SAZNAVANJE NEVERSTVA U TRUDNOĆI

Saznavanje neverstva u 60-70 odsto slučajeva jeste traumatično saznanje za onog koji saznaje da je prevaren. Trauma podrazumeva da postoji neki spoljašnji traumatski događaj (udes, požar, rat ) ali postoje i relacioni traumatski događaji : incest, silovanje, tortura , saznavanje neverstva i slično. Relacioni traumatski doživljaji nastaju u nekoj relaciji – u nekom odnosu između dvoje ili više ljudi. Traumatski događaj najčešće izaziva preplavljujući doživljaj u čoveku i takav doživljaj naziva se traumatski doživljaj. Trauma je zapravo rana. Ta rana boli iznutra, a apsurd je da niko ne vidi da je čovek ranjen .Saznavanje da je vaš partner bio ili još uvek jeste neveran jeste uglavnom veoma teško i bolno saznanje. O traumi neverstva možete više saznati na sledećem linku :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.

Kao što sam ranije već pisala, varanje nije pojava nastala nužno zbog potrebe za samom seksualnošću. Najređe se čak vara zbog seksualnosti. Nevera često nastaje iz emocionalnih potreba kao što su potrebe da neko o vama brine ili da se osećate poželjno, važno ili posebno .Više o razlozima preljube možete čitati na linku :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/. Ja se ovde ne bih mnogo bavila razlozima neverstva u toku trudnoće supruge jer ne smatram da se oni specifično mnogo razlikuju nego u slučajevima kada supruga nije trudna . Bavila bih se doživljajem svih trudnica koje su mi se obraćale, a za preljubu su saznale u toku trudnoće ili neposredno nakon porođaja. Obzirom da se u psihoterapiji bavim obradom traumatskih doživljaja i kognitivnih te emocionalnih sećanja na taj događaj, pretočiću mnoge od tih doživljaja prevarenih trudnih žena ili žena nedavno porođenih u reči. Te reči, sećanja i osećanja u momentu saznavanja trudnice za neverstvo i u vremenu nakon toga zvuče najčešće ovako : – Gledam u njegovu prepisku sa njom i pokušavam da ne verujem. Mora da je san. Ne ipak nije san. To pišu moj suprug i ona. Obliva me hladan znoj. Počinjem da se tresem. Noge mi se tresu. Ne mogu da kontrolišem tremor nogu. Padam na kolena. Strah. Užasan strah za bebu . Molim boga da ne izgubim svest. Izdata sam. Sad kad mi je sigurnost najvažnija. Vrisak. Sve što mogu da izustim je vrisak. Nisam više sigurna u svom telu. Ne osećam se tu sigurno. Pobegla bih iz svog tela. Ukoliko ja nisam sigurna u ovom telu, nije ni beba. Gde ćemo sada nas dve ? Moram da se smirim ali teško mi ide. Nakon toga do porođaja, a i pola godine nakon toga slabo jedem iako bih morala zbog bebinog razvoja. Kopnim i gubim na kilaži. Ne spavam više od tri sata noću od strepnje i tuge, a moram da se posvetim bebinim potrebama. Čini mi se na momente da ja uopšte ne mogu da odgovorim na bebine potrebe. Beba često plače, a ja takođe plačem jer me muči sopstvena bol obzirom da me je suprug izdao. Čini mi se da je beba nervozna, razdražljiva i plače zato jer sam ja jako tužna, uplašena i nervozna. Ne znam kome briga više treba. Meni ili bebi ili obema. Ni dan danas se ne osećam sigurno u svom telu od tog saznanja. Izdata sam onda kada mi je podrška, nega i pomoć bila najviše potrebna. Nikada mu više neću moći verovati jer nije mislio na to da ja nisam jedno biće. Nije mislio na to da nosim bebu i da o toj bebi trebam da brinem zdravog uma. Očekivala sam da će mi suprug pružiti barem mir ako ne i pomoć oko bebe. Ne znam da li ću ikada od toga ozdraviti.

Volela bih da se pozovem na osnovni postulat porodične psihoterapije prenatalnog i postnatalnog perioda. On glasi : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . (Prirodno je da interaktivnije kontakte otac sa detetom uspostavlja onda kada dete za to biva razvojno veštije , dakle onda kada može da se osmehuje, uzima i dodaje igračke , da se igra itd. Do tada bi ovaj postulat važio kao zaista temeljan. ) Nije taj postulat nastao tek tako da bi se nešto lepo reklo . Zapravo svima je poznato da se beba u utrobi majke hrani preko pupčanika i da je prilikom rođenja deteta presecanje pupčanika zapravo ” prvi veliki rastanak” majke i deteta . Preko pupčanika do bebe će doći hranjive materije ali šta će još do bebe doći ukoliko majka preživljava velike stresove ili traume ? Kakve posledice može imati stres u trudnoći ? Studije su pokazale da stres zapravo oseća čak i fetus. Ipak, nivo stresa se ne prenosi direktno sa majke na bebu u stomaku. Sama posteljica proizvodi enzime koji štite bebu od previše stresa i uzbuđenosti majke. Do deteta će doći oko 10% hormona stresa majke. Međutim, hormon stresa opet može imati uticaja na bebu . Prenatalni hormoni stresa se navode kao rizik faktora za depresiju, visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes koji se mogu javiti kasnije tokom života. Zato se trudnicama savetuje da bi trebalo da izbegavaju stres. Takođe nakon porođaja beba itekako reaguje na majčina emocionalna stanja. Žena koja je saznala za neverstvo supruga pre porođaja ili nakon njega jeste često: uznemirena , ima probleme sa apetitiom , plačljiva je, često neispavana, anksiozna, tužna i razočarana. Beba će to osetiti dok je majka: nosi, doji, hrani, kupa i prepovija . Nekada majka zbog sopstvene preživljene traume prilikom saznavanja neverstva neće biti u stanju da se dovoljno posveti potrebama bebe, što je i razumljivo. Tako i beba počinje da bude beba koja je nezadovoljna, strepi, često plače i ima probleme sa ritmom spavanja i budnosti.

Pozvaću se na priču o ranoj traumi u detinjstvu jednog od najvećih imena u oblasti istraživanja traume .To je Dr.Gabor Mate. U jednom od svojih predavanja govori o svom detinjstvu. Bilo je to vreme drugog svetskog rata. Dr.Gabor je bio Jevrejska beba. Jedne noći je njegova majka pozvala lekara i zatražila da lekar pregleda, tada još malog Dr.Gabora jer noćima neutešno plače. Lekar je majci objasnio da nije siguran šta se to dešava ali da većina Jevrejskih beba plače i da su uznemirene. Kako je Dr.Gabor to objasnio, Jevrejske bebe nisu mogle znati da je rat i da su Jevreji ugroženi. Međutim itekako su Jevrejske bebe mogle osetiti da su majke uznemirene i da strepe .(Za svoj život i život svojih beba.) Uznemirenost se sa majki prenosila na bebe . Kasnije je sjajni Dr.Gabor Mate ove događaje u svom ranom detinjstvu povezao sa zavisnošću od kupovine i radoholizmom od koga je u odraslom dobu patio . Dragi muškarci, voleći i ne varajući svoje supruge u toku trudnoće i nakon porođaja ne štitite samo svoju suprugu i svoj brak nego štitite svoje potomstvo od traume i stresa u ranom detinjstvu. Istina je dakle kristalno jasna : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . Više o bračnoj terapiji neverstva možete saznati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva kod voditeljke Ivane Malenko možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo