Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

DA LI ĆE VAŠ BRAK OPSTATI?

Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog.

Većina ljudi ulazi u brak sa namerom da on traje do kraja života. Neki brakovi su dovoljno dobri , neki su srećni , a ima veliki broj onih koji su toksični ali još uvek traju dok se veliki procenat brakova ipak razvede. Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog. Poput zdrave hrane , dovoljno tečnosti i redovne fizičke aktivnosti . Pomaže nam da živimo kvalitetnije i duže. Loš brak je isto tako faktor razboljevanja, mentalnog i fizičkog kao i pušenje, alkohol, droga i ostale nezdrave navike. Koji su to pokazatelji da brak ima velike šanse da opstane?

1.Zadovoljstvo partnerskom relacijom. (Koliko ste zadovoljni tom relacijom koju ste sa partnerom napravili? Ocenite svoju relaciju ocenom od 0 do 10 na primer.)

2.Kapacitet ili sposobnost vas dvoje kao para da realizujete vaše partnerske zadatke kroz život? (Pitajte se pružate li jedno drugom podršku u: roditeljstvu , u zarađivanju novca, u podeli kućnih poslova , imate li jedno u drugo poverenja, dobijate li i dajete li poštovanje, dobijate li i dajete li jedno drugom podršku kada je teško nekom od vas dvoje? Imate li dovoljno intime, poljubaca, zagrljaja i seksualnosti ?)

3.Repair mehanizmi. To su sposobnosti vas dvoje da savladate svađe i konflikte jer do njih neminovno dolazi. (Pomirite li se i koliko brzo ? Na koji način se obično mirite?)

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na prethodna pitanja onda imate velike šanse da opstanete. Zdrav brak je odnos dvoje ljudi koji su sposobni za bliskost i posvećenost partnerskoj relaciji u kojoj prihvataju jedno drugo sa vrlinama ali i sa manama. Svi imamo mane kao i vrline. Ukoliko prihvatate svog partnera sa manama i dalje osećate prema njemu ljubav onda je to pun pogodak i put ka uspehu vašeg braka.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize. One su normalne. Ono što porodični i bračni psihoterapeuti očekuju jeste da će svaki brak proći kroz sledeće normativne krize:

1.Panika zbog privrženosti . (Pre nego stupite u brak , ne bojte se ako osećate paniku zbog toga što ste se vezali . To je normalno i očekivano.)

2. Prva godina zajedničkog života .( U prvoj godini zajedničkog života očekujte blagu krizu jer vam se mnoge stvari ne moraju dopasti. Na primer , neke navike vašeg partnera, odnos prema novcu i slično tome. Vreme je da upoznate nekog u kontekstu življenja sa nekim . Pokušajte da prihvatite mane i neke čudne navike vašeg voljenog ili voljene.)

3. Prva i svaka naredna trudnoća i rođenje deteta. (Bebe su divne ali kada dođu na svet suočićete se kako sa radošću ali tako i sa : umorom , nespavanjem, strahovanjem, odgovornošću i to će , sasvim očekivano staviti vaš brak pred izazove. Može vam se desiti i da vam se vaš partner uopšte ne dopadne u ulozi roditelja. )

4.Nezaposlenost. ( Periodi nezaposlenosti će iziskivati da se jedan partner dodatno napreže da obezbedi porodicu materijalno , a umesto da kritikujete vašeg partnera jer privremeno traži posao , dajte mu podršku i ohrabrenje da on ili ona to mogu i da će uspeti .)

6. Adolescencija sina ili ćerke i njihova prva ozbiljna partnerska veza. (Može kod vas izazvati suošavanje sa sopstvenim starenjem i bliskim odlaskom dece od kuće iako ste istovremeno srećni zbog vaše dece. Ne brinite. Ova osećanja su normalna .)

7.Prazno gnezdo. (Period kada su deca započela živote van kuće može vam se činiti strašan i možete biti tužni . Ali oni partneri koji su negovali svoj odnos sada mogu trošiti vreme na :putovanja , zajedničke šetnje , izlaske i druženje sa prijateljima. Ne zaboravite da je uspešan roditelj onaj koji je podigao decu kojoj on više nije potreban , osim u smislu održavanja bliskih odnosa.)

8. Opadanje seksualne aktivnosti. (Javlja se sa godinama ali nije bauk . Ne morate od sebe kao para očekivati da budete intimni onim tempom kao u dvadesetim. Dokle god imate dovoljno zagrljaja , poljubaca i intimu onda kada uspete, nema razloga za paniku. Mrtav brak je onaj u kome nema intime duže od šest meseci i u tom slučaju , obratite se porodičnom psihoterapeutu.)

9. Postajanje bakom i dekom. (Koliko god je srećan događaj opet se ne morate dopasti jedno drugome u ulozi bake i deke pa to može izazvati konflikte, a opet jeste jedno suočavanje sa sopstvenim starenjem. Ne očajavajte. Ne možemo živeti samo dok smo mladi i budite zahvalni za godine koje ste dočekali .)

Ukoliko ove krize prođete uspešno i savladate konflikte , vaš brak je jedna dobra i zdrava partnerska relacija . Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brak je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti. Koje su to bolesti braka koje predviđaju sa velikom tačnošću da on neće uspeti ?

Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brat je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti.

LETALNE (SMRTNE) BOLESTI BRAKA :

1.Prezir. (Kada ka partneru osećate potajan ili otvoren prezir , kolutate očima i pokazujete da ga ne poštujete ili on to radi ka vama i ukoliko takvo stanje dugo traje.)

2. Kriticizam. (Ukoliko kritikujete neprestano jedno drugo , nazivate jedno drugo imenima poput: stoko , đubre , kretenu i slično … )

3. Odbrambenost. (Stalno imate osećaj da ste napadnuti od partnera pa ste stalno u modu da se branite i pravdate.)

4.Podizanje zida .(Distancirali ste se , ne komunicirate dovoljno , živite jedno pored drugog umesto jedno sa drugim, ne vodite ljubav i slično …)

Ukoliko su se letalne (smrtne ) bolesti braka pojavile u vašem braku , hitno se obratite porodičnom psihoterapeutu.

Tekstove o braku možete čitati i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Roditeljstvo

PSIHOLOŠKA OTMICA DECE (alijenacija)

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Otuđivanje se najčešće dešava tokom razvoda braka , a može se desiti i u porodici gde se roditelji ne razvode. Roditelj sa kojim dete odbija kontakt zove se stručno targetirani roditelj ,a roditelj koji dete podgovara protiv drugog roditelja zove se stručno roditelj alijenator ili otuđivač. Roditelj otuđivač može koristiti različite taktike. Npr. majka može govoriti ćerki da je otac jako loš i da je rasturio porodicu , našao drugu ženu , da ih je ostavio na cedilu i da je tata ne voli te da je uopšte više i ne zove dok u stvarnosti otac zove majku kako bi pokušao da dobije ćerku na telefon ali majka odbija da dozvoli kontakt bivšeg supruga sa detetom . Decu podjednako otuđuju i majke i očevi . U glavi deteta stvara se konflikt i dete razume da što manje kontakta ima sa targetiranim roditeljem to će više osigurati ljubav roditelja otuđivača. Dete razume da nekako mora da bira jednog roditelja i lagano počinje demonstrirati osećanja i ponašanja kao što su: ljutnja, bes i u poslednjoj tački mržnja prema targetiranom roditelju . U poslednjoj tački alijenacije dete odbija kontakt sa targetiranim roditeljem , vrlo verovatno i sa svim rođacima koji su u vezi sa tim roditeljem npr. ukoliko je dete otac otuđio od majke dete naposletku odbija kontakt ne samo sa majkom nego i sa bakom i dekom po majci. Dete je zapravo psihološki oteto, potpuno otuđeno od jednog roditelja i njegove familije iako nikada pre toga nije imalo loš odnos sa tim roditeljem . Otuđivanje dece se može desiti maltene preko noći . U svojoj psihoterapijskoj praksi sretala sam decu koja nakon tri dana provedena sa roditeljem koji otuđuje ne žele više nikakav kontakt sa drugim roditeljem sa kojim su do juče održavala normalan kontakt. Nakon ovakve psihološke otmice ostaju opustošene čitave familije. Dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja , a taj roditelj i njegovi bližnji nose slike i sećanja na svoju ćerku ,sina, unuku ili unuka koji šeta živ ovom zemljom ali je tako dalek i verovatno njega ili nju neće videti više nikada tokom svojih života jer je dete psihološki potpuno oteto. Otuđivanje dece je najsuroviji vid porodičnog nasilja . Roditelj otuđivač je nasilnik , dete je oružje ili sredstvo kojim će se kazniti drugi roditelj – targetirani roditelj. Dakle dete i targetirani roditelj su ovde žrtve teškog i podmuklog oblika psihološkog nasilja .

Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

B.L je obožavao svoju ćerku Anitu. B.L je imao teško detinjstvo . Neodgovornog oca i on i braća su sa majkom kao mali prošli ne samo kroz napuštanje od strane oca nego i neimaštinu. Majka se borila da zaradi ali bilo je to teško vreme za celu porodicu . Materijalno je bilo jedva izdržljivo za njih. Pa opet ta majka podigla je divnu decu i kroz tako teške uslove. B.L imao je anđeosko srce . Sve što je želeo bilo je da ne bude bez novca i da njegova ćerka ne ostane bez oca kao što je on ostao . Sećanja na loša detinjstva bole i ponekad jedino što želimo je da uradimo korekciju . Da korigujemo sve što možemo da naša deca ne prođu kao mi sami dok smo bili mali. B.L je radio krvnički . Bio je jedan od najboljih frizera u Štutgartu . U psihoterapiji pratila sam kako je prošao težak put od napuštanja salona za vlasnika kod koga je radio do otvaranja sopstvenog salona. Na tom putu prošao je i period nezaposlenosti , period strahovanja da li će uspeti , period kada smo u psihoterapiji zajedno računali kako da ostane dovoljno novca od ušteđevine i ponekog šišanja po kućama i za njega i za ćerku dok se njegov salon ne otvori i…. uspeo je. Bila je to žilava i rezilijentna , borbena ličnost koja je umela da preživi bez cvonjka i da deli sa svima koliko može onda kada materijalno dobro ide. Patio je od gastritisa psihosomatske prirode i usled stresa imao bi bolove u stomaku. Svoju mezimicu , ćerku Anitu bi viđao vikendom jer je ona živela kod majke od koje je B.L bio razveden. Naše sesije psihoterapije bi se često vrtele oko njegove ljubavi za ćerku i jedno veče je i mala Anita prisustvovala psihoterapiji . Pričala mi je o svom papi (tako ga je zvala) i o tome koliko joj je lepo kada je kod njega. B.L bi živeo za dan kada će Anitu videti i preko radne nedelje bi se trudio da radi do iznemoglosti kako bi prema njoj vikendom mogao biti galantan …. želeo je da ona ima sve što poželi. I tako je i bilo. Sve do jednog dana…

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju .

Sve do dana kada je Anita prestala da se javlja svom papi na telefon…jer joj majka nije dala. Sve do dana kada prvi vikend nije došla kod svog pape…jer joj mama nije dala. Prolazili su dani i sedmice. B.L je počeo da biva ozbiljno zabrinut. Ni traga ni glasa on njegove voljene ćerke. Bivša supruga- Anitina majka je hladnokrvno govorila da Anita ne želi da ide kod njega na vikend jer se žalila da joj razne stvari u njegovoj kući smetaju i davala je gomilu izgovora kao razloge zašto ćerka ne želi da ga vidi i čuje. Ti majčini zlonamerni izgovori su zapravo bili čisto smeće. U psihoterapiji smo smišljali taktike kako da pokušamo da ubedimo Anitinu majku da mu dozvoli da viđa ćerku. Znali smo da je psihološka otmica deteta bila u pitanju. Anitu je majka otuđila od oca. B.L je kopnio tih meseci. Mentalno i fizički .

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda i kako se oseća targetirani roditelj (roditelj od koga je dete otuđeno) u psihoterapiji, reći ću vam. Kopni jer je žrtva podmuklog vida porodičnog nasilja. Nasilja u kome niko nikoga ne tuče i ne udara. Nasilja u kome niko na nikoga čak ni ne viče. Nasilja u kome je sasvim tiho opustošena duša jednog roditelja i sasvim tiho opustošena duša jednog deteta . Deteta koje ne sme da prizna da želi da vidi drugog roditelja . Mora u sebi tu želju da uguši . Mora jer u svojoj glavi razume poruke koje mu šalje roditelj otuđivač . Da je drugi roditelj loš , da mora da ga izbaci iz života , da mora da ostane verno porodičnim zahtevima. Dete će se tako i ponašati ,a negde u sebi nadaće se da targetirani roditelj ipak neće odustati od njega kroz život iako će se prema njemu ponašati kao da ga više ne želi za majku ili za oca.

B.L je imao kao i svi očevi u ovoj situaciji dilemu da li da odustane od svoje Anite ukoliko ga ona ne želi više za oca. Nije znao kako da nastavi da se bori za ćerku koja ga više neće. Jednog dana je sa sve uznapredovalim gastritisom od tuge i stresa zbog ćerke , stao ispred zgrade gde je mala Anita živela i u sred Štutgarta čuli su se ispred te zgrade povici : Anitaaaaa, Anitaaaaa, Anitaaa!!! Otac je vikao njeno ime u nadi da će ga ona čuti i da će joj time dati do znanja da neće odustati od nje , da je voli i da joj da do znanja da otac na nju misli. Čekao ju je i jedno jutro ispred škole da majka ne zna samo da bi je zagrlio. Mala Anita se plašila i da mu priđe jer je znala da će je majka grditi ali uspeo je tog dana da dobije jedan mali zagrljaj za koji se mala Anita nadala da je majka neće kritikovati. Završio je posle toga i na infuziji nekoliko dana jer mu je i fizički bilo sve lošije zbog otuđivanja ćerke. Ali nije odustao . Borac kao B.L ne odustaje .Ili da viđa ćerku ili neka umre – tako je razmišljao . Uostalom šta čini život bez njegovog deteta smislenim , pitao se? Alarmirao je sve moguće institucije u Štutgartu -od Socijalnog rada sve do suda i nakon nekoliko meseci borbe mogao je da vidi Anitu.

Morali su da ponovo rade na uspostavljanju kontakta jer se deca koja su otuđivana plaše , zbunjena su i očekuju da će biti kažnjena od roditelja otuđivača ako vas ponovo prihvate ali se potajno negde u sebi nadaju da nećete odustati od njih nikada. Čak iako vas vidno odbacuju. -Papa , čula sam te ono veče kada si vikao ispred zgrade moje ime. Znala sam da si tu i znala sam da me voliš. Ali srce mi je lupalo i bojala sam se šta će mama reći ako ti se javim….bile su reči male Anite kada je ponovo počela da viđa svog papu B.L. Ukoliko ste vi i vaše dete žrtva otuđivanja ne odustajte od borbe…nikada . Ova je priča istinita i pisana je uz dozvolu B.L. Tu je da bi vas osnažila i podržala da prepoznate psihološku otmicu svog deteta i da bi vas osnažila da ne odustanete od svog deteta čak i ako vas ono odbija i čak iako morate da se borite sudskim putem da biste viđali svoje dete ponovo.

Više o neadekvatnom roditeljstvu možete čitati ovde:https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje

ZAŠTO JE POZICIJA LJUBAVNICE ŠTETNA ZA VAS?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

Iako može početi kao uzbudljiva avantura , veza sa oženjenim muškarcem retko kada tako i završi. Ako razmišljate da započnete vezu sa oženjenim muškarcem ili ukoliko u njoj već jeste , razmislite o tome da se upuštate u vrstu ljubavi koju zapravo ne zaslužujete. Zdrava ljubav se može doživeti samo sa slobodnom osobom.

1.On vam se nikada neće potpuno posvetiti. Ukoliko nije potpuno posvećen ženi kojoj je dao zakonsko obećanje zašto misliš da će tebi biti odaniji? Čak i da to želi on to ne može jer će se uvek plašiti da će ga supruga otkriti te će imati probleme u braku ,a još više će se plašiti da supruga ne otkrije ovu tajnu njihovoj deci koja bi ga onda mogla i odbaciti. Veruj mi ovo drugo je možda i najveći strah oženjenih muškaraca koji varaju svoje supruge.

2.Na tebe će se gledati kao na razbijača porodice. Postoji stigma protiv žena koje imaju afere s oženjenim muškarcima. Iako je muškarac jednako kriv, u očima društva tebe će gledati kao na razbijača porodice .

3.On će te uvek stavljati na drugo mesto. Moguće je da ćeš dugo verovati kako će te staviti na prvo mesto samo dok te ne zavoli dovoljno ili dok ne uvidi da si ti bolja za njega od njegove supruge. Mogu proći decenije čekajući Godoa. Ovako nešto se dešava u jako malom procentu i retko ko ostavlja svoju suprugu zbog ljubavnice. Bez obzira koliko si :dobra, lepa i pametna on će uvek stavljati suprugu i decu na prvo mesto.

4.Nećeš se moći osloniti na njega. Kada ste u vezi s oženjenim muškarcem, biće vam teško osloniti se na njega jer će njegova prva obaveza uvek biti supruga. Ukoliko ti bude potreban za emocionalnu podršku ili ukoliko si na primer bolesna i treba ti partner da povede računa o tebi tih dana , vrlo je moguće da on neće biti dostupan jer ima obaveze prema deci i supruzi i ne želi da oni saznaju za njegov paralelni odnos sa tobom. Poražavajuće je da budeš ostavljena sama npr. u bolesti onda kada ti treba partner da ti ode po namirnice ili te odveze lekaru i ne treba to da doživljavaš.

5.Vaša veza se zasniva na fantaziji. Provodite malo vremena zajedno i u tim periodima je obično sve predivno. Ne plaćate račune zajedno , ne brinete o domaćinstvu ,o deci i ne borite se sa životnim usponima i padovima. Zapravo od tih malih intervala u vremenu kada je sve sjano , gradiš fantazam kako imate idealan odnos, a verovatno to radi i on. Ipak , svakodnevni bračni i porodični život je mnogo zahtevniji od toga i zato se molim te probudi.

6.Praznike ćeš provoditi sama. Većina ljudi u brakovima oko praznika oima obaveze sa porodicom. Čak iako te na kratko poseti za praznike ,većinu vremena će biti sa porodicom , a ti ćeš biti usamljena i tužna. To niko ne zaslužuje pa tako ni ti .

7.Afera je nezdrava veza. Zdrave veze počivaju na : iskrenosti, prisutnosti, uzajamnoj podršci, nezi ,brizi i zajedničkim ciljevima i planovima. Afera nema ništa od toga.

8.Vaša veza će biti nebalansirana. Oženjen muškarac će uvek diktirati : kada , gde , koliko dugo ćete se videti. On će često određivati ​​tempo odnosa. Ti možda imaš puno vremena za njega, ali on će imati samo nekoliko sati za tebe

9. Imaćete jako malo slobode. Tajnost-to je ono što preljubu obeležava. BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU , nećete se olako kretati po gradu, a još manje ćete spontano putovati ili ići na izlete.

10. Lagaćeš porodicu i prijatelje. Verovatno zato što nećeš želeti da znaju da si sa osobom koja je u braku. Laganje možda nije deo tvog karaktera ali će postati u vezi sa oženjenim muškarcem . Zapitaj se da li želiš da postaneš neko ko laže svoju porodicu i prijatelje ?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

POSLEDICE VEZE SA OŽENJENIM MUŠKARCEM

Mnogo je posledica veze sa oženjenim muškarcem. One ne uključuju samo tebe nego i njegovu suprugu , a i decu. Afera se pre ili kasnije otkrije. Supruga može doživeti traumu kada sazna , može imati simptome posttraumatskog stresnog poremećaja , obrnuće joj se naopačke sve ono u šta je verovala i u šta se ulagala , smanjiće joj se samopoštovanje i najčešće ona neće napustiti supruga bez obzira na saznanje . Deca ukoliko saznaju za vas , mogu takođe biti u stanju tugovanja i ljutnje na oca.

Posledice postoje i za tebe. Čekanje i čekanje da ti se on javi će istrošiti tvoje mentalno zdravlje, ostavljajući u tebi strepnju . Dok imaš besane noći i brineš hoćeš li ga sledeći put videti, on verovatno čvrsto spava u svom krevetu. Što duže ostaneš u ovoj nezdravoj vezi, to ćeš više osećati nisko samopouzdanje. Osećaćeš se se kao da nist važna i da ne zaslužuješ biti nečiji primarni fokus. Vremenom će afera uništiti tvoj osećaj sopstvene vrednosti, što su temeljna uverenja koja imaš o sebi. Dugotrajna tuga: Kad ova veza završi, doživećeš tugu. To se može razviti u produženi poremećaj tugovanja jer je veza bila afera, a podrška koju možeš primiti biće itekako ograničena jer mnogi ljudi koji su tvoja podrška neće imati razmevanja za to što si uopšte i bila sa oženjenim muškarcem , a mnogima nećeš smeti ni reći. Problemi s mentalnim zdravljem: Ljudi se često osećaju jako anksiozno tokom afere, a zatim su izrazito depresivni kada se afera završi. Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka. Stavljaš se u neuravnoteženu dinamiku moći u kojoj ćeš biti druga nakon njegove porodice. Veza je izgrađena na prevari i nedostatku poštovanja. Traženje psihoterapijske pomoći pomoći će ti da se ukloniš iz ovog odnosa i nastaviš dalje ka zdravijim izborima u budućnosti.

Više o preljubi možete čitati : https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija / Roditeljstvo

STRAH OD NAPUŠTANJA

Niko ne želi izgubiti one koje voli. Nisam do sada videla takvu osobu ali sam videla mnoge ljude kod kojih strah od gubitka jeste toliko jak da ih preplavi, preuzimajući mnoge aspekte života i sprečavajući ih da razviju zdrave odnose sa drugima. Strah od napuštanja je stalna zabrinutost da će vas ljudi u vašem životu ostaviti ili odbaciti. Često se u korenu ovoga straha nalazi prošlost u kojoj oni koji su o nama brinuli nisu zadovoljavali naše osnovne emocionalne ili fizičke potrebe. Mi kao deca, nismo u stanju da razumemo da sa našim roditeljima ili negovateljima nešto nije bilo u redu. Recimo, nisu bili najsposobniji da budu roditelji, a to su postali-i to naši. Mi kao deca zaključujemo usled toga iskustva napuštanja da smo mi sami nevoljivi, manje vredni, krivi i loši te da su nas napustili ili zapustili zbog nas samih, a ne usled njihove nesposobnosti da se brinu o deci. Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju. Sve je to napuštanje bez obzira da li roditelji uopšte nisu tu ili su prividno tu. Ove druge , možemo zvati “prividni ” roditelji.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

VRSTE PRIVIDNIH RODITELJA:

1.Roditelji alkoholičari, kockari i zavisnici od droga, a uz to i njihov kozavisnik-drugi roditelj koji nas obično nije zaštićivao od ovog prvog roditelja.

2.Emocionalno nezreli roditelji . Ovo su ustvari večita deca koja ne mogu adekvatno da prepoznaju detetove potrebe pa su u stanju npr. da se ludo zaljube u nekoga ko nije naš otac ili mama i napuste nas. Možda nas više nikada ne potraže pa postaju potpuno odbegli roditelji, a možda ponekad sa nama i održe neki povremeni kontakt u kome opet bivamo manje ili više zanemareni.

3.Antisocijalni roditelji. Oni koji često zaglavljuju zatvorske kazne pa su iz naših života često odsutni.

4.Narcisoidni roditelji. Oni koji su često prividno prisutni ali im mi kao deca ustvari smetamo i opterećujemo ih jer su oni zainteresovani pretežno za sebe i to nam se na razne načine stavlja do znanja. Npr. da ne plačemo kao slabići, da “mršnemo ” u svoju sobu ili da ih ne brukamo pred svetom jer nismo ni za šta i slično tome.

5.Intelektualno ispodprosečni roditelji. Ovi roditelji i sami imaju posebne potrebe te usled svojih intelektualnih ograničenja nisu u stanju da brinu o deci.

6.Radoholični roditelji. Oni koji i imaju dobru nameru u smislu da nam mnogo obezbede ali zbog toga propuštaju veći deo našeg detinjstva. Ovde spadaju i roditelji koji u dobroj nameri provode veći deo našeg detinjstva u drugim zemljama.

7.Roditelji u lošem braku . To su oni roditelji koji su kao “zapleteni rogovi “u vreći. Ne mogu jedno sa drugim, a niti jedno bez drugoga te usled njihovog konstantnog bračnog konflikta i sopstvenog turobnog i bolnog emocionalnog života, ne vide dovoljno nas i naše potrebe dok smo deca.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

Radili su najbolje što su znali ? Nisu i ne moramo ih pravdati time. Svaki bar relativno dobar roditelj radi samorefleksiju. To znači da se bar povremeno pita šta mogu da popravim u svom roditeljstvu, a šta zaista ne mogu pa onda uradi nešto sa tim saznanjem.

On dete voli na svoj način ? Gluposti. Zna se kako se dete voli. Prisutnošću , negom, brigom, pohvalom, lepom rečju, zagrljajem ali i disciplinovanjem -što podrazumeva i povremene opomene, kritike , a ponekad i kaznu kada je ponašanje deteta dugoročno neprihvatljivo.

Obično vidimo da se negativne nuspojave napuštanja pojavljuju u vezama kod mladih i odraslih ljudi . Odrasla deca prividnih roditelja osećaju mnogo manje poverenja, sigurnosti ili stabilnosti kada im se drugi previše približe. Skloni su prerano odbijati ljude, tako da ne budu prvi odbijeni. Može se negativna nuspojava napuštanja pojaviti i kao preterana potrebitost u vezama, preterana lepljivost za partnera, preterana kontrola partnera ili osećaj da ćemo se potuno dezintegrisati kao ličnost ukoliko budemo napušteni pa iz tih razloga ostajemo u vezama koje su za nas jako toksične i loše. Ili ne možemo nikada ostati sami , bez bilo kakvog partnera pa stoga srljamo iz veze u vezu. Kada je strah od napuštanja u pitanju – veze izazivaju nelagodu umesto osećaja sigurnosti i prijatnosti.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je rešiti ove teskobe i pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

KAKO PREVAZIĆI STRAH OD NAPUŠTANJA? Dobra vest je da svaka ličnost ima snage ili rezilijence. Ukoliko su nas nesrećne okolnosti i obeležile na neki način to opet ne znači da ne možemo da se sa tim suočimo te da naučimo da gradimo zdravije veze i odnose.

Psihoterapija. Učenje o sebi kroz psihoterapiju može vam pomoći da shvatite odakle dolaze vaše teskobe i ponašanja. Utvrditi kakav je vaš stil vezivanja i pogledati kako on utiče na vaše međuljudske odnose odličan je način da prevladate strah od napuštanja. Stil vezivanja se takođe može utvrditi u psihoterapiji. Nije se lako suočiti sa svojim strahovima, ali kada radite s psihoterapeutom, imaćete vođstvo i podršku na svakom koraku.

Grupe za podršku. Možete se povezati sa ljudima koji su takođe sa sličnim iskustvima iz detinjstva i sličnim sadašnjim problemima u vezama kao i vi. Ovo može biti od velike pomoći. Više o sličnim temama možete čitati ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2023/05/01/zavisnost-od-osoba-i-veza-kozavisnost/ ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/11/01/deca-drugog-reda/ ili ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

ZAVISNOST OD OSOBA I VEZA (KOZAVISNOST)

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Narušavaju emocionalno, fizičko zdravlje osobe ali i odnose koje dete stvara sa drugim osobama kada odraste.

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Narušavaju emocionalno, fizičko zdravlje osobe ali i odnose koje dete stvara sa drugim osobama kada odraste. Traumatično odrastanje može dovesti do partnerskih odnosa koji su kozavisni , a u kojima se osoba koja je doživela traumu oseća potpuno i destruktivno ovisnom o drugoj osobi u vezi. Pre svega šta uopšte znači odrastanje koje je traumatično ? To je odrastanje u kome se ponavlja zanemarivanje detetovih potreba , emocionalno i psihološko zlostavljanje deteta, a može uključivati i fizičko zlostavljanje deteta. U porodicama u kojima je dete svedok čestih sukoba, svađa pa i fizičkog nasilja među roditeljima, u porodicama u kojima je jedan ili su oba roditelja zavisnici od alkohola ili supstanci, u porodicama u kojima postoji narcisoidan (više o narcisoidnim roditeljima čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/) ili psihopatičan roditelj (više o psihopatiji čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/)ili roditelj koji je na bilo koji način deficitaran i ne može usled sopstvenih problema ličnosti da izađe u susret detetovim potrebama (odsutni, napuštajući i nezreli roditelj) ostvareni su uslovi za razvoj kompleksnih trauma kod deteta. Evo nekih primera kako izgleda traumatično detinjstvo:

Moja je majka bila narcisoidna (više o narcisoidnoj majci čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/), preokupirana sobom, a otac jako submisivan i jako uplašen od nje. Rekla je M. na trećem psihoterapijskom susretu. Najčešće kada bih joj se obratila da se igramo ili idemo u šetnju ona bi vikala na mene i govorila da sam sebična jer ne vidim da ona ima druga posla i da je propterećena obavezama oko mene, oca i kuće. Govorila je da smo joj se smučili i da će sve da nas ostavi. Onda bih obično išla da pitam tatu zašto je ona ljuta i zašto ne želi sa mnom da se igra skoro nikada. Nikad mi to nije bilo jasno pa sam stalno imala potrebu da mi otac objasni zašto me mama odbacuje. Da mi bilo ko objasni. Otac bi mi govorio da je majka jako opterećena i da moram da jako vodim računa da je ne uznemiravam. Morala sam da odustanem od potrebe da se igram ili šetam sa mamom kao što su druga deca bar ponekad radila i morala sam da vodim računa da je ne uznemiravam, a otac me je na to upućivao jer kada je ona jako nervozna onda bi vikala i na oca, a umela je i da ga nečim gađa ili bi se svađali do kasno u noć. Svaki treći dan izgledao je tako u našoj kući. Cika i dreka . Najbezbednije je za mene bilo da budem sama u dvorištu jer sam bila stidljiva pa nisam lako uspostavljala kontakte sa drugom decom, a roditelji mi nisu pomogli u tome. Bila sam usamljeno dete i osećala sam se kao komad bezvrednog smeća koje ne sme nikome da kaže da je tužno ili usamljeno jer bih tako narušavala mir između njih dvoje.

Traumatična iskustva u detinjstvu su štetna na mnogo načina. Čine da se dete oseća: usamljeno, odbačeno , uplašeno i bezvredno.

I majka i otac su pili kaže S. na prvoj seansi u psihoterapiji. Lokali su do besvesti obično vikendom, a ja sam imao mlađeg brata. Pošto su bili pijani nisam mogao da slušam kako brat plače jer je gladan ili jer se uneredio pa sam sa svojih 8. godina kuvao . Da, sa 8. godina sam pripremao šta sam znao i umeo da nahranim brata. Recimo griz ili jaja bih spremao, a znao sam i da mu promenim pelene i da ga prošetam . Ako bih se ljutio na ovo dvoje pijanih roditelja dobio bih salvu uvreda, a i šamare. Bilo je bezbednije da ćutim i glumim bratu roditelje. Oni jednostavno nisu bili sposobni da brinu o nama kada su bili pijani. Bio sam preodgovorno, uplašeno dete koje je moralo da se odrekne potreba za igrom jer sam morao da bratu budem roditelj.

I S. kao i M. su kao odrasli ljudi koji su dolazili kod mene na psihoterapiju došli zbog istorije veza sa alkoholisanim partnerima i zbog ulaženja iz jedne pogrešne veze u drugu sa partnerima koji su bili jako problematični, nezreli pout deteta, drogirani, pijani ili su kockali . S.i M. su oboje bili kozavisnici u tim vezama.

Kozavisna veza je nezdrava veza. U nju ulaze obično odrasle osobe koje su kao deca naučili da su: bezvredni , naporni, dosadni , loši , nevoljivi i osećaju se kao da su komad nevoljivog smeća.

Kozavisna veza je nezdrava veza. U nju ulaze obično odrasle osobe koje su kao deca naučili da su: bezvredni , naporni, dosadni , loši , nevoljivi i osećaju se kao da su komad nevoljivog smeća. Kao mali naučili su da se odreknu svojih potreba za npr.: pažnjom, igrom, negom, brigom ili utehom. Kao odrasli žele da budu voljeni i zbog toga stupaju u veze . Za kozavisne osobe gotovo je nemoguć poduhvat da budu sami neko vreme dok ne upoznaju nekog adekvatnog jer kada su sami osećaju se: prazno, nevoljeno i izgubljeno. Međutim obzirom da se i dalje osećaju kao neko koga je nemoguće voleti , onda traže načine kako da budu voljivi. Obično nađu nekog partnera koji je u nekoj potrebi. Na primer, nekoga ko je jako nezreo pa mu stalno treba neka pomoć i podrška u životu ,nekoga ko je već u braku ali se stalno žali da mu je jako loše u tom braku (više o preljubi čitaj ovde http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/), nekoga ko i sam pije , nekoga ko kocka , nekoga ko koristi psihoaktivne supstance ili nekoga ko je narcisoidan ili psihopata pa i nekoga ko ima problema sa besom što obično znači da vređa ili udara. Podsvesna dinamika u kozavisnika izgleda ovako : popraviću ovu osobu , njoj treba stalna pomoć jer ima puno problema i pošto ću njoj biti od životne važnosti ja ću konačno biti potreban i voljen. Neću voditi računa o svojim potrebama jer ionako ne znam koje su, nego samo o potrebama ove osobe i ja ću konačno biti prepoznati heroj u njenim očima. Konačno voljen, potreban i prepoznat.

Kozavisnik stalno prašta u vezi . Prelazi nebrojeno puta preko partnerovih pijanstava, kockanja, upadanja u dugove, nasilja, uvreda i ostalih jako toksičnih ponašanja.

Kozavisnik stalno prašta u vezi . Prelazi nebrojeno puta preko partnerovih: pijanstava, kockanja, upadanja u dugove, nasilja, uvreda i ostalih jako toksičnih ponašanja. Zašto prelazi preko toga ? Prelazi jer podsvesno smatra da ukoliko bi partner počeo da vodi zdrav život kako bi onda kozavisnik bio njemu ili njoj potreban? Verovatno bi tada posojali svi uslovi da kozavisnik bude ostavljen. Ponovo napušten i ponovo sam, nepotreban i nevoljen. Na ponašajnom planu sve izgleda kao da se kozavisnik bori da pomogne problematičnom partneru ali podsvesna dinamika ovakvih odnosa je jako daleko od onoga što se vidi na nivou ponašanja i zato se uopšteno u psihoterapiji zavisnosti radi sa oba partnera . Kozavisnik mora da prestane da trpi i toleriše loša ponašanja i da postane svestan svojih potreba ,a ne samo partnerovoh potreba. Isto koliko se problematični partner mora odreći svojih nezrelih ponašanja kojima svakako i sam dobija konstantnu: pažnju, pomoć, oprost i brigu od kozavisnika , a to je itekakav dobitak pa u takvoj situaciji nema ni potrebe da menja svoje ponašanje jer onda se postavlja veliko pitanje da li će dobijati toliko: pažnje, brige, pomoći i oprosta .

Osobe koje pokazuju kozavisničko ponašanje se predugo zadržavaju u jako toksičnim vezama u kojima nema ništa zdravo.

Osobe koje pokazuju kozavisničko ponašanje žele svesno da ostvare vezu i zato se predugo zadržavaju u jako toksičnim vezama u kojima nema ništa zdravo. Čak i kada u vezi nema gotovo više ničeg lepog za njih je teško da vezu napuste . Ravno smrti . Ili uskaču iz jedne veze u drugu jer biti sam znači biti opet: nevoljivi, usamljeni i bezvredni komad smeća kao kada su bili dete. Ne znaju kako da unesu zdrave satojke u vezu i kako da odaberu partnera koji može uneti zdrave sastojke u vezu . Zdravi sastojci veze su : međusobna podrška, međusobna briga, zrelost, odgovornost, emocionalna otvorenost i emocionalna dostupnost. Zbog toga psihoterapija toksičnih veza , psihoterapija zavisnosti i psihoterapija kozavisnih osoba traje dugo . Sve dok ne nauče da prepoznaju svoje potrebe , neophodne elemente zdravih veza i ne razviju svest o sopstvenoj važnosti i vrednosti kroz obradu trauma iz detinjstva.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija / Razvod braka / Roditeljstvo

DECA DRUGOG REDA

Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu.

Oko dve hiljade psihoterapijskih seansi kasnije usudjujem se da napišem ovakav tekst. Psihoterapeut ne bi smeo da osuđuje . Međutim , poraslo se i sazrelo i u toj ulozi pa razumem da neke teme ne mogu da prođu bez prizvuka osude. Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi prošli su kroz moje psihoterapijsko savetovalište, a imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu. Ovakvo odbacivanje nastalo je uglavnom kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu. Tada bi roditelj naglo počeo da zaboravlja da je roditelj . Naglo bi počeo da stavlja svoju novu ljubav na mesto ispred deteta ili bi dete iz novog braka počeo da stavlja ispred deteta iz prvog braka . Tako bi decu počeo da deli na “decu prvog i drugog reda.” Kako bi to roditelj radio? Iskustva mojih klijenata su različita. Podeliću neka za koje sam dobila dozvolu:

Roditeljsko dbacivanje nastaje je često kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu.

-Moji su se razveli sa mojih 13. godina. Otac bi me nakon toga redovno “ispaljivao “. Ne bi dolazio kada sam ga sa 16. godina čekao u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu da bismo proveli zajedno dan. Čekao sam ga i po dva sata, pravdajući ga u međuvremenu da sigurno kasni sa razlogom, da bih na kraju slomljen shvatio da on neće doći. Jednom sam sa svojih 17. godina nakon ovakvog očevog tretmana kada sam se vratio kući legao ispod stola kao malo dete plačući i tu sam ostao do kraja dana. Da je tada majka zvala hitnu pomoć verovatno bih istog dana završio u mentalnoj bolnici. Mislio sam da ja nisam dovoljno dobar sin dok mi vi Ivana niste objasnili da je otac imao problem sa sobom .

-Majka je jednostavno otišla sa drugim čovekom kada sam ja imala 7. godina. Taj čovek je valjda imao problem da ona povede i mene pa sam ostala sa ocem. Dobila je u novom braku moju polu sestru ali majka me nikad nije zvala da da je posetim u kući tog čoveka u kojoj je živela . On valjda nije želeo da kročim na njegovo imanje, a ja sam želela da uspostavim odnos i sa njim i sa svojom polu sestrom. Ceo život rastem u nekom ubeđenju da sam ja neadekvatna, da sam nešto ružnija ili gluplja od ostale dece i ljudi pa da su mi zato : majka, očuh i polu sestra uskraćivali pristup njima i njihovoj kući. Majka bi me jednom u dva meseca povela na kolače samu i ja sam provela odrastanje žudeći za njom. Na kraju kada nisam više mogla da trpim taj bol koji su mi nanosili i prekinula sam kontakt sa njima. Nikada više neću sa njima progovoriti ni reč jer sve što mogu da dobijem od njih to je još povređivanja.

-Otac mi je celog života stavljao postupcima do znanja da ja nisam bitan isto koliko i njegova nova supruga i njihovo dvoje dece . I moj polu brat i polu sestra su se tako prema meni odnosili. Ja sam samo silno želeo da budem na neki način povremeno deo te nove porodice . Do odraslog doba sam smatrao da sam je nevoljiv pa da su me stoga odbacivali. Ne želim više da se trudim ni minuta da im dokazujem da vredim da budem deo njih bar povremeno . Ne želim sa njima da kontaktiram . Mislim da svome ocu neću otići ni na sahranu . Ni toliko nije zaslužio.

Ne zaboravite da su ovo ljudi koje svakodnevno srećete i ni po čemu ne možete videti njihove rane . Ranjenost u psihološkom smislu nije očigledna golim okom. To su npr. vrsni lekari koji vas leče, profesori koji vas uče, pekarka koja vam nasmejana svako jutro prodaje vruće pecivo za doručak ili su to deca iz vaše zgrade sa trećeg sprata ali i mnogi drugi. Sasvim normalni i obični ljudi.

Ovakav tretman zanemarivanja i odbacivanja u detinjstvu dovodio bi kod adolescenata i odraslih do raznih problema u osećajnom životu i ponašanju kao što su : nepoverenje u ljude, manjak samopouzdanja, osećaj pogrešnosti i defektnosti sebe samih , strahovi od vezivanja, odgurivanje ljudi od sebe kako bi izbegli vezivanje, osećaj nesigurnosti u intimnim odnosima i prijateljstvima, bivanje u suovisničim vezama, preterani zahtevi za uveravanjem od partnera da su voljeni, skakanje iz jedne veze u drugu i mnogih drugih problema poput depresivnosti i anksioznosti.

Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu , upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom .

Oko dve hiljade psihoterapijakih seansi kasnije usuđujem se da ovakvim roditeljima kažem sledeće: Odakle vam pravo da kada se dete rodi i dalje mislite da se u životu toliko radi o vama? Odakle vam pravo da mislite da se i dalje radi o vama, vašem ljubavnom životu i vašim sebičnim potrebama ? Ne radi se više je..no o vama nego se radi o detetovim potrebama . Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za: roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu, upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom . Odakle vam pravo da decu delite na onu “prvog i drugog reda?” Deca su bića prvog reda čak i u odnosu na sebične vas. Svaki milimetar njihovog postojanja bi trebalo da je postojanje prvog reda ma koliko dece imate. A vi, vi ćete i dalje ići u crkvu nedeljom kao da niste načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja .

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja i greška nije u detetu iako dete često raste u odraslog koji sebi pripisuje nekakvu pogrešnost da bi sebi pokušalo da objasni zašto je neprihvaćeno od strane svog roditelja nakon razvoda. Dragi moji zanemareni ili u detinjstvu odbacivani odrasli grška nije u vama. Vaš zanemarujući roditelj je vrlo verovatno patio od : nedostatka saosećanja, nezrelosti ličnosti, egocentrizma , neodgovornosti , nedostatka samopreispitivanja , nedostatka savesti , od narcisoidnosti ili psihopatije.Zapravo patio je od raznih devijantnosti sopstvene ličnosti koji su ga učinili nezrelim i nekapacitetnim roditeljem. Vi ste: negu , pažnju , ljubav i prisutnost zaslužili samim svojim rođenjem i to vam potpisujem. Ne postoji nikakva potreba da budete bolji ili kvalitetniji od ostale dece da biste tako nešto zaslužili. Pre će istina biti da vaš roditelj nije zaslužio vas iako je imao sreće da ste mu dati kao dar koji nije umeo da ceni. Takvi kao dar i visoko dignute glave moramo dalje časno postojati i ja kao vaš psihoterapeut (ili neki drugi srodnik) ću dalje sa vama i časno na vašoj strani -stajati i govoriti javno. A oni -roditelji iz pakla će i dalje ići u crkvu nedeljom kao da nisu načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Više tekstova možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

O NAPUŠTANJU I NAPUŠTENOSTI

Uplakana je tog petka ušla u moje savetovalište za psihoterapiju. Samo sam joj dodavala maramice i ćutala dok je plakala. Čekala sam momenat da bude u mogućnosti da govori od suza. ” Otišao je od kuće. Konačno se desilo ono od čega sam najviše strahovala.” Započela je šezdesetogodišnja Marija nakon što je smogla snage da govori. Bila je to: lepa ,negovana , produhovljena i veoma dobra žena sa previše izraženom šemom samožrtvovanja za druge uopšteno, a posebno za svog supruga . Imala je izražene veštine da suprugu pruži topao dom i sve je u njenom životu bilo organizovano prema patrijarhalnim vrednostima u skladu sa kojima je i vaspitavana. Ručak je za njega uvek bio na stolu u 14 h ,a sto je uvek bio dekorisan . On bi sa druge strane dolazio kući ne upućujući joj ni pogled ni zagrljaj i samo je pitao da li je sto postavljen. Sve se to tri decenije podrazumevalo. Podrazumevalo se i da mu je ona davala svoj zarađeni novac da on nabavlja sve što je porodici potrebno , podrazumevalo se da ona ćuti kada je tužna ili ljuta da ne bi izazivala nemire u kući , a isto se tako podrazumevalo i da je on vara , a da ona prašta.

Život nas sa vremena na vreme stavlja u poziciju da učimo da prihvatamo za nas neprihvatljive događaje. Za tebe je možda trenutno neprihvatljiv osećaj napuštenosti .

“Marija razumem da te je napustio i saosećam sa tobom ali čini mi se da je danas potrebno da sagledamo kako si zapravo godinama napuštala samu sebe. ” Gledala me je sa čuđenjem i pitala da joj kažem gde je ona to pogrešila pa je zaslužila da bude ovako ostavljena nakon tri decenije braka. ” Marija , život nas sa vremena na vreme stavlja u poziciju da učimo da prihvatamo za nas neprihvatljive događaje. Za tebe je trenutno neprihvatljiv osećaj napuštenosti jer znaš koliko si se trudila da svom suprugu udovoljiš na svaki mogući način. Čini nam se da ukoliko smo dobri i požrtvovani neće nam se desiti ništa ružno, a da će neki zlotvori biti kažnjeni. Nekim lošim događajima, bolešću ili smrću na primer. Istina je da pravila nema . Dobrim ljudima poput tebe se takođe mogu desiti neprihvatljive stvari kao sada . Ja ti ne želim reći da je tvoja mana to što si požrtvovana i dobra . Međutim , svaki put kada si davala svoj mesečno zarađeni novac u ruke njemu da ga kontroliše ti si napuštala sama sebe. Napuštala si i sama sebe svaki put kada si od njega tražila dozvolu da sa prijateljicama odeš u bioskop. Napuštala si sebe i onda kada si krila svoja osećanja ljutnje ili tuge da njega ne bi uznemiravala ili opterećivala dok on, on sebe nikada nije napustio . Napuštamo sami sebe kada se ne cenimo, kada ne djelujemo u vlastitom interesu i kada se ne ohrabrujemo i ne tešimo. Napuštamo sami sebe onda kada ne ustajemo za sebe ,a potrebno je. Prečesto fokusiranje na tuđe potrebe, želje i probleme i zanemarivanje sebe jeste samonapuštanje. Ne tražiti ono što trebamo, ne postavljati granice, dopuštati ljudima da nas iskorišćavaju jeste napuštanje sebe.

Nije sebično ponašati se na sledeći način : tu sam za tebe ali sam prvo tu za sebe samu, volim te ali sebe volim više nego tebe . U tome , zapamti, nema ničega sebičnog.

“Ja zapravo nikada nisam shvatala da samu sebe napuštam. Smatrala sam da je moja dužnost kao žene da organizujem da porodica i brak funkcionišu dobro. Zašto sam sebe napuštala ? Zašto ljudi to zapravo rade ? ” Pitala je začuđeno. Samonapuštanje počinje u detinjstvu. Verovatno tvoji roditelji ili druge odrasle osobe nisu zadovoljile tvoje emocionalne i/ili fizičke potrebe u detinjstvu – napustili su te emocionalno ili fizički – zbog čega si se osećala nedostojnom ljubavi. Kao odrasli, skloni smo ponavljati ove vrste obrazaca iz detinjstva jer su nam poznati, ponavljano biramo partnere i prijatelje koji nas maltretiraju, iskorišćavaju ili ne podržavaju. A to isto radimo i sami sebi. Ne znamo kako biti tu za sebe jer niko nije bio istinski tu za nas kao decu. Smatram da odatle trebamo da započnemo tvoj proces psihoterapije Marija. Znaš nije sebično ponašati se na sledeći način : tu sam za tebe ali sam prvo tu za sebe samoga, volim te ali sebe volim više nego tebe . U tome , zapamti, nema ničega sebičnog. “Da li je tebe neko napuštao i jesi li ti sama sebe nekada ovako napuštala ? ” Pitala me je. Odgovorih joj da jesam i da jesu. Duša mi je puna ožiljaka ako me to pitaš Marija ali je baš zato za tebe lekovita. Međutim ja sam naučila da samu sebe više nikada ne napuštam i od tada napuštam ljude koji me ne tretiraju dobro. Uglavnom sam na to danas ponosna ali i ja to nekada nisam umela pa su me neki ljudi povredili. Nisam se rodila sa tom veštinom da budem tu za sebe uvek. Ukoliko sam mogla ja da naučim , svakako možeš i ti.

Više o drugim temama možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/06/27/preljuba-neverstvo-i-psihoterapija/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/13/zasto-je-narcis-u-vezi-sa-empatom/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/21/prica-o-ranoj-traumi/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija / Psihoterapija

PRELJUBA (NEVERSTVO) I PSIHOTERAPIJA

Desila se preljuba u vašem braku ili vezi ? Ukoliko vam je utešno , kao psihoterapeut svakodnevno srećem pojedince koji su otkrili da ih partner vara ili ih je varao ili je bar imao takvu nameru. Takođe svakodnevno razgovaram sa bračnim parovima koji su korisnici bračne terapije, a desila im se preljuba u braku . Znam da je ovakvo saznanje veoma teško za vas kao za pojedinca bez obzira da li ste otkrili sms ljubavnu prepisku koju je vaš partner-partnerka vodio sa drugom osobom i imate saznanje da se ništa fizički među njima nije još uvek desilo ili ste otkrili aferu koja već ima neku istoriju. Ponekad ste otkrili i više ranijih afera koje je vaš partner imao . Bez obzira da li je afera bila u formi namere (dugotrajno dopisivanje sa drugom osobom) ili je afera bila samo emocionalna, samo seksualna ili emocionalno-seksualna, takvo saznanje boli. O tome zašto toliko boli možete čitati ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ta emocionalni bol, fizički simptomi, veliki nedostatak poverenja može trajati duže vremena jer predstavlja posledicu relacione traume. Jednostavnijim rečnikom doživeli ste izdaju osobe kojoj ste verovali . Kome uopšte najviše verujemo kroz život? Obično roditeljima, bračnom partneru , braći i sestrama kao i najboljem prijatelju . Nije uvek tako ali najčešće jeste. Sve su to neke relacije-odnosi između nas i nekoga ispunjeni poverenjem. Kada nas neko u tom odnosu, relaciji izda možemo doživeti veliku bol i relacionu traumu . Takođe nemojte se čuditi ukoliko vam se nakon preljube u mislima pojavljuju prečesto pitanja koja teško kontrolišete. To su obično pitanja : da li je mislio-mislila na mene dok se afera dešavala ? Da li je moguće da me tako lako izbrisao-izbrisala iz misli dok je afera trajala nakon svih ovih godina i moje posvećenosti ? Da li još uvek misli na nju ili njega dok sa mnom razgovara i moli za oproštaj ? Da li je uopšte moguće da sam toliko poverenja dao-dala nekome ko me ovako izdao? Ova i slična pitanja dolaze nenadano , prolaze kroz vaše misli, ometaju vaše svakodnevno funkcionisanje i to mi klijenti u psihoterapiji redovno prijavljuju. Ako se pitate do kada će vas ta pitanja mučiti , reći ću vam da je to individualno . Nekoga muče tri meseca , a nekoga i godinu dana nakon otkrivanja preljube. Zaokupljenost ovim pitanjima jeste znak da teško možete da obradite traumatski doživljaj nakon preljube . To uostalom i jeste odlika traumatskih doživljaja, da mozak veoma teško uspeva da obradi traumatska sećanja pa se zapravo ovo dešava i vama iako vaš partner najčešće jeste u sasvim drugačijem stanju . On traži od vas da prestanete sa tim istim pitanjima koja mu postavljate i da krenete zajedno dalje ili ako ne možete dalje, da počnete da razmišljete o razlazu vas kao para. Više o preljubi možete čitati i ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Zbog svega gore navedenog bračne terapije nakon saznavanja preljube su sasvim specifične. Razlikuju se od svake druge bračne terapije jer dinamika bračnog para pokazuje svoje specifičnosti kada se neverstvo desi. Upravo nastaje taj obrazac da prevarena osoba ima potrebu da postavlja mnoštvo pitanja o preljubi, često su ta pitanja ista , iznova i iznova , a da osoba koja je počinila neverstvo polako gubi strpljenje da sluša ta pitanja i da na ista odgovara. To jeste obrazac (ponašanje para) koji viđam baš svaki put nakon preljube. Zapravo kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba doživljava u 60-80 procenata intenzivan traumatski doživljaj koji pokušava da obradi na razne načine pa i postavljanjem sebi i partneru pitanja o preljubi i njenim detaljima . Kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba pati od veoma velikog gubitka poverenja u partnera i intenzivnog straha da je bračni partner postao osoba kojoj možda nikad više neće moći verovati. Prevarena osoba ukoliko pređe preko preljube i dalje se muči sa traumatskim sećanjima, obradom traume kao i pokušajem da vrati poverenje i sve to ide dosta sporo i teško . Sa druge strane osoba koja je počinila preljubu pati od osećaja griže savesti , potrebe da joj bude oprošteno , pati od straha da će biti ostavljena jer je preljubu počinila i brzo gubi strpljenje kada vidi da bračna dinamika nikako da se vrati u sklad u kome se preljuba ostavila u prošlosti i par je nastavio srećno dalje. Jednostavno to ne ide tako lako. Trauma se ne obrađuje lako , prevareni partner se ne oporavlja brzo i lako, poverenje se vraća sporo i par treba da se pripremi na neki duži period u kome će se oporavak dešavati . Bračna terapija preljube osim obrade traume kod prevarene osobe ima i mnoštvo specifičnih zadataka i ciljeva o kojima možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.

Stanje nakon preljube lično volim da obradim kroz EMDR psihoterapiju koja spada u oblast psihotraumatologije. EMDR psihoterapijski pristup funkcioniše tako što “vadi nož iz psihološke i emocionalne rane ” . Kada vadimo nož iz rane zaboli ali nakon toga rana zarasta i biva lakše. Nakon toga pristupam bračnoj terapiji neverstva. Ukoliko ste doživeli preljubu sami sebi možete pomoći tako što ćete sebe bolje razumeti u kontekstu traume i u kontekstu da vam treba vremena da se oporavite i krenete dalje. Nije na odmet znati da se nakon preljube u nekom periodu pa čak i do godinu dana pojavljuju u spoljašnjoj sredini razni trigeri ili okidači . To može biti npr. neki film ili pesma o preljubi. To može biti nečija boja kose koja podseća na boju kose ljubavnice vašeg muža. To može biti bilo kakva naizgled bezazlena pojava koja u vama ponovo probudi mnoštvo pitanja i razmišljanja o onome što ste doživeli . Nemojte se tome čuditi i nemojte misliti da ludite . Ne ludite, niste dosadni i naporni zato što često ponavljate slične misli ili tražite ponekad i sasvim iste odgovore od partnera nego ste istraumirani. Biti istraumiran različito je od biti naporan ili dosadan. Povređeni ste i imate pravo na vreme da zacelite ma koliko god vaš oporavak trajao. Obično u bračnoj terapiji neverstva zamolim bračnog druga da ima bezgranično strpljenja za ovakve pojave u vašem ponašanju i da vam pomogne u oporavku . To je davalo rezultate. Takođe neki ljudi ponašajno oproste preljubu i ostanu u braku ali osećajno ne prevaziđu preljubu pa se osećaju kao da su rascepljeni na pola i da je jedan deo njih oprostio, a drugi nikako ne može. Imajte na umu da je i to normalno nakon doživljenog neverstva . Imajte na umu da je u redu da vas je sramota da podelite sa najbližim prijateljima da ste saznali za neverstvo. Mnoge ljude je toga stid, a još više ih je stid zbog toga što su preko preljube prešli . Zbog toga što nemate sa kim da podelite vaše iskustvo možete se osećati veoma zbunjeno i usamljeno. Međutim pa šta ako ste prešli ili bar pokušavate da pređete preko preljube? Smatram da je to veoma hrabro i da želite da date vašem braku šansu jer smatrate da vredi. Većina ljudi u mojoj praksi pređe preko prve preljube i daje šansu braku ali preko više preljuba ne želi da pređe. Podržavam ih i razumem da bi prelaženje preko mnoštva preljuba bilo zaista nepostavljanje ličnih granica. Oni koji vam govore da preko preljube nikada ne bi pokušali da pređu su najčešće oni koji to nisu ni doživeli i ne razumeju šta vas je ustvari snašlo. Postoje i pojedinci koji ne žele da pređu preko preljube nakon što im se desi ,a i njihov izbor je takođe sasvim u redu . Šta god da odlučite nakon saznanja preljube , da li je to da pokušate prevazići ili da odete jer ne možete prevazići- u pravu ste i ne grešite. Vi radite u datoj situaciji najbolje što umete. Smatram da je stručna pomoć nakon preljube neophodna jer je ona iskustvo koje duboko uzdrma pojedinca, vezu kao i brak pa i porodicu. Još tekstova o preljubi možete čitati ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/, ovde-http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/,i ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija

KOCKANJE JE BOLEST CELE PORODICE

Kockanje jeste definisano kao nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kada se kockate, vaš mozak oslobađa dopamin, neurotransmiter koji čini da se osećate uzbuđeno. Očekivali biste da ćete se osećati uzbuđeno samo kada dobijete na kocki ali vaše telo proizvodi ovaj neurološki odgovor čak i kada izgubite. Najpoznatija zavisnost koja uključuje proizvodnju velikih količina dopamina je kokainska zavisnost. Čovek bez dopamina bio bi poput neke ljuske koju mrzi čak i da se pokrene. Dakle , vaše sopstveno telo, vaš sopstveni mozak i vaš soptveni dopamin učiniće vas zavisnikom ukoliko budete potcenjivali protivnika kao što je kockanje. Ne samo da se tokom kockanja proizvodi dopamin nego i adrenalin , serotonin i druge supstance koje čine da se osećate uzbuđeno dok iščekujete da li ćete na kocki dobiti ili srećno ukoliko na kocki dobijete . Međutim dok kockate , vaše telo primoravate da proizvodi previše ovih suptanci pa zatim ukoliko na kocki izgubite , vaše telo je potrošilo rezerve supstanci koje su mu potrebne da se oseća dovoljno dobro. Sve dok se telo i mozak ne oporave , padaćete u razna loša stanja kao što su gubitak volje , demotivisanost ili depresivno raspoloženje. Dakle sve dok kockate , terate vaš mozak i telo da rade na velikoj brzini stvarajući supstance koje proizvode zadovoljstvo do momenta kada krenete da gubite i telo ostaje sa potrošenim rezervama dopamina, serotonina i treba mu vremena za oporavak.

Kockanje jeste nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Jeste li se nekad pitali zašto kockarnice nemaju prozore ? Zato što kada uđete tamo izgubite pojam kada je dan , a kada noć, izgubićete pojam o vremenu , zavisnost će vas obuzimati potpuno pa ćete tamo sedeti do poslednje pare . Radeći sa kockarima i njihovim porodicama kao psihoterapeut , kockari (većinom sada bivši ) su me mnogo čemu naučili. Na primer , on line kockarnice neće vas tek tako pustiti na miru . Mnogi kockari u psihoterapiji uspostavljali su apstinenciju od on line kockanja i šta se dešavalo ? On line kockarnice su počinjale da im šalju razne bonuse , novac da bi ponovo počeli da kockaju. To je kao da zavisniku od heroina koji se leči , izvlačite crtu pred njim samim i nudite mu drogu besplatno . Nema razlike . Još uvek ranjiv , velike su šanse da posrne. Osim toga porodica kockara je specifična . Ne strada u kockanju samo zavisnik nego: njegovi roditelji , bračni partner, braća, sestre ,deca…. Naravno da članovi porodice teško podnose kada njihov bližnji upada u velike dugove, kada ga jure oni od kojih je novac pozajmio , kada krade da bi mogao da obezbedi novac za kocku. Onda oni obično počinju da vraćaju dugove, neretko ostajući bez prebijene pare samo kako bi svog člana izvukli iz dugova i nadajući se da je možda ovo bio poslednji put da su dugove vratili. Nadaju se da će prestati . Međutim- neće . Ništa neće prestati dok kockar ne počne da se leči , a lečenje kocke sprovodi se kroz porodičnu psihoterapiju . Ne samo da je psihoterapeut fokusiran na samog kockara nego i na članove porodice jer nije retko da neko iz porodice oboljeva od depresije usled osećaja gubitka i beznađa ili pati od nekih drugih oblika stradanja fizičkog i mentalnog zdravlja. Kockanje urušava čitavu porodicu i sve članove u njoj i to urušavanje je materijalno i zdravstveno. Ukoliko neko iz vaše porodice pati od patološkog kockanja nemojte se stideti , a još manje očekujte da će kockanje prestati nego se ponudite članu porodice da mu budete podrška u porodičnoj psihoterapiji bolesti zavisnosti. Kockanje nije neizlečivo, a posebno ako kockar ima podršku člana porodice u psihoterapiji ali ako je nema , mali je procenat uspešnosti .

Više tekstova na razne teme kojima se bavim u psihoterapiji možete čitati na linkovima : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/ , http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/13/zasto-je-narcis-u-vezi-sa-empatom/ , http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ , http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Roditeljstvo

ODRASLA DECA NARCISOIDNIH RODITELJA U PSIHOTERAPIJI

Majka. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje: toplina, briga, požrtvovanost i slično tome. Otac. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje uglavnom :sigurnost, autoritet ili neki drugi atribut. Pojam majke i oca često je bogolik za društvo koliko i za malo dete . Dete u roditelje gleda kao u bogolika stvorenja . Da nisam psihoterapeut verovala bih u ove mitove takođe dok me smrt od njih ne rastavi. Umrla bih verovatno u zabludi kako je ogromna većina majki i očeva dovoljno dobra za svoju decu. Posebno je mit o majkama snažan. Evo da raskrinkam samo jedan od tih mitova i da predstavim koliko je ovaj mit o divnoj majci jak za početak.

S.N Ćerka narcisoidne majke sa problemima :samopoštovanja, samopouzdanja, pokušajem suicida iza sebe , paničnim napadima i anksioznošću bila je moj klijent oko godinu dana. -Ocu sam se žalila na to da me majka kinji , da me noću budi kako bismo nastavile svađu od tog dana, da mi često govori da sam nesposobna i da nisam ni za šta. Otac nije reagovao osim time što bi mi govorio da je ona majka . On je često odsustvovao od kuće redeći i naprosto verovao je da je majci svoje dece prepustio vaspitnu ulogu kao što to muškarci rade .Verovao je da sve što ona radi, da to valjda tako treba jer je majka i da druge žene isto to rade sa svojom decom. Rekla je. -Verujem da je tvoj otac bio pasivan jer je pre svega smatrao da je majka jedna sveta figura, jedino kapacitetna da gaji potomstvo i da je sve što radi opravdano načinom na koji majke vaspitavaju decu ma kakav način to bio. Istina je ustvari da te nije zaštitio od psihičkog zlostavljanja jer je bio suviše slab da se suprotstavi mitu o majkama i njihovoj dobrobiti , a moguće je i da se plašio svoje supruge. Znaš, mnogi muškarci se plaše svojih žena . Takođe očevima je suviše teško da poveruju da neke majke jednostavno jako loše utiču na decu i da je jedini izlaz da im se oni sami suprotstave i zaštite dete od te iste svete majke, odgovorih joj.

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja .

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja . Narcistične majke: kinje , kontrolišu , maltretiraju svoju malu ali i odraslu decu . To isto rade i muževima. Ovakve majke se ne menjaju nego starošću bivaju još gore izražene njihove crte: sebičnosti, neempatičnosti, kritizerstva , manipulativnosti, kontrole ….To za malu i odraslu decu narcisoidnih majki znači da postoje ljudska bića koja nikada neće upoznati: podršku, ljubav, negu i toplinu majčinstva. Narcisoidni očevi nisu ništa bolji . Preautoritativni, kritikujući , despotski nastrojeni , ugnjetavači samopoštovanja i samopouzdanja svojih potomaka. U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu. Problem je kao što vidite da ovu decu niko ne štiti od posledica koje će ovakvo odrastanje na njih imati jer drugi roditelj biva najčešće veoma nekompetentan da se suprotstavi , zauzme za sebe i zaštiti potomstvo.

U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu.

Deca narcisoidnih roditelja koja kao odrasli dolaze na psihoterapiju su često veoma uspešni ljudi : inteligentni , akademski ostvareni , rečiti i jako kvalitetni ali…ovde postoji jedan ogroman problem. Oni u to ne veruju nego smatraju jako često da su : nekompetentni, defektni, glupi , nevoljivi jer je njihov mali sistem uma i tela kroz odrastanje prolazio kroz: kritiku , neprihvatanje, kroz “nisi dovoljno dobar ” , kroz ” tvoje potrebe nisu važne ” . Ako mene neko pita da se izrazim iskreno taj mali sistem je prošao kroz pakao vaspitanja ,a često i drila . Ovi sada već odrasli ljudi po prvi put u psihoterapiji shvataju i ko su i šta su . Po prvi put shvataju koliko je psihoterapeut zapanjen njihovim postignućima i njihovim osobinama ličnosti . Po prvi put čuju da je neko na njih ponosan. Po prvi put bivaju u psihoterapiji suočeni sa činjenicom da bi trebali da poveruju u to da vrede. Jako im teško polazi za rukom da poveruju u te svoje kvalitete, a kada uspeju-onda su izlečeni.

Teško je kada ti roditelj pruža svoju trnjivu ruku nege i podrške, a ti je prihvataš jer veruješ da je tako najbolje i da drugačije i ne postoji . Istovremeno bivaš i negovan i posečen o to trnje negujuće ruke bogolikog roditelja , a da nisi toga ni svestan. Onda kao odrasli često bivaš anksiozan ili patiš od paničnih napada jer je tvoj mali sistem uma i tela prošao kroz čestu :viku , dreku , grdnju , strah i onda si često bio još kao mali izložen hormonima i neurotransmiterima zaduženim da proizvedu stanje alarma i stresa. Na kraju se baždariš kao neko ko je i kao odrasli često reaktivan, alarmiran, često anksiozan jer tako si se formirao . Tvoj organizam se tako podesio i set-upovao jer nije bilo dovoljno: mira, pohvale, zagrljaja , podstreka . Nije bilo dovoljno roditeljskog: ” ponosan sam ” , roditeljskog ” volim te ” , a kod nekoga toga nije bilo bilo nikada. Na kraju još patiš od neadekvatnih stilova vezivanja pa ili preterano strepiš u odraslom dobu da će te neko ko te voli napustiti ili uopšte i ne smeš da se vežeš jer čak i ne znaš šta bi radio sa tom ljubavlju koju ti neko nudi. Ne znaš ni da je primiš niti šta se sa tim radi . Onda ti budeš kod mene na psihoterapijskom kauču umesto tvoje majke ili oca. Moje je da umesto tebe razbijam mit o tome da je baš većina majki i očeva dovoljno dobra jer ti i kao odraslo dete narcisoidnog roditelja , stidiš se da kažeš šta si proživeo plašeći se da će te drugi zbog toga odbaciti, plašeći se da će to narušiti tvoj ugled , plašeći se da ti niko neće verovati. Više o narcisoidnosti roditelja možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, i ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Posvećeno odrasloj deci narcisoidnih roditelja…

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment