UGAĐANJE NARCISU

Radila sam sa mnogim ljudima koji su prošli brak ili vezu sa osobom koja pati od narcisoidnog ili psihopatskog poremećaja ličnosti. Uvek je u tim pričama provejavao jedan dominantan momenat : -što narcis postaje zahtevniji , žrtva se sve više trudi da mu ugodi misleći da će time poboljšati situaciju. Misleći da će većim trudom umilostiviti narcisoidnog partnera ili partnerku. Misleći da će većim trudom zadobiti ljubav. Međutim ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno, iscrpljeno i često će vas pratiti osećaj krivice.

Ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno , iscrpljeno i često će vas pratiti osećaj krivice.

Kada govorimo o narcisoidnoj ličnosti, važno je da znamo da se iza gordog ponašanje ovakve ličnosti krije unutrašnji osećaj “nedostatka potpunosti sebe “. Zbog toga narcisoidna ličnost ima potrebu za drugima ili čak zavisnost od drugih ljudi jer pomoću drugih i u odnosima sa drugima dobija potvrdu svog dubinski oslabljenog samopoštovanja i jača u osnovi veoma slab doživljaj samoga sebe. To je razlog zašto narcisoidna osoba uvek ima nekoga ko mu predstavlja i partnera i žrtvu istovremeno. Zapravo narcisoidna osoba ima svog “kozavisnika “. U takvom odnosu, partner ili žrtva se često koristi kao predmet kako bi narcisoidna ličnost osigurala zadovoljenje sopstvenih potreba. Emocionalnih , psiholoških ,socijalnih, seksualnih. Čovek je biće potreba pa je i narcisoidno biće isto to.

Međutim, narcisoidna osoba je poput parazita. Koliko god dajete, koliko god se trudite da ispunite nečije narcisoidne potrebe, takvu glad je nemoguće zadovoljiti, takvu prazninu je nemoguće popuniti . Osim toga retko ćete dobiti bar pohvalu za svoj trud, a često ćete dobijati kritiku, pokudu, osudu .O vašim potrebama neće brinuti niko i tako ćete postati veoma iscrpljeni . Lagano postajete jedno isfrustrirano biće, ljuštura onoga što ste nekada bili jer i vi ste biće potreba ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških ,socijalnih i seksualnih). Frustracija nije ništa drugo nego nemogućnost jednog bića da ispuni neke važne potrebe i ako ta nemogućnost dugo traje postajemo isfrustrirani. Ukoliko ste u vezi sa narcisoidnom osobom, a osećate se iscrpljeno i ogorčeno, verovatno već dugo vaše potrebe nisu zadovoljene ,a umesto toga trudite se da uslišite narcisove zahteve, molbe i potrebe.

Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija .

Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija iako možda niste pristali da imate ni tu ulogu ni funkciju . Izraz “narcističko zadovoljenje , potiče iz psihoanalitičke teorije koja govori o bitnim potrebama malih beba i male dece. Mnoge potrebe odojčeta , bebe i malog deteta je neophodno zadovoljiti u odnosu roditelj-dete kako bi se očuvala emocionalna i mentalna ravnoteža novorođenčeta ili malog deteta. Nezadovoljenje mnogih potreba deteta ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških i socijalnih ), može dovesti do isfrustriranosti , nezadovoljstva, depresivnosti i u kasnijem životu , pokušaja ovako osujećenog deteta da mnoge od svojih potreba pokuša da zadovolji kroz razne oblike zavisnosti (narkomanija, alkoholizam ,kocka ) ili na druge neprimerene načine funkcionisanja u odnosu sa drugim ljudskim bićima. Tako je i kod narcisoidnih osoba. Uprkos fasadi koja odiše samopouzdanjem i hvalisanjem, narcisoidna ličnost iznutra jeste poput malog deteta. Žudi za pohvalom , pažnjom, divljenjem i plaši se da je nepoželjna. Drugi ljudi, a posebno partneri im služe kao konstantan izvor opskrbljivanja njihovih narcističkih potreba. Potreba za : pažnjom, pohvalom, divljenjem, intimom … Zbog toga se narcisoidna osoba sa početka razmeće šarmiranjem , zavođenjem, manipulacijom …Manipuliše vašim utiscima o sebi ne bi li vas zadobila kao trajan izvor opskrbe svojih potreba. Ukoliko od vas dobije pažnju i divljenje, njihov slabi doživljaj sopstvenog ja se pojačava i samopoštovanje raste. Zbog toga je narcis veoma detinjasto, zavistan od toga da bude prepoznat od strane drugih. Međutim ukolko odbijate udovoljavati takvim težnjama ili to ne postižete, odnosi sa narcisoidnom osobom često se pretvaraju u toksične sadomazohističke odnose sa raznim formama zlostavljanja.Narcisoidne ličnosti tada pribegavaju agresiji i narcističkom zlostavljanju. O tome možete više čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/. Još je Sigmund Freud identifikovao dva osnovna puta zadovoljenja narcisoidnih potreba. Uljudnost kao i agresivnost. To znači da ćete biti izloženi velikoj ljubaznosti,šarmu i uljudnosti u nekim momentima .U onim kada se narcis oseća nedovoljno opskrbljen, bićete izloženi agresivnosti . To postaje obrazac življenja narcisove žrtve.

Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive.

Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive. Neki moji narcisoidni klijenti takođe su patili su od dubokog osećaja nedostatka smisla i osećaja praznine. Duboko u unutrašnjosti bića, nije bilo dovoljno zdravih psiholoških mehanizama za održavanje stabilnog osećaja identiteta i za održavanje pozitivne slike o sebi. Zbog toga su ovakvu poporu tražili spolja, od drugih ljudi,a posebno od svojih partnera. Osujećenost u ranom detinjstvu, unutrašnja praznina i potrebe narcisa su veoma veliki i bolni. Ukoliko se ta praznina i potrebe ne ispune, narcis ima osećaj kako može da se mentalno raspadne i dezintegriše. Zbog toga ta njihova potreba za zadovoljenjem potreba nema kraja, a stradaju njihove žrtve koje su najčešće njihovi emotivni partneri . Narcisoidna ličnost je poput parazita ili poput vampira . Iznutra gotovo mrtav, a spreman da isuši i istroši život iz onih oko sebe. Njegovu glad i potrebe nije moguće zadovoljiti i zbog toga se njihova žrtva oseća konstantno iscrpljeno . Ukoliko se nastavi žrtvovati za njih, narcisov partner počinje da se oseća isto tako prazno i mrtvo. A.M – Klijentkinja koja je bila u braku sa narcisom opisala je kako je pored svog narcisoidnog supruga, počela da oseća kako je zapravo njenom suprugu bilo tokom odrastanja pored isto tako narcisoidnog, zahtevnog , hladnog, nedostupnog i invazivnog roditelja. Kakve posledice može imati život pored narcisoidnog roditelja , možete prošitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/. A.M , imala je osećaj da pokušava u tom braku da napuni jedno bure bez dna sve dok se i sama nije osetila potpuno potrošeno sa duboko narušenim samopoštovanjem kada je iz ovog braka konačno i izašla. Zbog toga je neobično važno da pokušate prepoznati ukoliko ste žrtva narcisoidnih potreba vašeg partnera ili partnerke te da se ohrabrite da iz takvog odnosa izađete, a zatim da naučite da prepoznajete sopstvene potrebe- potrebe svoga bića . Za vaše biće neophodno je da ispuni i mnoge svoje potrebe,a ne da bude usmereno isključivo na potrebe drugih ljudi,a posebno ne na potrebe osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti . Ukoliko vam u tome treba pomoć , javite mi se.

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment

NARCISTIČKI CIKLUS ZLOSTAVLJANJA

Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja , gordosti i jedinstvenosti uz nedostatak empatije prema drugima .

Narcisoidni poremećaj ličnosti o kome se danas puno govori, karakteriše određen skup doživljavanja sebe i sveta , odlike ponašanja (u celosti ili u elementima) prisutni kod jedne ličnosti. Opisaću neke od njih. Narcisoidna ličnost ima osećaj sopstvene ogromne važnosti i u skladu sa tim doživljaj drugih kao manje važnih . Na mom psihoterapijskom kauču od narcisoidnih osoba sam čula različite odgovore na pitanja: “Šta ti znače drugi ljudi u životu? ” ili ” Šta ti predstavlja osoba sa kojom se zabavljaš ?” Odgovori su se kretali u pravcu : to su samo predmeti, stvari, bića sa kojima sam primoran da delim vazduh ili odgovore : partner/ partnerka mi predstavlja zabavu , sredstvo koje mi služi da ne budem sam-sama jer ja ne volim usamljenost. Nadam se da vam ovim primerima osvetljavam materijalistički i interesni doživljaj drugih ljudi u narcističkom umu. Dakle , ukoliko ste u vezi sa narcisom , vi ste manje -više neka stvar i imate uglavnom upotrebnu vrednost. Zastrašujuće , zar ne? U tim odgovorima jasno je da ovako strukturisana ličnost ima manjak ili odsustvo empatije (sposobnost suosećavanja sa osećanjima drugih ljudi ), što im je jednako sa psihopatskom strukturom ličnosti . Ljudi bez empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude. Osim toga , druge ljude su skloni iskorišćavati bez osećaja stida ili krivice. Veoma vode računa o pojavi u javnosti . Držanje, pojava , garderoba , automobil kao statusni simbol -sve je to kod narcisoidne osobe pažljivo probrano da bi se uklopilo u sliku veličine. Čak i kod izbora partnera biće im odgovarajući onaj izražene lepote ili visokog obrazovanja, visoke poslovne funkcije koji će podržati sliku grandioznosti i biti dobar “trofej” za prikazivanje. Narcisoidna osoba uglavnom veruje da zaslužuje poseban tretman, veruje da to što želi treba i da dobije, ne obazirući se puno hoće li nekoga iskoristiti i usput povrediti da do željenog dođe . U osnovi ovakvog ponašanja leži zapravo veoma loše samopoštovanje i fragilan doživljaj sebe samoga .

Ljudi sa nedovoljno empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude.

Narcisoidne osobe mogu biti i žene i muškarci . Veza sa narcisoidnom osobom uglavnom pokazuje jedan određeni ciklus narcističkog zlostavljanja sa nekoliko faza. Prva faza bila bi bombardovanje zavođenjem. Obasipaće vas pažnjom , porukama, pozivima, moguće poklonima i ponašanjem koje izgleda kao briga za vas. Osećaćete se u svakom slučaju posebnom osobom. Ovim ponašanjem narcisoidna osoba, potrudiće se da osigura kod vas osećaj povezanosti , lojalnosti i privrženosti. Može vam se desiti da vam se narcis ili narcistkinja dopadne i da kod vas ovim upornim ponašanjem izazove povećane nivoe dopamina i serotonina .To bi značilo da se zaljubljujete, da se osećate ushićeno , posebno, a narcis ili narcistkinja zapravo samo veoma vešto, osigurava moć i kontrolu nad vama. Ova faza može trajati dugo, a zatim lagano nastaje faza odbacivanja. U ovoj fazi možete biti okrivljavani za sve i svašta. Možete biti optuživani da ste zli, ludi ili neadekvatni. Možete biti izloženi verbalnom , emocionalnom i finansijskom nasilju . Narcis ili narcistkinja može usled ljutnje prekidati sa vama kontakt nenadano pa vas moliti da se vratite. U svakom slučaju, žrtve narcističke torture u ovoj fazi često počinju da misle da su nešto krive ili da sa njima nešto nije u redu. Narcis vam nalazi puno mana, zahteva da promenite ponašanje jer ga vaše ponašanje povređuje, razočarava, a vi se trudite ne biste li dobili njegovo odobravanje i potvrdu ljubavi ponovo ali njega je naprosto nemoguće zadovoljiti . Počinjete ozbiljno da sumnjate u sopstveni zdrav razum i žarko želite da se promenite “na bolje”, ne biste li ponovo dobijali onakve potvrde ljubavi i sopstvene važnosti kao u fazi bombardovanja zavođenjem. Možda ste se uhvatili u zamku verovanja da ukoliko vam je narcis/narcistkinja u prvoj fazi pokazao da može da vas voli i vrednuje – da je on/ona zapravo u stanju da voli i da vi samo trebate da se malo poboljšate da biste sve to dobili ponovo. Međutim, sve je ovo igra, sve je deo narcističkog kruga zavođenja i odbacivanja, sve je deo patologije i zdrav čovek teško može da poveruje da je ovako surov i prepreden pristup prema drugom čoveku zapravo moguć . Ipak , moguć je i to ne retko. Nemojte u to mnogo sumnjati.

Ciklus narcističkog zlostavljanja obično se sastoji od tri faze. Faza bombardovanja zavođenjem , faza odbacivanja i faza umanjivanja vaše vrednosti.

U trećoj fazi – fazi umanjivanja vaše vrednosti , narcis/narcistkinja vas može stalno porediti sa drugim ljudima, ukazivati vam na to da ste npr. nelojalni ili zli prema njemu, a da su drugi ljudi lojalni i pažljivi. Može namerno flertovati sa drugim ljudima ili vas čak prevariti što nije retko, kako bi vam na najsuroviji način pokazao/pokazala da ste lako zamenjivi. Pokušaće da vas destabilizuje i navede da potpuno sumnjate u vlastitu vrednost kao osobe. U ovoj fazi možete se osećati zbunjeno i depresivno. Možete imati problema sa spavanjem , možete se osećati kao da više ne znate šta je u stvari realnost, a možete pokušavati da iznova još uvek popravljate svoje ponašanje ne biste li udovoljili narcisu. U ovoj fazi narcis će vas često u potpunosti odbaciti i ostaviti sa osećanjem da ste vi za to krivi jer niste dovoljno dobri prema njemu ili njoj. Ostajete napušteni u toj situaciji preispitivanja sopstvene vrednosti i krivice .Taj se ciklus narcističkog zlostavljanja ovde ne završava. Čim narcisoidnoj osobi budete ponovo potrebni ona će iznova početi sa ponovnom fazom bombardovanja zavođenjem ne bi li sebi dokazala da vas kontroliše, da može da ima ono što joj pripada,(a to ste vi ) kada god poželi. Osoba koja je željna ljubavi ne prepozna da se ustvari ponavlja ciklus narcističkog zavođenja nego se ponada da se narcis/narcistkinja kaje za svoje ponašanje,veruje da ovaj ipak ume da voli, da je konačno prepoznao njenu važnost i ponovo se hvata u nasilan ciklus u koji je upletena kao muva u paukovu mrežu . Sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta vremena, a često i stručna pomoć da se oporave .Napomenula bih da je iz ovakvih veza veoma teško uopšte i izaći .

Ljudi imaju puno poteškoća da izađu iz toksičnih veza sa osobama koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti.

M.D je bila u braku sa čovekom koji je imao narcisoidni poremećaj ličnosti . Cela godina zabavljanja sa njim pre braka je bila bajkovita . Osećala je da je konačno naišla na čoveka koji je vrednuje na način na koji ona to zaslužuje . Nije bilo naznaka na osnovu kojih bi ona mogla uopšte sumnjati da je u braku može čekati jako ružan tretman niti bilo kakvih naznaa da taj čovek pati od poremećaja ličnosti. Ubrzo nakon rođenja prvog deteta, dugo je u braku doživljavala degradiranje. Ukoliko bi poručila hranu , narcis bi je ubeđivao da je užasna domaćica i da adekvatne žene kuvaju i mese za porodicu . Kada je zarađivala novac on je svoj novac od nje i sina krio , a pustio nju da ona sama snosi sve troškove života porodice (finansijsko nasilje ). Govorio bi joj često da je debela , ubeđivao je da nije dovoljno dobra majka, žena i domaćica . Ukoliko bi se protivila ili viknula govorio bi joj da je sigurno luda i da joj treba psihijatrijska pomoć jer je agresivna. Njeno se samopoštovanje vremenom srozalo toliko da je ona počela da veruje da nije dovoljno dobra, da je možda i kriva i luda. U fazama urušavanja njene vrednosti jednom ju je i prevario pa je žena prošla i kroz traumu bračnog neverstva pored sveg zlostavljanja koje je u braku doživljavala. Čini mi se da joj je tim neverstvom želeo dokazati koliko je neprivlačna , bezvredna i zamenjiva. Više o neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ . Za razliku od drugih ljudi koji počine neverstvo, ovaj čovek nije pokazivao ni trunku kajanja.U psihoterapijskom procesu uvidela je vremenom u kakvom toksičnom odnosu živi i napustila ga je. Naravno da je on i danas, godinu dana posle toga preklinje da se vrati . Što bih ja prostim rečnikom rekla , taj predator ne želi da ispusti svoju lovinu tako lako. Osim partnera i roditelji mogu biti narcistični . Više o narcisoidnim majkama možete pročitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

U ljubavnim odnosima sa narcisoidnim osobama ,sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta vremena, a često i stručna pomoć da se oporave .

Ukoliko ste i sami prošli kroz ciklus zlostavljanja od strane narcisoidne osobe važno je da slobodno izrazite koliko ste duševnog bola ,patnje i konfuzije prošli u toj toksičnoj vezi ili braku . Uz pomoć terapeuta možete ove traumatične doživljaje i osećanja ponovo razraditi , bolje razumeti , zaceliti ranu , povratiti samopoštovanje i nastaviti život dalje. Ukoliko ste prošli brak ili vezu sa narcisoidnom osobom ili ukoliko vam treba pomoć da iz nje izađete , smatram da vam mogu biti od pomoći . Mnogima sam na moje zadovoljstvo bila na usluzi u takvim traumatičnim životnim situacijama.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74
Leave a comment

UDALJENOST U BRAKU

Već duže vreme , možda i deceniju osećate veliku udaljenost sa vašim bračnim ili vanbračnim partnerom? Ni sami niste sigurni kako je do tog stanja u stvari došlo ? Možda i dalje obavljate roditeljske obaveze ili se dogovarate oko brige o deci ? Dogovarate se i oko kućnih obaveza , odlaska u nabavku , šetnje kućnog ljubimca i slično tome ? Međutim vaša se komunikacija svodi uglavnom na roditeljstvo i kuću. Emocionalna komunikacija je odavno zamrla , fizičkog kontakta više skoro da i nema . Zagrljaji i poljupci skoro da ne postoje jer kao da deluju suviše “približavajuće” i intimno da biste ih delili sa tim “strancem ili strankinjom ” sa kojim živite. Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni.

Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni.

Često sam u svojoj psihoterapijskoj praksi imala prilike da radim sa distancom u partnerskom odnosu. Ukoliko se bolna udaljenost u braku ili vezi dešava i vama, podsetiću vas da većina parova pokušava da pravda , tačnije racionalizuje ovakvo stanje veze ili braka ne bi li im to stanje postalo prihvatljivije . Obično kažu da možda i nema mesta brizi jer ionako većina parova živi tako ili kroz godine počinje sigurno da živi na taj način. Ipak ovo je netačno . Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi tako. Bolna je to dinamika. Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući , a možda spava i sa vama u krevetu noću po principu “dodir leđa o leđa”. Ledena je i bolna to dinamika. Pa ipak ,ohrabriću vas. Ukoliko ste mislili da sada morate tako živeti do kraja života ili se razvesti , uglavnom to nije istina . Tamo gde ipak postoji želja da se brak popravi , partnerska terapija je pokazala veliki uspeh u vraćanju ovakvih brakova u odnos u kome oboje ponovo uživaju . Daću vam primer iz prakse jer se možda mnogi od vas pronađu u njemu i možda nekome pomogne.

Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi ovako. Bolna je to dinamika.

J.M i S.M su petnaest godina u braku . Oboje su veoma pristojni, obrazovani , pametni i empatični . Uzeli su se iz ljubavi . Ipak , vremenom su počele svađe i neslaganja u njihovom odnosu . Oboje su počeli da izbegavaju direktnu svađu i raspravu ali su u sebi samima , jedno drugom mnogo toga zamerali . Tako su polako počeli da prestaju sa svađama . Prestajali su sa raspravama ali su prestajali i sa komunikacijom koja je sadržavala priču o osećanjima , nezadovoljsvu ili bilo čemu što bi ih moglo direktno sukobiti. Proizveli su time savršen ambijent u kome se problemi trpaju pod tepih jer se o njima ne razgovara. Jednostavno nisu umeli da razgovaraju i rešavaju probleme ukoliko se ne svađaju pa im je moto postao : ” onda bolje i ne razgovarati ” . Komunikacija je postala moguća samo u vezi dece i kuće. Kako je komunikacija zamirala, zamirale su i jutarnje kafe, nedeljni ručkovi , zajedničke šetnje . Umirali su njihovi bračni i porodični rituali koji su ih ranije čvrsto spajali . Kako su zamirali rituali , zamirali su i zagrljaji , poljupci i na kraju je zamrla intima i seksualnost . Postali su dva stranca, koji žive svako svoj život. Godinama. Svako zarobljen u svojoj samoći ali ne bilo kakvoj samoći . Bili su zarobljeni u bračnoj samoći. Tužna je i ledena to dinamika.

Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući .

Bračna terapija se sastoji od zadataka za partnere koje terapeut daje bračnom paru da svakog dana rade. To je jedini način da se promeni do sad ustaljeno ali loše funkcionisanje bračnog para. Na samom početku partnerske terapije za S.M i J.M bilo je preteško da obave i najjednostavnije terapijske zadatke koji su uključivali bilo kakvu bliskost. Na primer , bilo je nemoguće sa početka da zajedno popiju jutarnju kafu . Bilo je nemoguće da izađu u zajedničku šetnju i da obave najjednostavnije razgovore od dvadesetak minuta na dan koji su se ticali njihovog nezadovoljstva brakom. Kako je vreme u partnerskoj terapiji odmicalo lagano su prebrodili otpore . Korak po korak ,dan po dan u njihov brak se prvo vratila emocionalna komunikacija , rituali , emocionalna nega i podrška ,a zatim fizička bliskost i na kraju intima. Partnerski terapeut prepoznaje kada se u brak uselila jedna loša homeostaza u vidu distance. Svaka homeostaza nastoji da se održava pa se tako i distanca može održavati decenijama ili čak zauvek . Smatram da niko nije zaslužio da živi brak, toliko lošeg kvaliteta pa još ceo život. Brakovi su mali sistemi koji itekako jesu podložni velikim promenama , ponekad i uz pomoć trećeg lica. Ukoliko među partnerima postoji volja, ljubav i spremnost na trud uprkos svemu ,terapeut razbija ovu lošu homeostazu i pomaže paru da uspostavi sasvim novu homeostazu u kojoj se ponovo nastanjuju : emocionalna komunikacija, emocionalna nega i podrška partneru , bliskost , rituali , dodiri, poljupci i intima. Svaki ovaj segment braka se može reuspostaviti. Mogu slobodno da kažem da je posao partnerskog terapeuta da uruši loš odnos koji je do tada postojao i da pomogne paru da ponovo izgradi jedan novi i kvalitetan odnos uz sigurno terapeutovo vođstvo. Naravno da postoje i brakovi koji ipak vode u razvod ali otkriću vam tajnu koju svaki iskusan terapeut zna. To su obično brakovi gde više ne postoji ljubav sa jedne ili sa obe strane. Bez ljubavi, bez te pokretačke snage , ne postoji ni volja partnera da na bračnom odnosu rade . To su brakovi u kojima jedan supružnik ne voli više onog drugog ili se ne vole međusobno ali i dalje kohabitiraju. Takvi brakovi se teško mogu poraviti i u bračnoj terapiji . Zašto ? Zato što ljubav ipak ne možete ponovo proizvesti . Nedostaje osnovni pokretač koji partnerima daje volju da se oko braka potrude. Kada je ljubav umrla , više prodisati neće . U mnogim brakovima ipak , bračni odnos je loš ali se partneri i dalje vole. To su brakovi koji sadrže i velike snage za popravku odnosa jer sadrže i ljubav. Za dobar brak ili vezu , ljubav često nije dovoljna sama po sebi nego je potreban i rad na tom malom sistemu zvani brak. Gde ima ljubavi dakle , partnerska terapija nije ništa drugo nego rad, rad oba partnera i terapeuta na braku .(Da se razumemo, nekad je to narodski rečeno i “rudarski rad”). Distanca u braku svakako jeste alarm koji govori da je vreme za promenu, za rad na braku . Niko ne zaslužuje da živi emocionalno udaljen , a u braku . Ledena i je i bolna to dinamika. Osim toga ovakva bračna dinamika čini brak veoma otvoren i ranjiv na neverstvo u braku . Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ ili ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ukoliko vaš brak prolazi kroz krizu i potrebna vam je pomoć da je prevaziđete , slobodno mi se javite za pomoć.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment

STRAH OD VEZIVANJA

Ljubav jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem.

Ljubav u svojoj najjednostavnijoj definiciji jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem. Kada bi to povezivanje bilo tako jednostavno kao što zvuči, ne bismo imali toliko slomljenih ljudskih srca širom ove naše predivne plave planete. Svi bismo bili povezani sa nekim, bili bismo voljeni i voleli bismo nekoga bez ikakvih problema. Ljubav – povezanost je besplatna i ne bi trebalo teško doći do povezanosti. Pa ipak mnogi ne uspevaju da se povežu, mnogi pate jer su odbijeni, a u najvećoj tišini pate oni koji bi želeli da se povežu ali to uprkos silnoj želji ne uspevaju iako im ne fali ponuda za ljubav. Pa kako to onda izgleda strah od vezivanja? Neću ovde ulaziti preterano u analizu uzroka .Trebalo bi mi još pet tekstova . Objasniću to dosta plastično kroz po koji snažan primer iz prakse.

Strah od vezivanja jeste u svojoj osnovi strah od ostavljanja , strah da ćemo biti povređeni.

Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od iskrenog ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu, što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga. Često je uzrok i kombinacija ova dva uzroka. Ponekad je i nešto sasvim treće (seksualna trauma npr.). Napustio vas je neko koga ste veoma voleli ? Povredio vas je? Možda i surovo? Patili ste i jedva došli k sebi? Strah vas je da ćete ponovo proći tako ? Čuvate se ljubavi kao da je ona opasnost jer ne želite ponovo da se raspadate od bola? Moguće je da ste usled traumatičnog odnosa sa roditeljima i/ili povređujućeg ljubavnog ili seksualnog iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod. Narodne poslovice nastaju iz transgeneracijske mudrosti .

Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od dubljeg ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu , što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod , seksualnu traumu i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga .

L. je bio čovek, nadasve inteligentan, lep, šarmantan. Kvalitet za poželeti. Žene su to prepoznavale. Lepotice su ga naprosto opsedale . Mnogo je ženskih srca ostavljao slomljenim. Nije on bio zao. Nije uopšte. Žene su tumačile da je zao i pokvaren.Voleo bi ih dan-dva i onda bi nestajao kao da se ništa nije desilo . Pojavljivao bi se opet niotkuda pa bi opet sa dve ili tri žene koje su mu se dopadale uspostavljao kontakt, voleo ih pa opet nestajao i tako godinama, u krug . Pa kako sad on nije zao ? Velika je razlika između biti zao i biti izmenjen jer si povređen. L. je zapravo bio povređen. Ne bih ja to nazvala ni povređen. L. je bio zapravo “iskasapljen” u ljubavi . Plašio se ljubavi kao đavo od krsta, a istovremeno ju je želeo i to silno. Maštao bi ponekad u sesijama o nekoj važnoj ženi i nekoj velikoj ljubavi. Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost, negu i brigu, a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna. Takav je osećaj imati strah od vezivanja. Duboko frustrirajući.

Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost , negu i brigu ,a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna. Takav je osećaj imati strah od vezivanja.

Bila sam naravno njegov terapeut. Nisam baš uspela da dođem do srži odnosa sa majkom jer nije puno o tome želeo da priča. Uspela sam da vidim ipak da mu majčinska toplina, nega, briga, odanost ,prisustvo apsolutno fali. Nešto je ležalo u tom odnosu sa majkom, neka emotivna uskraćenost. Uspela sam i da uvidim koliko ga je žena koju je voleo povredila napuštajući ga. Znala sam da su ga te rane bolele duboko, krvarile skoro neprestano i znala sam da se jedva doveo u kakav takav red nakon bolnih životnih iskustava. Terapeut jednostavno sagleda stvari drugačije. Pa evo kako sam ga ja razumela: L. je želeo neki poseban tretman . Sesiju kad on hoće , odmah sad ako može , da pomerim druge ljude, da se javim u sred noći ako mu je teško i da se ne ljutim ukoliko ne bi dolazio na zakazane termine. Eto , mogla sam da pomislim da je zao ,bahat , nepristojan i prezahtevan. Pa ipak on to nije bio. Bezuslovno prihvatanje može obezbediti samo roditelj . Svaki taj hitni poziv i potreba za posebnim tretmanom bio je VRISAK ZA MAJČINSKIM PRIHVATANJEM . Vrisak za bezuslovnim prihvatanjem umesto zlobe, bahatosti , nepristojnosti ili prezahtevnosti . Samo zavisi kako ovo ponašanje razumete. Terapeut često klijentu predstavlja negujućeg roditelja koga nije imao.

Moguće je da ste usled traumatičnog ljubavnog iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod.

Na te vriske, ukoliko ste empata, teško da se možete oglušiti. Ja to kao terapeut nisam uvidela kao bahatost nego sam čula emotivno uskraćenog dečaka koji vapi za prihvatanjem i povezanošću. Tako sam odgovarala na te vriske po potrebi ,a u međuvremenu L. bi nestajao . Znate zašto je nestajao ? Jer se upravo svaki put na smrt preplašio te prihvatajuće međuljudske veze između terapeuta i klijenta koju bi svaki put dobio u našim susretima. Bio bi nakon susreta utešen, smiren, zadovoljan ali bi se naravno posle toga i uplašio pa ga ne bi bilo nedeljama. Tako ja to razumem. Mnogo puta bi i viknuo nešto poput : – Ja i dalje želim svoje sesije, iako se nisam ponašao adekvatno i prelazio sam granice. – Ja samo ne želim da budem napušten. -Ljut sam jer zašto si primila druge klijente kad se nisam pojavio na svom terminu ? Ja i dalje hoću svoje termine pojavio se ja ili ne. Vidite ovakve zahteve možemo imati samo prema roditeljima jer podrazumevamo da nam oni praštaju puno i puno čine za nas. Bilo mi je kristalno jasno kako je u meni video praštajućeg i popustljivog roditelja. Ipak to sam bila ja. Terapeut koji je odgovarao na potrebe povređenog deteta u odraslom čoveku i koji je obučen da razume klijentovo nestajanje (čak iako me u nekom kontekstu uznemirava moram da prihvatim da je to u redu i da ne reagujem burno). Čitav taj haos straha od vezivanja terapeut doživljava takođe kao neku vrstu bola ali mora da vlada situacijom i da bezgranično razume bol drugog ljudskog bića . Bol drugih , nas terapeute taokođe često boli . Dosta me je uznemiravalo što sam uviđala koliko se on sam sa sobom mučio i koliko su žene oko njega takođe izmučene. Moram ipak da okrenem sada priču da bismo uvideli način na koji ovakvo ponašanje žene koje su u pokušavale biti u vezi sa L. doživljavaju . One nisu videle povređeno dete koje vrišti za prihvatanjem onda kada L. želi da ih vidi . One nisu videle da čovek koji nakon toga nestane i ne javlja se ima strah od toga da sa njima razvije emocionalnu vezu jer ga je i žena koju je jako voleo tokom svog života napustila . Jer je i majka najverovatnije reagovala ne baš adekvatno na potrebe ovog čoveka do je bio dete. One nisu razumele da L.u sebi nosi bol . One su to videle na način da ih L. zavodi pa odbacuje i tako u krug. Bilo je tu mnogo ranjenih žena i jedan ranjeni muškarac. Kao na bojnom polju . Mnogo potrebe za ljubavlju i veoma mali ponašajni kapacitet za tako nešto. Na ovakvim slučajevima terapeut mora da radi i godinama samo sa jednim ciljem. Da pomogne čoveku da uoči prednost i bezbednost povezanosti sa drugom osobom.

Kada vam osoba kaže da ne želi da se veže , možda joj se ne dopadate. Međutim usled sopstvenog straha od vezivanja ona to ponekad nije u stanju . Nije u stanju da se veže. Verujte joj kada vam to kaže.

Drugi čovek, nazvaću ga B. je pak dogurao mnogo više u terapiji. Kod njega je postojao strah od vezivanja izazvan emotivno uskraćujućim odnosom sa majkom i kasnije veoma lošim i traumatičnim odnosom sa bivšom suprugom. B. je pak uspeo da se poveže sa jednom ženom u toku terapijskog procesa. Postao je posvećen , romantičan i monogaman u odnosu sa njom. Međutim kada je ona sa njim poželela decu i porodicu, uprkos njegovoj silnoj želji da tako i bude on bi na sam pomen toga osećao fizičke simptome. Vrtoglavicu, mučninu i strah iako ju je jako voleo. Međutim, pošto smo i nju uveli u terapiju bilo je lekovito to što je na bezbedan način mogao da joj govori da je jako voli ali da se plaši istovremeno. Ona je kroz partnersku terapiju uspevala da mu pomogne u skoro svim tim trenucima mučnine i straha. Danas su srećan par i odradili smo skoro pa”Sizifov” posao. Cilj ovog teksta bio je da ukažem ljudima da nije baš svako emocionalno nedostupno ponašanje odraz neempatičnosti osobe ili nekog zla u čoveku. Istina je da neretko, želja za povezivanjem i ogroman strah od tog istog povezivanja mogu postojati istovremeno u istom ljudskom biću. Tako susrećemo osobe čije se ponašanje spolja može sagledati kao emocionalna nedostupnost. Unutra pak, u dubini duše stoje nezaceljene rane koje oblikuju ponašanje kao takvo . A ljubav, ljubav bi trebalo da je čarobna i besplatna i deluje tako lako povezati se sa drugim ljudskim bićem.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment

NARCISOIDNOST MAJKE KAO POREMEĆAJ RODITELJSTVA

Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i roditelj.

Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i roditelj. Međutim , da li je to baš uvek tako ? Da li sve majke postaju barem relativno dobre majke ? Pojam majke je nešto za šta se vezuje: toplina , briga , požrtvovanost , odricanje , bezuslovna ljubav. U našem društvu , pojam majke je skoro pa univerzalno dobar. Nešto poput mita . Istina je , veliki broj majki je dobar ili bar dovoljno dobar .Znate , kada uzmete u obzir da žena nije samo majka nego i ljudsko biće koje je ponekad vedro i raspoloženo ,a ponekad umorno , tužno , nervozno i u borbi sa ličnim brigama onda je jasno da se savršena majka ne može biti svakoga dana . Zato je dovoljno da budete barem dovoljno dobra majka .Odbacite grižu savesti ako ste neki dan viknule na decu usled premora, ukoliko niste baš na najadekvatniji način odgovorili na baš svaku dečju potrebu jer ste bile tužne .Odbacite grižnju savesti ukoliko juče niste odveli dete u park jer niste imale snage .Setite se da veći deo vremena ipak jeste posvećene detetu i tu grižu savesti i krivicu ostavite za onda kada ste stvarno krive. Kada smo krive? Onda kada drugima činimo veliko zlo , kada nedužne povređujemo , kada činimo krivična dela pa nas sudovi za to pravično osude . Dakle niste krive ako u svakom momentu niste savršena majka. Većina nas je dovoljno dobra majka. Međutim postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole. Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao. To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja kojima se danas neću baviti). Da apsurd bude veći one se ne osećaju krivima za tako nešto . Da, dobro ste pročitali . Ne osećaju se krivima ni najmanje. Narcis nikada ili retko oseća krivicu .Tako je i narcisoidna majka ne oseća ili oseća jako retko za sve ono loše što čini svom detetu kroz odrastanje.

Postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole .Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao . To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja. )

Imala sam mnogo klijenata koji su dolazili kao već odrasli ljudi . Odrastali su sa narcisoidnim majkama .Ono što su u sebi nosili je uglavnom jedan veliki osećaj nedovoljnosti , nesposobnosti , krivice .Osećaj da nisu za ništa dovoljno dobri. Osećaj da su krivi što su uopšte rođeni. Osećaj da su jednostavno nedovoljno dobri .To svakako nije bilo istina ali za njih je to bila jedina istina jer je to bilo od malih nogu usađivano u njihovu sliku o sebi . Naravno da , kada vam majka od malena govori ili ponašanjem pokazuje da ste joj teret , da ste glupi , ludi , nesposobni i……spisak je dug , nema vam druge nego da od bogolikog roditelja (kako ih mala deca doživljavaju), prihvatate ove činjenice o sebi.Tek u adolescenciji postajete sposobni da preispitujete ova shvatanja o sebi i najčešće ljudi nakon ovakvog odrastanja nisu uvek u stanju da odgovore sebi na pitanje : –Da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu .U psihoterapijskom procesu sa njima uglavnom radim na tome da uvide svoje dobre osobine , da zavole sebe ponovo, da oni nisu loši ljudi nego je majčino roditeljstvo bilo loše . Izgrađujemo korak po korak, nikad dovoljno izgrađeno samopoštovanje i samopouzdanje.

Odrasla deca narcisoidnih majki ostaju zaglavljeni u nedoumici “da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? “Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu .

Daću samo jedan primer odrastanja sa majom narcisom. S.B je dala pristanak da objavim njenu priču. Ovo je njena priča :

Sećam se svog detinjstva jasnije od neke četvrte godine. Znam da je mama bila nervozna u većini slučajeva kada bih joj nešto tražila.Na primer kada bih je pitala kada će mi kupiti one lepe, crvene jabuke odgovorila bi mi sa :-Nikad, a možda ni tad. Znate, ja sam je volela ali sam primećivala da su joj moje potrebe napor. Da sam joj ja napor jer pretežno želi da se bavi sobom. Kada bi morala da radi sa mnom domaće zadatke, osetila sam koliko je besna što mora da mi pomaže da učim da čitam i pišem.Ukoliko bih je dozivala kada imam temperaturu ona bi mi govorila da sam folirant. Nisam se folirala nego je njoj bilo teško što mora da me neguje ili vodi po lekarima. Pred gostima, često bi me kao malu udarila preko usta ako govorim jer sam ometala njeno druženje sa tim gostima.To se dešavalo i kada ručamo sa gostima pa sam razvila, kako vi Ivana kažete, fobiju od jedenja pred drugima i strah od javnog nastupa. Hvala vam što ste mi to osvestili . Uglavnom, od malena osetila sam da nešto nije u redu, da ja treba da smanjim ili ugušim svoje potrebe za negom i brigom ali ja sam mislila da tako treba i da su mame takve. Osetila sam se krivom jer imam potrebe i jer postojim. Onda, kako sam ulazila u pubertet jako me je kontrolisala. Prisluškivala je moje razgovore sa prijateljicama ispred vrata moje sobe iako ja nisam vodila nikakav neprimeren razgovor. Mrzela je svaku moju prijateljicu, a ja sam se trudila da steknem društvo.Ukoliko bih i pozvala drugarice u kuću ona bi im govorila jako ružne reči tako da su odustajale od toga da uopšte dolaze kod mene. Niko nije smeo da dolazi osim njenih prijatelja . Dakle, izolovala me je od drugih, a ja ni tad toga nisam bila svesna. Ogovarala me je po komšiluku kao da sam poslednji ološ, a sebe je uvek u javnosti predstavljala kao predivnu mamu.Recimo u školi ili pred familijom, pred njenim i očevim prijateljima. Zbog toga, kada bih pokušala nekom od rodbine i da se požalim oni mi nisu verovali jer je mama imala tu fasadu za spoljni svet. Fasadu brižne majke. Ukoliko bi mi neko i poverovao, ne bi smeo ništa da uradi jer ipak ona je majka i to se poštuje. Redovno bi mi govorila da nisam za ništa, da sam ružna, nesposobna, teška i loša. Kada sam počela da imam momke, negde oko sedamnaeste govorila bi mi da sam kurva. Kurvom me je nazivala i kada izađem u studentskim danima pa dođem kasno .Kao što ste mi vi,Ivana pomogli da razumem, ja sam bila jedna od najboljih studenata. Čak sam i radila povremeno za vreme fakulteta, završila sam ga na vreme, zaposlila se i upisala magistraturu . Dakle, zaslužila sam podršku da izađem za vreme studija i do kasno jer sam ispunjavala sve studentske obaveze ,davala ispite na vreme. Nisam ja ološ niti prostitutka kako je ona ipak govorila .Zbog nje, dva puta sam pokušala suicid. Prvi put jer me je danima ignorisala,a ako bih je nešto pitala vređala bi me konstantno na najgori način.Ustvari ona je tad imala probleme u braku sa tatom i smetalo joj je opet moje prisustvo, moje bilo koje pitanje jer je ona imala svoje potrebe i probleme koji su se vrednovali,a moje potrebe su morale da budu ućutkane. Nije ona reagovala ni kad sam popila tu šaku tableta za smirenje, ne bih li ubila tu bol u sebi. Bol je mogla da umre samo ukoliko nestanem i ja.Tako sam ja to osećala .Vi ,Ivana kažete da sam podsvesno želela i da joj udovoljim. Da nestanem da joj ne bih smetala . Da joj udovoljim-da nestanem, da ne bih imala potrebe kao što mi je ona ponašenjem i zapovedila -da moje potrebe nisu važne i da ne treba da postojim. Tad kada sam popila te tablete nju je bilo strah da prijavi to nekome. Sećam se kroz maglu toga jer sam bila opijena. Sad razumem da ako bi to prijavila onda bih ja nekome ispričala zašto sam to uradila i ona bi bila u problemu . Njene potrebe i ugled su tada bili važniji od mog života. Zatvorila je vrata sobe, donosila mi vodu povremeno pa ako preživim,preživela sam. Danas, na vašem psihoterapijskom kauču , razumem da je dobro što sam preživela i da ja vredim . Moj život vredi.Ja sam ipak vredna i dobra osoba. Ona je danas stara .Ima 70 godina. Ništa se nije promenilo. Još uvek je sebična, egoicentrična, nema empatije i brine samo o sebi. Čak što je starija sve je više ljuta, više vređa i misli samo o tome kako da što duže živi. Nikad, za mojih 43 godine nije pokazala trunku kajanja niti uvida u svoje ponašanje.Razumem, nisam ni ja sjajna ali nisam ni najgora osoba na svetu. Ne pomaže mi oko moje dece . Ni prema njima ne pokazuje saosećanje nego ih kritikuje i grdi.Ja od nje više ništa ni ne očekujem. Naučili ste me Ivana, da ne treba da očekujem od nje baš ništa jer skoro ništa od ljudskosti nije u stanju ni da daje. Od kada ne očekujem, osećam se lakše.

Narcisoidne majke se sa starošću ne menjaju , najčešće zbog toga što ne smatraju da imaju bilo kakav problem u svom roditeljstvu. .Postaju sa godinama još gore prema svojoj deci jer u umu narcisa , drugi su loši , a on je dobar i tačka. Drugačija postavka u umu narcisa ne postoji.

Iz priče ove divne žene videli smo nekoliko bitnih stavki u ponašanju narcisoidne majke :

-Ne prepoznaju dovoljno dobro dečije potrebe za : bliskošću, negom, pažnjom, podrškom. Kada i prepoznaju da dete nešto treba to doživljavaju kao obavezu koja preti njihovim potrebama. Zbog toga su im sopstvena deca često teret , a majka narcis često nervozna i ljuta na dete jer nije spremna da odgovara na dečje potrebe . Potrebe narcisa su uvek važnije od tuđih potreba pa i od potreba deteta.

-Kritikuju svoju decu jer u njihovim očima niko nije dovoljno dobar osim njih samih .To važi za sve osobe u spoljnom svetu pa tako i za rođeno dete.

-Nemaju dovoljno empatije niti saosećanja za nikoga pa tako ni za svoju decu.

-Kontrolišu ponašanje svoje dece jer su deca za narcisoidnu mamu poput nekih objekata koji su ,ništa drugo nego produžetak njih samih . Narcisoidna majka na primer sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu -da postane majka . Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.

-U spoljnom svetu , pred familijom , rodbinom i prijateljima , majka narcis brižno održava fasadu idealnog roditelja . Taman posla da majka narcis dozvoli da neko pomisli da je ona loš roditelj. Zapravo ni ona sama to najčešće ne misli za sebe , nego veruje da dete nije dovoljno dobro .

-Majka narcis ne prihvata krivicu niti se ikad izvinjava svojoj deci za bol koju im je nanela. Ona zapravo i ne smatra da je bilo kome nanela bol.

-U umu majke narcisa , ona je sjajna ,a deca ne valjaju . Tako da ih ona po sopstvenom viđenju , vređa i kritikuje sa razlogom.

Ukoliko ste i vi odraslo dete narcisoidne majke , znajte da vi niste bili loše dete nego je ona bila jako loš roditelj. Nisu sve majke dobre , to je velika zabluda. Volela bih da se o ovome više priča ali kao da ljudi ne smeju da dotaknu taj pojam majke u negativnom kontekstu . Zbog toga ja ću o tome pričati kada god imam vremena .U vezi sa ovim problemom možete mi se uvek obratiti za pomoć. Volite i cenite sebe i pored svega što ste preživeli sa svojim majkama narcisima.

Više o ljubavnim vezama sa narcisom možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/19/u-vezi-sa-narcisom/

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74

Leave a comment

CILJEVI TERAPIJE NEVERSTVA

U partnerskoj terapiji ukoliko je došlo do neverstva u braku , svaki partner ima svoje zadatke u prevazilaženju krize koja je u braku nastala nakon preljube.

U partnerskoj terapiji neverstva , cilj terapije jeste uglavnom oporavak vaše veze. U velikom broju slučajeva je to sasvim moguće .Svaki partner ima zadatke koje je dobro da obavi kako bi se veza reuspostavila. Takođe ,partneri imaju i zajedničke zadatke ali njima sam se bavila u prethodnim tekstovima . Više o tome kako izgledaju zajednički zadaci partnera u terapiji bračnog neverstva možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. Zadaci partnera koji je prevaren su različiti od terapijskih zadataka partnera koji je preljubu počinio . Zbog toga što se oni osećaju sasvim različito kada do preljube u braku dođe . Prevareni partner ima sledeće zadatke : 1.Da jasno izrazi svoja osećanja poput osećaj poniženosti , besa, ljutnje , ozlojeđenosti , straha da će biti prevaren i u budućnosti . U bračnoj terapiji neverstva ova osećanja izražava tako da ga i terapeut i bračni partner dobro čuju i razumeju. 2. Zadatak da zatraži da čuje detalje neverstva ukoliko ga zanimaju (šta se dešavalo , kako je izgledala ta izvanbračna veza i sve što ga interesuje u vezi sa neverstvom ). Biće upućen u to da slušanje takvih detalja može za njega predstavljati i problem jer se takvi detalji kasnije ,živopisno motaju u mislima i mogu dovesti i do retraumatizacije. Ipak,većina prevarenih ljudi želi da sazna sve detalje izvanbračne veze . 3. Zadatak da traži pomoć i utehu od partnera kada god se oseća loše , obzirom da se nakon neverstva kod prevarenog partnera smenjuju periodi kada normalno funkcioniše i kada mu je izuzetno teško (neizdrživo kako to moji klijenti opisuju). 4.Zadata da targetira i definiše ona područja braka koja bi želeo da se poprave .(Npr. prevarene žene često se žale da je u braku već dugo suprug distanciran , da nemaju dovoljno brige i pažnje . Prevareni muževi pak često traže da se supruga vrati u ulogu osobe koja brine o deci jer se ponekada distancirala od svoje roditeljske uloge dok je afera trajala.) 5. Zadatak da uz pomoć polako prevazilazi povređenost i da se uključi u proces oporavka braka ili veze. 6.Zadatak da prihvati gubitak onakve veze tj.braka kakav je nekada bio .(Nepovređen , nevin odnos , nenarušen). Brak je sada drugačiji , nosi na sebi ožiljak neverstva ali brak se može prihvatiti i kao takav. 7.Zadatak da obnovi poverenje u partnera te da polako prestane sa špijunskim i detektivskim ponašanjem prema partneru koje se nakon neverstva pojavljuje usled nepoverenja . Iskusan terapeut neko vreme ovo ponašanje omogućava i podstiče ali samo na određeno vreme (dostupnost e-mailova ,šifri na partnerovom telefonu i slično). Zaceljivanje zahteva vreme . Proces zaceljivanja braka nakon preljube ne predstavlja ravnu liniju nego proces sa povremenim periodima mira i periodima kriza. Više o tome kako se oseća prevareni partner možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.

U terapiji neverstva, prevareni partner ima sasvim različite individualne zadatke od partnera koji je varao , zbog toga što se partneri osećaju veoma različito ali zapravo oba partnera iskuse krizu i stres u momentu kada do preljube u braku dođe. Ni jedan od njih ne biva pošteđen i niti jedan od njih se ne oseća zadovoljno.

Terapijski zadaci u terapiji neverstva za partnera koji je počinio preljubu odnose se na sledeće tačke : 1. Potpuni završetak afere. Ne završetak po principu- na pola puta . Ukoliko je neophodno, neveran partner ima i zadatak da preboli neka osećanja koja su ostala prema osobi sa kojom je bio/bila u vezi . 2. Zadatak da čvrsto prihvati odgovornost za to da je ulazak u aferu bio svestan izbor . 3. Zadatak da pokaže empatiju za prevarenog partnera . Često je ljudima veoma teško da gledaju koliko je prevareni partner povređen . Nisu to očekivali .Da bol bude enormno velika. Zadatak im je i da pokažu kajanje zbog toga što su povredili svog bračnog druga. Najčešće se iskreno kajanje pojavljuje sasvim spontano .Znate niko i ne sumnja kako će se njgov bračni drug osećati kada sazna za aferu .To se i ne planira. Ipak ljudi mi najčešće kažu : -Da sam znao da ću je toliko povrediti ,vratio bih vreme unazad i nikad mi to ne bi palo na pamet da uradim. Ja nisam razumeo da čovek uopšte može biti ovoliko strašno emotivno povređen preljubom. Valjda sam očekivao da to izgleda manje strašno ali niko i ne zna šta da očekuje dok mu se ne desi. 4.Ukoliko prevareni partner zatraži , partner koji je varao deli sve detalje afere potpuno iskreno i transparentno. Iskusan terapeut će ga u tome voditi na način da se detalji iznesu bezbedno u smislu da ne dovedu do još veće krize. 5. Zadatak da pokaže veliko strpljenje i brigu za oporavak prevarenog bračnog druga jer taj oporavak nosi uspone i padove , periode kriznih osećanja , plača i čak fizičkih tegoba .Zadatak da uradi sve što je potrebno da pomogne prevarenom bračnom drugu da ovo prevaziđe. 6. Zadatak da izrazi bilo kakve interpersonalne razloge zbog kojih je ušao u aferu (žene često navode razloge da su se pre afere osećale usamljeno , nevoljeno i degradirano , a suprug na primer uopšte nije primetio da se žena u braku osećala nesrećno ). 7. Zadatak da i sam oceni koja su to područja braka koje bi trebalo popraviti (npr . intimnost, komunikaciju , zajedničko vreme). 8.Zadatak da oprosti sebi za načinjenu aferu. (Najčešće ljudi pokazuju problem da oproste sebi za bol koji su naneli prevarenom i nose se sa velikom grižom savesti zbog toga).

Bračna terapija neverstva jeste izrazito kompleksan proces . Zahteva ogromno angažovanje oba bračna partnera ali i terapeutovo sigurno i iskusno vođstvo .

Bračna terapija neverstva je kao što vidimo veoma kompleksan proces. Zahteva veliki angažman oba bračna partnera ali i terapeutovo iskusno i sigurno vođstvo .Često me ljudi zovu zbog bračne krize koja traje već niz godina ,a izazvana je neverstvom koje se desilo davno . Pre npr. tri godine. To je jasan pokazatelj koliko je teško prevazići krizu neverstva ukoliko se ono kao pojava u braku detaljno ne obradi . Par često ostaje zajedno nakon preljube ali taj život liči na ” život u uzavrelom kotlu “, kako to klijenti sami opisuju . Tek kada uđu u proces terapije neverstva prevazilaze krizu koja traje godinama unazad , od kada se neverstvo desilo . Zbog toga je najefikasnije da se par obrati terapeutu odmah , čim preljuba u braku nastane ili nedelju – dve nakon toga .

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274

Leave a comment

RANJENI DON ŽUAN I NEVERSTVO

Don Huan , lik razvratnog ženskaroša opisan je u Španskoj književnosti.

Fra Gabrijel Teljes , opisao je u svojim književnim delima lik ženskarosa pod imenom Don Huan (Don Žuan ) . Tirsov Don Huan, pored toga što je zavodnik, je i prevarant i rugalica. Najviše uživa u : zavođenju žena , činjenju preljube , osvajanju , a i ostavljanju žena. Zašto bih ja kao psihoterapeut uopšte razmišljala o ovoj temi ? Imam itekako razloga . Ponašanje slično Don Huanovom pojavljuje se i kod nekih ljudi . Postoji u psihoterapijskoj teoriji i literaturi pod nazivima : ” Sindrom Don Žuana ” , ” žensaroš ” ili “hiperseksualno ponašanje ” . Dok su me u Institutu za mentalno zdravlje na edukaciji iz psihoterapije učili ovom sindromu , mislila sam da to verovatno u svojoj psihoterapijskoj praksi neću ni sresti jer mora da je to nešto veoma retko . Onda se polako u praksi pojavio jedan , drugi , treći pa više nisam ni brojala . Mislim da sam ih susrela oko desetak. Dvojica njih , dali su svoju saglasnost da ih uvrstim u svoje tekstove ne bih li pomogla drugim ljudima da razumeju ovo ponašanje. Jedan od njih je čak rekao da želi da pomogne svim onim ženama koje su u očajnom stanju jer su nebrojeno puta bile prevarene od strane muškarca koga vole.

Osoba koja pati od sindroma Don Žuana zapravo ima dubok osećaj sopstvene nepoželjnosti , visoko izraženu potrebu za divljenjem žena kako bi stekao osećaj da vredi i da je ipak poželjan.

Susret sa S.V bio je pre nekoliko godina moj prvi susret sa ” Don Žuanom ” . Onim ponašanjem za koje sam duboko verovala da ga nikad neću susresti. Bio je nesrećan . Duboko nesrećan muškarac , izrazito lepog izgleda. Neprikosnoveno je vodio računa o svom telu , prekrivenom brojnim tetovažama na lepo izvajanim bicepsima o kojima je svakodnevno vodio računa u teretani . Njegova tuga dolazila je samo naizgled od neodlučnosti jer je bio uvek istovremeno u nekoliko veza sa ženama i nije znao koju da ostavi niti kako to da uradi . Ne pričam ovde o paralelnoj vezi sa dve žene nego istovremenim vezama sa po četiri do pet žena . Bio je svestan da je neveran .Više o neverstvu i preljubi možete čitati ovde : :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. Sve te veze za njega su bile važne , a znao je da ne čini ispravan izbor za sebe i gubio je previše energije na održavanje svih tih veza. Kada smo u psihoterapijskom procesu zagrebali dublje u njegovu prošlost i napravili kontakt sa njegovim utrašnjim detetom , imali smo oboje mnogo toga dirljivog da saznamo.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji bračnog neverstva.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom. Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji neverstva. Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. S.V imao je veoma ranjeno unutrašnje dete. Majka ga je napustila veoma rano , kada je mali S.V imao tek 6 godina. Udala se za drugog čoveka i zaboravila na S.V-ovo postojanje . Zbog toga se on osećao duboko nepoželjno, nevrednovano, uskraćeno i napušteno . Otac kome je ona poverila malog S.V bio je isuviše zauzet novim partnerkama i pokušajima da se oženi ,a bio je i koainski zavisnik . Ponekad bi ga mali S.V zaticao i u stanjima teških pijanstava po kanalima na putu do prodavnice . Mali S.V osećao se da ga otac i ne primećuje. Osećao se nevidljivo . One velike tetovaže na besprekornim bicepsima davale su mu osećaj da je ipak primećen , da ga ljudi vide za razliku od oca . Tek u psihoterapiji je zapravo i razumeo koji je najpodsvesniji motiv tih njegovih tetovaža . Toliko suza na licu jednog muškarca dugo nisam videla . Sve te silne paralelne veze štitile su ga od dubokog osećaja nepoželjnosti , neprimećenosti , nevrednovanosti i napuštenosti . Bile su jedna velika garancija da neće više nikad biti sam kao onomad kada ga je majka ostavila zbog nekog , njemu nepoznatog muškarca. Što je bilo više veza , manja je bila šansa da će S.V ostati ponovo sam , kao kada je imao samo šest godina . Čak iako bi ga jedna od tih žena ostavila , ostajalo bi ih još nekoliko kao osiguranje od samoće. Sa pogledom na jedan toliko težak detinji život , nisam nalazila ni malo prava da okarakterišem njegovo današnje ponašanje kao loše. Savršeno se uklapalo u vid jednog mehanizma kojim se duboko povređeno ljudsko biće brani od bilo kakve mogućnosti da bude ponovo ranjeno kao onda kada je bilo dete. Ipak vremenom smo uspeli da odbacimo te njegove mehanizme te da u ponašanje uvrstimo mnogo zdravije načine da se bori sa sopstvenim osećajem napuštenosti i nevrednovanosti.

Ponašanje slično Don Žuanovom pojavljuje se kod nekih ljudi , uglavnom iz sasvim određenih unutrašnjih razloga koji leže duboko u čoveku . Sam čovek je tih razloga uglavnom nesvestan , a oni mogu biti uzrok činjenja preljube .

B.D je potražio psihoterapijsku pomoć zbog ” nemogućnosti da se smiri ” , kako je on to rekao . Kao i S.V bio je besprekornog telesnog izgleda , izražene lepote, uvek pažljivo probrane garderobe i muškog nakita , a kao po nekom nepisanom pravilu mnogostrukih i velikih tetovaža na telu . Žena mu nije falilo Primećivale su ga. Pisale su mu i želele su ga . Bilo ih je i previše . On je pak želeo da ima skoro svaku koja mu se dopadne . Pokušavao je u momentima da zavodi čak i mene iako smo bili u psihoterapijskom odnosu. Često je žene posmatrao kao stvari za zabavu ,a povremeno se zaljubljivao. Kada se zaljubi , gubio bi kontrolu nad sobom i nije mogao da upravlja svojim emocijama nego su one kao lavina upravljale njime . Čak i tako zaljubljen i van kontrole nije se odricao onih žena koje su mu predstavljale stvar za zabavu . Povredio je mnoge ali najviše samoga sebe jer je uve bio zapravo usamljen. Veoma usamljen . Žena u koju bi se ludački zaljubio ostavljala ga je kada sazna za preljubu . Više o preljubi (neverstvu )možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji hiperseksualnog ponašanja kakvo je ponašanje kod osoba koje pate od sindroma Don Žuana ili u terapiji neverstva.

B.D nosio je u sebi ego stanje dečaka koje je povremeno izbijalo na površinu njegove veoma dobro izbrušene fasade “opasnog i dominantnog muškarca ” .To ego stanje pojavljivalo bi se u obliku dečaka koji se mazi i traži pažnju . Jasno sam ga mogla uočiti . Istog momenta izazivao bi u meni potrebu da se iz ozbiljnog terapeuta pretvaram u negujuću majku jer je to ovom ego stanju bilo potrebno i u momentima korisno . B.D bio je takođe usamljeni dečak negde duboko unutra. Roditelji bi se međusobno svađali i tukli noćima naočigled malog B.D . Pokušavao je čak da se pretvara da mu je jako loše i da ima temperaturu ili da glumi onesvešćivanje , iščašenje noge te da se žali na kojekakve izmišljene bolove ne bi li time dozvao roditelje da se bave njime i prestanu da se tuku i svađaju . Uglavnom nije uspevao. Nisu marili ni kada bi se mali B.D žalio na zdravlje pa ča ni kada bi se lažno onesvestio . Oni su večito kao roditelji bili zauzeti jedno drugim i svojim toksičnim odnosom ,a malog B.D su zanemarivali . Ponekad je ostajao i gladan jer su majka i otac zaboravljali na potrebe deteta . Bili su prisutni ali i nisu . B.D često je bežao kod bake . Najčešće kada bi bio gladan , uplašen i neprimećen. U momentu kada je definitivno omrznuo svoje roditelje prešao je i da živi kod nje. Baka je umrla kada je on imao šesnaest ,a roditelji su ga, iako oboje živi ,ostavili da sam povede računa o bolesnoj baki sve do momenta njene smrti kojoj je prisustvovao i to sam . Ovaj mali , odbačeni , neprimećeni , prestravljeni i usamljeni B.D plenio je u odraslom dobu pažnju žena sa velikom lakomošću . Žene je posmatrao često kao stvari jer je na neki način i sam bio svojim roditeljima neka “stvar ” koja ih ometa svojim potrebama dok se svađaju ili dok se bave svojim tosičnim brakom. Naučio je tako . To je ono što mu je bilo poznato – to da se ljudi mogu posmatrati i kao stvari . Naučio je pogrešno još kao mali. Lakomost za pažnjom žena došla je kapo prirodna posledica skoro pa potpune neprimećenosti u detinjstvu . Mali B.D , zenemaren i neprimećen, nepoželjan i uglavnom sam , izrastrao je u velikog B.D-a koga je bilo nemoguće neprimetiti .Izrastao je u velikog B.D -a koji je lomio ženska srca da bi dobio osećaj da je poželjan , da postoji , da ga žele i da ne mora da izmišlja lažne bolove kako bi na njega obratili pažnju . Sve ove loše obrasce ponašanja (bolje reći većinu ) smo izmenili kroz vreme . B.D sada nije u vezi ali je singl kako ne bi povređivao žene. Neke je čak zvao da zamoli za oproštaj jer zna da ih je povredio . B.D će biti u vezi ponovo. Onda kada naiđe na ženu sa kojom želi istinsku bliskost. Za sada uči da je u redu biti i sam te da će i tako opstati. Nadam se dragi čitaoče da smo ti ja, mali S.V i mali B.D uspeli predočiti šta se krije iza ponašanja odraslih ljudi koje često razumemo kao neprihvatljivo . Još toga o uzrocima preljube i neverstva možete čitati na :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274
Leave a comment

NJEGOVO I NJENO NEVERSTVO

Bračno neverstvo , postojalo je od kada postoji i institucija braka. Kroz čitavu istoriju posmatrano je kao nešto negativno, prljavo i kažnjivo.

Sve koji čitaju ovaj tekst pozdravljam . Zahvalna sam vam za vaše vreme izdvojeno za čitanje . Neki od vas su iskusili preljubu , počinili je ili su bili prevareni u braku . Neki je nisu iskusili ali poznaju nekog ko jeste. Imajte na umu da se već dugo praktično bavim neverstvom i u duboko razumevanje ove teme ulažem veliki trud i rad .Sve tekstove o neverstvu pišem sama i za svaki od njih treba mi nekoliko sati . Dok svi spavaju , ustajem ujutru u 5 h ne bi li tekst bio gotov bar do 10 h izjutra . U tekstovima sažimam puno iskustava iz svoje prakse , puno iskustava drugih ljudi koji su na to dali pristanak i imajte na umu da sve one koji su počinili neverstvo ili bili prevareni , jednostavno razumem . Ipak, mislim da neverstvo nije dobrobit niti za osobu koja ga čini , niti za osobu koja ga otkriva , niti za brak u celini . Tema preljube je prisutna i biće prisutna dok je sveta, ljudi i veka. O bračnom neverstvu nas ne uče u školi . Niko nam ne kaže šta treba da radimo ukoliko ga doživimo ili ukoliko ga počinimo. Niko nas ne priprema i kada se ono desi zbog toga se osećamo veoma usamljeno i zbunjeno. Želim da neverstvo razumem do same srži pa i od same srži , tačnije i kroz istoriju. Neverstvo postoji od kada postoji i institucija braka. Ono nije pojava modernog doba .Žene kao i muškarci činili su preljube vekovima unazad. Pogled na neverstvo kroz istoriju nije bio blagonaklon u društvu . U Starom Rimu na primer , preljubnica je mogla biti samo žena (muškarac se nije mogao smatrati preljubnikom ). Tada su preljubnicu zbog načinjene preljube kažnjavali .Kažnjavao ju je porodični savet koga su činili suprug i ženini muški srodnici. Kasnije u Avgustovskom zakonu , omogućeno je i ubistvo preljubnice bez posledica ukoliko je žena uhvaćena na delu u preljubi. Dakle nije se blagonaklono posmatrala preljuba , a prvenstveno ukoliko ju je činila žena. Kasnije , Hrišćanstvo ne gleda blagonaklono ni na preljubu koju čini muškarac. U svakom slučaju postoji oko termina neverstvo , globalno istorijsko i kulturološko posmatranje neverstva kao nečeg prljavog , kažnjivog , sramnog i neprihvatljivog. Otuda i toliki stid onih koji preljubu načine jer zapravo znaju da mogu veoma lako naići na nerazumevanje i na osudu okoline , a posebno ukoliko se radi o ženi . Neverstvo je kao što smo razumeli kroz istoriju bilo manje prihvatljivo ukoliko ga čini žena ,a donekle čak i prihvatljivo ukoliko ga čini muškarac.

Neverstvo postoji od kada postoji i institucija braka. Ono nije pojava modernog doba .

Oko bračnog neverstva formirali su se u ljudskom društvu razni mitovi .Oni su pre svega netačni. Nabrojaću neke od najčešćih mitova o neverstvu :

*Afera uvek uništi brak. (Netačno). *Ljudska bića su po prirodi monogamna .(Netačno). *Neverstvo podrazumeva da u braku postoje ozbiljni problemi i uglavnom da u njema nema više seksualnosti .(Netačno ). *Žene varaju jer su u svojim brakovima nesrećne ,a muškarci varaju samo zarad seksualnosti .(Netačno). *Muškarci varaju bez uključivanja emocija dok žene varaju samo zbog toga jer su se emocionalno vezale. (Netačno.) *Muškarci su više zabrinuti oko pitanja da li ih njihova partnerka seksualno vara, a žene su više zabrinute za to da li se njihov suprug zaljubio u ljubavnicu. (Netačno.) *Internet afera ili on line afera ne može se smatrati preljubom .(Netačno ). *Ukoliko su roditelji činili preljubu , veća je verovatnoća da će i njihova deca postati preljubnici u svojim brakovima. (Netačno).

Preljuba se pojavljuje i u otvorenim brakovima , u LGBT populaciji , na svim delovima planete i u svim životnim dobima od mladosti do starosti.

Preljuba se pojavljuje čak i u otvorenim brakovima , u LGBT populaciji , na svim delovima planete i u svim životnim dobima od mladosti do starosti. Prevara može ozbiljno poremetiti čovekov život. Ozbiljno poremeti poverenje , povezanost i intimnost braka. Ne samo da narušava poverenje u partnera nego ozbiljno poljulja poverenje u vašu sopstvenu percepciju stvarnosti. Kao da više niste sigurni da li ispravno doživljavate stvarnost. Na primer, M.S je otkrila ljubavne poruke u telefonu svog supruga .Kada ga je suočila sa tim , on je intenzivno poricao . Govorio joj je čak da umišlja i da je previše ljubomorna u nastojanju da zaštiti brak od svađe i raspada. Međutim to je dovelo do toga da M.S više ne zna da li da veruje svojim očima ili njemu . Počela je čak da veruje i da ludi iako je bila potpuno mentalno zdrava. Neverstvo je za neke brakove jednostavno smrtna presuda. Brak više neće postojati nakon prevare. Na primer , vaš partner može zapravo jedva čekati da počinite preljubu kako bi konačno rekao da je vreme da se razvedete ,a da kraj braka bude vaša odgovornost jer on nije imao smelosti da izađe iz braka iako vas odavno ne voli . Neki ljudi takođe jednostavno nikada i ni pod kojim uslovima neće preći preko neverstva čak iako vas vole. To je sasvim u redu i razumite ih . Imaju pravo izbora i svoj kodeks ponašanja u smislu šta mogu tolerisati, a šta ne mogu podneti . Da li je uvek tako ? Ne ,naravno. Istina je dvostruka baš kao što i preljubu obeležava dvostrukost. Neki brakovi ne samo da će prevazići neverstvo nego će proći kroz ovu krizu i biti bolji nego ranije .Da , dobro ste pročitali ! Partneri nakon preljube u ne malom broju slučajeva kažu :-prošli smo kroz ovo i sada smo povezaniji , intimniji i bolje se razumemo nego ikada. Bračna kriza kao što je neverstvo vas prodrma do srži. Neko tek kad je otkriven u preljubi , postaje svestan šta i koga može izgubiti i daje sve od sebe da se brak popravi do sitnih detalja . Nekada kriza postaje jedini pokretač ka reorganizaciji braka u ispravnom smeru – smeru povezanosti ,brižnosti , intimnosti . Više o terapiji neverstva čitaj na http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Prevarena žena.

Ipak , jedno pitanje uvek intrigira ljude. Zašto varaju žene ,a zašto muškarci. Navešću neke primere iz prakse. A.N se u braku osećala zanemareno i nevrednovano . Suprug je bio dosta skoncentrisan na sebe , svoje prijatelje i hobije ,a ona je vreme provodila najčešće sama , gajeći decu. Ljubavnik ju je vrednovao i pružao joj svakodnevnu pažnju . M.N je pak volela i ljubavnika i svog supruga . U braku je imala stabilnost , sigurnost , predvidljivost i ljubav ali je bilo užasno dosadno .Njen suprug nije bio zabavna osoba dok joj je ljubavnik davao osećaj da je živa i u vezi sa njim sve je bilo veoma zabavno . T.A odavno nije volela svog supruga .On je bio dobra , časna, moralna i poštena osoba. Dobar otac njihovoj deci .Ipak ona nije uspevala da oseti ljubav u odnosu sa njim i volela ga je kao prijatelja . U odnosu sa ljubavnikom pronašla je onaj deo koji joj nedostaje u braku. Emocije ,zaljubljenost i romantiku . Osećala se živom. N.N je volela svog supruga ali njihova seksualnost je bila loša i veoma retka . Sa ljubavnikom je imala čestu i odličnu seksualnu povezanost. M.J pak ,osetila je posle 12 godina braka seksualnu i emotivnu privlačnost prema ženi . Do tada sebe nije videla kao biseksualnu . Supruga je prevarila sa ženom jer je zapravo tek u toku braka otkrila svoju biseksualnost . K.S pak imala je supruga kontrolora , psihički nasilnog , pritvornog , zapovednog. Duboko u sebi prema njamu gajila je bes . Njena veza sa muškarcem van braka , predstavljala je neku vrstu njene unutrašnje osvete mužu koga se plašila da napusti .Svaka od njih borila se sa ogromnom grižom savesti zbog preljube, viđenjem sebe kao zle osobe , defektne osobe . Nisu mogle da se osećaju udobno u životu koji se vrti oko tajne, skrivanja i laganja ali sa druge strane nisu mogle ni da prekinu aferu .

Prevareni suprug.




Kada vam budem iznela neke od razloga , zašto su muškarci činili preljubu , videćete da se njihovi razlozi ne razlikuju mnogo od ženskih razloga za neverstvo . Pogrešno je shvatanje da muškarac vara isključivo zbog seksualnosti. M.S je voleo svoju suprugu , međutim ona je puno radila i bila često i danima odsutna zbog posla . Bio je ponosan na nju što je uspešna. Međutim on je odrastao pored roditelja koji su ga zanemarivali , a majka ga je ostavila dok je bio dečak i u sebi je nosio taj problem da mu je uvek potrebno veoma mnogo pažnje , a strah od ostavljanja kod njega je bio predominantan . Kada je imao i ljubavnicu i suprugu , nikad se nije osećao sam i zanemaren . Uvek je imao dovoljno pažnje , povezanosti i voleo ih je obe . Smatrao je da ukoliko ga supruga odbaci (poput majke ), ne postoji opasnost da će ostati ponovo sam , kao u detinjstvu , ukoliko ima ljubavnicu . Ljubavnica mu je predstavljala neku vrstu osiguranja protiv odbačenosti i samoće . Z.B je pak dugo osetio da se njegova supruga od njega distancirala. Nije bila preterano zainteresovana za njegove emocionalne i intimne potrebe . Živeli su poput cimera koji zajednički odgajaju decu . U ljubavnici je našao nekoga ko iskreno brine o njegovim osećanjima i sa kim može biti povezan , intiman i seksualan. D.S odavno nije voleo svoju suprugu dok je supruga njega još uvek volela. Nije želeo da je povredi time što će se razvesti .Nije imao hrabrosti za to. Trudio se da bude dobar prema njoj ali je van braka , svakog petka ,vreme provodio sa ljubavnicom prema kojoj je gajio osećanja . Ona mu je davala osećaj da je ponovo živ i da može da voli . Svi ovi muškarci nosili u sebi grižu savesti , osećaj krivice , osećaj da su dvostruke i loše osobe zbog preljube koju čine. Kao što vidimo , neverstvo čine oba pola . O radu sa parovima kod kojih se pojavilo neverstvo možete više čitati na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274
Leave a comment

NAKON NEVERSTVA – OTIĆI ILI OSTATI ?

Saznanje da vas partner vara je gotovo uvek traumatičan događaj.
U redu je da drugi, koji nisu kroz to iskustvo prošli ne razumeju kroz kako snažan splet loših osećanja pa i fizičkih simptoma prolazite . Važno je da znate da je očekivano i prirodno da se osećate loše i znajte da ne preterujete.

Pre neki dan , razgovarajući o problemima bračne prevare sa svojom saradnicom i prijateljicom psihoterapeutkinjom, složile smo se obe da je ta tema najčešće u medijima predstavljena kao neka “tra -la -la ” , trač tema o ljubavnim odnosima i shvaćena previše olako. Obe smo se složile da nas to ljuti jer tema prevare u braku ili vezi jeste zapravo PRAVA TEMA O TRAUMI. Traumatski doživljaj u odnosu sa drugim ljudskim bićem jeste težak za podneti i prevazići i nikako se ne može svrstati u zabavne i trač teme o ljubavnim odnosima . Ljudsko biće u momentu otkrivanja bračne prevare, doživljava najčešće šok (kao da sam se u tom momentu zamrzao , osetio sam mučninu i nisam mogao da govorim ili da se pomeram nekoliko minuta , kaže S.J.) Ljudsko biće , koje je prevareno trpi niz simptoma . Ljudsko biće koje je otkrilo da je prevareno u braku , najčešće gubi apetit, svakodnevno plače , ne može da zaspi do jutra ili i ako zaspi budi se u znoju usled noćnih mora , vrišteći. Ljudsko biće koje je otkrilo da je prevareno pati od fenomena “fleš beka” kada mu se pred očima nevoljno pojavljuju slike partnera koji ga vara , sadržaji ljubavnih poruka ili e-mailova koje je našlo u partnerovom telefonu i to stalno ometa koncentraciju pri svakodnevnim aktivnostima . Ljudsko biće koje je prevareno, gubi poverenje u partnera ,u suprotan pol generalno , u ljubav , u ljude i na kraju u sebe samoga . Ljudsko biće koje je prevareno počinje često da pati od nedostatka samopoštovanja . Kada vidite ljudsko biće koje ne spava , ne jede ,plače , teško se koncentriše , teško radi , muči se i fizički i psihički , onda je jasno da je prevara tema o TRAUMI (što su najteže teme ljudskog doživljaja u psihoterapiji ), a ne zabavna , trač tema o ljubavnim odnosima. Više o traumatskom doživljaju nakon neverstva pročitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/ .

Kada vidite ljudsko biće koje ne spava , ne jede ,plače , teško se koncentriše , teško radi , muči se i fizički i psihički , onda je jasno da je bračna prevara tema o TRAUMI (što su najteže teme ljudskog doživljaja u psihoterapiji ), a ne zabavna , trač tema o ljubavnim odnosima.

Imala sam klijentinju, nazovimo je M.S. Poticala je iz divne porodice , voljena od roditelja , imala je zavidnu karijeru , petnaestogodišnji brak, dvoje dece i naizgled je imala sve što bi mogla poželeti. Bila je odgovorna i stabilna osoba. Njen suprug bio je kreativac-muzičar , rastao je uz dosta hladne roditelje , nije bio toliko odgovoran kao ona ali njih dvoje su baš takvi funkcionisali. Sve do jednog momenta kada je on u njenom telefonu otkrio ljubavne poruke . Poruke su vodile ka e-mailovima i bilo mu je jasno da je ona u dvogodišnjoj paralelnoj vezi. U tom momentu se sledio i oblio ga je hladan znoj. U trenu oka je ovaj srećan par postao par u dubokoj bračnoj krizi. M.S se stidela svog postupka, osećala je krivicu, a njezinom suprugu je danima bilo fizički i psihički loše i svakim danom sve gore nakon otkrivanja afere . Njihova komunikacija se mesecima zatim svodila na samo jednu temu- njenu prevaru i sve se vrtelo oko pitanja : – da li da odem ili da ostanem u ovom braku? Baš sve se svodilo na preljubu , okrivljavanje i pokušaj da se donese odluka šta činiti dalje.

Otići ili ostati nakon preljube ? To je pitanje koje muči masu parova širom sveta.

Otići ili ostati nakon bračne prevare ? To je pitanje koje muči mnogo parova širom sveta . Bez obzira kako vi posmatrate preljubu ja ću ovde izneti svoje mišljenje , zasnovano na radu sa mnogo parova u psihoterapiji u čijem se braku pojavilo neverstvo . Da se razumemo da preljubu nikako ne podržavam , niti je opravdavam . Smatram da je veoma loša za bračni odnos , povređuje ljude i dovodi vezu ili brak u veliku krizu i često na ivicu propasti . Moje mišljenje je da je hrabro pokušati prevazići prevaru uoliko par ima za to snage i kapaciteta iako ovaj pokušaj ne mora nužno biti uspešan . Bitno je prvo pokušati i ne donositi odluke o odlasku iz braka ishitreno i na prečac , odmah po otkrivanju afere. Pritisak da odete iz braka dolaziće i iz spoljnog sveta i iz vas samih. Prijatelji će vam možda savetovati nešto poput : – vuk dlaku menja ali ćud nikada. Kumovi će vam možda reći :- Ima još mnogo žena širom sveta , nađi neku drugu ,sposobniju za vernost . Sveštenik će vam možda reći da dovedete partnera da se ispovedi i pokaje , a vi da nađete u sebi snage za oprost . Bićete zbunjeni .

Partner koji je varao u braku ili u vezi , najčešće oseća bol kada shvati koliko je povredio svog bližnjeg.

U bračnim terapijama- terapijama neverstva , partner koji je varao najčešće ima želju da pobegne , nestane sa lica zemlje i snažnu grižu savesti kada vidi bol na licu partnera koji je prevaren i to skoro svaki put kada se razgovara o preljubi koja je otkrivena u braku . Nosi se sa grižom savesti , želi da se sve nekako na brzinu zaboravi , da se o tome ne priča i da se iz te situacije nekako pobegne . Partneri se najčešće nađu zaglavljeni u situaciji u kojoj prevareni partner vidi u svom partneru samo tog okrutnog drugog, koji ga je povredio i razbio njegovu želju za srećnom porodicom , a partner koji je varao vidi sebe kao lošu osobu koja bi želela da se ne razgovara više o prevari , o prošlosti i da se situacija jednostavno reši tako što će se na prošlost zaboraviti i par bi u najboljem slučaju po viđenju onog koji je varao, trebao nastaviti brak bez obrade prevare kao teme. Međutim ,par tako ne može nastaviti dalji život normalno . To nije način na koji se preljuba prevazilazi ili se bar pokuša prevazići. Više o tome da li ima razlike u motivima prevare kod muškaraca i žena čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/ .

Bez pokušaja da partneri obrade nastalu preljubu , par će teško moći da nastavi dalji život mirno. Najčešće partner koji je varao u braku želi da se o prevari i prošlosti više ne priča dok je za prevarenog partnera preko potrebno da se o preljubi podrobno razgovara.

U terapiji neverstva, esencijalno je da partner koji je varao dođe do momenta kada kaže:- izvini , oprosti što sam izneverio tvoja osećanja i očekivanja. Potrebno je da zatraži oproštaj od svog partnera . Priznavanje da smo povredili voljeno biće zahteva hrabrost . Suočavanje sa sopstvenom krivicom , zahteva hrabrost. Svakodnevni rad , onog koji je varao, na tome da povrati poverenje svog bračnog druga , zahteva takođe hrabrost. Partner koji je varao zatim mora preuzeti odgovornost. Odgovornost za svoj izbor aktivnosti kojim je iz dana u dan omogućavao da se paralelna veza razvija i opstaje .(Pisanje ljubavnih poruka, dogovaranje viđanja , svoju voljnost , dostupnost i želju da se izvanbračna veza nastavi jer nije bio nateran na to. Zar ne? Niko našeg bračnog partnera ne može “zavesti , navesti ili nagovoriti” na preljubu. Preljuba je svestan izbor i svako zna da vara kada je čini.) Takođe partner koji je varao, u terapiji neverstva obavlja mnoge aktivnosti kako bi vratio poverenje svog muža ili žene .(Npr. prekida vezu sa ljubavnikom ili ljubavnicom , skida šifru sa telefona , omogućava uvid u svoje e-mailove ukoliko je i to potrebno neko vreme.) Partner koji je počinio preljubu ima zadatak da preduzima veliki niz aktivnosti koje predstavljaju neki vid “osiguranja ” za prevarenog partnera da neće biti ponovo povređen u tom braku na isti način. Aktivnosti govore više od reši i zato je je rad na prevazilaženju neverstva ispunjen mnogim aktivnostima kroz koje terapeut vodi partnere. Esencijalna aktivnost je da ljubavnik/ljubavnica sa kojom je jedan od partnera bio u vezi (bilo emocionalnoj ili seksualnoj ), mora biti udaljen/a iz života para. Afera mora biti prekinuta zarad dobrobiti braka . Zatim , par zajednički radi na tome da dođemo do uvida u to , šta je to njihov brak učinilo toliko ranjivim i neotpornim na preljubu ?

U bračnoj terapiji ,par zajednički radi na tome da dođemo do uvida u to , šta je to njihov brak učinilo toliko ranjivim i neotpornim na preljubu .

Terapija neverstva se nikako ne svodi na situaciju :- Ti si me prevario i ja sam žrtva što znači da si ti loša i nemoralna osoba ,a ja sam dobra osoba u celoj priči. Iskusan terapeut ume da vodi par, kako terapija ne bi krenula u ovom pravcu .Čak i kada jedan partner snosi najveći deo odgovornosti za nastalu preljubu , drugi partner snosi bar deo odgovornosti takođe. Zapravo na razne načine partneri zajedno učine njihov brak zanemarenim , ranjivim , neotpornim za uticaje spolja . Uglavnom pre preljube nešto u braku nije štimalo, brak je postao ranjiv pa se jedan od partnera odluči na maladaptivan potez -potez preljube. Ljudi često u nekom momentu trajanja braka uzmu bračnog partnera zdravo za gotovo . Posmatraju brak kao nešto u čemu im je komforno i pretpostavljaju da partner nikada neće otići . Zbog toga je neophodno u svakom braku povremeno sesti i razmotriti taj mali sistem koji smo sa bračnim partnerom stvorili , proveriti da li su temelji tog sistema i dalje čvrsti , da li je naš partner i da li smo mi u braku voljeni i zadovoljni. Ukoliko nismo , potrebno je poraditi na tome da se situacija u našem braku popravi . Tako činimo brak negovanim odnosom , otpornijim na preljubu. Važno je naglasiti da nije svaka terapija neverstva uspešna . Neki parovi se raziđu ,a neki prevaziđu prevaru . Niko vam ne kaže da morate ostati u tom braku jer možda ćete shvatiti da ne možete. U svakom slučaju , preljuba će vas naterati da pogledate svom braku direktno u oči , da pogledate sve njegove snage i ranjivosti . Više objašnjenja o bračnoj terapiji neverstva čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ .

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274
Leave a comment

KADA TRAUMA NEVERSTVA DOBIJE GLAS

Pitam se koliko vas je imalo priliku da sedi blizu nekoga i sasluša priču nekoga ko je doživeo neku formu emotivne ili seksualne izdaje. Da li ste pak vi ili neko vama blizak iskusili neverstvo? Radim sa ljudskim dušama i bilo mi je veoma važno da detaljnije razjasnim “sindrom prevarene osobe” .Čini mi se da ljudi koji prežive teške životne periode u emotivnim vezama kao što su razvod ili preljuba ne nailaze na dovoljno razumevanja u okolini pa čak ne uvek ni od svojih prijatelja . Na razvod se iz ugla nekoga ko to nije prošao obično gleda kao na “predavanje razvodnog zahteva u sudu uz razlaz i podelu starateljstva” , a na preljubu kao na neki događaj u kome se saveti vrte oko toga “preseci to ili oprosti”. Želim da ukažem da su procesi kao što je razvod ili kao što je iskustvo neverstva mnogo dublji procesi od toga , fizički i psihički.

Ne verujete više nikome ? Držanje svakoga ko želi da vam priđe kao emotivni partner na distanci nakon iskustva preljube je čest mehanizam kojim pokušavate da sprečite da vas neko ponovo povredi. Međutim to nije snaga nego simptom traumatičnog iskustva preljube.

M.S je voleo svoju suprugu .Duboko je verovao da je ljubav to što se trudi da njoj i deci obezbedi sve potrepštine u kući i životu. Verovao je da je ona zadovoljna time što on obezbeđuje porodici udoban život.Radio bi od 7 časova ujutru i vraćao se kući oko 21 h , veoma umoran . Jedan dan pronašao je u njenom telefonu poruke i shvatio da ona već 3 godine ima paralelnu vezu . Prijatelj kome se poverio , rekao mu je : – pa jednostavno idi. Potom je otišao kod duhovnika da potraži utehu i savet i dobio je odgovor da mora poniznije služiti religiji,više se posvetiti religioznom životu. Tek nakon toga završio je na psihoterapijskom kauču i rekao : -Boli me ovo. Pomozite mi. Ljudi me ne razumeju, kažu mi da odem ,a ja ne želim da odem od supruge . Možete li me razumeti i pomoći da nađem drugo rešenje? Njegova trauma koju je preživljavao nakon preljube trebala je očajnički da dobije usta i glas. Morala je da progovori za sebe. Trauma je zvučala i zvuči ovako…Nije spavao danima. Rekao je: Ne mogu da izbacim slike njega i nje iz glave. Pokušavam da se koncentrišem ali slike se pojavljuju same od sebe i nastavljaju da prolaze. Deca me nešto pitaju , prijatelji ili kolege ali ja ne mogu da im odgovorim , kao da nisam prisutan, a jesam . Niko ne zna šta proživljavam. Šta nije sa mnom u redu ? Recite mi. Sada više ne mogu da zaustavim strah i strepnju da ću je izgubiti. Kada ode negde uporno joj proveravam telefon. Kada je pored mene svađam se sa njom. Kada sam i spavao pre par dana imao sam noćne more. Iskusio je traumu ili povredu bliske veze sa drugom osobom. Slično kao posttraumatski stresni sindrom. On nije rezervisan samo za one koje su iskusili rat i boravak na ratištu , silovanje ili teške saobraćajne nesreće . Rezervisan je često i za one koji su iskusili preljubu od strane bliske emotivne osobe.

Trauma nakon otkrivanja preljube od strane bliske osobe može biti praćena simptomima koji se pojavljuju kod posttraumatskog stresnog sindroma. Da , ispravno čitate . Može imati simptome kao kod ljudi koji su bili na ratištu , koji su silovani ili su preživeli teške saobraćajne nesreće.

Prikazaću ovde rezultate jednog istraživanja koje je obuhvatilo 300 ljudi koji su doživeli ,iskusili preljubu od strane bračnog ili emotivnog partnera. Zašto ja pišem o ovome ? Zato što će mnogi od vas čitati tekst ,a mnogi jesu ili će biti prevareni od strane bračnog ili emotivnog partnera ili će to biti neko vama blizak (majka, ćerka , najbolji prijatelj, sin…). Želim da znate sa kakvim simptomima se vi ili vaši bližnji možete suočiti i želim da znate da niste zbog toga ludi ili nestabilni kao što je M.S mislio. 60 procenata ljudi iz istraživanja imalo je noćne more , budilo se vrišteći ili u znoju . Dakle ne samo što nisu mogli naći unutrašnji mir tokom dana nego ih je nespokoj pratio i noću .Bili su često iscrpljeni zbog toga, fizički iscrpljeni. 70 procenata ovih ljudi izbegavalo je druženje sa prijateljima, porodicom, izbegavalo je javna mesta , šoping molove , kafiće jer su za njih to bila mesta koja su bila poput nekih okidača koji su okidali na način da se tamo osećaju loše i da žele da budu sami …potpuno sami. Zatim dolaze pitanja koje postavljaju sebi .Mučna pitanja. Šta je sa mnom? Šta se događa sa mnom ? Zašto se meni desilo da me partner izneveri i prevari ? Verovatno mi nešto fali .Možda je mene nemoguće voleti ? Možda nisam dovoljno dobar-dobra ,a možda i nisam vredan ničije ljubavi. Postavljaju sebi ova pitanja iz dana u dan ,a neko iz sata u sat i iz minuta u minut. Teško je živeti na takav način i to se dešava u oko 70 procenata ispitanika.

Često se kao posledica preživljene traume usled otkrivene preljube razvija anksioznost i konstantan strah da će vas partner prevariti ponovo u onih ljudi koji su ostali uz svog partnera nakon preljube. Takođe i ukoliko nisu javlja se nepoverenje u nove partnere ili čak nemogućnost da uopšte ostvare novu emocionalnu vezu.

U oko 70 procenata ljudi koji su iskusili preljubu od strane voljene osobe javlja se konstantan strah da će se to desiti ponovo ukoliko su ostali uz partnera što se često pretvara u stalno praćenje ponašanja partnera kako bi se naredni put otkrili znaci prevare, praćenje telefona i određeno detektivsko ponašanje koje je odraz straha od ponovne prevare i u dubini bića odraz straha od ostavljanja. Neki ljudi koji nisu ostali uz partnera nailaze na teškoće da veruju ponovo suprotnom polu, a neki čak ne mogu uopšte da ostvare bilo kakvu novu emocionalnu vezu. Kada dodam da veliki procenat ,60 odsto jeste iskusilo i suicidne misli , želju da ih više nema i da život nema svrhu , a neki su i pokušali samoubistvo , jasno je da je bol prevelik u većine ovih ljudi. Zbog toga ukoliko imate u svojoj okolini ili je neko od vaših bližnjih preživeo neverstvo važno je da im pružite podršku i kažete da ćete biti uz njih onoliko dugo koliko im to bude bilo potrebno. Želela sam da trauma ” prevarenih muževa i prevarenih žena ” dobije usta i glas , da vikne ne bi li možda dobila više razumevanja bar među vama koji ovo čitate. Hvala što ste je saslušali.

Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog, Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel: 061/258-8274
Leave a comment