PSIHOTERAPIJA JE PUNO MOĆNIJA TEHNIKA OD RAZGOVORA

This image has an empty alt attribute; its file name is ja-1024x1018.jpg

Ko može biti psihoterapeut? Psihoterapeut se postaje time što se završi neki od fakulteta humanističke orjentacije (psihologija, defektologija, medicina, andragogija). Bez završenog primarnog fakulteta kao baze ne može se postati psihoterapeut.Nakon toga se završi opsežna praktična i teorijska edukacija iz određenog psihoterapijskog pravca u trajanju od četiri do pet godina.Ove edukacije podrazumevaju ozbiljna kako teorijska učenja iz psihoterapije tako i opsežan praktičan rad sa klijentima pod vođstvom edukatora i supervizora koji je već dokazan kao stručnjak u oblasti psihoterapije uglavnom i psihijatrije kao i psihologije.

This image has an empty alt attribute; its file name is emisija-1024x768.jpg
U jutarnjem programu sa mladom i talentovanom glumicom i tv voditeljkom Jovanom Radosavljević

Da li je psihoterapija običan razgovor?Obično se smatra da je psihoterapija razgovor i nekakvo “lečenje razgovorom”. Ona je puno više od toga jer su njeni efekti na mozak, moždane strukture i moždane procese naučno dokazani . Dokazano je čak da su njeni efekti na mozak, a time i na razmišljanje i ponašanje dugotrajniji nego efekat nekih lekova . Dugotrajni procesi psihoterapije menjaju način na koji osoba razmišlja, menja se njen pogled na sebe , na svet oko sebe, menjaju se neka neadekvatna i štetna uverenja i menja se stav i ponašanje osobe prema okolini ,redukuju se ili uklanjaju simptomi ukoliko ih ima , a čime osoba postže postiže korenite promene u mnogim aspektima svog života i to na bolje. Psihoterapija korisi govor kao sredstvo komunikacije pa se zato smatra da je to puki razgovor ali psihoterapija koristi i pokret, neverbalnu komunikaciju, gestove i ona koristi ceo taj međuljudski odnos između terapeuta i klijenta.U psihoterapiji dva čoveka su okrenuta jedan prema drugome ,licem u lice , a kroz taj odnos koji je pre svega kompletan i potpuno posvećen, empatičan, razumevajući i topao i kroz razne zadatke koje psihoterapeut daje klijentu da ih obavlja u periodu kada se ne viđaju , ličnost klijenta se sve više menja i oslobađa se simptoma.

Da li se i psihoterapeut menja kroz svoj rad sa drugima ?

Svaka osoba koju psihoterapeut susretne, a susretne ih puno u toku svog radnog veka jeste jedna unikantna, neponovljiva ličnost ,sasvim jedinstvena . Psihoterapeut nikada više neće sresti isto ljudsko biće jer su ljudi sasvim i potpuno univerzalni i veoma različiti da je čak fenomenalno posmatrati koliko svako ljudsko biće nosi neponovljivost. Svaka ličnost , što se da videti kroz psihoterapeutove oči, nosi kvalitete, snage, lepotu svog bića. Obično ona tih snaga nije u tom momentu svesna .Međutim psihoterapeut u tim susretima postaje sve više svestan snaga nečije ličnosti i polako, korak po korak aktivira osobu da svoje snage počinje da koristi. Psihoterapeut svakako od svake nove osobe sa kojom radi jako puno uči.Uči uvek o ljudima uopšte, može poželeti i potruditi se da implementira, razvije i kod sebe neke od snažnih i jakih osobina koje primeti u neke ličnosti.Mene je npr. jedna mlada studentkinja sa izuzetnim akademskim postignućima oduševljavala svojom disciplinovanošću i upornošću što se pokazalo kao snaga gotovo” nadljudska”. Ona ove svoje snage nije bila u potpunosti svesna , osvešćivala sam joj tu snagu sve više i više ali sam istovremeno se trudila da i ja kao ličnost pokušam da razvijem još veću upornost i disciplinu nalik njenoj .Imala je tu zaista visokokvalitetnu snagu koju sam prepoznala.

Da li je ići na psihoterapiju sramota ? Ne ali se još uvek negde smatra da je neko ko ide na psihoterapiju od nečega možda bolestan. To je potpuno pogrešno. Zdrava osoba oseti da gubi balans ili uočava da joj je teško da se sa nečim nosi sama. Taj “signal ” zapravo upućuje na zdrave uvide i na snagu ,dakle to nam govori da je osoba sposobna da uoči trenutan disbalans i da jasno uočava da želi da vrati svoj balans. To nam ukazuje na zdravlje. Neko ko je zaista izgubio kontakt sa realnošću ili sa sobom neće uopšte to primetiti i smatraće da njemu ne treba nikakva pomoć (često će misliti da svima drugima oko njega treba ali njemu ne) ali će okolina primetiti da mu je potrebna pomoć i tada će mu ona biti ukazana. U tome je velika razlika.

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Sa poštovanjem
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Leave a comment

ZAŠTO LJUDI VARAJU U BRAKU ILI VEZI

Prevareni ste i to ste saznali ? Poznato mi je da će vas mučiti osećanje izneverenosti, očaja ,ponekad nesanica ,strepnja ,osećaj da niste dovoljno dobri ,a ponekada će to ići sve do posttraumatskog stresnog sindroma naročito kod žena . Poznato mi je da ćete se pitati trebate li odmah da spakujete kofere i odete ili je najpametnije da sve oprostite zbog raznih razloga ,zbog dece ,kredita, imovine. Neko će se pitati da li da ostane u braku i da živi neki svoj drugi ,nezavisni život van kuće ,a ostane sa partnerom u istom domu.

Prevarili ste partnera ili ga varate ? Poznato mi je da će vas mučiti osećaj krivice povremeno. Pokušavate da sakrijete to od partnera i život vam se pretvara u noćnu moru zbog skrivanja i griže savesti ? Poneko se za razliku od ovoga trudi da partner i sazna za prevaru ne bi li olakšao sebi situaciju u nadi da će partner otići sam ili čak u nadi da će partner ponovo početi obraćati pažnju na brak koji je odavno emocionalno mrtav pa se prevara zbog toga i desila.

Neverstvo nije redak fenomen u psihoterapijskom radu.

Sve mi je poznato, zbog toga što moja psihoterapijska soba čuva mnoge priče prevarenih žena i muževa kao i mnoge priče žena i muževa koji su bili neverni. Obe strane proživljavaju uglavnom samo jedno predominantno osećanje zvano bol. Prevara boli kao što na određeni način boli i varanje jer oba sa sobom nose nespokojstvo i nemir. Nesklad ,nemir i nespokojstvo čoveka nisu put ka mirnom , srećnom i produktivnom životu. Najčešće se misli da muškarac vara zbog seksualne nezajažljivosti. To nema puno veze sa istinom .Ovo je istina samo u manjem broju slučajeva.Vodeći razlog neverstva kod oba pola jeste emocionalno ,fizičko, seksualno distanciranje u braku ili u vezi.Nezadovoljstvo brakom ili vezom u jednom momentu poraste toliko da je preljuba neizbežna kao NEUSPEŠAN pokušaj izlaska iz ove situacije. Neistina je da muškarci varaju zbog seksualnosti (da ali jedan manji procenat ) ,a istina je da oni kao i žene u prevari traže bliskost, toplinu,razumevanje,prihvaćenost i ljubav.

S.R je na prvoj seansi bio duboko anksiozan zbog griže savesti koja ga je opsedala zbog toga što je varao suprugu. Voleo je svoju ljubavnicu i što ju je više voleo to je griža savesti prema supruzi bila jača.”Počeo sam da je varam zbog toga što smo se godinama jednostavno odaljili, govorio je S.R. Ona više nije obraćala pažnju na mene, vodila je računa samo o kući, deci, seksualno me je sve više i više odbijala i ja sam se osećao odbačenim. Osećao sam se kao nedovoljno lep, nedovoljno poželjan muškarac. Tražio sam potvrdu toga da sam još uvek privlačan bilo kome kao muškarac i tu sam potvrdu dobijao od drugih žena. Na kraju sam se i zaljubio i zavoleo jednu od njih. Sada me grize savest jer ne znam koliko će to povrediti moju suprugu kad sazna , a moraću da joj kažem jer ja ovaj put razmišljam da je napustim. Plašim se da će okrenuti decu protiv mene i plašim se da nju povredim. Sa druge strane ja volim drugu ženu i to se više ne može promeniti”. (Ukoliko mislite da je ovaj čovek neko koga bismo mogli osuditi zbog toga što je preljubnik i dobio je pogače preko hleba, varate se jer njegova situacija predstavlja sve samo ne dobitnu ,srećnu i pobedničku kombinaciju. Naprotiv vrlo je mučna takva pozicija i prepuna kao što rekoh bola,nespokojstva i nemira).

V.M je imala istoriju dugogodišnjeg braka u kome se neizmerno trudila oko supruga. On je ipak počeo da je tretira izuzetno loše pa je najviše vremena provodila plačući. “Znate,ja više ovako ne mogu da živim, a plašim se da ga ostavim.Plašim se da će me ubiti ako odem. Nemojte mi predlagati razvod jer ja za to nemam snage,govorila je V.M”. Iako sam joj ja ukazivala na to da je partnerska terapija nešto što je njohovom braku neophodno, suprug se protivio tvrdeći da njima to ne treba. Kako je vreme odmicalo neko drugi je uneo u gladno srce V.M malo topline, pažnje , nege i ona se našla u paralelnoj vezi. Time se još više razvila distancu sa suprugom i ubrzo je otkrila da i on vara nju i to sa više različitih žena. Koliko je njoj u braku postalo emocionalno hladno, isto toliko se i on počeo “smrzavati” .Oboje su ušli u neverstva iz one početne emocionalne, fizičke i seksualne distance koja je trebala da bude obrađena bračnom terapijom na samom početku ali suprug nije pristajao na terapiju.

Koren preljube nalazi se najčešće u nezadovoljenoj potrebi muškarca i žene za prihvaćenošću, toplinom ,odobravanjem ,bliskošću i seksualnošću. Sve ovo zajedno možemo nazvati potrebom za ljubavlju. Ostali , manji broj slučajeva svrstaćemo u nedovoljnu sposobnost za kontrolom seksualnih impulsa i nagona ,a to je sasvim druga problematika koja se javlja u jako malom procentu u odnosu na ovu koju smo danas obradili. Porodična i bračna psihoterapija kaže : brak i veza zahteva konstantan trud i rad. Ukoliko ne radimo na tome, bar malo svaki dan , neko treći će početi raditi na tome , a to je ono što ne bismo želeli kao krajnji ishod situacije.

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem,
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Leave a comment

ELEKTRA KOMPLEKS I ZAŠTO JE ZNAČAJAN ZA LIČNOST DEVOJČICA

Elektra kompleks kod devojčica jeste na neki način pandan Edipovom kompleksu kod dečaka . Elektra kompleks čini se dosta teži za razumevanje , a i objašnjavanje od kompleksa Edipa ali ćemo pokušati da ga učinimo dostupnim razumevanju svakome od nas. Sličnost sa kompleksom Edipa je u tome što takođe predstavlja …

PUT KA VEĆOJ ZRELOSTI LIČNOSTI

Niko od nas nije baš potpuno racionalan niti potpuno prepušten osećanjima.Jedan od velikana porodične sistemske terapije čijem sam pravcu jako naklonjena jeste Murray Bowen.On je sposobnost da odvajamo osećanja od misli nazvao intrapsihička diferencijacija selfa ili diferencijacija samoga sebe.Manje diferencirani ljudi imaju probleme kada ih se zamoli da izraze svoje …

DA LI STE PRETERANO VEZANI ZA PARTNERA ILI PARTNERKU?

Svi danas pričaju o strahu od vezivanja, emotivno nedostupnim ljudima i tome slično. Pišem o tome i sama ali čini mi se da je opet fenomen preteranog vezivanja zapostavljen na uštrb prvog.Vidite,problematika ljubavnih odnosa je jako kompleksna i potrudiću se da sve fenomene sa kojima radim i koje sam susrela , a koje i izučavam opišem i da dam smernice kako čovek može da postupi. Zašto to radim? Pre svega zato što me psihoterapijski rad obavezuje da se konstantno bavim izučavanjem i radom sa ljudima i da konstantno budem aktivna i na svom blogu ili društvenim mrežama.

(Ako nešto volite i tome ste se dali onda radite konstantno i dovoljno ili prosto pustite drugima da rade ako umeju bolje od vas.)

Takođe uvidela sam da je za ljude najbolnije lečenje slomljenog srca, da im ljubavni problemi zadaju jako mnogo muke i da im je važno pomoći u tome. Treba napomenuti da je bol u ljubavi jaka kao i fizička bol i da ne treba govoriti u tim momentima : “ma prevaziđi to, zaboravi i tome slično jer to nije jednostavno uraditi kao što je reći.”

Na kraju krajeva imam i sama kao ljudsko biće neku ljubavnu istoriju i iskustvo i kada biste pogledali moje srce ,videli biste i na njemu dosta ožiljaka iz prošlosti.

Dakle u ljubavnim odnosima kako jako često savetujem ljude,posebno mlade neophodno je da zadržimo i svoj identitet, svoje prijatelje, svoj posao i svoj deo života, dobru sliku o sebi i svoje “ja vreme” naspram “mi vremena” i svega onog što radimo u dvoje . Kada to gubimo, gubimo sebe, a time stavljamo partnera u poziciju kontrole nad nama i na kraju krajeva postajemo nezanimljivi ,a nekad i ostavljeni jer bivamo ocenjeni kao preterano zahtevni, preterano” zakačujući”. Evo nekoliko osnovnih znakova da ste se preterano vezali za partnera ili partnerku :

1. Konstantno i preterano mu ili joj pišete sms, mail i tome slično.Naravno da sms komunikacija svakodnevno održava neki osećaj povezanosti,deljenja problema .Normalno je razmeniti nekoliko poruka dnevno kada ste u vezi.Problem nastaje onda kada osetite paniku ili krizu u periodu od par sati bez tekstualne komunikacije .Čak i kada znate da on ili ona radi.Takođe problem je vidljiv i kada ste anksiozni ako vam partner ili partnerka ne odgovori momentalno.Na primer neizdrživo vam je da 10 do 15 minuta ne dobijate odgovor.Možda najveći problem jeste kada niste u stanju da dovršite posao,učenje ili tome slično jer ste preokupirani da njoj ili njemu pišete. Ukoliko ste iskusili jednu ili sve ove pojave na dobrom ste putu da postenete opsesivno vezani ili možda to već jeste.

2.Odustajete od svojih potreba da udovoljite njegovim ili njenim (uglavnom ili čak konstantno).Normalno je da partneri vode računa o potrebama onog drugog ali ako ste vi stalno ta ili taj koji zadovoljava potrebe drugoga,a ne dobijate za uzvrat brigu stvari su neizbalansirane i osetićete se frustriranima pre ili kasnije. Na primer ,odustajete od ugovorenog viđanja sa koleginicom jer vam je partner rekao da nema planove za to veče. Radite sve da biste mu ili njoj udovoljili jako često čak iako znate da time povređujete ljude sa kojima ste se već dogovorili i nešto isplanirali i svesno prihvatate da budete neodgovorni prema drugima da biste udovoljili partneru ili partnerki. Razmislite kakvu sliku dajete o sebi drugima,ponašajući se na taj način ? Da li vam je jedino bitna slika koju partner o vama ima ?

3.Jako retko se “ne slažete” sa njim ili sa njom. Preterano želite da udovoljite i uglavnom radite ono što on ili ona želi ili u raspravi ne iznosite svoje mišljenje zato što nije u saglasnosti sa partnerovim. (Umesto da ustanete za sebe i kažete i stanete iza svog stava koji je različit od partnerovog ili partnerkinog).Na primer,uvek se viđate kod kuće jer partner to tako želi iako biste zapravo silno želeli izlazak u šetnju ili u pozorište ali ne želite da to kažete da ne bi došlo do neslaganja.Zapravo zdrav odnos traži sasvim suprotno. Zajedničko odlučivanje,razmenu stavova,mišljenja i razgovore o potrebama vas oboje.

4.Ne provodite više vreme sa svojim prijateljima i porodicom da biste bili sa njim ili njom.Da li vas prijatelji opominju da vas više ne viđaju? Važno je i za vas i za tu vezu da imate svako svoj deo socijalnog života. Viđanje sa vašim prijateljima i porodicom zapravo omogućava da imate i druge veze u životu koje su važne i negovane i da ne budete oslonjeni jedino i isključivo na partnersku vezu. To nije i ne sme postati jedina veza u vašem životu.

5.Više ne želite da radite bilo šta sami ili da idete bilo gde sami. Konstantno želite da radite sve zajedno sa partnerkom ili partnerom.Osećate se nekompletno bez partnera. Na primer, koleginice ili kolege vas zovu na roštilj i insistiraju da je to veče bez partnera ili partnerki. Vi odbijate iznova i iznova. Ne pričam o nekim povremenim slučajevima ukoliko su npr. ovakvi pozivi svako ili svako drugo veče.Međutim ukoliko je to jednom mesečno na dobrom ste putu da ste postali emocionalno zavisni od partnera ili partnerke.

6.Nemate svoj hobi ili ga imate ali zapostavljate ga i počinjete da se bavite njegovim hobijem. Šta ćete vi stalno na pecanju, slikanju, ako zapravo ne volite to ? Ne kažem,u redu je da se upoznate sa njegovim ili njenim hobijem ali ne biste trebali da postanete ekscesivan obožavalac gledanja fudbalskih utakmica ukoliko vi ne volite to, a samo zato što to podrazumeva da provodite vreme sa njim. Nije ok. prema sebi da postanete Kameleon samo zato što ste u vezi.

7.Konstatno ,svakog dana i više puta skenirate njene ili njegove društvene mreže,kada je bila na vajberu on line zadnji put i slično?

8.Konstantno tražite dokaze ljubavi i izjave ljubavi.Puno puta pitate “da li me voliš? Koliko ? Jesi li sigurna ? Jesi li siguran ? Konstantno tražite dodir, zagrljaj….?

Sve se ovo dešava zbog toga što kada preterano vezujući ljudi uđu u neki odnos ,oni imaju osećaj da je uvek taj odnos na tankoj klackalici,na korak od toga da se uruši te ga stalno proveravaju i bodre .Nesigurnost i strah od ostavljanja stoje iza ovakvih ponašanja.Da ne bude zabune , sasvim je normalno održavati neki nivo svakodnevne sms komunikacije ili poziva ali to treba razlikovati od preteranog pisanja i zvanja na svakih npr,pola sata ili sat.Normalno je upoznati partnerove ili partnerkine prijatelje i podružiti se sa njima ali je jako važno imati i svoj socijalni krug kolega,prijatelja ,porodice.Normalno je upoznati njen ili njegov hobi i pridružiti se ponekad. Normalno je da u vodimo računa o partnerovim potrebama ali je isto toliko važno da to od partnera dobijemo za uzvrat,a ne da budemo jedini koji vodi računa o ovom drugom.

Ukoliko vam se većina ovih nabrojanih stavki događa na jako ste dobrom putu da izgubite sebe u vezi. Time otvarate put da partneru postanete nezanimljivi i opterećujući i da pobegne od vas glavom bez obzira ili još gore da ostane sa vama ali da vas više ne vrednuje i ne ceni te da krene da vas tretira jako loše .Zapamtimo da smo u vezu ušli zbog onoga ko smo , a ne da bismo postali neko drugi. Ukoliko nemate sopstveni osećaj lične vrednosti ,nećete biti zadovoljni i nećete se osećati zadovoljno u vezi ma koliko ste lepi,uspešni ili bogati npr. Osećaj sigurnosti dolazi iz nas samih i drugi nam neće pomoći da se osećamo sigurno ,lepo i voljeno ako se bazično ne osećamo tako čak ni ako smo se preterano vezali i preterano vremena provodimo udovoljavajući partneru da bi nas voleo. Morate da iskreno zavolite sebe. Ovo ne znači da trebate da prekinete svaku vezu i aktivnost sa partnerom ali znači da umete da napravite neki balans u vezi ,da umete da kažete da i ne svom partneru i da umete da ustanete za sebe ,tražite zadovoljenje i svojih potreba i da umete da zatražite da budete ispoštovani ili tretirani na određeni način jer znate koliko dajete zauzvrat. Ovakva problematika se razrađuje ili dubokim radom na sebi ili psihoterapijom.

psihoterapija Sindjic.psihoterapija Zemun
Sa poštovanjem
psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Leave a comment