RASKID I PRAVILO “BEZ KONTAKTA”

Svakako da je raskid veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. Kako sebe ? Zar nije gubitak nekog drugog ? Jeste naravno ali sve ono što smo ulagali u vezu i odnos sa drugom osobom, sav taj trud, libido, energija , vreme, osećanja , briga i nežnost učinio je da zapravo odnos sa drugom osobom postane psihički konstrukt koji jeste deo našeg bića. Veoma je teško pričati u terminima psiholoških konstrukata jer su nedodirljivi pa kao da im se umanjuje važnost jer ih ne možemo videti. Međutim gubitak druge osobe jeste toliko bolan jer zapravo jedan deo našeg bića koji je do tada bio živ (kroz komuniciranje, susrete, pozive, brigu, intimnost ) umire. Nije mi uopšte čudno kada ljudi kažu : “imam osećaj kao da se raspadam” , “imam osećaj kao da ne mogu ovo preživeti “, “nisam ni za šta” , “kao da me boli celo telo” . Nije čudno da ljudi imaju nakon raskida osećaj i duševnog , a neretko i neodređenog fizičkog bola. Ne čudim se tome jer kako jedan deo nas umire , naravno da mora da boli. Kada bi nam neko uklonio deo tela, bolelo bi nas ali bi lakše bilo odrediti zašto i gde nas boli. Kada nam neko amputira psihički konstrukt , takođe boli ali drugi možda manje vrednuju intenzitet našeg bola ili njegov značaj jer taj psihički konstrukt nije deo fizičkog tela ali jeste deo našeg bića koje nije samo fizičko nego je i psihičko biće. Zbog toga , raskidi jako bole ali je dobra vest da i naše biće jeste proces koji se menja, zaceljuje, zarasta, regeneriše se, razvija i dobra vest je da će bol proći. Ta bol nakon raskida nije trajno stanje.

Svakako da je raskid veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe.

Postoji jedna dosta dobra tehnika koja ne samo da nama pomaže da što pre zacelimo nego često deluje tako da nas partner potraži i pokuša sa nama izgladiti odnose. Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30 dana pa do 90 dana . Pitate se zašto bih ja prekidala kontakte sa nekim koga volim i za koga brinem? Samo zbog toga što nismo više u vezi ? Pre svega, zbog toga što vas : moljenje nekoga da se vrati , plakanje, opsesivno zvanje dovodi u poziciju da vas bivši partner doživljava očajnom osobom, preterano zahtevnom , nekontrolisanom i tako dalje. Muškarci posebno ne reaguju dobro na takve poteze i možete ih sa velikom verovatnoćom još više odbiti. Umesto toga , period bez kontakta vam je potreban kao period žalovanja, regeneracije, period učenja kako živeti ponovo bez tog značajnog drugog. Potreban vam je period iscelivanja i kako biste iskusili, osmislili svoj život bez partnera, vratili sebi sebe. Ukoliko kontakte ne prekinete ostavljate prostor u kome i dalje održavate vezanost za partnera na neki način i možete se osetiti zbunjeno. Može vam biti jako teško da krenete dalje, a vi morate dalje. Nemate kuda osim sebi samome nazad. Niko ne kaže da ne možete ponovo nakon nekog vremena razmotriti pomirenje ukoliko bivši partner pokaže interesovanje za vas. Međutim ukoliko vas je neko ostavio ili vi njega, znači da nešto nije bilo u redu i da morate probati da zacelite od negativnih osećanja . Neophodno je za vas da nastavite dalje na novi način i da date sebi šansu za oporavak.

Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30 dana pa do 90 dana .

Nemojmo moliti partnera da se pomirimo iako bi to najradije učinili. Ipak samopoštovanje ostavlja neku lepšu sliku čak iako nam je ono zapravo i poljuljano. Period bez kontakta partneru će dati prostor da iskusi kakav je život bez nas, odvojiće se od loših emocija nakon prekida, daćemo mu vremena da počnemo da mu nedostajemo. Obično muškarci dosta dobro reaguju na ovakve poteze žena jer ne zaboravimo da su muškarci iskonski lovci i da im se strašno počinje dopadati ono što nije više tako dostupno ili bolje reći uopšte nije dostupno, a u obliku je ženskog bića. Tako, kada nakon 30 dana pošaljete neku neobaveznu poruku (kako si?) obično se jako obraduju i požele da vas učine dostupnim. Naravno da se sve ovo ne može generalizovati i da sve zavisi i od toga ima li među vama ljubavi još uvek , zavisi od toga zbog čega ste se rastali i od još mnogo faktora u svakoj pojedinoj situaciji raskida. Ljudi se pitaju da li će možda tako zauvek udaljiti svog partnera od sebe, naljutiti ga jer se nisu javljali niti odgovarali na pozive, poruke ali obično ne biva tako. Obično se pojave ponovo interesovanje i čežnja posebno ukoliko je bivši partner muškarac koji prema vama i dalje gaji osećanja.

Klijentkinja M.S.pitala me je : “Možeš li da mi objasniš , zbog čega svaki moj bivši partner postaje potpuno blesav za mnom onog momenta kada prestanem da se trudim, kada odlučim da je gotovo posle dugo vremena truda, posle preteranog ulaganja u odnos i samožrtvovanja za njegovu dobrobit ? Znaš ja se trudim bezgranično do jednog momenta kada mi postane dosta svega. Svane mi jutro , ponekad nakon više godina veze kada odlučim da je dosta toga da me ne tretira dobro. Odlučim da je dosta i da ne dobijam zauzvrat onoliko , koliko dajem muškarcu. Tog jutra kažem napokon šta me muči već dugo , odem i prekinem kontakte kako bih se zalečila i nastavila dalje. Međutim oni kreću tog momenta da me traže , da postaju spremni na promenu i tako dalje. Zar je potrebno da meni prekipi i da prekinem kontakte kako bi oni postali svesni svog interesovanja za mene ? Zbog čega nisu svesni pre toga ?”

M.S.je neznajući da to radi primenjivala pravilo – bez kontakta i u svakom njenom slučaju ono je dovodilo do velikih promena u ponašanju partnera . Do tada su je partneri zapravo uzimali “zdravo za gotovo” jer je bila suviše dobra ,dostupna i požrtvovana u svakoj svojoj vezi. Svakako da je primeniti ovo pravilo ili mehanizam veoma teško. Klijenti obično kažu: ” teško je i kao da ću svaki momenat da posustenem. ” Teško jeste naravno ali zbog toga, nađite sebi podršku prijatelja ili terapeuta koji će vas svaki dan podsetiti da primenjujete pravilo- bez kontakta i da morate da se okrenete sebi. To je obično vrlo delotvorna podrška i pomaže vam da pregurate dan , a sa svakim novim danom postaje vam sve lakše jer vreme u svakoj situaciji gubitka jeste veliki saveznik. Ukoliko preživljavate raskid , više o raskidu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/23/raskid-veze-u-psihoterapiji/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut
.
.
Tel: (+381) 061-258-8274
3 Comments

ŠTA RADI DEFEKTOLOG ?

Postoje neka zanimanja za koje sam sigurna da važi jedno specifično pravilo. Da biste ih obavljali morate biti u načelu prvenstveno human čovek. Morate imati jako razvijenu empatiju ,saosećanje za druga ljudska bića ,morate posedovati vanserijsko strpljenje i nesebičnu želju da veliki deo života podredite drugome koji je zapravo dete ili čovek u nekoj nevolji ili potrebi . Sebičnosti , nestrpljenju i ” kratkom fitilju” u ovakvom zanimanju nema mesta ni najmanje ,a ponajviše mesta ima kvalitetnoj ljudskoj razmeni i nesebičnoj pomoći. Neophodno je da budete iskreno, iz dubine vašeg bića zainteresovani za drugo ljudsko biće i njegovu dobrobit. Morate dakle posedovati ili razviti jednu duboku uravnoteženost ,posvećenost, strpljivost ,a ljubavi će vam trebati u neograničenim količinama.

Defektolog je osoba koja pomaže deci da napreduju u svom razvoju koji je zbog nekih okolnosti usporen ili narušen. Defektolog je takođe osoba koja pomaže deci i ljudima koja su načinili neki prestup da se vrate u tokove ponašanja koji društvene norme nalažu.Fotografija je nastala iz direktnog rada u dnevnom boravku Neven koji raspolaže defektolozima svih profila, medicinskim osobljem, fizioterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa decom.

Defektologija jeste nauka koja ima različite grane. Tako defektolog može pomagati deci i ljudima čija su čula oštećena (čulo vida i sluha), defektolog može pomagati deci i ljudima čiji je motorni razvoj usporen ili oštećen (sporije prohodavanje deteta i njegov motorni razvoj u celini , teška pokretljivost,invaliditet i drugo ).Defektolog takođe može pomagati deci i odraslima čiji je mentalni razvoj na neki način usporen usled npr. autizma ,daunovog sindroma ,pervarzivnih problema u razvoju i slično. Defektolog takođe radi na razvoju govora kod dece kada razvoj govora kasni ili je nepravilan ,a takođe radi na ponovnom razvoju govora kod ljudi čiji je govor usled nekih moždanih oštećenja narušen .Defektolog radi i sa decom i ljudima koji su načinili neki prestup ili neko delo koje nije u skladu sa zakonom. Tada defektolog radi na tome da se deca i ljudi vrate u tokove ponašanja koje ih neće dovoditi u sukobe sa zakonom ponovo. Kod sve ove dece uz defektologa postoji šansa da se njihov razvoj unapredi , da se njihov govor unapredi , da nauče mnoge veštine koje će im život učiniti kvalitetnijim (npr .deca i ljudi oštećenog vida mogu naučiti da čitaju Brajevim pismom, osobe oštećenog sluha mogu naučiti znakovni jezik i tako dalje.)

Roditelji ,pitate se kada se sve možete obratiti defektologu ?

1,Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika što znači da postoji mogućnost da njegov razvoj može biti otežan. Kada kod vašeg deteta postoji kašnjenje u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ne može držati pribor za jelo kada druga deca to već mogu ,ne uspeva da drži olovku kada druga deca istog uzrasta to već mogu i tako dalje .)

2.Kada je razvoj govora kod deteta usporen ili pokazuje neke probleme.

3.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen autizam , sumnja na autizam ili na neki drugi pervarzivni problem u razvoju.

4.Kada dete ima problem sa čitanjem, pisanjem, držanjem i upotrebom nekih predmeta koji zahtevaju motoriku ruku i šake.

5.Kada vaše dete ima vidljivih teškoća da savlada nastavno gradivo.

6.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen hiperkinetski sindrom ili drugi problemi sa pažnjom i koncentracijom.

7.Kada vaše dete ima oštećenje čula vida ili sluha.

8.Kada vače dete boluje od cerebralne paralize.

9.Kada je vaše dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromom koji utiče na razvoj deteta.

10.Kada vaše dete ima probleme sa zakonom ,činjenjem prestupa i krivičnih dela.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, dipl.Defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

Leave a comment

STRAH OD JAVNOG NASTUPA I VR PSIHOTERAPIJA

Strah od javnog nastupa je jedan od najčešćih ljudskih strahova

Strah od javnog nastupa je veoma čest. Postoje studenti sa veoma mnogo kvaliteta i znanja iz neke oblasti ali nisu u mogućnosti da iznesu svoje znanje pred publikom ako se to od njih zahteva ili iznose znanja ali sa teškoćama uz veliki nivo straha. Radije čine sve da izbegnu javni nastup i javnu prezentaciju zbog veoma visokog stepena anksioznosti i straha. Postoje i ljudi koji su veoma kvalitetni stručnjaci ,profesionalci i radnici ali strah od javnog nastupa ih dosta sprečava da svoja znanja izraze na nekim javnim skupovima, seminarima ili kongresima . Svakako da javni nastup doživljavamo kao neku situaciju u kojoj nas ostali procenjuju te zbog toga i strepimo od toga da nećemo biti procenjeni kao kvalitetni. Čitava ta procenjujuća situacija nam deluje zapravo preteće i radije bi je izbegli .Neki ljudi se zacrvene dok javno govore ,neki podrhtavaju u sebi , neki strahuju upravo zbog toga što misle da svi vide koliko se stide ili koliko im glas podrhtava. Neki se ljudi plaše da će doživeti paničan napad u toku javnog nastupa ,da će se onesvestiti ili paralisati . Dobra vest u svemu tome jeste jeste da postoje mnoge tehnike za prevazilaženje straha od javnog nastupa. Jedna od važnih stavki je da izlaganje javnom nastupu svaki put čini taj strah od javnog nastupa slabijim, podnošljivijim i sve više ga stavlja pod našu kontrolu. Terapija izlaganja ili SISTEMATSKA DESENZITIZACIJA jeste tehnika postepenog izlaganja onome čega se plašimo. Sistematska desenzitizacija sastoji se iz tri koraka:

1.Identifikujemo, raščlanimo i rangiramo na skali objekat ili situaciju koje se plašimo.

2.Učenje relaksacionih tehnika koje pomažu da se nosimo sa situacijom ili objektom straha.

3.Izlaganje objektima ili situacijama koje nas plaše postepeno sa pauzama u kojima se praktikuje tehnika relaksacije.

Svakako da izlaganje objektima ili situacijama kojih se plašimo vremenom dovodi do toga da smo se desenzitivisali na tu situaciju ili objekat. To ustvari znači da ne reagujemo više toliko silovito, burno i da možemo da se nosimo sa tom situacijom čak iako nam ona nikada ne postane sasvim prijantna. Obzirom da neke situacije koje su specifične nije zgodno uvek napraviti kao potpuno autentične ,virtuelna psihoterapija daje nam mogućnosti da proizvedemo neke situacije kao gotovo identične kao one realne po mnogo čemu. Na primer po zvuku,vizuelnoj slici ,a ako imamo dobru opremu onda i po mirisu.

Virtuelna psihoterapija daje dobre mogućnosti za prevazilaženje straha od javnog nastupa.

U programu koji ja za sada koristim moguće je odabrati situaciju javnog govora u kojoj bismo trebali da se nađemo. Moguće je odabrati recimo da li se nalazimo u situaciji odgovaranja za ispit koja nas prestravljuje, u situaciji intervjua za posao ili u situaciji javnog prezentiranja gde prezentator jesmo zapravo mi , pred svim tim ljudima. Napravila sam snimke ekrana kroz koje možete zavititi u program koji koristim u terapiji straha od javnog nastupa.

Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili veliki auditrijum pred kojim izlažemo.

Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili ispit .
Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,široki auditorijum.

Naravno da ovaj program zahteva od samog klijenta i da izlaže, govori, “javno” i nastupa.Virtuelna psihoterapija pruža mogućnost da se ova situacija doživi zaista intenzivno. Publika se pokreće,posmatra, ponešto ispituje ,aplaudira, a osoba može i snimiti svoj govor kako bi sebe kasnije doživela iz perpektive trećeg i nešto poboljšala ili promenila u čitavoj šemi svog ponašanja u ispitnim ili javnim situacijama. Ovde imamo primenjenu tehniku desenzitizacije u virtuelnom okruženju tako što omogućimo da se ljudsko biće nadje u situaciji koja je veoma slična onoj realnoj situaciji koju doživljava kao preteću. Svakako da će se strah od javnog nastupa pojaviti i u samoj VR psihoterapiji i psihoterapijskoj situaciji ali terapeut je tu da pomogne klijentu da se sve uspešnije nosi sa strahom i strepnjom.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

Leave a comment