EMETOFOBIJA

Emetofobija je strah da će neko u vašoj blizini povratiti ili da ćete i sami povratiti.




Emetofobija se definiše kao snažan i iracionalan strah od mogućnosti da neko u našoj blizini povrati ili da ćemo povratiti sami. Mnogi ljudi žive sa strahom od povraćanja , bore se sa njim svakodnevno , stide se veoma često svog stanja i zbog toga što je za njih neprijatno da podele svoj problem sa drugim ljudima , želim da im kažem da nisu sami . Mnogo ljudi zapravo živi sa emetofobijom ali oni o tome ne govore javno. Primetila sam da je kod nas malo tekstova o emetofobiji i jako malo foruma za podršku . Kada znate da niste jedina osoba koja živi sa ovim strahom čini mi se da vam je lakše ili ja bar pokušavam da vam olakšam ukoliko podelim to sa vama. Nipošto niste jedini iako možda ne poznajete nekoga ko boluje od emetofobije ali mi , osobe koje se bavimo ljudskim problemima poznajemo mnoge koji se nose sa emetofobijom i znamo koliko emetofobija može uticati na kvalitet vašeg života.

Simptomi straha od povraćanja ili emetofobije su ponašanja koja su dizajnirana tako da smanje vašu mogućnost oboljevanja od npr. stomačnog virusa ili dizajnirana tako da pokušavate da svakog dana vodite računa o tome šta i koliko jedete kako biste izbegli i najmanju mogućnost da vam bude muka. To se može pretvoriti u pravu noćnu moru jer ponekada , kao da se život svede na ta ponašanja izbegavanja mučnine i povraćanja što ponekad podrazumeva i da izbegavate kontakt sa vašim najbliskijim prijateljima, najužim članovima porodice kada imaju bilo kakve naznake mučnine ili ne daj bože, stomačnog virusa. Ne brinite, niste jedini ukoliko vam se desilo da zbog emetofobije niste bili u stanju da pomognete sopstvenoj majci koja je patila od mučnine i niste jedini koji niste bili u stanju da pomognete i sopstvenom detetu dok ima probleme sa mučninom i povraćanjem. Fobija je fobija i ona sa sobom nosi ekstreman strah koji vas u parališe kada je okinut spoljašnjim faktorima. Zbog toga , molim vas , nemojte se stideti niti sebe preterano kritikovati. Mnogi ljudi sa emetofobijom konstantno osluškuju ili prate da li je eventualno neko u njihovoj blizini bolestan, da li kašlje jer ako pokazuje bilo kakve promene to može biti kao neki alarm da će ta osoba u blizini možda čak i povratiti. Bacanje hrane pre nego što postigne rok trajanja , za svaki slučaj, pregledanje drugih ljudi zbog mogućih znakova bolesti, izbegavanje rukovanja sa drugima, preterano mirisanje i proveravanje hrane jesu ponašanja koja ljudi sa emetofobijom praktikuju. Prekomerna priprema hrane zarad ubijanja potencijalnih patogena koji bi mogli izazvati povraćanje, izbegavanje konzumiranja nove hrane (ili izrazita anksioznost kada jedete novu hranu) , jedenje iste ograničene hrane iznova i iznova kako bi se izbegla moguća mučnina jesu takođe ponašanja kojima ljudi sa emetofobijom pokušavaju da izbegnu bilo kakvu mogućnost mučnine i povraćanja. Ponekada zbog ovoga pojedini ljudi mogu upasti i u anoreksična stanja. Često ljudi sa problemom emetofobije izbegavaju javni prevoz jer bi neko u prevozu mogao imati stomačni virus, izbegavaju vožnju automobilom ili avionom jer su to situacije u kojima nekome od putnika ili njima samima može biti muka.

Emetofobija jeste strah da ćete povratiti ili da će neko oko vas povratiti.

Lako je zaključiti da život sa emetofobijom nije ni malo lak. Svakako poznato mi je to iz priča klijenata sa mog psihoterapijskog kauča. Ipak psihoterapija naravno da ima efikasna rešenja za borbu sa emetofobijom i ona se najčešće sastoji u postepenom tretmanu izlaganja ,VR psihoterapiji, vežbama disanja i mnogim drugim tehnikama. Pored psihoterapijskog tretmana postoji i psihijatrijski tretman koji takođe jeste efikasan. Osim psihoterapije koja jeste dosta efikasna iz mog dosadašnjeg iskustva sa emetofobijom , dobro je za svakoga ko pati od nje da se poveže sa drugim osobama koje takođe imaju ovaj problem ne bi li se osećali manje usamljenim. Utešno je i isceljujuće znati da niste sami i jedini koji pate od ovog problema.

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem, psihoterapijsko savetovalište Sinđić.
Tel: 061 258 8274

										2 Comments				

KAKO NE ČINITI ZLOČINE PREMA SEBI ?

Danas mnogi pričaju o ljubavi prema sebi. Lako se može koncept ljubavi prema sebi zameniti za nešto narcistično, samoljubivo, sebično.Posebno ako ste žena.U našoj kulturi žene su nekako vekovima vaspitavane da brinu o svima drugima. Da brinu o muževima, deci, kući, porodici pre svega ,da trpe i da se žrtvuju za sve nabrojano. Ukoliko se dovoljno ne žrtvuju ili ne trpe dovoljno onda nisu dobre žene,majke nego nekakve sebične persone .Ova psihologija nametnutog samožtrtvovanja da bi nas okolina prihvatila kao dovoljno dobre žene je nešto što ne vodi nikakvoj dobrobiti. Naravno da ljubav prema sebi ne podrazumeva da ćete prestati voleti druge, prestati brinuti o svojoj deci,vezi ,braku ,kući i da ćete postati samoljubivi narcis. Međutim svakako znači da ćete prestati da precenjujete druge i ceniti sebe koliko i druge. Koliko ste ljudi videli u vezama i brakovima u kojima ih partner ne ceni, zanemaruje ,ignoriše ,vara i u kojima nisu poštovani ,a ostaju u tome?Ja sam ih videla mnogo .Verujem i vi samo se o tome ćuti. Jedan od razloga zašto ljudi žive tako jeste što mnogi od tih ljudi nisu naučili da praktikuju ljubav prema sebi i naučili su negde ,verovatno u ranom detinjstvu da ne veruju u sebe, da nisu dovoljno vredni i važni, da i ne zaslužuju bolje , da moraju da trpe i svakako da nisu krivi za načine na koji su u detinjstvu tretirani . Obično se neljubav prema sebi kasnije ogleda u tome da nas ni drugi, obično oni sa kojima obitavamo i živimo ne cene dovoljno. Mnogo je ljudi (više žena) bilo na mom psihoterapijskom kauču koje su u psihoterapiji otkrile koliko duboko ne vole sebe. Lagano su vežbale samoljubav i to je urodilo plodom po njihov razvoj , a i uticalo je na sam način na koji ih tretiraju drugi. Takve vežbe sprovode se kroz psihoterapijski proces ali ja neću sada ovde pisati o metodama tog rada ali hoću o generalnim načinima kako da počnete sebe voleti,a prestanete precenjivati druge.

Voleti sebe nije sebično.

Udahni duboko ,daj sebi jedan dobar zagrljaj sada i svakoga dana i počni da praktikuješ samoljubav.

1.On-ona te ne tretira dobro ? Zove te možda da se vidite samo onda kada njemu ili njoj odgovara? Naziva te ružnim imenima ? Zapostavlja te ?Koristi te? Vara te ? Možda je udata ili je oženjen ,a tebe poziva onda kada traži van tog braka svoju dozu samovrednovanja ? Zastani malo. Udahni duboko i razmisli. Da li je to mesto gde pripadaš? Da li je to mesto gde si voljena ili voljen ? Rekla bih pre da je to mesto gde si se zaglavio ili zaglavila jer možda nemaš dobro mišljenje o sebi . Toksični odnosi uništavaju naše samopoštovanje i samopouzdanje . Kada je samopouzdanje ionako malo i poljuljano uništiće se u lošem odnosu još brže i još više možda i nepovratno. Zato jedna od osnovnih zapovesti ljubavi prema sebi jeste napuštanje toksičnih odnosa. Ja znam da to nije lako ali veruj mi dok čitaš ovo da sam i ja nekada bila tamo.Nisam se tada bavila psihoterapijom, tek sam počela da se školujem za psihoterapeuta i psihoterapija me je odande i izvukla, odvela i spasila. Mene,moj duh,moju decu, moje zdravlje i ceo moj dotada već naizgled izgrađen život. Živela sam kao jako mlada u žiži toksičnog odnosa koji me je urušavao lošim tretiranjem, paničnim napadima, aritmijama i ko zna čime još. Odande sam otišla sa dva kofera i dva mala deteta .Od tada život mi je kreativan, ne patim više od aritmija, anksioznosti ,lošeg samopouzdanja ,deca su mi napredna i ono što sam od toga momenta za sebe i njih stvorila krvlju bih branila. Zato ,nemojte mi reći da je nemoguće. Teško jeste ,mi smo ljudi i vezujemo se za druge. Ponekad vremenom jednostavno shvatimo da smo se vezali nezdravo i da stradamo. Stradanje nije mesto gde želimo da budemo niti nam je sudbina namenila da stradamo. U onom momentu kada polako shvatamo da stradamo vreme je za odlučivanje. Da li ostajemo da stradamo ili krećemo dalje? To dalje sa početka boli vraški. Vrište ćelije u telu od bola ali kasnije pronalazimo mir, zdravlje ,novu ljubav ili zdravu samoću , zdrav identitet i otkrivamo trud, rad, snagu, kreativnost za koju smo sposobni , a i ne znamo da jesmo. Dok se nalazimo u toksičnoj vezi ili braku naše samopouzdanje se konstantno urušava i naravno da se plašimo da načinimo korak dalje, plašimo se da nećemo opstati ili uspeti sami i ponašamo se kao da van tog odnosa vreba neka zver koja će nas proždrati. Taj loš odnos postao je naše pogrešno sigurno mesto i mi smo pogrešno normalizovali takav život kao jedinu sredinu u kojoj je zapravo moguće opstati. Gledajući sve toksične odnose sa vremenske distance, nema klijenta koji mi nije rekao : ” Uopšte mi nije jasno kako sam mogao da ostajem u tome ,sada nisam više jasan sebi kako sam uopšte mogao-mogla da ne vidim koliko je za mene to bilo loše”. “Ne shvatam zašto sam se plašio-plašila da takav život napustim i zašto nisam u sebe tada verovao-verovala”. Naravno da je podrška terapeuta u to vreme jako značajna ,uostalom sama sam je imala i psihoterapija je u to vreme bila moj spasioc naravno uz prijatelje. Na moju sreću sada sam u stanju da tu istu podršku dajem drugima u sličnom problemu. Dakle ,prvi korak samoljubavi i brige o sebi je izlazak iz toksičnog odnosa.

2. Završite svaki dan govoreći sebi nešto stvarno pozitivno. Koliko ste se dobro snašli u nekoj teškoj situaciji, kako lepo danas izgledate,kako ste danas nekome bili recimo dobar prijatelj, dobar komšija, kako ste obavili dobar poslovni zadatak , kako ste spremili neko lepo jelo za veoma malo novca, kako ste naučili par reči stranog jezika ili bilo šta u čemu ste se pokazali dobri. Sve što će vas nasmejati.

3. Pokušajte da jedete zdravu hranu što je više moguće ,da unosite dovoljno tečnosti ,zdravog čaja, voća, povrća, kakaoa i drugih namirnica koje pozitivno utiču na zdravlje i raspoloženje. Što manje teške i masne hrane jedete osećaćete se živahniji i manje tromi.Vežbajte ali vežbanje nije za svakoga. Tačnije jeste ali je mnogim ljudima teško da se bave nekim težim i zahtevnim fizičkim aktivnostima .Ukoliko vam je to teško, šetnja bar 2 do 3 kilometra dnevno ili bar tri puta nedeljno ima sjajan uticaj na zdravlje i raspoloženje. Ja je recimo praktikujem uveče i to uz mobilni telefon, slušalice i edukativne psihoterapijske sadržaje koje slušam. Neko može slušati edukativne sadržaje o onome što ga interesuje npr. automobilima, može učiti strani jezik u toku šetnje uz pomoć you tube materijala . Možete slušati muziku. Ne zaboravimo da ritam muzike utiče na volju ,budi je i time postajemo više motivisani za druge aktivnosti i bolje raspoloženi. Muzika i ritam obzirom da bude volju jesu odlično sredstvo protiv depresivnih raspoloženja i odličan način za borbu protiv tromosti .

4.Okružite se ljudima koji vas vole ,poštuju i ukazuju vam pažnju. Zamolite ih ponekad da vas podsete ko ste i šta je to što kod vas smatraju kvalitetima.To nije sramota pitati. Imam koleginice koje često pitam i sama da mi kažu šta smatraju kod mene dobrim i kako im se čini moja životna situacija.Takođe ja isto činim za njih. Tako gradimo odnose podrške,odnose isceljenja i odnose u kojima se osećamo dobro. Svakome od nas nekad se životna situacija učini nedovoljno dobra, svako ponekad počne da sumnja u sebe. Kada vas drugi podseti na sve ono što imate, na sve ono u čemu ste dobri i na čemu trebate da se osećate zahvalno, kao da vas probudi iz te loše faze.

5.Potrošite taj deo novca na sebe . Majke često danas misle da nisu dovoljno dobre majke .Takve izjave često čujem na psihoterapijskom kauču čak iako mi je potpuno jasno da su to dovoljno dobre majke. U redu je ukoliko ste kupili sebi tu malu crvenu haljinu, maskaru i pojeli celu čokoladu sami ,a niste dali detetu tu čokoladu.Verujem da ste svoje dete već obezbedili, nahranili i obukli ali sasvim je u redu da ste i sebi kupili haljinu ili otišli na frizuru , a dete je tada dobilo jedno parče garderobe manje u gomili garderobe koju već ima. Niste tada loša majka nego ste majka koja misli na dete ali i na sebe. Ne dajte da vas unutrašnji kritizer u vama tada kritikuje i ućutkajte ga. A.M je npr. mislila da svaki put kada kupi gotovo jelo ,a ne pripremi ručak sama zbog umora da radi nešto strašno , neki zločin protiv porodice. M.K je smatrala da je užasno da ostavi decu povremeno majci na čuvanje da bi popila kafu sa prijateljicama iako je žudela da izgradi kakav, takav socijalni život. Ipak naučile su da sebi daju dozvolu da učine nešto za sebe i da ućutkaju kritizera u sebi.

Deca nisu propala niti gladovala kada sam sebi kupila tu lepu haljinu :-).

6. Dobro je naučiti da kažemo NE drugima i sebi. NE je potpuna rečenica. NE,ja ne želim da izađem sa tobom jer me tretiraš jako loše . NE, nemoj me zvati na sastanak samo onda kada je tebi dosadno. NE,nemoj me tretirati kao second hand robu i idi pravi dramu i tragediju od ljubavnog života nekom drugom. NE ja ne želim danas da pospremam nered po kući izigravajući robinju Isauru ali želim da ceo dan ne radim ništa i da gledam film. Zbog toga što povremeno ne želim da radim kućne poslove (zovem ih poslovi robinje Isaure) nisam loša domaćica. Zapravo jako lepo kuvam, onaj kome ja kuvam je srećnik i lepo uredjujem enterijer ali ne želim da to radim baš svakoga dana jer su ti ženski poslovi istovremeno i naporni. Moja koleginica V.J pravi najlepše pite na svetu ,samostalno mesi hleb i sve radi po receptima njene bake ali je naučila vremenom da svaki treći dan ne radi jednostavno ništa. Izoluje se, pije kafu, limunadu, nešto čita i ćuti .Ne želi tada da razgovara čak ni sa mnom i to je u redu. Uživa u tišini jer inače radi posao u kome je prisutno mnogo buke .Zbog toga neguje sebe na takav način, a i dalje mesi najlepše pite i kuva po receptu bake ali ukoliko to ne radi svakoga dana ona ne čini “zločin protiv porodice” kako je ranije mislila.

Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban.
Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban.

7.Oprosti sebi. Znate onu stvar koju ste napravili jednom (ili možda nekoliko puta) zbog koje ste se osećali loše, neugodno, stideli se? K.J npr. je u stanju pijanstva , pod dejstvom alkohola ,pogođena emocijama i u stanju ranjivosti bivšem dečku nakon raskida zvonila na vrata u sred noći moleći ga za oproštaj. On je otvorio i nazvao je ludom, a pri tome je unutra bila neka druga devojka. Jednostavno ona je samo loše i teško odreagovala na taj raskid. U redu je da odreagujemo loše na raskid veze. Dugo ju je mučio stid zbog toga i dugo joj je trebalo da oprosti sebi taj postupak. Ipak oprostila je sebi to vremenom i naučila da bolje reaguje na raskide jer je to očigledno veština na kojoj je trebalo da se radi. Mi smo ipak samo ljudi i činimo greške ponekada. Vreme je da to pustite. Ne možete promeniti stvari koje ste radili u prošlosti, ali možete kontrolisati svoju budućnost. Na to gledajte kao na iskustvo učenja i verujte u svoju sposobnost promene.

8.Nadjite svoj smisao i svoje strasti. Slikanje, pisanje, hobi, vožnja motora, kartinga ,šivenje, učenje jezika, bavljenje naukom, uzgoj voća i povrća u bašti…. Bilo šta u čemu ste dobri i budite tome posvećeni. Samopouzdanje raste onda kada se bavimo onim u čemu smo dobri. Ja upravo to radim. Bavim se svojom strašću. Psihoterapija je moja ogromna strast bilo to pisanje bloga, rad sa klijentima, tv i radio gostovanja na temu psihoterapije, učenje novih terapijskih tehnika….

Zašto psihoterapeuti postoje,ako ne da žive sa ogromnom strašću za psihoterapijom.

9.Samoljubav i briga o sebi nije laka. To je zapravo napor koji činimo za sebe svakoga dana. Mnoge od tih aktivnosti zahtevaju vreme i napor , dozvole koje dajemo samome sebi kao što su: dozvole za odmor, oproštaj ,dozvole da se ne žrtvujemo toliko mnogo samo za druge nego i za sebe. Ipak ona je jedini način da budemo u boljem kontaktu sa sobom i da budemo sebi dovoljno dobar roditelj. Bez svakoga zapravo možemo opstati ali bez sebe mi ne možemo. Ukoliko nismo u dobrom stanju manje smo sposobni da se borimo za sebe ,a da ne zaboravimo veliku istinu da UGLAVNOM NEĆE NIKO DOĆI DA NAS SPAŠAVA NEGO ČUVATI, NEGOVATI I SPAŠAVATI MORAMO NAJPRE SEBE SAMI.

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem
psihoterapijsko savetovaliste Sinđić.
Tel: 061 258 8274

Leave a comment