Život jeste jedno za drugim. Bez garancije za sreću ,mir ,zdravlje i blagostanje. Život čak ne daje ni garanciju na trajanje ali sasvim sigurno život želi da živi i zbog toga opstajemo. Opstajemo na toj putanji koja najčešće nije prava linija ispunjena konstantnom lepotom nego sasvim krivudava obeležena padovima, bolom, ustajanjem, lepotom i opstajanjem pa….ko dokle dogura. Zovu ljudi ovih dana uznemireni , neispavani i prestravljeni . Razgovore ne mogu preneti jer su tajni i mnogobrojni ali pokušaću da sastavim jedan u kome ću sažeti sve te strahove i probleme koji muče ljude u ovo vreme kada nam je univerzum poslao jedan veliki stres od koga patimo svi zajedno. Možda je lakše znati da niste sami. Svi smo u istom loncu.
Telefon zvoni .Sa druge strane žice drhtav glas govori :
-“Jako se plašim ,pomozite mi, ne mogu da spavam ,a ne mogu ni da jedem i često imam osećaj da se gušim ,a posebno ujutru.”
-“Čega se najviše plašite ? “
-“Da će ovo predugo trajati. Da nećemo imati dovoljno hrane ni novca da ovo preguramo, da ću zaraziti stare roditelje koji su mi velika podrška i da će nakon ovoga svega država ekonomski propasti ,a možda i svet. Plašim se apokalipse ,siromaštva, gladi, rata i toga šta će biti sa nama. Mnogo nas je u kući , ne možemo napolje često i zato se osećam nekako zarobljeno, a i svi se mnogo svađamo od kako smo u kući . Kao da se zbog toga još više gušim svako jutro jer znam da nam u toku dana neće biti nimalo prijatno . A da li se i vi plašite ili sam ja preterao ?”
-” Ne plašim se preterano , samo pomalo. Dete sam rata u SFRJ i ovo za mene nije ništa što već nisam doživela samo pod malo drugačijim okolnostima i u mnogo osetljivijem uzrastu pa eto život pod bombama, u podrumu i pored metaka koji su nekad mojoj majci prosviravali iznad glave me je tako oblikovao da steknem žilavost za ovakve situacije. Jeli smo paštete i koješta , ne sećam se više dobro ali smo preživeli i nastavili dalje .Tako ćete i vi biti žilaviji za svaku sledeću situaciju koja bude podsećala na ovu. Znate svi ti strahovi koje ste nabrojali ljudi imaju i u ratu .Ukoliko ih pred decom preterano pokazujete i vaša deca će početi da se preterano plaše ,a i svi vaši ukućani pa ćete onda postati prestravljena porodica. Svakako da nije rat ali u ratu ljudi žive pod sličnim uslovima. Sećate se bombardovanja i ipak imate iskustva sa vanrednim okolnostima. Znate , ne plašim se puno jer smo zapravo veoma moćni trenutno , stvar je samo da li želite da gledate iz tog ugla.”
-“Kako možete da kažete da smo sada moćni kad se većina ljudi oseća nemoćno? “
-“Gospodine ,vidite kada je rat vi ne možete uticati na to ko će da puca ili baca bombe osim ako niste vojnik pa je izvesna kontrola oružja i u vašim rukama. Sada međutim oružje odbrane je u vašim rukama i veliki deo situacije možete da kontrolišete. Perete li i dezinfikujete ruke, nosite li maske i rukavice, ne izlazite li napolje osim kada je nužno i radite li sve što je rečeno čak iako vam je to teško i naporno ?”
-“Da , radim sve to .”
-“Onda ,zašto se plašite ? Kontrolišete sasvim dovoljno situaciju barem u vašoj kući. Kada je kontrolišete u vašoj kući istovremeno je kontrolišete u određenoj meri i na većem planu. Onog momenta kad ne budete više prali ruke i koristili sve drugo oružje odbrane koje vam je dostupno tada počnite da se plašite jer ćete biti potpuno razoružani ,a razoružaćete sami sebe. Sapun, voda, asepsol, maska, rastojanje i izolacija su sada kao da imate pištolj, pušku pa čak i top ,a neprijatelj vam želi prići. Sada trenutno niko vas ne može razoružati osim sami sebe. Niste odustali od sebe i nemojte. Niste jer kao što rekoh život želi da živi pa tako i vi. Dokle god pokazujete da želite da živite ja nisam za vas zabrinuta. Kada budete rekli da ne želite više da živite onda ću se i ja zabrinuti za vas. Strah i anksioznost posetioci su svakome i to nenadani .Došli su vam sada u goste jer je situacija takva da život u vama oseti moguću pretnju .Pretnja će proći i opet ćete biti mirni ,uveravam vas. Zaboravićete na ovo ali opet kada u životu naiđete na novu prepreku anksioznost i strah biće vaši nenadani gosti. Kao i moji i svačiji. Oni pokazuju da smo potpuno ljudi posebno kada je opasnost spolja realna. Prepoznajete li sada da imate te goste ?”
-“Da ali nisam na to gledao tako . Hvala vam. Kako da izdržim ovo vreme u kući ? Svi su nervozni i stalno se svađaju ,a deca su počela previše da jedu, supruga viče jer stalno pere sudove i umorna je od pripremanja hrane, suđa i gužve?”
-“Gospodine , do 17 časova imate vremena da uvedete sebi jednu dugu šetnju od sat i po. Biće vam teško ali naterajte se .Da se ne biste svađali treba vam struktura. Cele porodice su se dezorganizovale jer znate , obično roditelji ujutru idu na posao ,a deca u školu. Nakon toga neko se odmara, neko radi domaći , a uveče se sastanete za večerom .Ne mora biti uvek baš tako ali je uglavnom u nekom sličnom ritmu i niste toliko upućeni jedni na druge. Protiv tih vaših nepozvanih gostiju, straha i anksioznosti najbolje se borite dnevnim ritmom i planom. Tako ćete ih oterati u većoj meri. Napravite plan dana kada ustajete, kada idete u šetnju ,kada nešto čitate, kada pripremate zdravo jelo, kada gledate film, a kada vesti. Nemojte čitati i slušati vesti po ceo dan jer ćete tako sedeti na istom kauču sa strahom i anksioznošću , a oni će postajati veći i od vas samih. Hranićete ih umesto da ih oterate. Pomozite supruzi oko pranja suđa i ona će biti manje nervozna ,a pred njom ne pokazujte toliko straha jer se strah širi sa jednog člana porodice na drugog i onda postajete kao što rekoh prestravljena porodica. Kada se prestravite pričajte sa mnom ili sa nekim prijateljem viberom ili telefonom i to će vas umiriti kada podelite strahove sa nekim van porodice. Brinite o sebi sapunom asepsolom, maskom, vežbom, šetnjom , knjigom, zdravom hranom, filmom i samo pomalo vestima.”
-“Hvala vam ,a kako da rešim problem sa decom koja stalno i preterano jedu ?”
-“Deca jedu pojačano verovatno zbog toga što su izgubila svoju strukturu dana i traže rešenje i utehu za svoju dezorganizovanost u hrani . Još ukoliko spominjete pred njima da se plašite gladi i rata onda vam je jasno da jedu i iz straha od gladi. Ponudite im pre svega veru i nadu da ćete sve ovo pregurati i stav da je moguće nastaviti dalje. Svet će nastaviti dalje pa tako i vi i ja . Ponudite im zdrave obroke i vežbu. Znam reći ćete da su lenji da neće da vežbaju. Onda ,otkriću vam jedan trik. Vi počnite da vežbate sami i pozovite ih da rade sa vama vežbe ,a oni će vas odbiti. Vi zatim recite da ćete vežbati svaki dan od npr. 18 do 19 h ,a da kada se priključe biće nagrađeni. Nagradu ćete im sami predložiti jer najbolje znate šta oni vole. Verujem da će se brzo priključiti jer znate , posebno pubertetlije vole nagrade ,a ne moraju biti skupe. Vi tako svakog dana vežbajte u vreme koje ste odredili i tako ćete im dati primer ,a oni će kao što rekoh biti zainteresovani za nagradu .”
-“Hvala vam.Mirnije se osećam i moćnije sada.”
-“Nema na čemu, ostajte zdravo.”
Ivana Sinđić
Defektolog i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel 061 258 8274
