoj svetlosti.





Stav 6 : učenje novih sadržaja koji te interesuju , čitanje dobrih knjiga , učenje novog stranog jezika , praćenje duhovnih ili naučnih sadržaja vežba tvoj mozak, a ti ne želiš da ga zapustiš.





Sve nabrojano će ti pomoći da ne budeš kandidat za razvoj demencije u starijem dobu . Demencija ne počinje onda kada se simptomi već pojave nego decenijama ranije . Zbog toga nikada nije previše rano  da počneš negovati, čuvati ili rehabilitovati svoj mozak. Nikad nije rano ni kasno da postaneš raspoloženiji , zadovoljniji, energičniji . Na kraju , praksa dr. Amena koja se zasniva na brizi o  mozgu jeste unapredila mentalno zdravlje mnogih ljudi obolelih od anksioznosti, paničnih napada, depresije,bipolarnog poremećaja i hiperkinetskog sindroma iako ga mnoge kolege kritikuju jer on ne želi da se u radu  koristi isključivo i samo neuropsihijatrijskim lekovima nego iste dopunjava zdravim životnim stilom i suplementima . Vođena njegovim učenjem smatram da i psihoterapija treba da se zasniva na čitavom životnom stilu osobe koja se obraća za pomoć . Mentalno i fizičko  zdravlje čine celinu  .





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem 
Ivana Sinđić
Dipl . defektolog i Nacionalno i Evropski licenciran psihoterapeut
Tel : 061: 258 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
AUTIZAM KOD DECE I MMR VAKCINA

			

							


		


		
				

					

(Verujem-ne verujem.)





MMR vakcina





Danjašnica  određuje  misaone tokove  urbanog  čoveka i  žene. Razmatrajući  neuroze  današnjice moram da se  osvrnem na knjigu  našeg  najpriznatjeg  psihijatra  Vladete Jerotića gde  navodi  misao Lešeka Kolakovskog, (poljski  filozof) „ Da se nisu nove generacije neprestano bunile protiv  nasleđene tradicije , mi bismo još danas živeli u pećinama; ako pobune protiv nasleđene tradicije postanu  jednom univerzalne, opet ćemo se naći  u pećinama.“  Filozofski gledano  govori o idejama koje opsedaju modernog  čoveka,  bekstvo od tradicije ali i o  težnji  za instiktivnim delanjem. Progres  je neminovan i on nas  vodi kroz istorijske kontekste. No  moderan  čovek sve više teži  ka gotovim modelima  činenja. Kao da tražimo  gotove formule koje će nam reći šta treba da radimo ali onda moramo i da poslušamo  tvorce  tih formula. Možda upravo tu i leži  zamka, u tome ko su  tvorci  gotovih formula  življenja. 





 Danas  možemo  da budemo svedoci  raznih  rasprava  poznath  ljudi ili onih koje žele da postanu poznati  o  raznim temama  koje  su  izgleda zabrinjavajuće za modernog  čoveka. Često  pribegavaju ljudi raznim  teorijama  koje  se bave  medicinom, psihologijom, ekonomijom…Te su  teorije  naizgled nove i  opominjuće: da li znate šta jedete, pijete, čime se vakcinišete, da li vas pljačkaju a da to ne znate, itd. Opet se vraćam na misao Kolakovskog  da ako pobune protiv nasleđene tradicije  postanu  univerzalne, opet ćemo se vratiti u pećine jer  upravo ta univerzalnost  pobune protiv  vekovnih  ustaljenih  modela  ponašanja  može  da  izazove  našeg  najvećeg neprijatelja, nas  same.  Ne sporim  ljudsku  potrebu, koju smo  osvestili, da imamo pravo na izbor ali šta to stvarno znači?  Najdrastičniji primer je pitanje  abortusa. Da li se ovde radi o pravu na život ili o pravu na izbor? Da li pravo na život  fetusa nadilazi pravo na izbor majke? To je i filozovsko, pravno ali i crkveno pitanje. Mnoge struje se bave ovim pitanjem. Svaka struja je  kategorična u svojim stavovima i kada analiziramo njihove  stavove možemo u svakome naći  logična objašnjenja. Pitanje je samo  kako  ćemo  izvagati  pravi  odgovor.  Ipak  je sada  jedno  pitaje  nadmašilo  druga važna pitanja. Da li je vakcinacija  u detinjem dobu pitanje izbora ili pitanje života? Da li su vakcine uopšte dobre  za nas ljudska bića? Možda će nam  odgovor  na to pitanje dati  glumci, sportisti i  ostale poznate ličnosti? Možda  će nam odgovor ipak dati i poneki  lekar?  Najčešće čujemo da protivnici  vakcina kažu da su i neki doktori  protiv  vakcina. Tu se postavlja pitanje broja nekih doktora. Da li smo u želji da dokažemo svoje  stavove pribegli  konstatacijama  koje  sadrže  sumnjive validne brojke onih koji  zastupaju  stav  otpora. A kada bi obrnuli  gledište i  kada bi rekli zagovornici vakcina da su neki  doktori  za vakcinaciju? Tu zapadamo u paradigmu našeg  uma jer  njeno značenje je da  stvaramo filtere za informacije koje nam odgovaraju. Ustvari  to je kao da smo stavili obojene naočare. 





Ozbiljno ostrašćeni antivakcinaški pokreti su aktivni širom sveta ,a i u našoj zemlji.





Tu se moram vratit na tvorce tih teorija. Koja je pokretačka snaga  kod njih te moraju  tako vatreno da  nas ubeđuju  da imamo pravo na izbor?  Pa zar se nismo dovoljno razvili kroz evoluciju i shvatili  da imamo pravo na izbor?  U  psihoterapiji  je  osnovni  pokretač  da  navedemo  klijenta  da sam napravi izbore koji su dobri za njega, da  ga navedemo  pomoću raznih intervencija da sam  dođe  do  rešenja. To je  dugotrajan  proces i  dovodi nas  do suštine  ovoga teksta : lična odgovornost  za  sve što sam odlučio ili odlučila. Sigurno  se sećate  da smo nekada, mi malo stariji, kao deca donosili odluke  pomoću  hoću-neću  biljke. Pa kako nam zapadne poslednji  listić na biljci, to je onda odluka. Tada smo  bili oslobođeni od filtriranja naših želja i odluke donosili u zavisnosti  od broja  listića na biljci. Možda još  uvek imamo  tu  sklonost  u vezi donošenja odluka. To  nas oslobađa  odgovornosti  jer  je  neko rešio da nas ubedi  u to da imamo pravo na izbor i  još  bolje  ubedio nas je u to šta je naš izbor.





 To  nas oslobađa  odgovornosti  kada  neko reši da nas ubedi  u to da imamo pravo na izbor i  još  bolje  ubedio nas je u to šta je naš izbor. 





 Sve je u skladu  sa odbacivanjem tradicije i  u  duhu  težnje  da  napredujemo . Mnogo puta smo morali  da donesemo  teške odluke i da budemo  odgovorni  u  vezi njih. Težak je to posao.  Za mnoge  ljude  odluke su  se pokazale kao  loše. No  da li  se baš ta odluka poklopila sa nekim prirodnim procesima?  Primer  za to  je  stav nekih da vakcina izaziva autizam koji  inače pokazuje svoju simptomatologiju  u periodu oko treće godine kada dete prima određene  vakcine. Navode neke  studije  nekih  doktora, tvoraca  formula  življenja. Vakcina je nasleđena tradicija  nastala kao težnja  čoveka da se izleči  i  izađe iz pećine, težnja  za pravom na život. Onda je ta ista vakcina postala  predmet  pobune  protiv nasleđene tradicije. Da li smo sada na sledećem koraku, po uzoru na Kolakovskovu  misao, da će  pobuna protiv nasleđene tradicije postati  univerzalna i  da ćemo se vratiti u pećine? Možda ćemo  opet  pitati biljku  ali ne pitanjem  hoću-neću  nego  verujem-ne  verujem. 





Endrju Vejkfilld koji je svojom  opovrgnutom studijom želeo da ukaže na to da autizam kod dece nastaje usled korišćenja MMR vakcine. Time je kao i svojim daljim antivakcinaškim delovanjem  indirektno doveo  do ponovnog širenja opasnih zaraznih bolesti kod dece.





 Antivakcinaški  snažni i razvijeni pokreti svojim delovanjem  indirektno dovode  do ponovnog širenja opasnih zaraznih bolesti kod dece. I ubedljivi su veoma u svojim navodima da to nije tako te da se neće ništa desiti ukoliko MMR vakcine ne budu više postojale.





Pravi koren antivakcinaškog pokreta počeo je 1998. Poznati naučni list Lanset povukao je lažnu studiju britanskog gastroenterologa Edrua Vejkfilda iz 1998. u kojoj se tvrdi da vakcina protiv malih boginja uzrokuje autizam.  Uprkos povlačenju, studija je postala KOREN I POKRETAČ “antivakcinizma”, pa je već iskorenjena bolest malih boginja ponovo počela da hara i odnosi živote. Stručnjaci Vejkfildovu studiju nazivaju najštetnijim radom u istoriji medicine.  Medicinski časopis BMJ svojevremeno je objavio da je Vejkfildov rad dobio veliku medijsku pažnju sa štetnim potencijalom za javno zdravlje, toliku da je teško naći neko poređenje u istoriji medicinskih nauka. Mnogi naučnici nakon ove studije su istraživali povezanost autizma i MMR vakcine i svako istraživanje pokazuje da ova vakcina nema apsolutno veze sa nastankom autizma. Sada se već pojavljuju lekari koji apeluju na to da se ovoliki novac više u svetu ne troši na takva istraživanje jer je već i “predokazano” da MMR vakcina i autzam nemaju nikakve povezanosti te da se toliki novac radije utroši za pomoć deci sa autizmom i njihovim roditeljima. Britanski istraživački novinar Brajan Dir objavio je svojevremeno u Sandej tajmsu niz tekstova kojima je pokazao da je Vejkfild imao finansijsku korist od svoje lažne studije. Vejkfild je optužen i za zloupotrebu dece jer je u svojoj studiji birao decu koja su već imala neke simptome autizma, a oduzeta mu je i lekarska licenca.  Da li da verujemo lekaru kome je licenca oduzeta ? Ja lično ne bih , a drugima ostavljamo da sami biraju sa svom odgovornošću koju takve odluke nose. Takođe ,retko se piše ali se da saznati da Dejvid Vejkfild danas živi u SAD, da se predstavlja kao izvesni guru ,da širi aktivno antivakcinacijski pokret i da je izuzetno bogat. Bogat ? Moglo bi se iz toga pretpostaviti da neko finansira ovakve antivakcinaške propagande i to se može pretpostaviti isto toliko snažno koliko se stalno pretpostavlja da oni koji propagiraju redovno vakcinisanje dece jesu plaćeni predstavnici nekog farmakološkog pokreta i tako dalje.





Autizam kod dece nastaje kao splet genetskih i spoljašnjih činilaca .





No dobro, zašto onda uopšte nastaje autizam ? Šta to danas znamo o njegovim uzrocima ?Autizam kod dece nastaje kao splet genetskih i spoljašnjih činilaca. Genetski činioci igraju veliku  ulogu u nastanku autizma. Ponekad kod srodnika ili u istoriji porodice može postojati dete koje je imalo ili autizam ili neki drugi oblik razvojnih problema. Takođe nekada mutacije nastaju u trenutku oplođenja i zovu se mutacije “de novo “. To znači da u tom slučaju nije bilo autizma u istoriji porodice. Broj gena koji učestvuju u razvoju autizma je od 200 pa kod neke dece sve do  do 400 gena i to nam objašnjava danas zašto kod neke dece postoje simptomi autizma jedva u naznaci , a zašto je kod neke dece autizam veoma kompleksno razvijen. Lepeza gena dovodi do lepeze simptoma. Spoljašnji faktori koji utiču zajedno sa genetskom osnovom jesu : starija majka i stariji otac u trenutku začeća, nedostatak folne kiseline u ishrani majke u prvom tromesečju trudnoće, neke zarazne bolesti od kojih trudnica oboli npr. rubeola ili visoka temperatura majke koja dugo traje ,neadekvatna ishrana majke, korišćenje nekih lekova protiv epilepsije u trudnoći , aerozagađenje koje nas sve pogađa, neki insekticidi koji se koriste u domaćinstvu . Timerosal jeste sastojak vakcine koji jeste oblik žive. Zbog Vejkfildove studije usled straha i daljeg ispitivanja  jedno vreme je bio izbačen iz vakcina u nekim zemljama  ali se broj autistične dece i dalje  nije smanjio. Aluminijum se nalazi npr u bojenim bombonama, živa u ribi koju jedemo, olovo u mesu divljači .Zbog toga vakcina ne može biti otrovan uzrok autizma jer ćemo te sporne sastojke (živa, aluminijum itd) uneti ishranom i udisanjem. Nemoguće je potpuno izolovati dete od spoljašnjih uticaja čak i ako ono ne primi MMR vakcinu pa će se kod genetski sklone dece autizam svakako razviti. Takođe , muška deca razvijaju 4 puta više autizam od ženske dece i kakve bi to moglo imati veze sa vakcinom ? Rekla bih da ne može imati nikakve veze ali sa genetskim faktorima ima sasvim sigurno jer genom ženskog i muškog deteta pokazuje razliku na jednom hromozomu (dečaci imaju jedan y hromozom koji devojčice nemaju ). Takođe postoji veliki broj nevakcinisane dece koja su takođe razvila autizam i nevakcinisanje ih nije zaštitilo od  razvoja autizma. Kada bi eto postojala neka bar hipotetička mogućnost da se MMR vakcina prima kasnije ,u dobu od recimo 5-6 godina ,onda bi bilo verovatno jasnije da se autizam razvija nezavisno od same vakcine ali mi ne možemo menjati lekarsku praksu jer ona ima svoje razloge. Autizam se može javiti kao primaran ,od samog rođenja deteta ,a može i kasnije, oko 2-3 će godine života (onda kada se otprilike i prima MMR vakcina). On je kao razvojna pojava postojao oduvek  u ta dva oblika i ovaj drugi oblig autizma koji nastaje malo kasnije on će postojati i nezavisno od toga da li dete prima MMR vakcinu. Pojavljuje se i kod one dece koju  roditelji nisu vakcinisali.





(Među mnogobrojnim studijama , koje dokazuju da autizam i vakcine nemaju nikakve veze uputićemo vas na veoma lepo predstavljen video materijal sa Srpskim titlovima ,materijal  lekarke Vendi Čung i njenog tima gde sasvim jednostavnim rečnikom i na zanimljiv način objašnjava sve što bi vas moglo zanimati o uzrocima nastanka autizma. Jednostavno kopirajte link i nalepite ga u google ili drugi pretraživač i saznajte puno toga o uzrocima autizma.  Prevod na Srpski jezik podesite u podešavanjima na videu u donjem desnom uglu. Link na kome možete naći materijal je  :





 https://www.youtube.com/watch?v=wKlMcLTqRLs)





Tekst pripremile :
Katarina Jocić .Diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut  koji se dugo bavi  oblašću autizma i psihoterapijom porodica sa autističnim članom , a prvi  je  defektolog koji je radio u  odeljenja za decu sa problemima autizma u ŠOSO “Mara Mandić” u Pančevu. 
Tel :062 979 8529.
i
Ivana Sinđić. Diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut. Tel :061 258 8274 






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
SEDMA NEDELJA…I LJUDSKE DUŠE

			

							


		


		
				

					











Da započnem sa pričom o psihoterapiji za one koji se nikada sa njom nisu susreli. Šta je psihoterapija? Psihoterapija je inače vrlo teška reč. Psiha jeste drugi naziv za dušu. Terapija jeste lečenje. Dakle ne trebate ništa lečiti na svom telu. Međutim ,duši je potreban lek  i zbog toga se ide na psihoterapiju. Ponekad je potreban tretman za odnose između više duša, jer i ti odnosi se razboljevaju i tada je psihoterapija partnerska ili porodična. Ukoliko ste zabrinuti ili nesretni ,možete i vi kod psihoterapeuta da sa njim razgovarate o problemima. Možda želite plakati ili tražite: podršku savet, utehu , rešenje neke teške životne situacije ili nedoumice. Psihoterapeut je osoba koja se dugo godina (4 do 5 )obučavala da bi sa ljudskom dušom ili odnosima među ljudima mogla raditi. Terapeutu možete reći svoje tajne. Postoje tajne zbog kojih se osećate dobro ali i one koje možda od drugih krijete , koje vas bole ili kojih se stidite. Ne brinite, terapeut je obavezan kodeksom ćutanja ili čuvanja tajne. Vaše tajne su sa nama do našeg sudnjeg dana bezbedne i čuvane. Jedino što terapeut sme jeste da ponekada za vaše dobro u vezi vašeg problema ,konsultuje profesora od koga je obučavan ili drugog  terapeuta u situaciji kada nije siguran da li je njegov način pomaganja vama dobar i da li treba nešto da izmeni.To se zove supervizija. Naši su profesori i ostali terapeuti takođe obavezani kodeksom ćutanja tako da vaša tajna uvek ostaje sačuvana. 










Zašto sve ovo pričam? Zato što je nedelja……sedma. Od kako se sve promenilo. Psihoterapija jeste dostupna uglavnom on line ili SOS telefonom na kome i sama radim. Međutim to nije isto. Govor čini samo 45 odsto komunikacije. Ostali deo su : gest, pokret, ritam pokreta ,izraz lica,  pogled pa čak i ritam disanja koji se može oslušnuti. Taj veliki deo u vanrednim okolnostima života pa i psihoterapije nedostaje ,a to je otežavajuće  za nas i za vas. Mislim da je sada vreme da vam ukažem na mnoge probleme sa kojima se ljudi nose u vreme socijalne izolacije kako bi svako od nas mogao da obrati pažnju na svoje bližnje te da i sam ponudi podršku i pomoć. U vreme izolacije mnogi ljudi oko vas se nose sa ogromnim teškoćama koje često ne žele da vam kažu. Zašto ne žele? Zato što se stide ili ne žele da vas opterećuju sobom kada znaju da je svima teže nego obično pa i vama. Možda ih ne viđate dovoljno ,vikendima uopšte ,a radnim danom do 18 h…i to ako stignete od svojih obaveza. 










Nema svako mogućnost da ima porodicu ili partnera u bilo kom dobu odraslosti.Neko je pak  stariji i deca su otišla svojim putem. Supružnik možda više nije živ,a neko ga nije ni imao. Mnogi ljudi žive u brakovima u kojima su odavno zapravo usamljeni stranci ali iz nekog razloga nisu još skupili hrabrost da napuste takav odnos. Zbog toga je mnogo ljudi danas usamljeno. Teško je vikende ili više dana za praznike, provesti sam bez mogućnosti da napuštamo prostor i potražimo povezivanje sa drugima. Neće vam svako uvek reći da je usamljen. Ljudi se toga često stide svoje lične usamljenosti ili svoje bračne usamljenosti ili ne žele da vas opterećuju. Zbog toga je na nama odgovornost da se sami setimo onih koji su sami , proverimo kako su, ponudimo kontakt, utehu, pomoć…










Nedelja je kao što rekoh ,sedma. Mnogi su ljudi ostali bez radnih mesta. Mnogi su privremeno zatvorili privatan posao od koga žive. To znači da nemaju prihode kao obično. U strahu su, zabrinuti za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Mislim da nema većeg straha od straha da nećemo imati od čega da preživimo ili da nećemo deci moći da obezbedimo bar dovoljne uslove za život. Kada ljudi i budu imali mogućnost da otvore svoje privatne poslove ponovo plaše se da jednostavno posao neće ići kao obično. Ponekad  usled ovih strahova imaju osećaj da se guše ili neke druge tegobe.  Neće vam to uvek reći jer kao što rekoh mi ljudi se često stidimo svog problema ili nas je strah da druge opterećujemo sobom. Zato obratimo pažnju sami da li se nekome od naših prijatelja ili bližnjih ovo dešava. Ponudimo pomoć, razgovor, utehu, nadu  ili novčanu pomoć.










Nedelja je sedma…Pustimo sad statistike o tome kako nema porasta porodičnog nasilja. Toliko sam radila sa  žrtvama nasilja u porodici i seksualnog trafikinga da mi je jako dobro poznato koliko se žrtva plaši da prijavi nasilje i u normalnim okolnostima,a kamo li sada kada je sa nasilnikom zatvorena u četiri zida posle 18 h, vikendom i praznikom….I znam da nasilnik žrtvu ponižava , pravi je ludom , čini da se oseća krivom , udara je vikendima, praznicima  u izolaciji i kontroliše je. Kada sat otkuca 18 h i policijski čas započne žrtva je u problemu. Kada otpočne vikend ili praznik  za žrtvu počinje noćna mora . Kada je nasilnik pored žrtve , žrtva se još desetostruko više plaši da bilo kome kaže šta joj se dešava. Obratite pažnju na to da li se nasilje u vašoj okolini dešava. Prijavite sami ako je nešto sumnjivo ,ponudite žrtvi psihološku pomoć ,smeštaj, ohrabrite je da ipak prijavi nasilje. 










Depresija nije bauk. Bolest je kao i svaka druga hronična bolest. Kao dijabetes ili bilo koja druga bolest koja je povremeno pod kontrolom ,a povremeno se vrati. Ukoliko znate nekog ko je ranije bolovao od depresije , obratite pažnju . Nedelja je sedma…. Zatvorenost, izolovanost,  gužve u redovima pred prodavnicama da bi se došlo do namirnica ili platio račun, nedostatak boravka na dnevnoj svetlosti i vazduhu mogu biti snažni okidači za pojavu depresivne epizode . Okidači su  to i za ljude koji ne boluju od hronične depresije ,a kamo li za nekoga ko već zna kako je to kada te depresija dovede do stanja u kome više ne možeš ustati iz kreveta. Obratimo pažnju , ponudimo : razgovor, zagrljaj, ohrabrenje, otiđimo do apoteke po antidepresiv  ukoliko je nekome prepisan. Možda mu se stanje pogoršalo i nema snage da ode da sačeka taj red. Na nama je da primetimo da li se nešto dešava. 





Samopovređivanje.










Ponekad psihička bol toliko nadjača fizičku da je nekim ljudima taj bol u duši neizdrživ. Oni se tada samopovrede iz jednog razloga. Da bi tako imali osećaj da ih boli nešto na telu i kako bi taj bol tela nadjačao onaj bol duše. Tako imaju osećaj da se bar privremeno oslobode onog unutrašnjeg bola ,neopipljivog , nelociranog. Imaju osećaj da na taj način ipak nekako kontrolišu bol duše ili psihičku bol. Često se samopovređuju mladi i adolescenti . Ne zaboravimo da su i oni rizična skupina. Mi odrasli smo prošli proces socijalizacije i sopstvenog oljuđivanja. Mladi ipak još uvek prolaze socijalizaciju i njihov proces oljuđivanja nije završen. Trenutno im je taj proces  ograničen i snažno im nedostaju prijatelji, prve ljubavi, simpatije, okupljanja. Obratimo pažnju na naše mlade, ponudimo im utočište, sigurno rame, razgovor, društvo, ohrabrenje , nadu…










Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i Evropski sertifikovan psihoteraput.

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija

		

		

		

			

							

			
KORONA VIRUS, PORODICE I STRAH

			

							


		


		
				

					

Pandemija Korona virusa sa sobom je donela i pandemiju straha 










Život jeste jedno za drugim. Bez garancije za sreću ,mir ,zdravlje i  blagostanje.  Život čak ne daje ni garanciju na trajanje  ali sasvim sigurno život želi da živi i zbog toga opstajemo. Opstajemo na toj putanji koja najčešće nije prava linija ispunjena konstantnom lepotom nego sasvim krivudava obeležena padovima, bolom, ustajanjem, lepotom i opstajanjem pa….ko dokle dogura. Zovu ljudi ovih dana uznemireni , neispavani i  prestravljeni . Razgovore ne mogu preneti jer su tajni i mnogobrojni ali pokušaću da sastavim jedan u kome ću sažeti sve te strahove i probleme koji muče ljude u ovo vreme kada nam je univerzum poslao jedan veliki stres od koga patimo  svi zajedno. Možda je lakše znati da niste sami. Svi smo u istom loncu.





Telefon zvoni .Sa druge strane žice drhtav glas govori :





-“Jako se plašim ,pomozite mi, ne mogu da spavam ,a ne mogu ni da jedem i često imam osećaj da se gušim ,a posebno ujutru.”





-“Čega se najviše plašite ? “





-“Da će ovo predugo trajati. Da nećemo imati dovoljno hrane ni novca da ovo preguramo, da ću zaraziti stare roditelje koji su mi velika podrška i da će nakon ovoga svega država ekonomski propasti ,a možda i svet. Plašim se  apokalipse ,siromaštva, gladi,  rata i toga šta će biti sa nama. Mnogo nas je u kući , ne možemo napolje često i zato se osećam nekako zarobljeno, a i svi se mnogo svađamo od kako smo u kući . Kao da se zbog toga još više gušim svako jutro jer znam da nam u toku dana neće biti nimalo prijatno . A da li se i vi plašite ili sam ja preterao ?”





-” Ne plašim se preterano , samo pomalo. Dete sam rata u SFRJ i ovo za mene nije ništa što već nisam doživela samo pod malo drugačijim okolnostima i u mnogo osetljivijem uzrastu pa eto život pod bombama, u podrumu i pored metaka koji su nekad mojoj majci prosviravali iznad glave me je tako oblikovao da steknem žilavost za ovakve situacije. Jeli smo paštete i koješta , ne sećam se više dobro ali smo preživeli i nastavili dalje .Tako ćete i vi biti žilaviji za svaku sledeću situaciju koja bude podsećala na ovu. Znate svi ti strahovi koje ste nabrojali ljudi imaju i u ratu .Ukoliko ih pred decom preterano pokazujete i vaša deca će početi da se preterano plaše ,a i svi vaši ukućani pa ćete onda postati prestravljena porodica. Svakako da nije rat ali u ratu ljudi žive pod sličnim uslovima. Sećate se bombardovanja i ipak imate iskustva sa vanrednim okolnostima. Znate , ne plašim se puno jer smo zapravo veoma moćni trenutno , stvar je samo da li želite da gledate iz tog ugla.”





Strah i anksioznost su nepozvani ali česti gosti kada postoji preteća situacija i pokazuje da smo samo i potpuno ljudi.





-“Kako možete da kažete da smo sada moćni  kad se većina ljudi oseća nemoćno? “





-“Gospodine ,vidite kada je rat vi ne možete uticati na to ko će da puca ili baca bombe osim ako niste vojnik pa je izvesna kontrola oružja i u vašim rukama. Sada međutim oružje odbrane je u vašim rukama i veliki deo situacije možete da kontrolišete. Perete li i dezinfikujete ruke, nosite li maske i rukavice, ne izlazite li napolje osim kada je nužno i radite li sve što je rečeno čak iako vam je to teško i naporno ?”





-“Da , radim sve to .”





-“Onda ,zašto se plašite ? Kontrolišete sasvim dovoljno situaciju barem u vašoj kući. Kada je kontrolišete u vašoj kući istovremeno je kontrolišete u određenoj meri i na većem planu. Onog momenta kad ne budete više prali ruke i koristili sve drugo oružje odbrane koje vam je dostupno tada počnite da se plašite jer ćete biti potpuno razoružani ,a razoružaćete sami sebe. Sapun, voda, asepsol, maska, rastojanje i izolacija su sada kao da imate pištolj, pušku pa čak i top ,a neprijatelj vam želi prići. Sada trenutno niko vas ne može razoružati osim sami sebe. Niste odustali od sebe i nemojte. Niste jer kao što rekoh  život želi da živi pa tako i vi. Dokle god pokazujete da želite da živite ja nisam za vas zabrinuta. Kada budete rekli da ne želite više da živite onda ću se i ja zabrinuti za vas. Strah i anksioznost posetioci su svakome i to nenadani .Došli su vam sada u goste jer je situacija takva da život u vama oseti moguću pretnju .Pretnja će proći i opet ćete biti mirni ,uveravam vas. Zaboravićete na ovo ali opet kada u životu naiđete na novu prepreku anksioznost i strah biće vaši nenadani gosti. Kao i moji i svačiji. Oni pokazuju da smo potpuno ljudi posebno kada je opasnost spolja realna. Prepoznajete li sada da imate te  goste ?”





-“Da ali nisam na to gledao tako . Hvala vam. Kako da izdržim ovo vreme u kući ? Svi su nervozni i stalno se svađaju ,a deca su počela previše da jedu, supruga viče jer stalno pere sudove i umorna je od pripremanja hrane, suđa i gužve?” 










-“Gospodine , do 17 časova imate vremena da uvedete sebi jednu dugu šetnju od sat i po. Biće vam teško ali naterajte se .Da se ne biste svađali treba vam struktura. Cele porodice su se dezorganizovale jer znate , obično roditelji ujutru idu na posao ,a deca u školu. Nakon toga neko se odmara, neko radi domaći , a uveče se sastanete za večerom .Ne mora biti uvek baš tako ali je uglavnom u nekom sličnom ritmu i niste toliko upućeni jedni na druge. Protiv tih vaših nepozvanih gostiju, straha i anksioznosti najbolje se borite dnevnim ritmom i planom. Tako ćete ih oterati u većoj meri. Napravite plan dana kada ustajete, kada idete u šetnju ,kada nešto čitate, kada pripremate zdravo jelo, kada gledate film, a kada vesti. Nemojte čitati i slušati vesti po ceo dan jer ćete tako sedeti na istom kauču sa strahom i anksioznošću , a oni će postajati veći i od vas samih. Hranićete ih  umesto da ih oterate. Pomozite supruzi oko pranja suđa i ona će biti manje nervozna ,a pred njom ne pokazujte toliko straha jer se strah širi sa jednog člana porodice na drugog i onda postajete kao što rekoh prestravljena porodica. Kada se prestravite pričajte sa mnom ili sa nekim prijateljem viberom ili telefonom i to će vas umiriti kada podelite strahove sa nekim van porodice. Brinite o sebi sapunom asepsolom, maskom, vežbom, šetnjom , knjigom, zdravom hranom, filmom i samo pomalo vestima.”





Nismo nemoćni. Imamo oružje u vidu sapuna,asepsola,maski,izolacije .





-“Hvala vam ,a kako da rešim problem sa decom koja stalno i preterano jedu ?”





-“Deca jedu pojačano verovatno zbog toga što su izgubila svoju strukturu dana i traže rešenje i utehu za svoju dezorganizovanost u hrani . Još ukoliko spominjete pred njima da se plašite gladi i rata onda vam je jasno da jedu i iz straha od gladi. Ponudite im pre svega veru i nadu da ćete sve ovo pregurati i stav da je moguće nastaviti dalje. Svet će nastaviti dalje pa tako i vi i ja . Ponudite im zdrave obroke i vežbu. Znam reći ćete da su lenji da neće da vežbaju. Onda ,otkriću vam jedan trik. Vi počnite da vežbate sami i pozovite ih da rade sa vama vežbe ,a oni će vas odbiti. Vi zatim recite da ćete vežbati svaki dan od npr. 18 do 19 h ,a da kada se priključe  biće nagrađeni. Nagradu ćete im sami predložiti jer najbolje znate šta oni vole. Verujem da će se brzo priključiti jer znate , posebno pubertetlije vole nagrade ,a ne moraju biti skupe. Vi tako svakog dana vežbajte u vreme koje ste odredili i tako ćete im dati primer ,a oni će kao što rekoh biti zainteresovani za nagradu .”





-“Hvala vam.Mirnije se osećam i moćnije sada.”





-“Nema na čemu, ostajte zdravo.”





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel 061 258 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija / Razvod braka

		

		

		

			

							

			
RAZVOD ILI RAT ROUZOVIH ?

			

							


		


		
				

					

Manje je poznato da osim bračne i partnerske terapije porodična psihoterapija nudi i jednu posebnu vrstu terapije koja se naziva terapija razvoda. Pitate se možda zašto je to tako i šta će nekome ko je doneo odluku o razvodu bilo kakva terapija kada se razvod završava u centrima za socijalni rad i na sudovima ?Svakome od malo iskusnijih psihoterapeuta jasno je da razvod često kreće u negativnim pravcima ,u pravcima narastanja neprijateljskih osećanja među uskoro bivšim supružnicima, narastanja osvetoljubivosti ,a neretko i u pravcima gde se koplje naraslog neprijateljstva, patnje , osvetoljubivosti lomi na najosetljivijim članovima porodice što svakako jesu deca. Neretko viđam decu uvučenu u sindrom otuđenog deteta koja naprasno počinju da iskazuju neprijateljstvo pa i mržnju prema jednom roditelju jer im je jedan od roditelja  tako obojio emocionalni život pričajući o drugom roditelju veoma ružne stvari. Neretko viđam da je ovakvo stanje kod deteta postignuto u roku od samo tri do sedam dana i to u odnosu na roditelja kome je do tada dete bilo izrazito privrženo. Tako detetovo odbacivanje jednog roditelja  postaje kao neka vrsta kaznenog oružja za  bivšeg supružnika i zbog toga često pišem izveštaje Centrima za socijalni rad i sudovima u postupcima razvoda kako bih ukazala da je nad detetom izvršen ovaj oblik nasilja, mučenja ,nagovaranja i emocionalne iznude ,a sve u cilju da se u pitanju dodele starateljstva ne shvati olako detetovo “želim da živim sa ocem jer je majka loša ili želim da živim sa majkom jer oca mrzim i ne želim da ga vidim “. Neretko ovakva deca noseći posledice ratovanja roditelja sede unesrećena na mom psihoterapijskom kauču kako bi i sama zbunjena razabrala šta su u njima samima njihova lična osećanja, a šta osećanja mržnje jednog roditelja ka drugom roditelju na koja su nagovarana ružnim pričama o majci ili ocu. Kada razvod postane konfliktan on zaista liči na rat. Ratuje se tu na razne načine, a glavna vrela oružja uglavnom postaju alimentacija, starateljstvo i deca pa se nekad i starateljstvo nad detetom traži sudijama ne iz razloga ljubavi prema detetu nego iz razloga da bi se uplašila i najstrašnije kaznila majka koja bi život dala za svoje čedo ili da bi se kaznio otac koji zaista želi , požrtvovan je i sposoban je da brine o svom sinu pubertetliji za koga je neizmerno vezan. Da ,istina je da u konfliktnim razvodima sve počinje da jako liči na scene iz filma Rat Rouzovih. Upravo tome da razvod ne bi prerastao u rat Rouzovih služi terapija razvoda.





Terapija razvoda služi tome da razvod ne bi prerastao u Rat Rouzovih i u službi je pomoći  supružnicima ,a tako i deci i u snažnoj je službi najboljim interesima deteta.





Porodični terapeut pomaže parovima da uspešno pregovaraju o prekidu bračne veze onda kada zaista dalje ne mogu zajedno. Dobar profesionalac mora shvatiti kako kriza razvoda utiče na svakog ponaosob u porodici , mora biti sposoban da uoči neracionalna rešenja, postupke koji su u službi naraslog besa i kažnjavanja drugog supružnika, mora biti kadar da uoči mnoge razvodne loše postupke i razvodne  igre te da daje sve od sebe kako bi porodicu poveo u pravom smeru. Pravi smer je shvatanje da se razvodom porodica ne raspada kako se to ružno u žargonu govori. Porodica se razvodom reorganizuje . Fokus se u dobroj terapiji razvoda premešta na dva bivša supružnika-dva  roditelja koja će živeti u odvojenim domaćinstvima , a prema kojima se deca moraju podjednako odnositi. Fokus se takođe premešta na dete i njegov najbolji interes što podrazumeva da dva partnera mogu prestati biti u braku ali zasigurno mogu ostati dva dobra roditelja te na taj način dete ne trpi nikakve posledice razvoda roditelja, oseća se i dalje sigurno, stabilno , voljeno i cenjeno. Tek u takvim razvodima deca prolaze bez ikakvih uznemirenja i posledica. Tek kada roditelji preuzmu odgovornost i shvate da im je zakon dozvolio da se razvedu jedno od drugog ali ne i da se razvedu od deteta (emotivno i finansijski) tek onda možemo da govorimo o dobrom razvodu.Kao što postoje dobar i loš brak tako isto postoje dobar i loš razvod.










Dobar psihoterapeut razume da razvod  vraški boli supružnike. Neki klijenti bol razvoda opisuju sa jednostavne dve reči “raspadam se”. Boli i ostavljenog supružnika i supružnika ostavljača . Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu u razvodu da preživi bol razvoda, da prepozna stanja krivice,osećaja neuspeha kod pojedinaca u razvodu i da povede osobu kroz period tugovanja ka periodu prihvatanja svog novog identiteta razvedene osobe koja ima puno snaga da svoj život organizuje na nov i kvalitetan način i da ponovo bude ispunjena i srećna osoba kada razvodna kriza prođe. Dobar terapeut profesionalac u stanju je da pomogne pojedincu da u periodu bola i osećaja da se raspada održi i svoje roditeljske veštine i sposobnosti jer taj manevar istovremenog tugovanja, osećaja raspadanja i roditeljstvovanja ume da bude jako težak.





Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu koji je u bolnom procesu razvoda da uspešno održi i svoje roditeljske veštine.





U slučajevima terapije razvoda najčešće sarađujem  sa advokatom koji dobro poznaje porodično pravo. Najlepši završeci su kada advokat Srđan Stojković nakon terapije razvoda sporazumno razvede supružnike koji ostanu i dobri roditelji ,a često i dobri prijatelji nakon razvoda. Međutim ukoliko se rat Rouzovih ili konfliktan razvod ipak nastavi u stanju smo zajedničkim snagama da prepoznamo sve razvodne ratne igre koje nisu u interesu deteta i da na ovom polju snažno delujemo. Samo neke od razvodnih ratnih igara su :





  • Borba za starateljstvo nad detetom da bi se mučio i  kaznio bivši supružnik (najčešće majka) koja se želi sudu prikazati kao nepodobna iako ona to najčešće nije.
  • Nagovaranje deteta na mržnju ka drugom roditelju što je zloupotreba deteta i psihičko nasilje nad detetom.Za zloupotrebu i nasilje nad detetom slede sudske sankcije.
  • Izbegavanje roditelja da  održava lične kontakte sa detetom takođe da bi se kaznio roditelj staratelj tako što ostaje sam i bez podrške u roditeljstvu i da bi ga bol nanet detetu zaboleo. Ova pojava naziva  se zanemarivanje deteta .Slede sudske sankcije sve do oduzimanja roditeljskog prava roditelju koji izbegava i ne brine o svom detetu.
  • Izbegavanje plaćanja alimentacije kao sredstvo kazne roditelju staratelju čime mu se šalje neka vrsta poruke “kada si se usudio ili usudila da se razvedeš sada je red da se ti i dete što više namučite bez novca i bez mene”.Ovo je krivično delo nedavanja izdržavanja ka detetu za koje je zaprećena kazna zatvora ili prinudna naplata alimentacije .
  • Zabranjivanje detetu da održava kontakte sa drugim roditeljem kako bi se drugi roditelj osetio kažnjeno,odbačeno , povređeno i omraženo. Takođe sudske kazne slede za ovakve postupke.





Srđan Stojković je advokat sa oko 30 godina iskustva u sudskoj praksi, odličan poznavalac porodičnog prava i ratnih razvodnih igara ,a i odličan igrač na tom polju  i meni kao porodičnom psihoterapeutu važan saradnik kada je u pitanju dobar i loš razvod . 










SARADNICI  NA  POLJU  RADA  NA  SVIM PITANJIMA U RAZVODU :





Advokat Srđan Stojković 
Tel: 060 015 6749
web site: www.stojkovic.co.rs






Ivana Sinđić
Diplomirani defektolog i Evropski sertifikovan sistemski porodični psihoterapeut
tel: 061 258 8274





MI RAZVOD RAZUMEMO I POZNAJEMO SA SVIH ASPEKATA ,A RADIMO  ISKLJUČIVO U NAJBOLJEM INTERESU DETETA STOGA UKOLIKO VAM TREBA POMOĆ OBRATITE NAM SE .










                                                 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
EMETOFOBIJA

			

							


		


		
				

					

Emetofobija je strah da će neko u vašoj blizini povratiti ili da ćete i sami povratiti.










Emetofobija se definiše kao snažan i iracionalan strah od mogućnosti da neko u našoj blizini povrati ili da ćemo povratiti sami. Mnogi ljudi žive sa strahom od povraćanja , bore se sa njim svakodnevno , stide se veoma često svog stanja i zbog toga što je za njih neprijatno da podele svoj problem sa drugim ljudima , želim da im kažem da nisu sami . Mnogo ljudi zapravo živi sa emetofobijom ali oni o tome ne  govore javno. Primetila sam da je kod nas malo tekstova o emetofobiji i jako malo foruma za podršku . Kada znate da niste jedina osoba koja živi sa ovim strahom  čini mi se da vam je  lakše ili ja bar pokušavam da vam olakšam ukoliko podelim to sa vama. Nipošto niste jedini iako možda ne poznajete nekoga ko boluje od emetofobije ali mi , osobe koje se bavimo ljudskim problemima poznajemo mnoge koji se nose sa emetofobijom i znamo koliko emetofobija može uticati na kvalitet vašeg života.





Simptomi straha od povraćanja ili emetofobije su ponašanja koja su dizajnirana tako da smanje vašu mogućnost oboljevanja od npr. stomačnog virusa ili dizajnirana tako da pokušavate da svakog dana vodite računa o tome šta i koliko jedete kako biste izbegli i najmanju mogućnost da vam bude muka. To se može pretvoriti u pravu noćnu moru jer ponekada , kao da se život svede na ta ponašanja izbegavanja mučnine i povraćanja što ponekad podrazumeva i da izbegavate kontakt sa vašim najbliskijim prijateljima, najužim članovima porodice kada imaju bilo kakve naznake mučnine ili ne daj bože, stomačnog virusa. Ne brinite, niste jedini ukoliko vam se desilo da zbog emetofobije niste bili u stanju da pomognete sopstvenoj majci koja je patila od mučnine i niste jedini koji niste bili u stanju da pomognete i sopstvenom detetu dok ima probleme sa mučninom i povraćanjem. Fobija je fobija i ona sa sobom nosi ekstreman strah koji vas u parališe  kada je okinut spoljašnjim faktorima. Zbog toga , molim vas , nemojte se stideti niti sebe preterano kritikovati. Mnogi ljudi sa emetofobijom konstantno osluškuju ili prate da li je eventualno neko u njihovoj blizini bolestan, da li kašlje jer ako pokazuje bilo kakve promene to može biti kao neki alarm da će ta osoba u blizini možda čak i povratiti. Bacanje hrane pre nego što postigne  rok trajanja , za svaki slučaj, pregledanje drugih ljudi zbog mogućih znakova bolesti, izbegavanje rukovanja sa drugima, preterano mirisanje i proveravanje hrane jesu ponašanja koja ljudi sa emetofobijom praktikuju. Prekomerna priprema hrane zarad ubijanja potencijalnih patogena koji bi mogli izazvati povraćanje, izbegavanje konzumiranja nove hrane (ili izrazita anksioznost kada jedete novu hranu)  , jedenje iste ograničene hrane iznova i iznova kako bi se izbegla moguća mučnina jesu takođe ponašanja kojima ljudi sa emetofobijom pokušavaju da izbegnu bilo kakvu mogućnost  mučnine i povraćanja. Ponekada zbog ovoga pojedini ljudi mogu upasti i u anoreksična stanja. Često ljudi sa problemom emetofobije izbegavaju javni prevoz jer bi neko u prevozu mogao imati stomačni virus, izbegavaju vožnju automobilom ili avionom jer su to situacije u kojima nekome od putnika ili njima samima može biti muka.





Emetofobija jeste strah da ćete povratiti ili da će neko oko vas povratiti.





Lako je zaključiti da život sa emetofobijom nije ni malo lak. Svakako poznato mi je to iz priča klijenata sa mog psihoterapijskog kauča. Ipak psihoterapija naravno da ima efikasna rešenja za borbu sa emetofobijom i ona se najčešće sastoji u postepenom tretmanu izlaganja ,VR psihoterapiji, vežbama disanja i mnogim drugim tehnikama. Pored psihoterapijskog tretmana postoji i psihijatrijski tretman koji takođe jeste efikasan. Osim psihoterapije koja jeste dosta efikasna iz mog dosadašnjeg iskustva sa emetofobijom , dobro je za svakoga ko pati od nje da se poveže sa drugim osobama koje takođe imaju ovaj problem ne bi li se osećali manje usamljenim. Utešno  je i isceljujuće znati da niste sami i jedini koji pate od ovog problema. 





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem, psihoterapijsko savetovalište Sinđić.
Tel: 061 258 8274






										2 Comments				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
KAKO NE ČINITI ZLOČINE PREMA SEBI ?

			

							


		


		
				

					






Danas mnogi pričaju o ljubavi prema sebi. Lako se može koncept ljubavi prema sebi zameniti za nešto narcistično, samoljubivo, sebično.Posebno ako ste žena.U našoj kulturi žene su nekako vekovima vaspitavane da brinu o svima drugima. Da brinu o muževima, deci, kući, porodici pre svega ,da trpe i da se žrtvuju za sve nabrojano. Ukoliko se dovoljno ne žrtvuju  ili ne trpe dovoljno onda nisu dobre žene,majke nego nekakve sebične persone .Ova psihologija nametnutog samožtrtvovanja da bi nas okolina  prihvatila kao dovoljno dobre žene je nešto što ne vodi nikakvoj dobrobiti. Naravno da ljubav prema sebi ne podrazumeva da ćete prestati voleti druge, prestati brinuti o svojoj deci,vezi ,braku ,kući i da ćete postati samoljubivi narcis. Međutim svakako znači da ćete prestati da precenjujete druge i ceniti sebe koliko i druge. Koliko ste ljudi videli u vezama i brakovima u kojima ih partner ne ceni, zanemaruje ,ignoriše ,vara i u kojima nisu poštovani ,a ostaju u tome?Ja sam ih videla mnogo .Verujem i vi samo se o tome ćuti. Jedan od razloga zašto ljudi žive tako jeste što mnogi od tih ljudi nisu naučili da praktikuju ljubav prema sebi i naučili su negde ,verovatno  u ranom detinjstvu da ne veruju u sebe, da nisu dovoljno vredni i važni, da i ne zaslužuju bolje , da moraju da trpe i svakako da nisu krivi za načine na koji su u detinjstvu tretirani . Obično se neljubav prema sebi kasnije ogleda u tome da nas ni drugi, obično oni sa kojima obitavamo i živimo ne cene dovoljno. Mnogo je ljudi (više žena) bilo na mom psihoterapijskom kauču koje su u psihoterapiji otkrile koliko duboko ne vole sebe. Lagano su vežbale samoljubav i to je urodilo plodom po njihov razvoj , a i uticalo je na sam način na koji ih tretiraju  drugi. Takve vežbe sprovode se kroz psihoterapijski proces ali ja neću sada ovde pisati o metodama tog rada ali hoću o generalnim načinima kako da počnete sebe voleti,a prestanete precenjivati druge.





Voleti sebe nije sebično.





Udahni duboko ,daj sebi jedan dobar zagrljaj sada i svakoga dana i počni da praktikuješ samoljubav. 





1.On-ona te ne tretira dobro ? Zove te možda da se vidite samo onda kada njemu ili njoj odgovara? Naziva te ružnim imenima ? Zapostavlja te ?Koristi te? Vara te ? Možda je udata ili je oženjen ,a tebe poziva onda kada traži van tog braka svoju dozu samovrednovanja ? Zastani malo. Udahni duboko i razmisli. Da li je to mesto gde pripadaš? Da li je to mesto gde si voljena ili voljen ? Rekla bih pre da je to mesto gde si se zaglavio ili zaglavila jer možda nemaš dobro mišljenje o sebi . Toksični odnosi uništavaju naše samopoštovanje i samopouzdanje . Kada je samopouzdanje ionako malo i poljuljano uništiće se u lošem odnosu još brže i još više možda i nepovratno. Zato jedna od osnovnih zapovesti ljubavi prema sebi jeste napuštanje toksičnih odnosa. Ja znam da to nije lako ali veruj mi dok čitaš ovo da sam i ja nekada bila tamo.Nisam se tada bavila psihoterapijom, tek sam počela da se školujem za psihoterapeuta i psihoterapija me je odande i izvukla, odvela i spasila. Mene,moj duh,moju decu, moje zdravlje i ceo moj dotada već naizgled izgrađen život. Živela sam kao jako mlada u žiži toksičnog odnosa koji me je urušavao lošim tretiranjem, paničnim napadima, aritmijama i ko zna čime još. Odande sam otišla sa dva kofera i dva mala deteta .Od tada život mi je kreativan, ne patim više od aritmija, anksioznosti ,lošeg samopouzdanja ,deca su mi napredna i ono što sam od toga momenta za sebe i njih stvorila krvlju bih branila. Zato ,nemojte mi reći da je nemoguće. Teško jeste ,mi smo ljudi i vezujemo se za druge. Ponekad vremenom jednostavno shvatimo da smo se vezali nezdravo i da stradamo. Stradanje nije mesto gde želimo da budemo niti nam je sudbina namenila da stradamo. U onom momentu kada polako shvatamo da stradamo vreme je za odlučivanje. Da li ostajemo da stradamo ili krećemo dalje? To dalje sa početka boli vraški. Vrište ćelije u telu od bola ali kasnije pronalazimo mir, zdravlje ,novu ljubav ili zdravu samoću , zdrav identitet i otkrivamo trud, rad, snagu, kreativnost za koju smo sposobni , a i ne znamo da jesmo. Dok se nalazimo u toksičnoj vezi ili braku naše samopouzdanje  se konstantno urušava i naravno da se plašimo da načinimo korak dalje, plašimo se da nećemo opstati ili uspeti sami i ponašamo se kao da van tog odnosa vreba neka zver koja će nas proždrati. Taj loš odnos postao je naše pogrešno sigurno mesto i mi smo pogrešno normalizovali takav život kao jedinu sredinu u kojoj je zapravo moguće opstati. Gledajući sve toksične odnose sa vremenske distance, nema klijenta koji mi nije rekao : ” Uopšte mi nije jasno kako sam mogao da ostajem u tome ,sada nisam više jasan sebi kako sam uopšte mogao-mogla da ne vidim koliko je za mene to bilo loše”. “Ne shvatam zašto sam se plašio-plašila da takav  život napustim i zašto nisam u sebe tada verovao-verovala”. Naravno da je podrška terapeuta u to vreme jako značajna ,uostalom sama sam je imala i psihoterapija je u to vreme bila moj spasioc naravno uz prijatelje. Na moju sreću sada sam u stanju da tu istu podršku dajem drugima u sličnom problemu. Dakle ,prvi korak samoljubavi i brige o sebi je izlazak iz toksičnog odnosa.










2. Završite svaki dan govoreći sebi nešto stvarno pozitivno. Koliko ste se dobro snašli u nekoj teškoj situaciji, kako lepo danas izgledate,kako ste danas nekome bili recimo dobar prijatelj, dobar komšija, kako ste obavili dobar poslovni zadatak , kako ste spremili neko lepo jelo za veoma malo novca, kako ste naučili par reči stranog jezika ili bilo šta u čemu ste se pokazali dobri. Sve što će vas nasmejati.





3. Pokušajte da jedete zdravu hranu što je više moguće ,da unosite dovoljno tečnosti ,zdravog čaja, voća, povrća, kakaoa i drugih namirnica koje pozitivno utiču na zdravlje i raspoloženje. Što manje teške i masne hrane jedete osećaćete se živahniji i manje tromi.Vežbajte ali vežbanje nije za svakoga. Tačnije jeste ali je mnogim ljudima teško da se bave nekim težim i zahtevnim fizičkim aktivnostima .Ukoliko vam je to teško, šetnja bar 2 do 3 kilometra dnevno ili bar tri puta nedeljno ima sjajan uticaj na zdravlje i raspoloženje. Ja je recimo praktikujem uveče i to uz mobilni telefon, slušalice i edukativne psihoterapijske sadržaje koje slušam. Neko može slušati edukativne sadržaje o onome što ga interesuje npr. automobilima, može učiti strani jezik u toku šetnje uz pomoć you tube materijala . Možete slušati muziku. Ne zaboravimo da ritam muzike utiče na volju ,budi je i time postajemo više motivisani za druge aktivnosti i bolje raspoloženi. Muzika i ritam obzirom da bude volju jesu odlično sredstvo protiv depresivnih raspoloženja i odličan način za borbu protiv tromosti  .





4.Okružite se ljudima koji vas vole ,poštuju i ukazuju vam pažnju. Zamolite ih ponekad da vas podsete ko ste i šta je to što kod vas smatraju kvalitetima.To nije sramota pitati. Imam koleginice koje često pitam i sama da mi kažu šta smatraju kod mene dobrim i kako im se čini moja životna situacija.Takođe ja isto činim za njih. Tako gradimo odnose podrške,odnose isceljenja i odnose u kojima se osećamo dobro. Svakome od nas nekad se životna situacija učini nedovoljno dobra, svako ponekad počne da sumnja u sebe. Kada vas drugi podseti na sve ono što imate, na sve ono u čemu ste dobri i na čemu trebate da se osećate zahvalno, kao da vas probudi iz te loše faze.





5.Potrošite taj deo novca na sebe . Majke često danas misle da nisu dovoljno dobre majke .Takve izjave često čujem na psihoterapijskom kauču čak iako mi je potpuno jasno da su to  dovoljno dobre majke. U redu je ukoliko ste kupili sebi tu malu crvenu haljinu, maskaru i pojeli celu čokoladu sami ,a niste dali detetu tu čokoladu.Verujem da ste svoje dete već obezbedili, nahranili i obukli ali sasvim je u redu da  ste i sebi kupili haljinu ili otišli na frizuru , a dete je tada dobilo jedno parče garderobe manje u gomili garderobe koju već ima. Niste tada loša majka nego ste majka koja misli na dete ali i na sebe. Ne dajte da vas unutrašnji kritizer u vama tada kritikuje i ućutkajte ga.  A.M je npr.  mislila da svaki put kada kupi gotovo jelo ,a ne pripremi ručak sama zbog umora da radi nešto strašno , neki zločin protiv porodice. M.K je smatrala da je užasno da ostavi decu povremeno majci na čuvanje da bi popila kafu sa prijateljicama iako je žudela da izgradi kakav, takav socijalni život. Ipak naučile su da sebi daju dozvolu da učine nešto za sebe i da ućutkaju kritizera u sebi.










Deca nisu propala niti gladovala kada sam sebi kupila tu lepu haljinu :-).





6. Dobro je naučiti da kažemo NE  drugima i sebi. NE je potpuna rečenica. NE,ja ne želim  da izađem sa tobom jer me tretiraš jako loše . NE, nemoj me zvati na sastanak samo onda kada je tebi dosadno. NE,nemoj me tretirati kao second hand robu i idi pravi dramu i tragediju od ljubavnog života nekom drugom. NE ja ne želim danas da pospremam nered po kući izigravajući robinju Isauru ali želim da ceo dan ne radim ništa i da gledam film. Zbog toga što povremeno ne želim da radim kućne poslove (zovem ih poslovi robinje Isaure) nisam loša domaćica. Zapravo jako lepo kuvam, onaj kome ja kuvam je srećnik i lepo uredjujem enterijer ali ne želim da to radim baš svakoga dana jer su ti ženski poslovi istovremeno i naporni. Moja koleginica V.J pravi najlepše pite na svetu ,samostalno mesi hleb i sve radi po receptima njene bake ali je naučila vremenom da svaki treći dan ne radi jednostavno ništa. Izoluje se, pije kafu, limunadu,  nešto čita i ćuti .Ne želi tada da razgovara čak ni sa mnom i to je u redu. Uživa u tišini jer inače radi posao u kome je prisutno mnogo buke .Zbog toga neguje sebe na takav način, a i dalje mesi najlepše pite i kuva po receptu bake ali ukoliko to ne radi svakoga dana ona ne čini “zločin protiv porodice” kako je ranije mislila.










Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban.





 Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban. 





7.Oprosti sebi.  Znate onu stvar koju ste napravili jednom (ili možda nekoliko puta) zbog koje ste se osećali loše, neugodno, stideli se? K.J npr. je u stanju pijanstva , pod dejstvom alkohola ,pogođena emocijama i u stanju ranjivosti bivšem dečku nakon raskida zvonila na vrata u sred noći moleći ga za oproštaj. On je otvorio i nazvao je ludom, a pri tome je unutra bila neka druga devojka. Jednostavno ona je samo loše i teško odreagovala na taj raskid. U redu je da odreagujemo loše na raskid veze. Dugo ju je mučio stid zbog toga i dugo joj je trebalo da oprosti sebi taj postupak. Ipak oprostila je sebi to vremenom i naučila da bolje reaguje na raskide jer je to očigledno veština na kojoj je trebalo da se radi. Mi smo ipak samo ljudi i činimo greške ponekada. Vreme je da to pustite. Ne možete promeniti stvari koje ste radili u prošlosti, ali možete kontrolisati svoju budućnost. Na to gledajte kao na iskustvo učenja i verujte u svoju sposobnost promene.





8.Nadjite svoj smisao i svoje strasti. Slikanje, pisanje, hobi, vožnja motora, kartinga ,šivenje, učenje jezika, bavljenje naukom, uzgoj voća i povrća u bašti…. Bilo šta u čemu ste dobri i budite tome posvećeni. Samopouzdanje raste onda kada se bavimo onim u čemu smo dobri. Ja upravo to radim. Bavim se svojom strašću. Psihoterapija je moja ogromna strast bilo to pisanje bloga, rad sa klijentima, tv i radio gostovanja na temu psihoterapije, učenje novih terapijskih tehnika….





Zašto psihoterapeuti postoje,ako ne da žive sa ogromnom strašću za psihoterapijom.






9.Samoljubav i briga o sebi nije laka. To je zapravo napor koji činimo za sebe svakoga dana. Mnoge od tih aktivnosti zahtevaju vreme i napor , dozvole koje dajemo samome sebi kao što su: dozvole za odmor, oproštaj ,dozvole da se ne žrtvujemo toliko mnogo samo za druge nego i za sebe. Ipak ona je jedini način da budemo u boljem kontaktu sa sobom i da budemo sebi dovoljno dobar roditelj. Bez svakoga zapravo možemo opstati ali bez sebe mi ne možemo. Ukoliko nismo u dobrom stanju manje smo sposobni da se borimo za sebe ,a da ne zaboravimo veliku istinu da  UGLAVNOM NEĆE NIKO DOĆI DA NAS SPAŠAVA NEGO ČUVATI, NEGOVATI I SPAŠAVATI MORAMO NAJPRE SEBE SAMI.





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem
psihoterapijsko savetovaliste Sinđić.
Tel: 061 258 8274






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
DETE ,VRTIĆ I  PREDŠKOLSKI PROGRAM

			

							


		


		
				

					

Dete od polaska u vrtić dobija mnoge koristi za svoj razvoj.





Kada se donosi odluka o tome da li je dete spremno za polazak u vrtić ili za pohađanje pripremnog predškolskog programa , uzrasna dob nije jedini odlučujući faktor. Budući da se svako dete razvija različitom brzinom, vaspitači ne mogu mahnuti čarobnim štapićem i reći kako su sva deca spremna u tipičnoj uzrasnoj dobi mada je najveći deo dece za uključivanje u kolektiv spremno u uzrastu od tri godine. Nekoliko je razvojnih područja na koja možete obratiti pažnju kada sagledate je li vaše dete spremno za boravak u kolektivu, bez obzira na „tipičnu“ predškolsku dob.





Obavlja li vaše dete nuždu u toalet?





1.Može li dete samostalno vršiti nuždu u toaletu? Mnoge predškolske ustanove imaju politiku “bez pelena”  za decu predškolskog  doba. Iako deca mogu povremeno imati nezgodu, pre početka predškolskog uzrasta bilo bi dobro dete ovome  obučiti.Ukoliko se radi o deci koja imaju poteškoće ili kašnjenje u razvoju vrlo je moguće da ovu veštinu odlaska u toalet savladavaju puno kasnije od ostale dece pa je naravno potrebno o tome obavestiti vaspitače kao o specifičnosti vašeg deteta pre nego što se uključi u kolektiv.Vaspitač neće odbiti vaše dete niti mu zabraniti uključivanje u predškolski program ali će obratiti pažnju na to da vašem detetu npr češće ponudi odlazak u toalet.





Može li se vaše dete odvojiti od vas na neko vreme ?





2.Može li se dete uopšte odvojiti od roditelja? Sva deca vole prisustvo svoje mame ili svog tate, ali trebala bi se moći odvojiti od vas nekoliko sati bez potpunog pada u neprekidan plač, neutešnost ,napade besa . Deca koja prelaze iz okruženja dečjeg vrtića u predškolski program ili deca koja prelaze iz predškolskog programa u prvi razred osnovne škole obično uopšte nemaju problema s odvajanjem. Ona su već dobro adaptirana na odvajanje od roditelja upravo zahvaljujući pravovremenom polasku u vrtić ili predškolsku ustanovu.





Igra li se vaše dete sa drugom decom?






3.Igra li se vaše dete sa drugom decom?  U predškolskom okruženju vaše dete morat će  komunicirati sa drugom decom kako rečima koliko je u stanju tako i kroz pokret, gest ,mimiku , razmenu igračaka. Iako će s vremenom naučiti sve većoj veštini socijalne interakcije, deca predškolskog uzrasta  trebala bi se moći sprijateljiti, deliti i sarađivati ​​bar na osnovnom nivou.










Spava li vaše dete predugo preko dana?





4. Da li vaše dete još uvek dugo spava preko dana? Predškolska ustanova zahteva određenu izdržljivost vašeg deteta. Mnogi programi pružaju kratko vreme za odmor i dnevnu dremku, ali ako detetu i dalje treba trosatna dremka  trebalo bi ga navikavati da smanjuje vreme dnevnog dremanja.





Komunicira li vaše dete?





5.Može li vaše dete komunicirati?  Potrudite se pomoći detetu da razvija veštine komunikacije . Ukoliko  dete krene u predškolsku ustanovu ,a  okolina ga ne može shvatiti, to će frustrirati vaše dete .Postoje opet deca sa poteškoćama u razvoju kod koje se govor javlja sa kašnjenjem. Važno je o tome obavestiti vaspitače kako bi isti što više pomogli detetu da se uklopi u sredinu gde ne može dovoljno dobro da se izrazi ili ga druga deca ne razumeju u potpunosti.Vaspitač je ovde važna figura koja će osigurati bolju adaptaciju.





Obavlja li vaše dete osnovne naloge?










Čuje li vaše dete?





6.Može li vaše dete slušati osnovne naloge? Svi znamo da trogodišnjaci i četverogodišnjaci nisu najbolji slušatelji, ali da bi se dete moglo što bolje adaptirati  u predškolsko vaspitanje, ono bi trebalo biti u mogućnosti slušati i ispuniti osnovne naloge(uzmi,dodaj,ostavi tamo,pođi za mnom…).Naravno da postoje deca oštećenog sluha.Vaspitač bi morao biti upoznat sa problemima koje dete ima u sposobnosti da čuje kako bi omogućio što bolju adaptaciju deteta u grupu ukoliko ono ima probleme u domenu sluha.





PREDNOSTI UKLJUČIVANJA DETETA U VRTIĆ ILI U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM:





1.Pruža strukturu. Deca nauče slediti dnevni ritam, režim , raspored dana i života van kuće.Uče kako poštovati osnovna pravila  poput stavljanja igračaka na mesto nakon igre i mirnog sedenja u grupi za priču.Kroz život dete čeka uklapanje u mnoge ritmove i rasporede u različitim sredinama osim u porodičnoj.Školska sredina nosi takođe svoj ritam i raspored, studentska i radna sredina opet nose svoje ritmove i strukture.Osnova dobre prilagođenosti u novim sredinama postaviće se dakle upravo tokom pohađanja vrtića ili pripremnog predškolskog programa. 
2.Podučava decu socijalnoj interakciji. Socijalna interakcija sa drugom decom i vaspitačima je jednako važna koliko i akademski razvoj. Predškolski  programi počinju decu učiti ispravnom načinu interakcije sa vršnjacima pa i odraslim osobama koju nisu samo roditelji kao do sada nego nastavnici, vaspitači,kuvarice ,servirke i drugo osoblje u ustanovi. 





3.Predškolski programi uče decu nezavisnosti. Deca kroz odvojenost od porodične sredine usvajaju sve veću sposobnost da brinu o sebi. Nemojte se stoga iznenaditi kada posle nekog vremena pohađanja predškolskog programa dete samostalno odlazi u toalet da opere ruke pre jela, da opere zube pre spavanja , želi ponekada da se igra samo u svojoj sobi , samostalno uzima i odlaže pribor za crtanje i tako dalje. Naravno da se nezavisnost razvija sve više u toku pohađanja predškolskog programa , a novostečene veštine dete počinje da upotrebljava i u kući ali i u drugim životnim situacijama kada su mu ove veštine potrebne. Znanja kao i veštine inače pokazuju tendenciju da se generalizuju. Dakle jednom dobro usvojena znanja i veštine prenose se i koriste u svim životnim situacijama kada  nam zatrebaju.





4.Fizička aktivnost. S porastom gojaznosti kod dece predškolske dobi i kasnije, mnogi predškolski programi čine vežbanje delom svakodnevne rutine.Svakako da je ovo jedna od mera koje će uticati na prevenciju gojaznosti kod vašeg deteta.





5.Zdrava ishrana. Ne zaboravimo da za predškolske ustanove jelovnik sastavljaju nutricionisti. Povrće i voće, kuvana jela  postaće vašem detetu svakog dana zdrav režim ishrane ukoliko je uključeno u vrtić ili predškolski program. Prekomerno konzumiranje slatkiša u predškolskim ustanovama ne dolazi u obzir i nije zastupljeno.Ne zaboravimo da roditelji danas zbog radnog vremena ne mogu baš uvek da se posvete pažljivom planiranju zdravih obroka ali zato predškolska ustanova to svakako da može i to svakoga dana.





Sa poštovanjem





Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut





psihoterapija Sindjic






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
RASKID I PRAVILO “BEZ KONTAKTA”

			

							


		


		
				

					

Svakako da je raskid  veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. Kako sebe ? Zar nije gubitak nekog drugog ? Jeste naravno ali sve ono što smo ulagali u vezu i odnos sa drugom osobom,  sav taj trud, libido, energija  , vreme, osećanja , briga i nežnost  učinio je da zapravo odnos sa drugom osobom postane psihički konstrukt koji jeste deo našeg bića. Veoma je teško pričati u terminima psiholoških konstrukata jer su nedodirljivi pa kao da im se umanjuje važnost jer ih ne možemo videti. Međutim gubitak druge osobe jeste toliko bolan jer zapravo jedan deo našeg bića koji je do tada bio živ (kroz komuniciranje, susrete, pozive, brigu, intimnost )  umire. Nije mi uopšte čudno kada ljudi kažu : “imam osećaj kao da se raspadam” , “imam osećaj kao da ne mogu ovo preživeti “, “nisam ni za šta” , “kao da me boli celo telo” . Nije čudno da ljudi imaju nakon raskida osećaj i duševnog , a neretko i neodređenog fizičkog bola. Ne čudim se tome jer kako jedan deo nas umire , naravno da mora da boli. Kada bi nam neko uklonio deo tela, bolelo bi nas ali bi lakše bilo odrediti zašto i gde nas boli. Kada nam neko amputira psihički konstrukt , takođe boli ali drugi možda manje vrednuju intenzitet našeg bola ili njegov značaj jer taj psihički konstrukt nije deo fizičkog tela ali jeste deo našeg bića koje nije samo fizičko nego je i psihičko biće. Zbog toga , raskidi jako bole ali je dobra vest da i naše biće jeste proces koji se menja, zaceljuje, zarasta, regeneriše se, razvija i dobra vest je da će bol proći. Ta bol nakon raskida nije trajno stanje.





 Svakako da je raskid  veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. 





Postoji jedna dosta dobra tehnika koja ne samo da nama pomaže da što pre zacelimo nego često deluje tako da nas partner potraži i pokuša sa nama izgladiti odnose. Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30  dana pa do 90 dana . Pitate se zašto bih ja prekidala kontakte sa nekim koga volim i za koga brinem? Samo zbog toga što nismo više u vezi ? Pre svega, zbog toga što vas : moljenje nekoga da se vrati , plakanje, opsesivno zvanje dovodi u poziciju da vas bivši partner doživljava očajnom osobom, preterano zahtevnom , nekontrolisanom i tako dalje. Muškarci posebno ne reaguju dobro na takve poteze i možete ih sa velikom verovatnoćom još više odbiti. Umesto toga , period bez kontakta vam je potreban kao period žalovanja, regeneracije, period učenja kako živeti ponovo bez tog značajnog drugog. Potreban vam je  period iscelivanja i kako biste iskusili, osmislili svoj život bez partnera, vratili sebi sebe. Ukoliko kontakte ne prekinete ostavljate prostor u kome i dalje održavate vezanost za partnera na neki način i možete se osetiti zbunjeno. Može vam biti jako  teško da krenete dalje, a vi morate dalje. Nemate kuda osim sebi samome nazad. Niko ne kaže da ne možete ponovo nakon nekog vremena razmotriti pomirenje ukoliko bivši partner pokaže interesovanje za vas. Međutim ukoliko vas je neko ostavio ili vi njega, znači da nešto nije bilo u redu i da morate probati da zacelite od negativnih osećanja . Neophodno je za vas da nastavite dalje na novi način i da date sebi šansu za oporavak.





 Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30  dana pa do 90 dana .  





Nemojmo moliti partnera da se pomirimo iako bi to najradije učinili. Ipak samopoštovanje ostavlja neku lepšu sliku čak iako nam je ono zapravo i poljuljano. Period bez kontakta partneru će dati prostor da iskusi kakav je život  bez nas, odvojiće se  od loših emocija nakon prekida, daćemo mu vremena da počnemo da mu nedostajemo. Obično muškarci dosta dobro reaguju na ovakve poteze žena jer ne zaboravimo da su muškarci iskonski lovci i da im se strašno počinje dopadati ono što nije više tako dostupno ili bolje reći uopšte nije dostupno, a u obliku je ženskog bića. Tako, kada nakon 30 dana pošaljete neku neobaveznu poruku (kako si?) obično se jako obraduju  i požele da vas učine dostupnim. Naravno da se sve ovo ne može generalizovati i da sve zavisi i od toga ima li među vama ljubavi još uvek , zavisi od toga zbog čega ste se rastali i od još mnogo faktora u svakoj pojedinoj situaciji raskida. Ljudi se pitaju da li će možda tako zauvek udaljiti svog partnera od sebe, naljutiti ga jer se nisu javljali niti odgovarali na pozive, poruke ali obično ne biva tako. Obično se pojave ponovo interesovanje i čežnja posebno ukoliko je bivši partner muškarac koji prema vama i dalje gaji osećanja.





Klijentkinja M.S.pitala me je : “Možeš li da mi objasniš , zbog čega svaki moj bivši partner postaje potpuno blesav za mnom onog momenta kada prestanem da se trudim, kada odlučim da je gotovo posle dugo vremena truda, posle preteranog ulaganja u odnos i samožrtvovanja za njegovu dobrobit ?  Znaš ja se trudim bezgranično  do jednog momenta kada mi postane dosta svega. Svane mi jutro , ponekad nakon više godina veze kada odlučim da je dosta toga da me ne tretira dobro.  Odlučim da je dosta  i da ne dobijam zauzvrat onoliko , koliko dajem muškarcu. Tog jutra kažem napokon šta me muči već dugo , odem i prekinem kontakte kako bih se zalečila i nastavila dalje. Međutim oni kreću tog momenta da me traže , da postaju spremni na promenu i tako dalje. Zar je potrebno da meni prekipi i da prekinem kontakte kako bi oni postali svesni svog interesovanja za mene ? Zbog čega nisu svesni pre toga ?”





M.S.je neznajući da to radi primenjivala pravilo – bez kontakta i u svakom njenom slučaju ono je dovodilo do velikih promena u ponašanju partnera . Do tada su je partneri zapravo uzimali “zdravo za gotovo” jer je bila suviše dobra ,dostupna i požrtvovana u svakoj svojoj vezi. Svakako da je primeniti ovo pravilo ili mehanizam veoma teško. Klijenti obično kažu: ” teško je i  kao da ću svaki momenat da posustenem.  ” Teško jeste naravno ali zbog toga, nađite sebi podršku prijatelja ili terapeuta koji će vas svaki dan podsetiti da primenjujete pravilo- bez kontakta i da morate da se okrenete sebi. To je obično vrlo delotvorna podrška i pomaže vam da pregurate dan , a sa svakim novim danom postaje vam sve lakše jer vreme u svakoj situaciji gubitka jeste veliki saveznik. Ukoliko preživljavate raskid , više o raskidu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/23/raskid-veze-u-psihoterapiji/.





Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
.
Tel: (+381) 061-258-8274

										3 Comments				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
ŠTA RADI DEFEKTOLOG ?

			

							


		


		
				

					

Postoje neka zanimanja za koje sam sigurna da važi jedno specifično pravilo. Da biste ih obavljali morate biti u načelu prvenstveno  human čovek. Morate imati jako razvijenu empatiju ,saosećanje za druga ljudska bića ,morate posedovati vanserijsko strpljenje i nesebičnu želju da veliki deo života podredite drugome koji je  zapravo dete ili čovek u nekoj  nevolji  ili potrebi . Sebičnosti , nestrpljenju  i ” kratkom fitilju” u ovakvom zanimanju nema mesta ni najmanje ,a ponajviše mesta ima kvalitetnoj ljudskoj razmeni i nesebičnoj pomoći. Neophodno je da budete iskreno, iz dubine vašeg bića zainteresovani za drugo ljudsko biće i njegovu dobrobit. Morate dakle posedovati ili razviti jednu duboku uravnoteženost ,posvećenost, strpljivost ,a ljubavi će vam trebati u neograničenim količinama.





Defektolog je osoba koja pomaže deci da napreduju u svom razvoju koji je zbog nekih okolnosti usporen ili narušen. Defektolog je takođe osoba koja pomaže deci i ljudima koja su načinili neki prestup da se vrate u tokove ponašanja koji društvene norme nalažu.Fotografija je nastala iz direktnog rada u dnevnom boravku Neven koji raspolaže defektolozima svih profila, medicinskim osobljem, fizioterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa decom.





Defektologija jeste nauka koja ima različite grane. Tako defektolog može pomagati deci i ljudima čija su čula oštećena (čulo vida i sluha), defektolog može pomagati deci i ljudima čiji je motorni razvoj usporen ili oštećen (sporije prohodavanje deteta i njegov motorni razvoj u celini , teška pokretljivost,invaliditet i drugo ).Defektolog takođe može pomagati deci i odraslima čiji je mentalni razvoj na neki način usporen usled npr. autizma ,daunovog sindroma ,pervarzivnih problema u razvoju i slično. Defektolog takođe radi na razvoju govora kod dece kada razvoj govora kasni ili je nepravilan ,a takođe radi na ponovnom razvoju govora kod ljudi čiji je govor usled nekih moždanih oštećenja narušen .Defektolog radi i sa decom i ljudima koji su načinili neki prestup ili neko delo koje nije u skladu sa zakonom. Tada defektolog radi na tome da se deca i ljudi vrate u tokove ponašanja koje ih neće dovoditi u sukobe sa zakonom ponovo. Kod sve ove dece  uz defektologa postoji šansa da se njihov razvoj unapredi , da se  njihov govor unapredi , da nauče mnoge veštine koje će im život učiniti kvalitetnijim (npr .deca i  ljudi oštećenog vida mogu naučiti da čitaju Brajevim pismom, osobe oštećenog sluha mogu naučiti znakovni jezik i tako dalje.)










Roditelji ,pitate se kada se sve možete obratiti defektologu ?





1,Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika što znači da postoji mogućnost da njegov razvoj može biti otežan. Kada kod vašeg deteta postoji kašnjenje u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ne može držati pribor za jelo kada druga deca to već mogu ,ne uspeva da drži olovku kada druga deca istog uzrasta to već mogu i tako dalje .)





2.Kada je razvoj govora kod deteta usporen ili pokazuje neke probleme.





3.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen autizam , sumnja na autizam  ili na neki drugi pervarzivni problem u razvoju.





4.Kada dete ima problem sa čitanjem, pisanjem, držanjem i upotrebom nekih predmeta koji zahtevaju motoriku ruku i šake.





5.Kada vaše dete ima vidljivih teškoća da savlada nastavno gradivo.





6.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen hiperkinetski sindrom  ili  drugi problemi sa pažnjom i koncentracijom.





7.Kada vaše dete ima oštećenje čula vida ili sluha.





8.Kada vače dete boluje od cerebralne paralize.





9.Kada je vaše dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromom koji utiče na razvoj deteta.





10.Kada vaše dete ima probleme sa zakonom ,činjenjem prestupa i krivičnih dela.










Sa poštovanjem 





Ivana Sinđić, dipl.Defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
STRAH OD JAVNOG NASTUPA I VR PSIHOTERAPIJA

			

							


		


		
				

					

Strah od javnog nastupa je jedan od najčešćih ljudskih strahova






Strah od javnog nastupa je veoma čest. Postoje studenti sa veoma mnogo kvaliteta i znanja iz neke oblasti ali nisu u mogućnosti da iznesu svoje znanje pred publikom ako se to od njih zahteva ili iznose znanja ali sa teškoćama uz veliki nivo straha. Radije čine sve da izbegnu javni nastup i javnu prezentaciju zbog veoma visokog stepena anksioznosti i straha. Postoje i ljudi koji su veoma kvalitetni stručnjaci ,profesionalci i  radnici ali strah od javnog nastupa ih dosta sprečava da svoja znanja izraze na nekim javnim skupovima, seminarima ili kongresima . Svakako da javni nastup doživljavamo kao neku situaciju u kojoj nas ostali procenjuju te zbog toga i strepimo od toga da nećemo biti procenjeni kao kvalitetni. Čitava ta procenjujuća situacija nam deluje zapravo preteće i radije bi je izbegli .Neki ljudi se zacrvene dok javno govore ,neki podrhtavaju u sebi , neki strahuju upravo zbog toga što misle da svi vide koliko se stide ili koliko im glas podrhtava. Neki se ljudi plaše da će doživeti paničan napad u toku javnog nastupa ,da će se onesvestiti  ili paralisati . Dobra vest u svemu tome jeste jeste da postoje mnoge tehnike za prevazilaženje straha od javnog nastupa. Jedna od važnih stavki je da izlaganje javnom nastupu  svaki put čini taj strah od javnog nastupa slabijim, podnošljivijim i sve više ga stavlja pod našu kontrolu. Terapija izlaganja ili SISTEMATSKA DESENZITIZACIJA jeste tehnika postepenog izlaganja  onome čega se plašimo. Sistematska desenzitizacija sastoji se iz tri koraka:





 1.Identifikujemo, raščlanimo i rangiramo na skali objekat ili situaciju koje se plašimo.





 2.Učenje relaksacionih tehnika koje pomažu da se nosimo sa situacijom ili objektom straha.





3.Izlaganje objektima ili situacijama koje nas plaše postepeno sa pauzama u kojima se praktikuje tehnika relaksacije.





Svakako da izlaganje objektima ili situacijama kojih se plašimo vremenom dovodi do toga da smo se desenzitivisali na tu situaciju ili objekat. To ustvari znači da ne reagujemo više toliko silovito, burno i da možemo da se nosimo sa tom situacijom čak iako nam ona nikada ne postane sasvim prijantna. Obzirom da neke situacije koje su specifične nije zgodno uvek napraviti kao potpuno autentične ,virtuelna psihoterapija daje nam mogućnosti da proizvedemo neke situacije kao gotovo identične kao one realne po mnogo čemu. Na primer po zvuku,vizuelnoj slici ,a ako imamo dobru  opremu onda i po mirisu.





Virtuelna psihoterapija daje dobre mogućnosti za prevazilaženje straha od javnog nastupa.





U programu koji ja za sada koristim moguće je odabrati situaciju javnog govora u kojoj  bismo trebali da se nađemo. Moguće je odabrati recimo da li se nalazimo u situaciji odgovaranja za ispit koja nas prestravljuje, u situaciji intervjua za posao ili u situaciji javnog prezentiranja gde prezentator jesmo zapravo mi , pred svim tim ljudima. Napravila sam snimke ekrana kroz koje možete zavititi u program koji koristim u terapiji straha od javnog nastupa.





Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili veliki auditrijum pred kojim izlažemo.






 Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili ispit . 















 Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,široki auditorijum.






Naravno da ovaj program zahteva od samog klijenta i da izlaže, govori, “javno”  i nastupa.Virtuelna psihoterapija pruža mogućnost da se ova situacija doživi zaista intenzivno. Publika se pokreće,posmatra, ponešto ispituje ,aplaudira, a osoba može i snimiti svoj govor kako bi sebe kasnije doživela iz perpektive trećeg i nešto poboljšala ili promenila u čitavoj šemi svog ponašanja u ispitnim ili javnim situacijama. Ovde imamo primenjenu tehniku desenzitizacije  u virtuelnom okruženju tako što omogućimo da se ljudsko biće nadje u situaciji koja je veoma slična onoj realnoj situaciji koju doživljava kao preteću. Svakako da će se strah od javnog nastupa pojaviti i u samoj VR psihoterapiji i psihoterapijskoj situaciji ali terapeut je tu da pomogne klijentu da se sve uspešnije nosi sa strahom i strepnjom.





Sa poštovanjem





Ivana Sinđić, dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
TRETMAN SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI

			

							


		


		
				

					

VR tehnologija je dosta uspešno korišćena u tretmanu socijalne anksioznosti i ostalih vrsta strahova i fobija.





Ljudska bića su socijalna bića. Neminovno ja da smo izloženi socijalnim situacijama. Ljudi sa socijalnom anksioznošću konstantno brinu da će se osramotiti u socijalnim situacijama. Često brinu i oko toga da li ih drugi posmatraju i da li će ih osuditi za njihove gestove ,ponašanje ili za ono što su rekli. Ponekada socijalna anksioznost se razvije do te mere da je na primer ,studentima jako teško da izvedu neku javnu prezentaciju u grupi ,neko pak izbegava da se druži zbog socijalne anksioznosti , neko zbog toga ne sme da priđe devojci , nekome je užasno teško da ode na intervju za posao i tako dalje. Neki ljudi pak odustaju od izlaska iz kuće uopšte, od odlaska na posao ,u prodavnicu i tako dalje. Zbog toga je sva stanja socijale anksioznosti , a i stanja drugih strahova ,fobija i slično važno tretirati.










Terapija izlaganja virtuelnoj realnosti pomaže ljudima da nauče da se nose sa situacijama kojih se plaše. Ljudi tada osećaju kao da su izloženi situacijama koje su za njih zastrašujuće ali sa mnogo više kontrole i uz terapeuta. Mogu pomoću virtuelne realnosti biti izloženi bilo čemu (zatvorenom prostoru,otvorenom prostoru,mraku,visini …) Za prevazilaženje socijalne anksioznosti važno je izlagati se publici koja nas posmatra i izlagati pred njom na primer neki seminarski rad ,predstavljati se i tako dalje. Tako strah vremenom biva sve slabijeg intenziteta i osoba uči kako da ga savlada. Naravno publika je virtuelna u toku psihoterapijskog tretmana. Ukoliko se javi strah koji je preteran u toku tretmana ,terapeut uvek može zaustaviti program. Ne tretiraju se ovim putem samo socijalni strahovi nego i mnogi drugi. Vremenom uz VR tehnike ,tehnike relaksacije ,tehnike disanja, promenu neadekvatnih uverenja o sebi i svetu osoba uči da prevaziđe svoj strah i kako da ga uspešno kontroliše .





Virtuela publika koja posmatra klijenta u toku tretmana,dok klijent obavlja javno izlaganje.





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem,Psihoterapijsko savetovalište Sinđić

										One Comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
OSLOBAĐANJE OD FOBIJA

			

							


		


		
				

					

Aerofobija (strah od letenja)
Aerofobija (strah od letenja)





Fobije su vrste snažnih iracionalnih strahova. Ne zahtevaju sve fobije tretman jer izbegavanje objekata ili situacija postaje sasvim dovoljan mehanizam odbrane . Kada fobija  počinje da utiče na kvalitet života osobe onda tretman postaje neophodan. Na primer , neko mora zbog svoje profesije ili životnih okolnosti  leteti avionom. Ukoliko zbog straha od letenja  (aerofobija) to ne uspeva njegov kvalitet života je snižen. Ukoliko neko mora da često obavlja javna izlaganja ,prezentira na fakultetu ili poslu neki sadržaj ili ukoliko mora često da učestvuje u nekim diskusijama , postojanje razvijene socijalne fobije , straha od javnog izlaganja ili straha od crvenjenja pred drugima (eritrofobija) značajno će umanjiti kvalitet života ove osobe.  Osoba obično orgnizuje život tako da izbegne ove situacije (uzima bolovanje, slobodan dan na dane kada treba da javno prezentira neki sadržaj na primer). Ipak ove situacije nije moguće stalno izbegavati pa je kvalitet života osobe snižen . Strah od povraćanja (emetofobija) , formira kod osobe konstantno izbegavajuće ponašanje ili oprez u društvu male dece (pa i sopstvene dece ) zbog straha od mogućnosti da se ne razboli od nekog stomačnog virusa koji su kod dece česti. Kada osoba sa emetofobijom postane roditelj nađe se u problemu obzirom da sebi postavlja pitanje kako će pomoći svom detetu kada bude bljuckalo nakon dojenja ili dohrane , kako će pružiti pomoć svom detetu kada oboli od nekog stomačnog virusa i tako dalje. Problem se dakle usložnjava jer osoba više ne veruje ni da je dovoljno dobar roditelj zbog svog problema. Nekim ljudima je veoma uznemirujuće dodirivanje sa drugima, rukovanje ,tapšanje po ramenu , a da ne govorim o ljubljenju i svemu onom što pripada ljubavnoj vezi (kirofobija i hapetofobija). Deca takođe mogu da razviju fobije. Neka deca se izuzetno plaše mraka ,pogotovo spavanja po mraku (niktofobija) ili se plaše zamišljenih demona kada padne mrak (demonofobija). Čine sve da bi izbegla noćni san , a nekada izbegavaju san uopšte što je za roditelje isto jako naporno jer remeti kvalitet i ritam života cele  porodice. Neka deca čak izbegavaju školu jer imaju fobiju od škole ,a nekoj deci je nemoguće popraviti zube zbog straha od zubara (dentofobija). Postoji još mnogo drugih fobija osim nabrojanih.





Agorafobija ( strah od otvorenog prostora)





KAKO SE LEČE FOBIJE ? Tretman fobija najefikasniji je kada je  je višedimenzionalan i uključuje : samopomoć, izlaganje objektu straha kako bi strah zapravo nestajao vremenom i ukoliko je neophodno -medikamente koje prepisuje neuropsihijatar. 





DESENZITIZACIJA  ILI TRETMAN  IZLAGANJA objektu fobije je najbolji način da se fobija prevaziđe. Naravno kreće se prvo od zamišljanja objekta straha ,preko izlaganja klijenta slikama objekta straha do izlaganja klijenta video materijalu koji prikazuje objekat straha. Takođe korišćenje virtuelnih naočara je sjajan metod obzirom da se klijent oseća kao u realnosti. Čak i socijalne fobije mogu se prevazilaziti uz pomoć video materijala i  virtuelnih naočara kroz koje će klijent biti izložen virtuelnoj publici pred kojom treba da izlaže neki sadržaj unutar seanse. Kod klaustrofobije (straha od zatvorenog prostora) primenjujemo vazdušaste džakove kojima simuliramo zatvoren prostor u kome se klijent nalazi. Kada god je izvodiv, krajnji korak tretmana fobije jeste odlazak sa klijentom u realnu situaciju koje se klijent plaši (odlazak u lift ili na otvoren prostor kod klaustro i agorafobije ,letenje avionom kod aerofobije ,penjanje na mesto sa većom visinom kod akrofobije ).Takođe desenzitizacija jeste tehnika veoma uspešno primenjiva i kod dece .Naravno da je tehnika desenzitizacije ili izlaganja neprijatna za klijenta jer se susreće upravo sa onim čega se najviše i plaši ( u zaštićenom okruženju i uz svog terapeuta) ali je i veoma efektna. Vremenom kroz tretman desenzitizacije osoba prestaje da se plaši situacije ili objekta kojeg se ranije užasavala .





Video materijali i virtuelne naočare su dobra sredstva u tretmanu fobija.






Sa poštovanjem , psihoterapijsko savetovalište Sinđić    Tel: 061 258 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
KAKO SE BORIŠ SA DEPRESIJOM?

			

							


		


		
				

					

Depresija se može dogoditi svakome bez obzira na pol,uzrast,rasu,zdravstveno stanje…
DEPRESIJA SE MOŽE DOGODITI MENI I TEBI !!!





Depresija jeste vrlo ozbiljno stanje i tako je treba i doživljavati. Može završiti fatalno (suicid, samoubistvo) I zbog toga ukoliko neko od vama dragih osoba pokazuje znake depresije nemojte to zanemarivati i ozbiljno na to obratite pažnju. Nije svaka depresija fatalna i neće ni biti ali mi nikada ne znamo kako će se se ona razvijati i stoga je potrebno pratiti razvoj ili povlačenje njenih simptoma. Depresija nije isto što i tugovanje. Tugovanje ili žalovanje su normalne pojave usled nekih teških životnih situacija kao što su : razvod braka ,raskid ljubavne veze, gubitak posla, smrt bliske osobe ili člana porodice. Ovakvo tugovanje jeste proces koji prolazi spontano ili uz podršku prijatelja i bliskih ljudi nakon nekog vremena. 





Depresija jeste različita od procesa tugovanja . Njeni okidači su slični ili isti kao oni koji izazivaju proces tugovanja. Može se javiti u svakom životnom dobu, a okidači su razni, od smrti bliske osobe, razvoda i gubitka posla do neupisivanja željene škole ili fakulteta, nezadovoljstva izgledom, svađe s prijateljem, preljube, uvrede… 





Tri osnovna simptoma depresije su: depresivno raspoloženje i plačljivost , gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjenje opšte životne energije. Ostali simptomi su: strah, nemir, nesanica ili prekomerno spavanje, povlačenje u sebe,nedostatak apetita ili porast apetita, problemi u seksualnom funkcionisanju, slaba koncentracija,smanjeno samopoštovanje i osećanje krivice. Međutim da se ne bi orjentisali samo prema spisku simptoma ,uz dozvolu moje nekadašnje klijentkinje I.J opisaću kako je ona izgledala u svojoj najdepresivnijoj fazi te će vam možda biti lakše da prepoznate depresiju kod sebe ili drugoga. Naravno ispoljavanje neće biti isto kod svakoga ali korisno je iščitati bar jedan  primer razvijene kliničke slike.





I.J je doživela ogroman emotivni gubitak i jednu vrstu traumatičnog događaja. Nakon toga počela je svako jutro da plače. Svaki dan na putu do posla preplakala bi ceo put od oko 30 minuta putovanja. Plač je bio sve uporniji toliko da nije više mogla da ga kontroliše pa je na poslu često sebe izolovala od kolega kako ne bi primetili da se nešto dešava. Puno je spavala u toku dana i to je bio neuspešan pokušaj bega od realnosti koja joj se činila besmislena. Svaki dan sve više joj se činilo da nema smisla više živeti do te mere da je pomišljala na suicid ali ga nije načinila. U grudima je osećala ogromnu tugu. Ta tuga je bila tolika da ju je zaista bolela kao realna fizička bol.Ona ju je nazivala i opisivala kao neku “čeličnu bol” koju bi volela da joj neko može iščupati iz grudi i olakšati joj njeno stanje.Na posletku počeli su je na čudan način pomalo boleti i mišići .Kao da su i mišići u njenim nogama  postali isto medijator kroz koji prolazi zapravo duševna bol. Jedva je jela i smršala je oko 10- tak kilograma u roku od mesec dana. Kada je došla pod hitno sam je uputila  mojoj predivnoj doktorki Lidiji Opalić ,neuropsihijatru.(http://www.posingidunum.rs/). Doktorka je uključila antidepresive i druge lekove ali tu se lečenje nije završilo. Koristile smo lekove i psihoterapiju ali i baš sve što je bilo moguće koristiti uz lekove.Sve što nam je osim psihijatrijskih i psihoterapijskih metoda dala i majka priroda. Sve to što utiče na lečenje depresije nabrojaću tako da ta sredstva svaki čitalac osim psihoterapije i lekova može koristiti da bi sebi ili svom bližnjem pomogao pri borbi sa depresijom. Koristile smo dakle :





1.LEKOVE . 





Psihijatrija danas raspolaže mnogim lekovima protiv depresije.





2.PSIHOTERAPIJSKE TEHNIKE koje su bile usmerene na jačanje i korišćenje preostalih  snaga ličnosti i menjanje zloslutnog pogleda na svet. Takođe , depresija u nekom porodičnom sistemu ima svoju svrhu ili funkciju postojanja i na tome se u psihoterapiji takođe radi u tretmanu depresije. (Na primer depresivna supruga može sasvim nesvesno privlačiti pažnju svoga distanciranog i preterano odsutnoga muža ali ta priča o funkciji nekog simptoma pa i depresivnog je sasvim kompleksna i o njoj ću u nekom od narednih tekstova.)





Psihoterapija danas takođe raspolaže mnogim tehnikama kojima pomaže pri lečenju depresije.





3.SUNCE. Tačnije sunčanje  30 do 45 minuta svakoga dana .Sunčeva svetlost aktivira oslobađanje serotonina , poznatog kao hormon sreće, zbog čega se vreme provedeno na otvorenom pokazalo itekako korisnim za podizanje raspoloženja. Pa sledeći put kada odete na sunčanje, znajte da niste tu samo zbog tena već i zbog mentalnog zdravlja.





Izlaganje suncu snažno pomaže u tretmanu depresije.










4.FIZIČKU AKTIVNOST. Nikome u depresiji nije do fizičke aktivnosti. Tako nije bilo ni I.J. Srećom imali smo i tehniku muzikoterapije. Tačnije obzirom da ritam muzike utiče direktno na volju kao psihičku funkciju nabavile smo za I.J male slušalice za telefon ,puštale bismo bržu muziku što bi uticalo na volju kod I.J i omogućilo joj da ipak krene svaki drugi dan na sporiju vožnju bicikla u večernjim satima.Time smo stimulisale proizvodnju endorfina i serotonina u njenom telu dodatno .





Fizička aktivnost snažno pomaže u tretmanu depresije.





5.FITOTERAPIJU, tačnije biljke. Koristile smo lekovite biljke kao dodatni stimulans.Mnogo je biljaka sa antidepresivnim svojsvima. U bašti svoje kuće uzgajam neke od njih na potpuno prirodan ,organski način bez prskanja raznim herbicidima. Protiv depresije I.J smo koristile svežu  Lavandu za udisanje i solju čaja od Lavande dnevno.Takodje smo koristili i smešu Lavande ,Limunove trave i svežeg Origana svaki drugi dan u obliku čaja.Ne treba zapostaviti niti umanjiti značaj prirodne medicine .Svakako da su biljke moćno sredstvo ali kao dodatak psihijatrijskim i psihoterapijskim metodama. Neće se depresija lečiti biljkama ali će one svakako dodatno pomoći u lečenju. 





I.J je svakako izašla iz depresivne epizode i sasvim je funkcionalna žena puna života.Psihijatrijske lekove je izbacila vremenom ali sport,sunce i biljke nije kao način brige o sebi.





Kada koristimo sve ono što je naučni pristup  uz sve ono što nam je dostupno iz prirode prišli smo na sveobuhvatan način nezi i brizi jedne ljudske duše. Smatram da kompletan tretman depresije izvodimo tek korišćenjem svih navedenih činilaca u njenom tretmanu. Zapravo smo tek onda borci naoružani svim oružjem i veliki su izgledi da iz te borbe izađemo kao pobednici.





Sa poštovanjem, vaše psihoterapijsko savetovalište Sinđić. (tel: 061 258 8274)





Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
 (Naša organski uzgojena nana i Limunova trava. )





 Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
 (Naš organski uzgojen Origano. )
 





 Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
 (Naša organski uzgojena Žalfija. ) 
 





 Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
 (Naša organski uzgojena Lavanda. ) 





Moj čaj od Lavande kao snažan prirodni antidepresiv.





 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
VELIKE TAJNE PSIHOTERAPIJSKIH SOBA

			

							


		


		
				

					

Psihoterapijsko savetovalište Sinđić -Alimpija Vasiljevića 39 
tel: 061 258 8274
Moja psihoterapijska soba
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić -Alimpija Vasiljevića 39 
tel: 061 258 8274





Prostori i sobe u kojima rade psihoterapeuti,psiholozi i psihijatri su veoma posebne prostorije. Ne moraju biti opremljene nikakvom posebnom opremom iako svaki terapeut unosi neku specifičnost. Moja je terapijska soba recimo ispunjena Lavandom jer je njen miris jedan od najjačih prirodnih antidepresiva , a i fitoterapija je snažna  prirodna medicina. Međutim ne čini to terapijske sobe posebnima. Posebne su zato što u sebi kriju mnogo tajni. Najstrožije čuvaju najlepše i najstrašnije tajne drugih ljudi. Strogo čuvaju fantazme , strahove, želje , nade drugih. Sve te tajne su zaštićene etičkim kodeksom ćutanja …Međutim ,poneke mogu otkriti jer ne sadrže imena, prezimena niti ličnu priču ali otkrivaju neke značajne tajne  koje mogu služiti ženama da bi bolje razumele muškarce.





 Jedna od najvećih tajni moje terapijske sobe jesu muške suze. Svaki put kada ugledam muške suze tokom psihoterapije ja se ponašam kao da sam videla “sveti gral”. Obično zamolim ostale učesnike u terapiji ukoliko ih ima da tada ne pričamo i zahvaljujem se tom klijentu na tome što mi je ukazao čast i ogromno poverenje. Za mene je ogromna čast videti ranjivost i suze muškarca jer tačno znam da su vaspitani da budu jaki , ne plaču, izdrže i da ” budu muško”. To ne znači da muškarci nisu ranjivi ali znači da to prečesto moraju da kriju i to znači da je “biti muško” često veoma teško. Zato su za mene lično muške suze “sveti gral ” i mislim da ću uvek osećati strahopoštovanje kada ih ugledam . Terapijskoj sobi i ovoj profesiji sam zahvalna na tome što sam upoznala mnogo bliže osećajnost i mnoge principe funkcionisanja muškaraca, nego što bih to mogla samo iz svoje pozicije žene ili iz pozicije neke druge profesije.





Naša organski uzgojena Lavanda, jedan od najjačih prirodnih antidepresiva.
Naša organski uzgojena Lavanda, jedan od najjačih prirodnih antidepresiva.





Mnoge devojke zanima da li muškarce pogađa raskid, razvod ili gubitak partnera. Reći ću vam da pogađa i to često veoma mnogo. Onda kada se pitate drage moje , kako je mogao posle raskida (razvoda) da: izlazi sa drugarima ,banči ,pijanči, menja druge žene, bude besan, ljut,agresivan, viče ili  vas vređa…. Tada je drage moje verovatno najviše patio. Međutim “biti muško” ne daje vam baš puno opcija. Ne daje vam opcije da zovete drugarice u sred noći i plačete sve dok ne prebolite. Ne daje vam baš te najvažnije opcije da drugi oko vas znaju koliko jako patite jer ste izgubili voljenu i da vas zato tetoše, maze, teše i podrže. Ne daje vam jer onda vi  više “niste dovoljno muško”. Baš zbog toga muškarac demonstrira tugu ili patnju nakon raskida veze često kroz ona ponašanja koja su njemu kao muškarcu dozvoljena i neće ga učiniti manje muškarcem. To su često : ljutitost, bes, agresija kroz npr. svađu sa drugim muškarcima, ne tako retko promiskuitet, alkohol , psihoaktivne supstance ili veze na jedno veče (uglavnom bar nešto od nabrojanog).Tako često odaju utisak momka koji se na neki način i provodi i utisak svega osim patnje i tuge ,a istina je zapravo mnogo puta sasvim drugačija. Takođe zbog ovoga muškarci neretko pate i duže.Ženama je često lakše jer one koriste svu dostupnu socijalnu poršku pri raskidu ili razvodu : teše nas drugarice ,porodica, majka i mi ubrzo  preboljevamo uz jako puno podrške. Zamislite da patite i da to retko kome možete reći .





Zbog toga ću se zauvek ponašati kao da sam videla “sveti gral” , svaki put kada vidim suze muškarca. To zapravo uglavnom znači da ima dovoljno poverenja da se oseća “dovoljno muškarcem” čak i onda kada je ranjiv ili pati ,a učili su ga od malena da mu ranjivost uglavnom ne pristaje. Znate, to su važni i na neki način “sveti” momenti.





psihoterapija Sindjic
 Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

			

		

			

							

			
PSIHOTERAPIJA JE PUNO MOĆNIJA TEHNIKA OD RAZGOVORA

			

							


		


		
				

					

This image has an empty alt attribute; its file name is ja-1024x1018.jpg










Ko može biti psihoterapeut?                                                                                                                                                                           Psihoterapeut se postaje time što se završi neki od fakulteta humanističke orjentacije (psihologija, defektologija, medicina, andragogija). Bez završenog primarnog fakulteta kao baze ne može se postati psihoterapeut.Nakon toga se završi opsežna praktična i teorijska edukacija iz određenog psihoterapijskog pravca u trajanju od  četiri do pet godina.Ove edukacije podrazumevaju ozbiljna kako teorijska učenja iz psihoterapije tako i opsežan praktičan rad sa klijentima pod vođstvom edukatora i supervizora koji je već dokazan kao stručnjak u oblasti psihoterapije uglavnom i psihijatrije kao i psihologije. 





This image has an empty alt attribute; its file name is emisija-1024x768.jpg
U jutarnjem programu sa mladom i talentovanom glumicom i tv voditeljkom Jovanom Radosavljević 








Da li je psihoterapija običan razgovor?Obično se smatra da je psihoterapija razgovor i nekakvo “lečenje razgovorom”. Ona je puno više od toga jer su njeni efekti na mozak, moždane strukture i moždane procese naučno dokazani . Dokazano je čak da su njeni efekti na mozak, a time i na razmišljanje i ponašanje  dugotrajniji nego efekat nekih lekova . Dugotrajni procesi psihoterapije menjaju način na koji osoba razmišlja, menja se njen pogled na sebe , na svet oko sebe, menjaju se neka neadekvatna i štetna uverenja i menja se stav i ponašanje osobe prema okolini ,redukuju se ili uklanjaju simptomi ukoliko ih ima , a  čime osoba postže postiže korenite promene u mnogim aspektima svog života i to na bolje. Psihoterapija korisi govor kao sredstvo komunikacije pa se zato smatra da je to puki razgovor ali psihoterapija koristi i pokret, neverbalnu komunikaciju, gestove i  ona koristi ceo taj međuljudski odnos između terapeuta i klijenta.U psihoterapiji dva čoveka su okrenuta jedan prema drugome ,licem u lice , a kroz taj odnos koji je pre svega kompletan i potpuno posvećen, empatičan, razumevajući i topao i kroz razne zadatke koje psihoterapeut daje klijentu da ih obavlja u periodu kada se ne viđaju , ličnost klijenta se sve više menja i oslobađa se simptoma. 





Da li se i psihoterapeut menja kroz svoj rad sa drugima ?                                                                                           




 Svaka osoba koju psihoterapeut susretne, a susretne ih puno u toku svog radnog veka jeste jedna unikantna, neponovljiva ličnost ,sasvim jedinstvena . Psihoterapeut nikada više neće sresti isto ljudsko biće jer su ljudi sasvim i potpuno univerzalni i veoma različiti da je čak fenomenalno posmatrati koliko svako ljudsko biće nosi neponovljivost. Svaka ličnost , što se da videti kroz psihoterapeutove oči, nosi kvalitete, snage, lepotu svog bića. Obično ona tih snaga nije u tom momentu svesna .Međutim psihoterapeut u tim susretima postaje sve više svestan snaga nečije ličnosti i polako, korak po korak aktivira osobu da svoje snage počinje da koristi. Psihoterapeut svakako od svake nove osobe sa kojom radi jako puno uči.Uči uvek o ljudima uopšte, može poželeti i potruditi se da implementira, razvije i kod sebe neke od snažnih i jakih osobina koje primeti u neke ličnosti.Mene je npr. jedna mlada studentkinja sa izuzetnim akademskim postignućima oduševljavala svojom disciplinovanošću i upornošću što se pokazalo kao snaga gotovo” nadljudska”. Ona ove svoje snage nije bila u potpunosti svesna , osvešćivala sam joj tu snagu sve više i više ali sam istovremeno se trudila da i ja kao ličnost pokušam da razvijem još veću upornost i disciplinu nalik njenoj .Imala je tu zaista visokokvalitetnu snagu koju sam prepoznala.


Da li je ići na psihoterapiju sramota ? Ne ali se još uvek negde smatra da je neko ko ide na psihoterapiju od nečega možda bolestan. To je potpuno pogrešno. Zdrava osoba oseti da gubi balans ili uočava da joj je teško da se sa nečim nosi sama. Taj “signal ” zapravo upućuje na zdrave uvide i na snagu ,dakle to nam govori da je osoba sposobna da uoči trenutan disbalans i da jasno uočava da želi da vrati svoj balans. To nam ukazuje na zdravlje. Neko ko je zaista izgubio kontakt sa realnošću ili sa sobom neće uopšte to primetiti i smatraće da njemu ne treba nikakva pomoć (često će misliti da svima drugima oko njega treba ali njemu ne) ali će okolina primetiti da mu je potrebna pomoć i tada će mu ona biti ukazana. U tome je velika razlika.


Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić


Sa poštovanjem 
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić
										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze

		

		

		

			

							

			
DA LI STE PRETERANO VEZANI ZA PARTNERA ILI PARTNERKU?

			

							


		


		
				

					






Svi danas pričaju o strahu od vezivanja, emotivno nedostupnim ljudima i tome slično. Pišem o tome i sama ali čini mi se da je opet fenomen preteranog vezivanja zapostavljen na uštrb prvog.Vidite,problematika ljubavnih odnosa je jako kompleksna i potrudiću se da sve fenomene sa kojima radim i koje sam susrela , a koje i izučavam  opišem i da dam smernice kako čovek može da postupi. Zašto to radim? Pre svega zato što me psihoterapijski rad obavezuje da se konstantno bavim izučavanjem i radom sa ljudima i da konstantno budem aktivna i na svom blogu ili društvenim mrežama. 





(Ako nešto volite i tome ste se dali onda radite konstantno i dovoljno ili prosto pustite drugima da rade ako umeju bolje od vas.)





Takođe uvidela sam da je za ljude najbolnije lečenje slomljenog srca, da im ljubavni problemi zadaju jako mnogo muke i da im je važno pomoći u tome. Treba napomenuti da je bol u ljubavi jaka kao i fizička bol i da ne treba govoriti u tim momentima : “ma prevaziđi to, zaboravi i tome slično jer to nije jednostavno uraditi kao što je reći.”





Na kraju krajeva imam i sama kao ljudsko biće neku ljubavnu istoriju i iskustvo i kada biste pogledali moje srce ,videli biste i na njemu dosta ožiljaka iz prošlosti.





Dakle u ljubavnim odnosima kako jako često savetujem ljude,posebno mlade neophodno je da zadržimo i svoj identitet, svoje prijatelje, svoj posao i svoj deo života, dobru sliku o sebi i svoje “ja vreme” naspram “mi vremena” i svega onog što radimo u dvoje . Kada to gubimo, gubimo sebe, a time stavljamo partnera u poziciju kontrole nad nama i na kraju krajeva postajemo nezanimljivi ,a nekad i ostavljeni jer bivamo ocenjeni kao preterano zahtevni, preterano” zakačujući”. Evo nekoliko osnovnih znakova da ste se preterano vezali za partnera ili partnerku : 





1. Konstantno i preterano  mu ili joj pišete sms,  mail i tome slično.Naravno da sms komunikacija svakodnevno održava neki osećaj povezanosti,deljenja problema .Normalno je razmeniti nekoliko poruka dnevno kada ste u vezi.Problem nastaje onda kada osetite paniku ili krizu u periodu od par sati bez tekstualne komunikacije .Čak i kada znate da on ili ona radi.Takođe problem je vidljiv i kada ste anksiozni ako vam partner ili partnerka ne odgovori momentalno.Na primer neizdrživo vam je da 10 do 15 minuta ne dobijate odgovor.Možda najveći problem jeste kada niste u stanju da dovršite posao,učenje ili tome slično jer  ste preokupirani da njoj ili njemu pišete. Ukoliko ste iskusili jednu ili sve ove pojave na dobrom ste putu da postenete opsesivno vezani ili možda to već jeste.





2.Odustajete od svojih potreba da udovoljite njegovim ili njenim (uglavnom ili čak konstantno).Normalno je da partneri vode računa o potrebama onog drugog ali ako ste vi stalno ta ili taj koji zadovoljava potrebe drugoga,a ne dobijate za uzvrat brigu stvari su neizbalansirane i osetićete se frustriranima pre ili kasnije. Na primer ,odustajete od ugovorenog viđanja sa koleginicom jer vam je partner rekao da nema planove za to veče. Radite sve da biste mu ili njoj udovoljili jako često čak iako znate da time povređujete ljude sa kojima ste se već dogovorili i nešto isplanirali i svesno prihvatate da budete neodgovorni prema drugima da biste udovoljili partneru ili partnerki. Razmislite kakvu sliku dajete o sebi drugima,ponašajući se na taj način ? Da li vam je jedino bitna slika koju partner o vama ima ?





3.Jako retko se “ne slažete” sa njim ili sa njom. Preterano želite da udovoljite i uglavnom radite ono što on ili ona želi ili u raspravi ne iznosite svoje mišljenje zato što nije u saglasnosti sa partnerovim. (Umesto da ustanete za sebe i kažete i stanete iza svog stava koji je različit od partnerovog ili partnerkinog).Na primer,uvek se viđate kod kuće jer partner to tako želi iako biste zapravo silno želeli izlazak u šetnju ili u pozorište ali ne želite da to kažete da ne bi došlo do neslaganja.Zapravo zdrav odnos traži sasvim suprotno. Zajedničko odlučivanje,razmenu stavova,mišljenja i razgovore o potrebama vas oboje.





4.Ne provodite više vreme sa svojim prijateljima i porodicom da biste bili sa njim ili njom.Da li  vas prijatelji opominju da vas više ne viđaju? Važno je i za vas i za tu vezu da imate svako svoj deo socijalnog života. Viđanje sa vašim prijateljima i porodicom zapravo omogućava da imate i druge veze u životu koje su važne i negovane i da ne budete oslonjeni jedino i isključivo na partnersku vezu. To nije i ne sme postati jedina veza u vašem životu. 





5.Više ne želite da radite bilo šta sami ili da idete bilo gde sami. Konstantno želite da radite sve zajedno sa partnerkom ili partnerom.Osećate se nekompletno bez partnera. Na primer, koleginice ili kolege  vas zovu na roštilj i insistiraju da je to veče bez partnera ili partnerki. Vi odbijate iznova i iznova. Ne pričam o nekim povremenim slučajevima ukoliko su npr. ovakvi pozivi svako ili svako drugo veče.Međutim ukoliko je to jednom mesečno na dobrom ste putu da ste postali emocionalno zavisni od partnera ili partnerke.










6.Nemate svoj hobi ili ga imate ali zapostavljate ga i počinjete da se bavite njegovim hobijem. Šta ćete vi stalno na pecanju, slikanju, ako zapravo ne volite to ? Ne kažem,u redu je da se upoznate sa njegovim ili njenim hobijem ali ne biste trebali da postanete ekscesivan obožavalac gledanja fudbalskih utakmica ukoliko vi ne volite to, a samo zato što to podrazumeva da provodite vreme sa njim. Nije ok. prema sebi da postanete Kameleon samo zato što ste u vezi.





7.Konstatno ,svakog dana i više puta skenirate njene ili njegove društvene mreže,kada je bila na vajberu on line zadnji put i slično?





8.Konstantno tražite dokaze ljubavi i izjave ljubavi.Puno puta pitate “da li me voliš? Koliko ? Jesi li sigurna ? Jesi li siguran ? Konstantno tražite dodir, zagrljaj….?





Sve se ovo dešava zbog toga što kada preterano vezujući ljudi uđu u neki odnos ,oni imaju osećaj da je uvek taj odnos na tankoj klackalici,na korak od toga da se uruši te ga stalno proveravaju i bodre .Nesigurnost i strah od ostavljanja stoje iza ovakvih ponašanja.Da ne bude zabune , sasvim je normalno održavati neki nivo svakodnevne sms komunikacije ili poziva ali to treba razlikovati od preteranog pisanja i zvanja na svakih npr,pola sata ili sat.Normalno je upoznati partnerove ili partnerkine prijatelje i podružiti se sa njima ali je jako važno imati i svoj socijalni krug kolega,prijatelja ,porodice.Normalno je upoznati njen ili njegov hobi i pridružiti se ponekad. Normalno je da u vodimo računa o partnerovim potrebama ali je isto toliko važno da to od partnera dobijemo za uzvrat,a ne da budemo jedini koji vodi računa o ovom drugom.





Ukoliko vam se većina ovih nabrojanih stavki događa na jako ste dobrom putu da izgubite sebe u vezi. Time otvarate put da partneru postanete nezanimljivi i opterećujući i da pobegne od vas glavom bez obzira ili još gore da ostane sa vama ali da vas više ne vrednuje i ne ceni te da krene da vas tretira jako loše .Zapamtimo da smo u vezu ušli zbog onoga ko smo , a ne da bismo postali neko drugi. Ukoliko nemate sopstveni osećaj lične vrednosti ,nećete biti zadovoljni i nećete se osećati zadovoljno u vezi ma koliko ste lepi,uspešni ili bogati npr. Osećaj sigurnosti dolazi iz nas samih i drugi nam neće pomoći da se osećamo sigurno ,lepo i voljeno ako se bazično ne osećamo tako čak ni ako smo se preterano vezali i preterano vremena provodimo udovoljavajući partneru da bi nas voleo. Morate da iskreno zavolite sebe. Ovo ne znači da trebate da prekinete svaku vezu i aktivnost sa partnerom ali znači da umete da napravite neki balans u vezi ,da umete da kažete da i ne svom partneru i da umete da ustanete za sebe ,tražite zadovoljenje i svojih potreba i da umete da zatražite da budete ispoštovani ili tretirani na određeni način jer znate koliko dajete zauzvrat. Ovakva problematika se razrađuje ili dubokim radom na sebi ili psihoterapijom. 















psihoterapija Sindjic.psihoterapija Zemun
Sa poštovanjem
 psihoterapijsko savetovalište Sinđić 





















										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
ŠTA JE EDIPOV KOMPLEKS I ZAŠTO JE VAŽAN ZA LIČNOST MUŠKARCA?

			

							


		


		
				

					

Edipov kompleks
Edipov kompleks










Svako dete ,bez obzira da li je dečak ili devojčica prolazi u periodu od treće do šeste godine kroz jednu fazu psihoseksualnog razvoja koja u zdrave  ličnosti završava time da se dete snažnije identifikuje sa roditeljem istog pola.





U ovom periodu zapravo dobijamo (ili ne dobijamo) bazične korene heteroseksualnosti   ličnosti. Kompleks Edipa javlja se kod dečaka,a kod devojčica kompleks Elektre. Zašto se to zovu kompleksi?





Zbog toga što predstavljaju skup,više osećanja,više fantazama,više zadataka za malu ličnost deteta. Dakle komleks je ovde kompleks kao skupina nečega ,a ne nekakvo nužno zlo kako se u psihoterapiji i psihoanalizi ponekad smatraju kompleksi pa se kaže za nekoga da je iskompleksiran nižom vrednošću i tako dalje… Kompleks je dakle u psihoterapiji, više nečega, više osećanja, više ponašanja.





Šta se dešava sa dečakom u procesu Edipovog kompleksa? Dečak posebno shvata da mu je majka zapravo prvi objekat koji vole i za koga su emocionalno vezani. Dečak lagano počinje da biva svestan i svojih genitalija. Počinje da uviđa da postoje osobe koje su različitog pola. Zapravo shvata da su on i majka osobe različitog pola. Dakle za dečake su majke (ako ih imaju), prve osobe ženskog pola koje su objekti njihove ljubavi . Dečaci na ovom uzrastu pokazuju izraženu želju da budu stalno uz majku,neprestano traže pažnju, igru, negu i često pokazuju strah od odvajanja od majke. Međutim na scenu stupa otac. On iz vizure dečaka kvari situaciju. Uglavnom podsvesni procesi u tom periodu u glavi dečaka izgledaju ovako:





“Ko je on da meni uzima pažnju majke?”Ko je on da kvari moje i mamino vreme ? Zašto majka njemu pokazuje ljubav kada ja želim da ona samo meni pokazuje ljubav? “





“Ljubomoran sam na njega. Zavidim mu , besan sam na oca i želim da on nestane iz našeg života . Želim da ostanemo samo ja i mama.”





“Otac je ipak veliki i moćan. Ko zna šta bi mogao da mi uradi ukoliko bih mu se suprotstavljao i borio se sa njim za majku. Strepim od toga šta bi moglo da mi se dogodi jer ipak je on moćan.”





“Zato ja počinjem da želim da budem kao on. Da budem kao otac. Možda ne mogu da budem potpuno kao otac ali mogu biti barem kao moj otac. Majka ga voli. Onda mora da moj otac vredi . Ako budem kao otac majka će me voleti kao što voli i njega. Ja trebam da budem baš kao moj otac !”





Ovaj poslednji deo priče predstavlja zapravo zdravo razrešenje Edipovog kompleksa u psihoterapiji i psihoanalizi. Dečak lagano u psihološkom smislu identifikuje se sa ocem, gradi muške karakteristike, kopira oca i  orjentiše se ka suprotnom polu, dakle ovde nam se nalazi bitan faktor za razvoj heteroseksualnog  muškarca.





Šta se dešava kada Edipov kompleks nije razrešen na zdrav način? Razne su varijacije na temu ali može se dečak razviti u muškarca sa femininim, ženskim karakteristikama. U nekim slučajevima može se ovde tražiti koren homoseksualne orjentacije. Dečak se može razviti u muškarca koji je zauvek preterano vezan za mamu, lojalan i odan mami i u odraslom dobu. Dečak se može razviti u muškarca koji za partnerku traži ženu koja veoma mnogo podseća na majku .Uglavnom dečak se može razviti i u neurotičnu ličnost ,a i u ličnost koja nikada neće biti u stanju da preuzme ulogu supruga i oca u odraslom dobu.





Zašto dolazi do neadekvatnog razrešenja kompleksa Edipa? Zbog toga što se mati koja nema dovoljno ljubavi u braku može preterano fokusirati na sina i u tom ,pogrešnom odnosu tražiti zadovoljenje emocionalnih i psiholoških potreba.





Ko može pomoći da se kompleks Edipa razreši ka putu zdrave,nezavisne i heteroseksualne muške ličnosti? Otac, muž koji će zadovoljiti emocionalne i psihološke potrebe svoje supruge pa ova neće imati potrebe  da preteran fokus stavlja na sina. Dakle opet je pažnja, ljubav ipak na kraju lek za sve pa tako i za kompleks Edipa.





O elektra kompleksu kod devojčica, možete više čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/15/elektra-kompleks-i-zasto-je-znacajan-za-licnost-devojcica/










psihoterapija Sindjic 





                    

										Leave a comment