Category: Mentalno zdravlje

Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje

ZAŠTO JE POZICIJA LJUBAVNICE ŠTETNA ZA VAS?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

Iako može početi kao uzbudljiva avantura , veza sa oženjenim muškarcem retko kada tako i završi. Ako razmišljate da započnete vezu sa oženjenim muškarcem ili ukoliko u njoj već jeste , razmislite o tome da se upuštate u vrstu ljubavi koju zapravo ne zaslužujete. Zdrava ljubav se može doživeti samo sa slobodnom osobom.

1.On vam se nikada neće potpuno posvetiti. Ukoliko nije potpuno posvećen ženi kojoj je dao zakonsko obećanje zašto misliš da će tebi biti odaniji? Čak i da to želi on to ne može jer će se uvek plašiti da će ga supruga otkriti te će imati probleme u braku ,a još više će se plašiti da supruga ne otkrije ovu tajnu njihovoj deci koja bi ga onda mogla i odbaciti. Veruj mi ovo drugo je možda i najveći strah oženjenih muškaraca koji varaju svoje supruge.

2.Na tebe će se gledati kao na razbijača porodice. Postoji stigma protiv žena koje imaju afere s oženjenim muškarcima. Iako je muškarac jednako kriv, u očima društva tebe će gledati kao na razbijača porodice .

3.On će te uvek stavljati na drugo mesto. Moguće je da ćeš dugo verovati kako će te staviti na prvo mesto samo dok te ne zavoli dovoljno ili dok ne uvidi da si ti bolja za njega od njegove supruge. Mogu proći decenije čekajući Godoa. Ovako nešto se dešava u jako malom procentu i retko ko ostavlja svoju suprugu zbog ljubavnice. Bez obzira koliko si :dobra, lepa i pametna on će uvek stavljati suprugu i decu na prvo mesto.

4.Nećeš se moći osloniti na njega. Kada ste u vezi s oženjenim muškarcem, biće vam teško osloniti se na njega jer će njegova prva obaveza uvek biti supruga. Ukoliko ti bude potreban za emocionalnu podršku ili ukoliko si na primer bolesna i treba ti partner da povede računa o tebi tih dana , vrlo je moguće da on neće biti dostupan jer ima obaveze prema deci i supruzi i ne želi da oni saznaju za njegov paralelni odnos sa tobom. Poražavajuće je da budeš ostavljena sama npr. u bolesti onda kada ti treba partner da ti ode po namirnice ili te odveze lekaru i ne treba to da doživljavaš.

5.Vaša veza se zasniva na fantaziji. Provodite malo vremena zajedno i u tim periodima je obično sve predivno. Ne plaćate račune zajedno , ne brinete o domaćinstvu ,o deci i ne borite se sa životnim usponima i padovima. Zapravo od tih malih intervala u vremenu kada je sve sjano , gradiš fantazam kako imate idealan odnos, a verovatno to radi i on. Ipak , svakodnevni bračni i porodični život je mnogo zahtevniji od toga i zato se molim te probudi.

6.Praznike ćeš provoditi sama. Većina ljudi u brakovima oko praznika oima obaveze sa porodicom. Čak iako te na kratko poseti za praznike ,većinu vremena će biti sa porodicom , a ti ćeš biti usamljena i tužna. To niko ne zaslužuje pa tako ni ti .

7.Afera je nezdrava veza. Zdrave veze počivaju na : iskrenosti, prisutnosti, uzajamnoj podršci, nezi ,brizi i zajedničkim ciljevima i planovima. Afera nema ništa od toga.

8.Vaša veza će biti nebalansirana. Oženjen muškarac će uvek diktirati : kada , gde , koliko dugo ćete se videti. On će često određivati ​​tempo odnosa. Ti možda imaš puno vremena za njega, ali on će imati samo nekoliko sati za tebe

9. Imaćete jako malo slobode. Tajnost-to je ono što preljubu obeležava. BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU , nećete se olako kretati po gradu, a još manje ćete spontano putovati ili ići na izlete.

10. Lagaćeš porodicu i prijatelje. Verovatno zato što nećeš želeti da znaju da si sa osobom koja je u braku. Laganje možda nije deo tvog karaktera ali će postati u vezi sa oženjenim muškarcem . Zapitaj se da li želiš da postaneš neko ko laže svoju porodicu i prijatelje ?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

POSLEDICE VEZE SA OŽENJENIM MUŠKARCEM

Mnogo je posledica veze sa oženjenim muškarcem. One ne uključuju samo tebe nego i njegovu suprugu , a i decu. Afera se pre ili kasnije otkrije. Supruga može doživeti traumu kada sazna , može imati simptome posttraumatskog stresnog poremećaja , obrnuće joj se naopačke sve ono u šta je verovala i u šta se ulagala , smanjiće joj se samopoštovanje i najčešće ona neće napustiti supruga bez obzira na saznanje . Deca ukoliko saznaju za vas , mogu takođe biti u stanju tugovanja i ljutnje na oca.

Posledice postoje i za tebe. Čekanje i čekanje da ti se on javi će istrošiti tvoje mentalno zdravlje, ostavljajući u tebi strepnju . Dok imaš besane noći i brineš hoćeš li ga sledeći put videti, on verovatno čvrsto spava u svom krevetu. Što duže ostaneš u ovoj nezdravoj vezi, to ćeš više osećati nisko samopouzdanje. Osećaćeš se se kao da nist važna i da ne zaslužuješ biti nečiji primarni fokus. Vremenom će afera uništiti tvoj osećaj sopstvene vrednosti, što su temeljna uverenja koja imaš o sebi. Dugotrajna tuga: Kad ova veza završi, doživećeš tugu. To se može razviti u produženi poremećaj tugovanja jer je veza bila afera, a podrška koju možeš primiti biće itekako ograničena jer mnogi ljudi koji su tvoja podrška neće imati razmevanja za to što si uopšte i bila sa oženjenim muškarcem , a mnogima nećeš smeti ni reći. Problemi s mentalnim zdravljem: Ljudi se često osećaju jako anksiozno tokom afere, a zatim su izrazito depresivni kada se afera završi. Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka. Stavljaš se u neuravnoteženu dinamiku moći u kojoj ćeš biti druga nakon njegove porodice. Veza je izgrađena na prevari i nedostatku poštovanja. Traženje psihoterapijske pomoći pomoći će ti da se ukloniš iz ovog odnosa i nastaviš dalje ka zdravijim izborima u budućnosti.

Više o preljubi možete čitati : https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Roditeljstvo

ODRASLA DECA NARCISOIDNIH RODITELJA U PSIHOTERAPIJI

Majka. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje: toplina, briga, požrtvovanost i slično tome. Otac. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje uglavnom :sigurnost, autoritet ili neki drugi atribut. Pojam majke i oca često je bogolik za društvo koliko i za malo dete . Dete u roditelje gleda kao u bogolika stvorenja . Da nisam psihoterapeut verovala bih u ove mitove takođe dok me smrt od njih ne rastavi. Umrla bih verovatno u zabludi kako je ogromna većina majki i očeva dovoljno dobra za svoju decu. Posebno je mit o majkama snažan. Evo da raskrinkam samo jedan od tih mitova i da predstavim koliko je ovaj mit o divnoj majci jak za početak.

S.N Ćerka narcisoidne majke sa problemima :samopoštovanja, samopouzdanja, pokušajem suicida iza sebe , paničnim napadima i anksioznošću bila je moj klijent oko godinu dana. -Ocu sam se žalila na to da me majka kinji , da me noću budi kako bismo nastavile svađu od tog dana, da mi često govori da sam nesposobna i da nisam ni za šta. Otac nije reagovao osim time što bi mi govorio da je ona majka . On je često odsustvovao od kuće redeći i naprosto verovao je da je majci svoje dece prepustio vaspitnu ulogu kao što to muškarci rade .Verovao je da sve što ona radi, da to valjda tako treba jer je majka i da druge žene isto to rade sa svojom decom. Rekla je. -Verujem da je tvoj otac bio pasivan jer je pre svega smatrao da je majka jedna sveta figura, jedino kapacitetna da gaji potomstvo i da je sve što radi opravdano načinom na koji majke vaspitavaju decu ma kakav način to bio. Istina je ustvari da te nije zaštitio od psihičkog zlostavljanja jer je bio suviše slab da se suprotstavi mitu o majkama i njihovoj dobrobiti , a moguće je i da se plašio svoje supruge. Znaš, mnogi muškarci se plaše svojih žena . Takođe očevima je suviše teško da poveruju da neke majke jednostavno jako loše utiču na decu i da je jedini izlaz da im se oni sami suprotstave i zaštite dete od te iste svete majke, odgovorih joj.

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja .

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja . Narcistične majke: kinje , kontrolišu , maltretiraju svoju malu ali i odraslu decu . To isto rade i muževima. Ovakve majke se ne menjaju nego starošću bivaju još gore izražene njihove crte: sebičnosti, neempatičnosti, kritizerstva , manipulativnosti, kontrole ….To za malu i odraslu decu narcisoidnih majki znači da postoje ljudska bića koja nikada neće upoznati: podršku, ljubav, negu i toplinu majčinstva. Narcisoidni očevi nisu ništa bolji . Preautoritativni, kritikujući , despotski nastrojeni , ugnjetavači samopoštovanja i samopouzdanja svojih potomaka. U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu. Problem je kao što vidite da ovu decu niko ne štiti od posledica koje će ovakvo odrastanje na njih imati jer drugi roditelj biva najčešće veoma nekompetentan da se suprotstavi , zauzme za sebe i zaštiti potomstvo.

U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu.

Deca narcisoidnih roditelja koja kao odrasli dolaze na psihoterapiju su često veoma uspešni ljudi : inteligentni , akademski ostvareni , rečiti i jako kvalitetni ali…ovde postoji jedan ogroman problem. Oni u to ne veruju nego smatraju jako često da su : nekompetentni, defektni, glupi , nevoljivi jer je njihov mali sistem uma i tela kroz odrastanje prolazio kroz: kritiku , neprihvatanje, kroz “nisi dovoljno dobar ” , kroz ” tvoje potrebe nisu važne ” . Ako mene neko pita da se izrazim iskreno taj mali sistem je prošao kroz pakao vaspitanja ,a često i drila . Ovi sada već odrasli ljudi po prvi put u psihoterapiji shvataju i ko su i šta su . Po prvi put shvataju koliko je psihoterapeut zapanjen njihovim postignućima i njihovim osobinama ličnosti . Po prvi put čuju da je neko na njih ponosan. Po prvi put bivaju u psihoterapiji suočeni sa činjenicom da bi trebali da poveruju u to da vrede. Jako im teško polazi za rukom da poveruju u te svoje kvalitete, a kada uspeju-onda su izlečeni.

Teško je kada ti roditelj pruža svoju trnjivu ruku nege i podrške, a ti je prihvataš jer veruješ da je tako najbolje i da drugačije i ne postoji . Istovremeno bivaš i negovan i posečen o to trnje negujuće ruke bogolikog roditelja , a da nisi toga ni svestan. Onda kao odrasli često bivaš anksiozan ili patiš od paničnih napada jer je tvoj mali sistem uma i tela prošao kroz čestu :viku , dreku , grdnju , strah i onda si često bio još kao mali izložen hormonima i neurotransmiterima zaduženim da proizvedu stanje alarma i stresa. Na kraju se baždariš kao neko ko je i kao odrasli često reaktivan, alarmiran, često anksiozan jer tako si se formirao . Tvoj organizam se tako podesio i set-upovao jer nije bilo dovoljno: mira, pohvale, zagrljaja , podstreka . Nije bilo dovoljno roditeljskog: ” ponosan sam ” , roditeljskog ” volim te ” , a kod nekoga toga nije bilo bilo nikada. Na kraju još patiš od neadekvatnih stilova vezivanja pa ili preterano strepiš u odraslom dobu da će te neko ko te voli napustiti ili uopšte i ne smeš da se vežeš jer čak i ne znaš šta bi radio sa tom ljubavlju koju ti neko nudi. Ne znaš ni da je primiš niti šta se sa tim radi . Onda ti budeš kod mene na psihoterapijskom kauču umesto tvoje majke ili oca. Moje je da umesto tebe razbijam mit o tome da je baš većina majki i očeva dovoljno dobra jer ti i kao odraslo dete narcisoidnog roditelja , stidiš se da kažeš šta si proživeo plašeći se da će te drugi zbog toga odbaciti, plašeći se da će to narušiti tvoj ugled , plašeći se da ti niko neće verovati. Više o narcisoidnosti roditelja možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, i ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Posvećeno odrasloj deci narcisoidnih roditelja…

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje / Psihoterapija

RASKID VEZE U PSIHOTERAPIJI

Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda.

Radeći kao psihoterapeut, razumela sam da se mi ljudi plašimo različitih događaja i da gajimo u sebi mnoge strahove -opravdane i neopravdane. O preteranom strahovanju možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/. Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda. Kada u ta dva poslednja straha malo dublje pogledamo, ljudi se zapravo ne plaše raskida ili razvoda samog po sebi nego se plaše bola koji bi usledio nakon toga. Plaše se: gubitka, napuštenosti i sopstvenog tugovanja. Plaše se da će ih boleti duša, a neki čak imaju osećaj da tako nešto uopšte ne bi preživeli ili da će ostati na neki način nakon raskida ljubavne veze dezorganizovani i nefunkcionalni. Kada razmišljam o tome da li duša postoji, rekla bih da sam u psihoterapiji sretala ljude sa dušom ali i one bez duše. Ne znam gde je duša, niti kako izgleda ali smatram da je ona nešto jako važno, nešto jako ranjivo i nešto jako zaceljivo. Oni bez duše su pak skoro neranjivi pa stoga i nezaceljivi . Njima slabo ima pomoći, a o ljudima čija je duša teško povredljiva i slabo zaceljiva možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/. Pitaju ljudi, kada se depresivna osoba žali da je boli duša, da li je stvarno boli? Odgovor je – da. Osećaj boli je stvarno fizički i obično opisan kao težak pritisak u grudima koji zapravo veoma boli i tera na plač iako je osoba pregledana od strane lekara i fizički je zdrava. Fizičko i psihičko je teško odvojivo i deo je jedne celine um-telo. To vidimo i kod raskida . Kod raskida sa voljenom osobom ljudi se takođe žale na osećaj ih boli duša i žale se na : emocije tuge, plač i na preterano razmišljanje o voljenoj osobi koju su izgubili ali nije emocija jedina koja prati raskid . Najčešće ljudi gube apetit i mršave ili preterano jedu pa se ugoje, neko čak oseća mučninu pri unosu hrane pa i povraća , neko ne može da spava noćima, neko se jako teško koncentriše na bilo kakvu aktivnost i sve u svemu neke potpuno fizičke funkcije kao što su apetit ili san pokazuju promene. Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku. Svaka veza jeste ulaganje. Kada pogledaš unazad, uložio si u nju: osećanja , pažnju , trud, vreme pa i novac. Razmišljao si ili si razmišljala o zajedničkoj romantičnoj budućnosti, možda i o braku i deci. Kada su ljudi u bliskim odnosima, njihovo ja se isprepliće sa jastvom partnera. Počinjemo razmišljati o romantičnom partneru kao o delu sebe – brkajući naše osobine sa partnerovim osobinama, naša sećanja sa partnerovim sećanjima i naš identitet s partnerovim identitetom. Ovo može u vezi biti pozitivna strana jer ukazuje na bliskost ali….. to takođe znači da kada se veza završi, gubitak romantičnog partnera može do neke mere, uzrokovati osećaj gubitka sebe. Što ljudi više osećaju da rastu u toj bliskosti tokom veze, veća je verovatnoća da će doživeti udarac na svoju sliku o sebi nakon prekida. Zbog toga priča o raskidu ljubavne veze jeste priča o gubitku. Kada gradite kuću ulažete : vreme ,novac, trud i osećanja , a takođe projektujete i zamišljate kako ćete u budućnosti vi ili neko vama drag živeti srećno u njoj . Ukoliko bi vam neko srušio tu kuću bili biste jako pogođeni jer ste izgubili ne samo kuću nego čitav taj ulog. Isto je i kod raskida. Žalimo, ne samo za voljenom osobom nego i za ulogom :osećanja, pažnje ,truda,vremena , novca, nade u zajedničku budućnost. Takođe čini nam se da je skoro nemoguće odvezati se i raspetljati se od nekoga sa kim smo se ispreplitali . Imamo osećaj da nas duša boli, a neretko su mi se ljudi žalili na taj osećaj ne samo emocionalne nego i sasvim fizičke boli duše-negde u grudima .

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku.

Istina je da se u životu od emocionalne boli ne možemo vakcinisati . Ne postoji način, a tako bismo silno svi to želeli. Neko tu bol pokušava anestezirati: alkoholom, kokainom, promiskuitetom , zloupotrebom lekova za smirenje ali to nije način. Tako ćemo samo postati još bolesniji nego što smo bili na početku. Reći ću svima koji čitate sve ono što govorim svojim klijentima koji dolaze u dubokoj patnji zbog gubitka ljubavne veze. Tuga je neophodna. Da tuga nije neophodna ne bi postojala u našoj mogućnosti da je osetimo. Tuga koju nakon raskida osećamo jeste početak procesa žalovanja . Proces žalovanja jeste ustvari snaga . Snaga našeg psihološkog aparata da se odveže od objekta ljubavi u koji smo ulagali svoju životnu i seksualnu energiju. Kako smo sa ushićenjem samo vezali tu energiju za nekoga -ako se sećate neke od svojih prošlih ljubavi. Eto to vam je dokaz da ste sposobni da volite i to je dobro. Čovek nesposoban da voli je na neki način osakaćen pa budite srećni što bar znate da možete i umete voleti. Međutim kada nas neko ostavlja ili mi ostavljamo, ne bi bilo zdravo da ne budemo u mogućnosti da se ikada odvežemo od te osobe. Ostali bi onda trajno zaglavljeni u ljubavi ka nekome ko nas više ne želi ili sa kim nam ne ide. Zato je ta tuga – žalovanje za onim koga smo voleli nešto što je zapravo sasvim zdravo. Proces žalovanja proći će kroz više faza i na kraju -bićete dobro . Poslednja faza procesa žalovanja jeste prihvatanje. Prihvatanje realnosti takve kakva ona jeste, a to je realnost bez voljene osobe. Tek tada , naša se životna energija i naš libido vratio u nas same i mi tada možemo zavoleti ponovo. Zato se ne bojte tuge nakon raskida jer je njena svrha preboljevanje . Naravno da postoje i komplikovana žalovanja, to su ona koja ne prolaze predugo ali ona su ređa, zasebna su tema i o njima u narednom nekom tekstu.

Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro.

U psihoterapiji mnogi su me ljudi pitali u tom akutnom stanju tuge nakon raskida da li će oni ostati tako dezorganizovani i tužni zauvek? Odgovarala sam da je zapravo većina ljudi ove planete prošla kroz neki period života kada su bili ostavljeni ili kada su sami ostavili voljenu osobu iz nekog razloga. Kada bi mi ljudi bili nesposobni za preboljevanje raskida onda bi zapravo većina ljudi ove planete hodala unaokolo: uplakana, tužna i dezorganizovana . Ne bi bilo dovoljno funkcionalnih ljudi da rade ili da npr. gaje decu . Išli bismo unaokolo: tužni, nekoncentrisani, plačni i očajni. Tako da pomisao da se može ostati takav nije previše verovatna.

Takođe kada bih tebi dragi čitaoče sada uputila jednu molbu , zapitaj se da li bi mogao da je ispuniš? Npr. pretpostavimo da imaš sada oko 30 ili 40 godina i ostavila te je voljena osoba. Ja bih te zamolila da patiš za njom svom silinom do svojih 65 ili 70 godina te da se sretnemo tada da porazgovaramo o tome da li si uspeo u tome da i dalje budeš podjednako tužan kao pre dve decenije? Rekla bih da to nije moguće i da bi se tada sreli te bi verovatno pričali o nekoj sasvim novoj osobi koju si zavoleo i sa kojom si srećno ostario. Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro. Moj video na ovu temu možete pogledati na linku :https://youtu.be/vDN0DT0auOE.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija

ANKSIOZNOST I PSIHOTERAPIJA

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi . Prvi dan škole, odlazak na razgovor za posao ili držanje javnog govora mogu uzrokovati da se većina ljudi oseća uplašeno i nervozno. Ako su vaši osećaji teskobe ekstremni, traju duže od šest mjeseci i ometaju vam život, možda imate anksiozni poremećaj. Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu . Lečenje anksioznosti je kompleksno i najčešće podrazumeva uključivanje psihijatrijskih lekova i psihoterapije.

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi .

Kada u svom psihoterapijskom radu pitam ljude koji pate od anksioznosti kakve su im misli i kako se osećaju u svom telu najčešće to opisuju ovako : “Od ranog jutra strepim da će nešto poći po zlu . Strepim npr. za zdravlje , za zdravlje dece , plašim se unapred da neću moći da postignem sve što me u toku dana očekuje od obaveza , strepim od budućnosti , a plašim se toliko da ponekad ne znam ni čega . Možda i svega. U mom telu nije prijatno . Posebno ujutru . Teško udišem vazduh pa sedim pored otvorenog prozora sa čašom vode koju ispijam i nekako na taj način dolazim k sebi. Budim se sa nekakvim naletom žmaraca u telu . Jako neprijatnim žmarcima koji su u stvari kao neki žmarci straha koji mi zahvataju ruke i noge. Trne mi i vilica ili ponekad ruke , a u grudima me steže i imam osećaj da mi preskače srce iako je kardiolog rekao da je sve u redu sa srcem. Ponekad osećam da su mi noge kao od olova zbog te silne strepnje. Kada moram da obavim neku prezentaciju ili odem na ispit osećam se kao da idem na klanje , a često danima pre toga imam i probleme sa češćim odlascima u toalet kao da mi i stomak reaguje na taj strah . Zbog toga sam često lagao da sam bolestan taj dan samo da ne moram da se pojavim pred masom ljudi na prezentaciji ili na ispitu. ” Kao što vidimo iz priloženog , daleko od toga da je anksioznost samo problem strepećih misli nego je ona i telesni problem . Tako u radu sa anksioznosću u psihoterapiji ne možemo isključiti rad na opuštanju tela . Ni pod tačkom razno . Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Zašto je anksioznost i telesni problem ? Zbog toga što svaka emocija ima svoju neurobiološku podlogu . Um , osećanja i telo ne možemo odvojiti jer je to jedan povezan sistem. Kada ste anksiozni , osećate strepnju i strah iako opasnosti oko vas nema. Međutim , telo se ponaša kao da opasnost vreba svakog časa. Dakle , kortizol, adrenalin i ostale supstance koje se u našem organizmu stvaraju kada smo u opasnosti ili kada se pripremamo za borbu sa opasnošću stvaraju se u telu i kada smo anksiozni . Krčkate se u sopstvenom adrenalinu i kortizolu . Zatim , svi naši organi su u nekim opnama i fascijama .Bez opni (fascija) , mi bismo bili poput pudinga . Srce ima opnu , mišići imaju opnu …sve u telu ima neke opne ili fascije. Kada ste anksiozni usled lučenja supstanci koje se stvaraju kao odgovor na opasnost , te fascije u telu se stežu . Zato su anksiozni ljudi u jednom telesnom grču , zato ne mogu da udahnu , zato osećaju grč u stomaku , olovne noge , knedlu u grlu i tako dalje. Telo je zapravo u grču i stanju povišene budnosti kao da se sprema za borbu ili beg od opasnosti, a opasnosti ni na vidiku i u tome je teškoća anksioznog stanja. Osim što u psihoterapiji radimo na strepećim mislima koje su nevoljne , radimo i od tela ka mislima i čitavom organizmu . Progresivna mišićna relaksacija , rad na disanju , na opuštanju mišića u telu , na opuštanju čula u psihoterapiji deluje povratno na naše misli , na nervni sistem i time se smanjuje stvaranje istih tih supstanci stresa u organizmu i čoveku biva puno lakše . Dakle od misli ka telu , od tela ka mislima -jeste dobra psihoterapija anksioznosti . Još ako je psihijatar uključio lekove na pravom smo putu do postizanja većeg telesnog i umnog smirenja osobe koja pati od anksioznosti.

Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Kako to anksioznost ima neku funkciju u porodičnom ili bračnom sistemu kao što sam napomenula na početku teksta ? Dajana je bila visoko anksiozna i njena se anksioznost komplikovala paničnim napadima , uglavnom kada bi napolju šetala svoje trogodišnje dete . Suprug je često radio , a Dajana se od rođenja deteta osećala kao roditelj koji je bez podrške u tom braku. Suprug bi odlazio rano , dolazio kući kasno sa posla , a Dajana je brinula o detetu potpuno sama. Anksioznost je postajala sve gora , strahovala je čak i da prošeta dete napolju jer bi ponekad napolju dobijala panične napade ,zujalo joj je u ušima i imala je osećaj gušenja ,a jednom je čak došlo dotle da je od siline straha sela u travu u neki obližnji kanal pored puta i dete je sa njom bilo u tom kanalu , srećom bili su bezbedni u travi tog plitkog kanala . Kada bi dobijala te velike napade anksioznosti sve češće bi zvala supruga u pomoć te je on tad izlazio sa posla da je vodi u hitnu pomoć gde bi joj obično davali neki anksiolitik . Anksiozna simptomatologija sve češće se pojavljivala i uveče pa nije mogla sama da okupa dete te bi zvala supruga da dođe sa posla jer se ne oseća dobro . Svakako da je ova anksioznost kod supruga izazivala osećaj krivice što nije sa njom pa bi on sve češće uveče ranije dolazio kući . Dakle , jasno je da je anksioznost u ovom slučaju imala funkciju u porodičnom sistemu , a to je da se distancirani suprug koji se previše posvetio poslu od kada se dete rodilo ponovo priključi u ulogu supružnika i roditelja . Ne zaboravimo da kada je majka anksiozna , dete strepi takođe jer oseća i vidi strepnju majke tako da i ono može izrastati kao anksiozno dete i sutra postati anksiozni odrasli ali o tome u nekom od narednih tekstova. U njihovom slučaju , anksioznost se našla i u bračnoj terapiji na mom psihoterapijskom kauču . Imali smo puno uspeha. Više o bračnoj terapji možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.Nadam se da sam u ovom tekstu objasnila kompleksnost anksioznosti . Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu .

VEŽBA 1

Jedna mala vežba može vam pomoći kada osetite veliki nalet anksioznosti. Recite gde se nalazite , nabrojte tri predmeta oko sebe , nabrojte tri dela tela i nabrojte tri mirisa koja osećate . Ukoliko imate problema sa anksioznošću i ukoliko ona ometa vaš život , vidimo se na psihoterapiji .

VEŽBA 2

Zadužite svog bliskog prijatelja da vam bude podrška kada anksioznost postane neizdrživa. Objasniću na mom primeru kako vam prijatelj može biti podrška u naletu anksioznih misli. Imam kumu koju obožavam. Kada ona dobije nalet neizdrživih anksioznih misli koje su usmerene uglavnom na to da će njen posao propasti i da će ona postati prosjak , pozove me. Tada joj objasnim da su to misli koje su anksiozne i da to nije istina . Objasnim joj da taj posao postoji već 50. godina , da se ona jako trudi oko posla i da ne vidim nikakvu naznaku propasti na putu (što i mislim). Ona zatraži da joj par puta ponovim kako su to misli koje su čisto anksiozne i neistinite i to joj jako pomaže . Zamolite i vi prijatelja da vam pojasni kako su vaše misli anksiozne i da opasnost nije na vidiku .Imajte dogovor sa njim da ga pozovete kad god osetite nalet jako strepećih misli.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Roditeljstvo

TVOJ NARCISOIDNI OTAC KOJI NIKAD NIJE U PSIHOTERAPIJI ALI ZATO TI JESI

Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu ,a da drugi ne valjaju. “Sindrom oca cara ” . Tako neki nazivaju ponašanje ovakvih očeva. Sve kao da je već rečeno u te tri reči . Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja ,a ne narcisoidne osobe lično . Najveće posledice života sa narcisoidnim roditeljima uglavnom snose najbliži u vidu : stalne strepnje , visoke anksioznosti sve do paničnih napada, osećaja nedovoljne vrednosti , oštećenog samopoštovanja i samopouzdanja , osećaja neke neodređene krivice. Krivica se ovde uglavnom svodi na duboko osećanje da sam kriv zato što nisam dovoljno dobar . Kako je samo lepo jedan klijent ovo osećanje opisao: ” Stalno u sebi samome strepim da ću biti razotkriven i raskrinkan . Kad bolje razmislim, Ivana , ja nemam za šta da budem razotkriven. ” Istina je da nam osećaj krivice treba kao osećanje jer ukazuje na to da imamo savest za razliku od psihopatije u kojoj savesi nema ili ona može postojati u rudimentima -nekakvim začecima , poput drveta koje je izraslo kao nešto zakržljalo, malo i nedovoljno u odnosu na ono što je za taj rod očekivano.

Više o psihopatiji možete pročitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/ .

Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju nisu narcisoidne osobe lično nego to jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja .

Osećaj preterane krivice koja je nerealna nije dobro nositi u sebi samome jer u osnovi depresije jeste upravo preteran osećaj krivice ,onda kada mu tu nije mesto . Taj osećaj krivice , trebao bi da bude na pravom mestu u pravo vreme. Tada se može reći da nas savest opominje da ne činimo loše postupke ili da ispravimo grešku . Dobro je da budemo ljudi savesti. Međutim, kada je osećaj krivice preteran , na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme tada se može reći da je osećaj krivice hipertrofisan . Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto . Zbog toga što su odrastali prečesto okrivljavani i gotovo nikad hvaljeni. Jeste li se ikada zapitali je li vaš otac narcisoidan? Mnogi se klijenti pitaju ima li njihov otac neki problem ili je ipak greška u njima samima ? To je uglavnom večita dilema dece narcisoidnih roditelja.

Više o narcisoidnim majkama možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/

Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto .

Karakteristike za identifikaciju narcisoidnog oca koje vam mogu biti od pomoći u dilemi da li je vaš otac narcisoidan ili ne:

1.Tvoj otac je bio harizmatičan i popularan u društvu ? Otac narcisoid je jako dobar u veštini da ga drugi ljudi zavole . Kad kažem drugi ljudi , mislim na one van porodice . Narcisoidna osoba nije razvila adekvatan nivo ljudske empatije- sposobnosti suosećavanja u osećanja drugih ljudi . Ipak naučila je jako dobro oponašati ponašanja koja su vrednovana i koja upotrebljavaju na način da ih ljudi zavole. Narcisoidan otac je vrlo svestan kakav utisak na druge ostavlja. Budno pazi da se prikaže dobar u svemu ,a posebno u tome kako ima savršen život i savršenu porodicu. Uglavnom je to naravno “ispaljivanje ćoraka ” u javnosti jer samo oni koji žive unutar te porodice znaju koliko je stanje daleko od savršenog.

2. Tvoj otac je bio izrazito nepopustljiv. Narcisi osećaju potrebu da kontrolišu svoju okolinu i ljude u njoj. Za tatu narcisa to je jedini mogući način postojanja. Ukoliko ste rasli pored narcisoidnog oca , on je verovatno pokušavao kontrolisati : vaše aktivnosti , sa kim se družite , sa kim ste u romantičnoj vezi i kako se vaš partner ponaša ,šta ćete upisati od škole , vaš karijerni put pa čak i kako se oblačite i kakav imidž gradite. U detinjstvu je teško razlikovati normalnu roditeljsku brigu od žestoke kontrole ali žrtve narcisoidnih roditelja i kao odrasli ljudi ovo često jako teško razlikuju.

3.Tvoj otac je bio ljubomoran ili takmičarski nastrojen u odnosu na tebe?Veoma često su narcisoidni roditelji ljubomorni na svoju decu. Nije normalno da se roditelj oseća ugroženo od svoje dece nego upravo suprotno .Zdravo je biti ponosan na postignuća svog deteta. Narcisoidni otac može porediti svoja postignuća sa vašima u smislu stalnog ” nabijanja na nos da je bolji od vas”. Čak se može takmičiti sa sinom u tome ko je lepši i zgodniji .

4. Tvoj otac je voleo da manipuliše ljudima u smislu da je voleo da ljudi zavise od njega na bilo koji način ? Narcis voli da je potreban ljudima , posebno onima koji njemu lično nisu zauzvrat prekopotrebni jer tada oseća moć i kontrolu. Kako je moj klijent ovu stavku lepo opisao : ” kontrolisao je majku tako što ju je ubedio da su njene prijateljice sve same nemoralne žene i da ne želi da one ulaze u kuću niti da se ona sa njima druži. Izolovao ju je da bi bila sama i da bi zavisila emocionalno samo od njega . Imali smo tri stana u Srbiji , od toga jedan u Beogradu gde sam mogao da gradim sjajnu IT karijeru. Zamolio sam ga sa 24 godine da mi ustupi stan dok ne podignem kredit za sopstveni te da se preselim u Beograd gde mi se nudio sjajan posao za početak. On mi je govorio da je sve to on stvorio sa svojih deset prstiju i da idem u ono što sam stvorio sa svojih deset . Sve je radio da mi onemogući da se odselim i osamostalim ,a u kući je stalno svima nabacivao da smo ” pod njegovim krovom” gde vladaju njegova pravila. Osećao sam se bedno i nesposobno.

5.Tvoj otac nije bio preterano zainteresovan za tvoje potrebe ?Narcisoidni očevi obično nisu preterano zainteresovani za potrebe ili želje svoje dece. Fokusirani su na svoje potrebe. Jako će se truditi da u javnosti deluju kao savršeni tata , ali neće ispuniti prirodnu potrebu za ljubavlju, priznanjem , pohvalom , podrškom i osnaživanjem koju dete ima.

6. Tvom ocu je nedostajalo empatije ? Narcisima je teško, ako ne i nemoguće, razumeti ili brinuti o emocijama drugih ljudi. Ipak , traže da drugi brinu o njihovim osećanjima ili potrebama. Klijentkinja je to opisala na sjajan način : ” Ja i majka smo taj dan pale u krevet zbog gripa. Meni je bilo baš loše . Veruj mi Ivana da tri dana nije pitao da li nam nešto treba i kako smo. Osećala sam se kao nepostojeće biće . Kada je on bio bolestan , besneo bi ako napravimo i najmanji propust u brizi o njemu . ”

7. Tvoj otac je bio osetljiv na kritiku ? Čak i manje kritike će pogoditi narcisoidnog roditelja. Ponekad će se čak i nevini komentari shvatiti kao uvreda, čak i ako nisu bili zamišljeni kao takvi. Kada se suoči sa sopstvenom greškom, narcis će prebaciti krivicu na druge ljude, naljutiće se , postaće obramben i često jako besan , odmah će se fokusirati ​​na greške drugih ljudi, recimo na vaše greške ili će postati emocionalno nedostupan i povučen. Nije ni čudo što se deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju gotovo uvek krivima za nešto .

8.Tvoj otac je izričito zahtevao da dobro izgledaš i da se pristojno ponašaš u prisustvu njegovih prijatelja ? Za narcisoidnog oca, njegova deca su statusni simbol koji ukazuje na njihov uspjeh i status u životu. Deca su kao neki trofeji . Kako je to klijent u psihoterapiji opisao : “Živeo sam uz stalno osećanje da ne smem nikako da osramotim ćaleta. Ponekad bi se osećao kao neki rasan konj , nateran u društvo i izložen za prikazivanje . Kada sam ipak počeo da se bunim i pravim neke mladalačke ispade , rizikovao sam svaki put njegov bes , agresiju ili osvetu . Od te sile pritiska da nešto ne pogrešim da ne bih osramotio ćaleta sam stradao . Nisam više to mogao da podnesem jer to nisam bio ja. Umesto mene ,tu je bio taj rasni konj koji mora da živi po pravilima uspeha da bi se aplaudiralo njegovom vlasniku (mislio je na oca). Onda sam iz protesta poneki put namerno bežao sa časa , došao kući kasno , ofarbao se u zeleno. Tad bi me danima nazivao luzerom, nitkovom ,brukom i sramotom. Nikada me nije pitao nešto u smislu-sine, šta se dešava sa tobom? Muči li te nešto pa se tako ponašaš? Bilo je bitno samo postignuće i slika koju ostavljam u javnosti. To kako se osećam , to je bilo neprepoznato i potpuno nebitno. ”

9.Tvoj otac je bio egocentričan ? Narcisoidni roditelji su fokusirani na svoju dobrobit koja uvek stoji na pijedestalu . Dobrobit oca , važnija je od dobrobiti svih drugih u porodici. Klijent u psihoterapiji opisuje :”Kada njemu nije bilo dobro ili po volji , celoj porodici nije bilo dobro. Tako smo funkcionisali, kao da svi igramo oko njega na prstima , trudeći se da on bude zadovoljan i zbrinut. Ustvari, svi osim njega bili smo žestoko zanemareni i večito uplašeni njegovih kritika ili izliva besa. ”

10. Tvoj otac je bio u javnosti jedna osoba , a privatno sasvim druga ?Živeći s narcisom, jasno uviđate da imaju dve vrlo različite osobnosti koje menjaju javno i privatno. Kao da oblače drugu ličnost kada su u javnosti ,a samo vi znate kako vam je teško u porodici sa njim . Klijent u psihoterapiji opisuje : ” Vikao bi na mene nazivajući me gubitnikom , a kada bi mu zazvonio telefon u sred tog okrivljavanja javio bi se i kao da je neko stisnuo prekidač u njemu. Bio bi najpristojniji i najuljudniji čovek ovoga sveta. Kada bi spustio slučalicu nastavljao bi sa besnim uvredama . Nije ni čudo što sam se plašio da rodbini kažem šta mi se dešava iako sam žudeo da mi neko pomogne. Zbog ove dve ličnosti u njemu samome , javnoj i privatnoj i ja i mama smo znali da bi nam teško ko poverovao kako ustvari živimo sa njim. Zato nikome to nismo ni pričali. Živeli smo u svojoj gorkoj tajni. ”

11.Tvoj otac je bio često odsutan ? Narcisoidni očevi su više zabrinuti za sebe nego za svoju decu pa su često odsutni. Kako to klijent opisuje : ” Kada bi se majka bunila zbog toga što je veoma malo kod kuće te da joj je teško da sama bude autoritet za nas troje dece u pubertetu on bi krivio nju ili nas za svoju odsutnost. Njoj bi govorio da je nesposobna da bude roditelj ,a nama da smo kreteni , nesposobni , neuračunljivi i slično . Govorio je da smo sami krivi ,svi komplet jer ne umemo da sami sebe organizujemo i da se ponašamo normalno kao on . Bili smo svi krivi i svi komplet nenormalni kao porodica, osim njega naravno. Kao da on nije bio deo nas uopšte. Ustvari , time je sebi kupovao izlaznu kartu kako bi mogao da provodi vreme van kuće u onome u čemu uživa, radio je šta je hteo , ne baveći se ni nama ni majkom. Nismo ga zanimali i to je jedina istina. ”

12.Tvoj otac je imao česte ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje dubokog besa bez posebne provokacije. Klijent opisuje :”On je bio neko ko ispaljuje iz oružja bes bez upozorenja. Iznenada. Zato sam nekako naučio da hodam kao po ljuskama jajeta, da ne bih probudio taj bes . To je porodica u kome svi hodamo kao po minskom polju da ne bismo izazvali njegov bes. Čak i tako pazeći , opet smo izazivali njegov bes. Kao da smo svi razvili neke nevidljive radare kojima smo ispipavali i oprezno pratili kako se on tog dana oseća .Ukoliko bi on bio dobro , bili bismo spokojni barem par sati. Znaš , odrastao sam u strepnji.”

Tvoj otac je imao česte ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje dubokog besa bez posebne provokacije.

S.M dolazio je dve godine na psihoterapiju. Prva rečenica koju je izgovorio bila je : “Ja sam težak luzer. Zbog toga sam postao jako lošeg raspoloženja. ” S.M nije bio luzer niti gubitnik kako je sam sebe doživljavao. Pre svega bio je : disciplinovan , radan , vredan , human , osećajan , obrazovan i na poštovanoj poslovnoj poziciji. To da je luzer , bio je narcisoidni očev glas koji bi mu negde iz podsvesnog , još od ranog detinjstva pa sve do odraslog doba prečesto govorio da je : nedovoljno dobar, kriv , loš , gubitnik i sve što možete zamisliti na tu temu. Roditelje u detinjstvu smatramo bogolikim i verujemo u ono što govore o nama. To što nam često govore se u nama ukoreni i postaje jedan važan deo našeg doživljaja sebe. U psihoterapiji obnovili smo njegovu sliku o sebi iz korena . Mislim da S.M danas ide uzdignute glave i ispravljenih leđa jer smo čak i to vežbali. Njegovo telo kada je došao , zauzimalo je položaj uglavnom pognute glave i pomalo pogurenih leđa. Telo je odslikavalo unutrašnje stanje , zauzimajući takođe položaj nesigurne osobe ili- luzera kako je on to nazivao. Jedino što bih ovom tekstu dodala je jedna molba. Roditelji , molim vas , nađite razloga da hvalite svoju decu jer je pohvala u detinjstvu koren samopoštovanja i slike o sebi.

Više o narcisoidnom poremećaju ličnosti možete čitati i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
GRANIČNA ORGANIZACIJA LIČNOSTI

			

							


		


		
				

					

Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i  nestabilnost slike o sebi. U ponašanju prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad  agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome. Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” .





 Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” . 





Postoji 9 kriterijuma na osnovu kojih psihijatar određuje postojanje graničnog poremećaja ličnosti , a da biste vi ili neko vama blizak posumnjali da patite od graničnog poremećaja ličnosti te potražili pomoć , dovoljno je da ispunjavate 5 tački u smislu da su ovakva ponašanja kod vas ili nekog vama bliskog uporno prisutna u ponašanju. 





1.Intenzivan i iznenadan bes , poteškoće kontrole besa (npr .česta ispoljavanja besa, ljutnje i ponavljanje učestvovanja u tuči ).





2. Hroničan osećaj praznine.





3.Nestabilnost u raspoloženju .





4.Prolazne paranoične ideje kada je osoba pod stresom ili osećaj da je osoba disocirana.  (Disocijacija, ili osećanje da niste povezani sa samim sobom).





5 .Upadljiva i uporna nestabilna slika o sebi ili osećaj sebe.





6. Ponavljajuće samoubilačko ponašanje,  pretnje  samoubistvom ili samopovređivanje.





7.Impulsivnost u najmanje dve oblasti koje su potencijalno štetne, a koje ne uključuju samoubistvo ili samopovređivanje (npr. prebrza vožnja, zloupotreba alkohola, lekova , droga ).





8.Besni napori da se izbegne stvarno ili zamišljeno napuštanje .Osobe sa graničnom organizacijom ličnosti teško podnose da budu napuštene od osoba koje smatraju bliskim.





9. Obrazac uspostavljanja nestabilnih i intenzivnih međuljudskih odnosa. U ovim odnosima smenjuju se dve krajnosti . Idealizacija i devalvacija nekoga. (U smislu provešćemo danas 24 sata zajedno i tada te obožavam , a sutra već se ne javljam i ne značiš mi ništa. Sutra već o tebi ne mislim dobro . Potom te opet idealizujem pa te odbacujem i tako u krug).





 Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i  nestabilnost slike o sebi. 





Kako je to biti graničan opisaću kroz primer psihoterapije. Milena (ime je izmenjeno ) došla je sa svojim nalazom procene ličnosti i već dijagnostikovanim graničnim poremećajem ličnosti .”Kako se osećaš Milena ? ”  Pitala sam na jednoj od sesija .  ” Prazno . Sve je unutar mene često prazno. Malo kokaina sa vremena na vreme mi u tome pomogne ili alkohola . I ova sesija je prazna. I ti si prazna i dosadna osoba ponekad, reče Milena besno . ”  ” Zašto onda dolaziš kod ovako praznog i dosadnog terapeuta ? Ja te ne teram na to .” Odgovorih.  ” Zato što si ponekad i sjajna , neobična , opuštena  i tada te obožavam. Međutim povremeno se sve to isprazni i mislim da si baš k….. od terapeuta . Danas je tako.” Odgovara ona.  ” Primećuješ li da me povremeno idealizuješ , a povremeno potpuno devalviraš? ” Pitala sam.  ” Da ali ne želim to , to je jednostavno tako . Svi drugi ljudi su čas sjajni ,a čas su jako dosadni.” Razumem te, odgovorih . ” Znam i da je to razlog zašto ponekad ne dođeš na sesiju .Tad sam ti jako prazna .Međutim , smatram da nisam prazna .Ta praznina je tvoj doživljaj. Ipak si danas uspela da se izboriš i da dođeš i to je pohvalno ” Rekoh joj.  ” Da, došla sam i vozila sam brzo  kao ludak . Ne znam kako ne nastradam. ” Reče ona.  ” Mislim da bi za tebe bilo dobro da naučiš da bolje  vodiš računa o sebi .Niko neće biti tu da te stalno spašava od sebe same. To moraš ti sama. ” Odgovorih joj.





 U ponašanju  osobe sa graničnim poremećajem ličnosti prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad  agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome. 





  ” Sećaš se onog Gorana što sam živela sa njim tri meseca? Ponovo sam poželela da ga pozovem. Nije mi više tako dosadan i prazan kad ga se malo prisetim . Šta ti o tome misliš? ” Pitala je tražeći podršku.  ” Mislim da bi bilo dobro da puno više naučimo o tome kako ljudi funkcioniču generalno i šta očekuju od drugih ukoliko su stabilni. Smatram da je on prema tebi bio dobar i podržavajući . Međutim u periodu kada ti je postao dosadan i prazan , tačnije kada si ti bila prazna pa si to na njega projektovala, nisi mu se javila četiri meseca. Pre toga si ga u naletu besa izbacila iz stana nenadano jer te je nervirao ,a ni sama ne znaš zašto te je nervirao. Zapravo smatram da si se osećala ljuto , prazno i dosadno te da si sve to pripisala njegovom prisustvu u stanu .To su bila zapravo tvoja osećanja. Smatram da bi on zaslužio izvinjenje, poziv na razgovor te da njemu samome treba prepustiti odluku da li želi da se vrati nakon svega što ste prošli. Znaš , ljudi Milena ,oni očekuju da ih uvažimo za njihov trud ,a ne da budu odsečeni nenadano iz našeg života onda kada ih mi jednostavno proglasimo dosadnima i praznima ili nepotrebnima. ” Odgovorila sam.





Hroničan osećaj praznine je ono što uporno prati osobe sa graničnim poremećajem ličnosti.





 ” Sad se ustvari jako plašim da me je zauvek napustio. Ako me je zauvek napustio ja ću se raspasti u paramparčad. Tako se osećam. ” Rekla je.  ” To su ciklusi draga Milena koji se odvijaju u tvom osećajnom životu. Ciklusi od obožavanja nekoga  drugoga, onda krajnje devalvacije  tog nekog  kao da više nije ni najmanje vredan sve do odbacivanja pa do velikog straha od napuštanja. To bi trebalo da stavimo pod kontrolu bar u smislu da to prepoznaješ i da ne odbacuješ nekoga kao praznog i dosadnog ako on to nije. To su tvoja osećanja praznine i dosade i to ne pripada tvom partneru niti meni iako svoja osećanja smeštaš u nas – druge ljude . Nećeš se raspasti ukoliko se on ne vrati , bićeš dobro ali slažem se da zaslužuje izvinjenje i objašnjenje. ” Odgovorila sam.   ” Hvala ti na savetu .Sad si evo opet super važna za mene odjednom. Zato što mi pomažeš da sebe razumem. Može li i on doći sledeći put sa mnom ukoliko pristane da mu ti ovo malo pojasniš jer plašim se da ja neću uspeti ? ” Pitala je .  “Naravno da može. ” Rekoh.





Ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje u stilu  ” Mrzim te ali me ne ostavljaj. ” 





Nadam se da sam primerom ove sesije uspela da opišem zašto ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje koje se često odvija po obrascu -mrzim te ali me ne ostavljaj. Njima je podjednako teško unutar sebe samih , a partnerstvo sa osobama koje pate od graničnog poremećaja ličnosti može predstavljati nešto veoma naporno za održati , kako od njih samih tako i za njihovog partnera. 





Više o drugim poremećajima ličnosti možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ,a i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/





  Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74    

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Uncategorized

		

		

		

			

							

			
PSIHOPATIJA-PLES IZMEĐU ŠARMA I NEPRILAGOĐENOSTI

			

							


		


		
				

					

Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli, ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost . Postoji  dobra skala za procenu psihopatije. U njoj u obzir uzimamo 20 stavki . Nabrojaću ih : površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija (droga, alkohol), patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti.





 Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli ,ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost . 





Oduvek me je psihopatija zanilmala, puno sam se o njoj edukovala  ali obzirom da  svega 1-4 odsto ljudi pati od psihopatije sedela sam često na svojoj stolici za psihoterapiju , misleći kako neću biti te sreće da uđu u moje savetovalište jer ih je malo. Pre četiri godine Marko (ime je izmenjeno) dolazi da potraži pomoć. Bio je to jedan od divnih  bivših muževa koji je i dalje brinuo za svoju bivšu suprugu. -Sa njom jednostavno nešto nije bilo u redu, govorio je. Nisam siguran šta ali bila je promiskuitetna, neodgovorna , pila je , koristila mnoge psihoaktivne supstance , neodgovorna prema meni i porodici , nekako Ivana, nekako kao da nije mogla da voli ni našu decu . Koristila me je ,a ja sam bio naivan , voleo sam je. Deca su posle razvoda kod mene i brinem o njima najbolje što mogu. Sa bivšom suprugom imam kontakt ali odala se piću još više i nije videla naše ćerke 4 meseca. Brinem za nju i voleo bih kada bi ona dolazila kod vas da joj pomognete bar oko tog odnosa sa decom . Rekla je da bi pristala. Znate Ivana, niko mi nije verovao kako ja sa njom živim. Ona je toliko opčinjavajuća prema ljudima spolja, prema prijateljima , mojoj familiji i oduvek je pazila na to da je drugi vole. Tako da sam se posle razvoda još suočio i sa osudom okoline jer niko nije mogao da veruje kroz šta sam sa njom prolazio. To je za mene bilo poražavajuće. Uz to otkrio sam da je biseksualna ali na stranu to. Ne želim da propadne i da moje ćerke nemaju majku pa eto ako možete pomozite. Njegova briga za bivšu suprugu me je ganula, a ono što se vrtelo kroz moju glavu je hipoteza da bi ona mogla biti pogođena psihopatijom obzirom na ono što je o njoj govorio, mada rezerva je posotojala jer ipak je to njegovo viđenje nje ,a moglo je biti u pitanju i nešto sasvim drugo. Uostalom ,pretpostavila sam da će mi psihijatar sa kojim sarađujem verovatno biti veoma potreban u ovom slučaju.





Psihopatijom je pogođeno  1 do 4 odsto populacije.





Njegova bivša supruga Ana (što nije njeno pravo ime) je brzo pokazala ekstreman površinski šarm. Neobično je lako uspostavljala komunikaciju , želeći da mi se pridruži brže nego što sam i sama to mogla da ispratim. Bila je biseksualna tako da je već na trećoj sesiji pokazivala neke signale koje sam (ja mislim spretno ) protumačila kao pokušaje zavođenja terapeuta. I to je spadalo u delove tog površinskog šarma koji su bili sastavni deo njene ličnosti  i razumela sam da ona bez toga ne može da funkcioniše. To je bila njena ličnost.  -Ana, mislim da imaš ozbiljan problem sa alkoholom, rekla sam. Trebalo bi da pozovemo psihijatra da uključimo blokatore za alkohol, predložila sam. U redu, rekla je Ana. Pijem jer se osećam prazno i dosadno. Ja ne vidim svrhu ni u čemu , govorila bi često. Ne volim više ni sebe. Noću ne mogu da spavam i trenutno sam u vezi sa dve žene i jednim muškarcem.Te dve žene su prostitutke i ja ne znam šta ću sa svima njima .Oni su mi svi igračke jer mi je dosadno pa ih zovem da me zabave i da pijemo zajedno ili da pušimo travu. Nekad se tu nađe i neki ekstazi koji popijemo. Onda osećam nešto.Opijam se tim stvarima da bih bila u stanju da osetim nešto bar na kratko. Inače sam prazna. Ja čak nemam dovoljno osećanja ni za moju decu ako želiš da budem iskrena. Pomozi mi ako ikako možeš, ja znam da to nije način na koji drugi ljudi žive i osećaju ali ja ne umem drugačije. Decu ne viđam jer se napijem do obeznanjivanja i onda im obećam pa sutra ne mogu da ustanem da ispunim što sam im obećala.





Psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline ,a često samo supružnik i deca razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu.





Iz prethodnog jasno se moglo razumeti da Ana pati od nedostatka sposobnosti da dovoljno oseća, nedostatka empatije čak i za svoju decu, traženjem spoljne stimulacije u drogama i alkoholu, manipulativnosti jer manipuliše ljudima sa kojima je bila u vezama da bi joj bili igračke za ispunjavanje dosade, nedostatka odgovornosti u ponašanju…slika  psihopatije je bivala sve više verovatna. Ipak, vezala sam se za Anu na ljudskom nivou iako sam znala da Ana prema meni ne oseća ništa ljudsko ni prijateljsko. Razgovarale smo o tome. Ja vidim da si ti moralna žena, govorila bi .Ovi razgovori mi znače jer se neko mnome bavi ali ja tebe vidim kao neki objekat koji želi da mi pomogne da mi bude bolje. Znaš, ja volim kad se mnome bave i kad sam jako važna i moćna. Volim da me obožavaju.Volim da se i ti i moj bivši muž mnome bavite, govorila bi . Volim i kako sam moćna prema mojim zaposlenim radnicama u salonu lepote .Volim kako me poštuju i način na koji ne moram da radim ništa jer one rade za mene. Ko ih j… kad se nisu borile više za sebe pa da budu vlasnice salona kao ja. (Osećaj grandioznosti karakterističan za psihopatiju, parazitski životni stil karakterističan za psihopatiju, doživljavanje drugih kao instrument i resurs, egocentričnost.) Ponekad bi usleđivali  njeni  impulsivni pozivi noću i  ujutru da mi kaže kako je popila pilule za spavanje i da joj je loše te da li mogu da dođem. Ulazim u njen stan, a Ana sedi i pije te mi nudi alkohol da napravimo žurku do sutra ujutru jer “život je jedan i to što ja živim životom knjiškog moljca nije život nego sr..e “.Ana je lagala da joj je loše i nije popila pilule za spavanje više puta. (Impulsivnost, patološko laganje karakteristično za psihopatiju, egocentričnost, manipulacija terapeutovom saosećajnošću). Ana , neću da pijem. Razumem da ti je potrebno društvo ali mogla si da kažeš tako, rekla sam. Znaš Ana, ljudi ne očekuju ovo od tebe. Ne očekuju da ih dižeš iz kreveta kao hitnu pomoć jer ti nije dobro ako ti je dobro. Ne očekuju da lažeš i da ih koristiš . Koristiš me za te neke svoje igre , za porebu za društvom , za potrebu da dominiraš mnome jer saosećam sa tobom. Ana , ne budi u zabludi ja to jasno vidim , vidim i da me koristiš, govoriš neistinu i manipulišeš. Tu sam samo zato jer ti i pored svega želim dobro ali ako smatraš da si me prevejala, varaš se.  Drago mi je da si dobro i vidimo se sutra u zakazano vreme. Ne želim da odeš!!! Vrisnula bi Ana .Ne želim da od mene ljudi odlaze, impulsivno bi vikala. Smirila bih je,to mi je bar išlo dobro. Izvini bio mi je potreban neko , izustila bi Ana gotovo uvek nakon tih impulsivnih scena . Zapravo, uhvatio ju je taj njen strašni osećaj praznine, osećaj da nema osećanja, da nema ničega u njoj  i bio joj je poreban neko da tu prazninu popuni.  Ana je kao mlađa pokazala delikventno ponašanje, bila je nasilna prema majci , istukla ju je više puta ali je majka nije prijavila zbog sopstvenog stida. Jednom nakon fizičkog okršaja je naprosto sela i jela kao da se ništa nije desilo dok je majka jaukala i plakala. Imala je tad svega 17 godina.To sam saznala u razgovoru sa njenom majkom i to je takođe bilo karakteristično za psihopatiju.





 Površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija, patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti. 





Vreme je prolazilo . Skoro svi ajtemi iz skale za procenu psihopatije kod Ane bili su prisutni i što je najvažnije , uporni  kroz vreme. Doduše , Ana bi pokazivala osećaj krivice jedino posle par dana pijanstva ali i to je bio jedan egocentričan osećaj usmeren ka samoj sebi. -Grize me savest jer sam pila pa se bojim da ne oštetim jetru . Tako bi ona to objašnjavala .Nije bilo griže savesti usmerenog na decu koju opet nije videla zbog pijanstva niti prema bivšem suprugu koji se za nju brinuo. Oni u tim momentima kao da nisu u njenoj svesti postojali.  Psihijatar sa kojim sarađujem dao je svoje  mišljenje takođe.Njeno mišljenje uvek je starije od mog i saradnja sa njom izuzetno važna.Ja sam mogla da sumnjam i da je obavestim ,a ona je mogla precizno da dijagnostikuje te da po potrebi prepiše lekove i usmeri moj rad. Ana je patila od psihopatije, psihijatrica je potvrdila . Rekla je da tu pomoći puno nema i složile smo se oko toga. Uradićemo koliko možemo pa i ako to predstavlja minimum. Ipak Ana je vremenom uzimala terapiju blokatorima za alkohol.To ju je dovelo do stanja da se oseća prazno i dosadno jer nije bilo spoljne stimulacije u alkoholu . Ipak uspevala je (manje-više) da poštuje režim viđanja dece i postala je odgovornija tako što je poštovala (manje-više) taj plan susreta sa decom koji smo ja, ona i njen bivši suprug napravili. Zajedno smo osmišljavale šta bi mogla sa decom da radi i šta je za njih dobro. Nije se ona tome preterano radovala , manje nego što bi čovek očekivao ali naučila je šta je za njenu decu dobro pa je to praktikovala zbog tih logičkih, a ne toliko emocionalnih razloga. Bila je ipak zdravstveno bezbedna bez alkohola i droge , porodično ipak funkcionalnija. Nije naučila da više oseća. To je bilo nemoguće naučiti . Međutim naučila je ipak kako bliski  ljudi očekuju da se ponaša i šta bi to bilo prihvatljivo za njih u smislu odgovornosti , a ne u smislu šarmiranja svih oko sebe.U tome je ipak bila među najveštijima. Nije bilo čudo što su za njom ludeli i muškarci i žene ali to nije bila odgovornost prema bližnjima. Odgovornost umesto šarmiranja  je za nju predstavljala veliki napor. Mnogo toga o ljudskosti morala je zapravo da nauči i logički primeni u ponašanju onoliko koliko to ona može, nikada ne sasvim. Dan danas ja i Ana se čujemo prijateljski . Anu osećam kao ljudsko biće i tu sam za nju u teškim momentima i ličnim krizama . Ana mene oseća i dalje kao objekat za podršku. Duboko razumejući je smatram da je to od nje sasvim dovoljno. -Ivana, ja mogu da osećam taj impuls, to kao neku potrebu da mi povremeno budeš neko poput prijatelja. To je valjda neko sitno osećanje ali je više to nešto kao neki momenat, rekla je . Da li je to u redu, pitala je? -Jeste Ana , razumem te i drago mi je što si iskrena, odgovorih. -Ivana pa dobra sam ja, reče upitno. Jesi Ana, odgovorih joj. Razumela sam da osoba sa psihopatijom voli da bude voljena i zbrinuta , onda kada to njoj treba. Tada i samo tada . Ne treba očekivati puno toga za uzvrat jer to nećete dobiti.  Kasnije u mojoj praksi bilo je još dve sliče priče. Ono što je najzanimljivije je da se i danas sa njima povremeno čujem iako su to ljudi etički ,moralno , osećajno i ponašajno sasvim različiti od mene . Prihvatam te razlike i važno mi je da su dobro. Oni su za mene ljudi , ja za njih verovatno nekakav objekat koji je brižan i to im odgovara ali naprosto to je tako.  Nisu mi svi dali pristanak da pišem o njima tako da je ovo sve što mogu da iznesem u cilju razumevanja psihopatije . Nisu sve osobe sa psihopatijom neke ubice ili teški asasini kao što se smatra. Samo manji broj njih to jeste ali veliki broj  ubica uopšte nisu psihopate tako da mi je važno da se pojam osobe koja pati od psihopatije i pojam ubice , predatora i asasina ne povezuju toliko. To može biti slučaj  ali i ne mora. Ono što je važno naglasiti je  da psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline, a često samo supružnik i deca (ukoliko ih imaju ) razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu. Narcisoidni poremećaj ličnosti se može pomešati sa psihopatijom. Više o narcisoidnim ličnostima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/.










 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74  

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	











			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Mentalno zdravlje / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
NAŠ MOZAK I MI

			

							


		


		
				

					

Zašto ti ovo pišem ? Samo je jedan razlog. Imam želju da i ti počneš ozbiljno da voliš sebe te da počneš da brineš o sebi ukoliko to ne radiš. Naglasiću samo da je iza mene tri godine proučavanja današnje teme , rada Danijela Amena, američkog poznatog psihijatra i psihoterapeuta ali ne samo izučavanja nego i dvanaest meseci upornosti i života u skladu sa zdravljem . Dvanaest meseci disciplinovanog života primenjujući na sebi  znanja  koja sam stekla upijajući kao sunđer naučne radove,video seminare, primere praktičnog rada Dr.Danijela Amena .Rezultat je da se osećam puno energičnije , živahnije ,motivisanije ,a od lekova za raspoloženje ne koristim ništa osim sasvim određene suplemente, po preporuci klinike Dr.Danijela Amena ,a o kojima ću kasnije pričati .Dok nisam promenila svoj životni stil , osećala sam se često dosta umorno i  patila sam od blagog oblika hroničnog umora.





Dr.Daniel Amen-poznati Američki psihijatar (možete informacije o njemu i mnoge njegove radove te predavanja naći na google pretraživaču, wikipediji, youtube kanalu.)





Osnovna ideja i praksa njegovog rada jeste da je mentalna higijena zasnovana  na zdravlju mozga i dobrom balansu neurotransmitera u samom mozgu. Prešao je iza granica današnje neuropsihijatrije i psihoterapije na taj način što umesto da pomaže ljudima samo na osnovu žalbi i simptoma na koje se ljudi žale ,on snima skenerom njihov mozak kao početni korak ,a zatim beleži polja smanjene cirkulacije ili neodgovarajuće moždane aktivnosti  te im tek tada po potrebi prepisuje : odgovarajuću ishranu, suplemente (među retkima je koji u neuropsihijatriji koristi suplemente ), zdrav životni stil,  psihoterapijske intervencije ,a ukoliko je neophodno i lekove ali se  ne ograničava samo na psihijatrijske lekove koji su naravno često neophodni ali nisu jedini izlaz iz teške situacije . Dozvoli da ti prikažem neke od njegovih snimaka i razlika između zdravog i nezdravog stanja mozga i njegovih funkcija.





Slika 1





Levo na slici 1 : zdrava funkcija mozga i zdrav izgled na skeneru Dr.Amena. Čovek sa zdravim mozgom je: srećniji , zdraviji,bogatiji, uspešniji.
Desno na slici 1: nezdrava funkcija mozga i nezdrav izgled na skeneru Dr.Amena.Čovek sa nezdravom funkcijom mozga je : tužniji , bolesniji, siromašniji, manje uspešan.





Slika 2





Levo na slici 2: mozak osobe koja razmišlja pozitivno , praktikuje zahvalnost kao psihoterapijsku intevrenciju. Ova se intervencija sastoji od toga da se fokusirate na ono što već imate i budete zahvalni na onome što imate umesto da budete usmereni na ono što nemate te da se osećate osujećeno zbog toga.              Desno na slici 2 : mozak osobe koja većinu vremena razmišlja negativno ,oseća nezadovoljsto ,ljutnju, fokusirana je na ono što nema . Dakle ,negativan način razmišljanja ometa zdrave funkcije mozga. U izmeni načina na koji razmišljaš možeš pomoći sam sebi ili ti može pomoći psihoterapija. Psihoterapija je dobro oružje za način na koji razmišljaš, a samim tim psihoterapija utiče i na zdraviju funkciju mozga.





slika 3





Na slici 3: na vrhu kruga su dva snimka zdravog mozga osoba u bilo kom životnom dobu (nebitno da li osoba ima 20 ili 60 godina, ukoliko vodi računa o zdravlju mozga on će biti bez loših promena). Kako krećeš pregledati krug u pravcu kazaljke na satu možeš videti oštećenje moždane funkcije 17-togodišnjaka nakon 4 godine pušenja marihuane, oštećenje moždane funkcije 22-godišnjaka nakon 4 godine pušenja duvana,  oštećenje moždane funkcije 38-godišnjaka nakon 6 godina korišćenja opijata,   oštećenje moždane funkcije 32-godišnjaka nakon 4 godina korišćenja kokaina, oštećenje moždane funkcije 45-togodišnjaka nakon 10 godina korišćenja alkohola, oštećenje moždane funkcije 28-godišnjaka nakon 3 godina korišćenja kristal meta. Ove snimke redovno pokazujem ljudima u terapiji zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija u porodici) da bih kod njih proizvela  anksiozni strah od nastavka upotrebe droga ili alkohola.  Pokazujem ove slike i svojoj deci kako bi dobro razmislile da li žele da se upuštaju u pušenje marihuane ili eksperimenat sa drogama te da krenu na put uništavanja svog zdravog mozga. Ne, nije slučajno što konzumenti marihuane imaju probleme sa memorijom nego je to simptom već nastalih oštećenja moždanih funkcija. Nemoj se zavaravati da je posredi nešto bezazleno.





Slika 4





Na slici 4: snimak mozga alkoholičara (levo), snimak mozga zaivsnika od heroina (desno). Prosudi sam .





slika 5





Na slici 5: zdrav mozak (levo) i mozak osobe koja ” samo”  umereno pije alkohol (desno). Ova osoba je pila dve do četiri čaše vina na dan što je takođe izazvalo oštećenja zdrave funkcije mozga. Dakle , alkohol će ti pomoći da se osećaš bolje trenutno ali će te dugoročno učiniti glupljim. 





slika 6





Na slici 6: u prvoj koloni levo snimci mozga osobe koja ima normalnu telesnu težinu, u srednjoj koloni snimci mozga osobe koja ima prekomernu telesnu težinu, a treća kolona desno su snimci mozga osobe koja pati od  izražene gojaznosti. Dakle ukoliko ne vodimo računa o tome šta unosimo u sebe putem hrane mi ne vodimo računa ni o našem mozgu. Što smo deblji naš mozak je nezdraviji, a to znači da smo neraspoloženiji, tromiji , nekoncentrisaniji …





Dobra strana priče jeste da mnoge ove promene snimljene na skeneru jesu podložne rehabilitaciji . Ukoliko znaš da je mozak bitan za to kako se osećaš,patiš li od lošeg raspoloženja ili si pretežno dobro raspoložen,  kakve su ti sposobnosti razmišljanja, donošenja odluka, sposobnosti učenja, pažnje,odlučivanja i pamćenja te sa koliko energije za dnevno funkcionisanje raspolažeš onda sigurno ne želiš da vremenom postaneš bezrazložno umoran,zaboravan, da donosiš loše odluke ,da razmišljaš sporije , da se teže koncentrišeš , da budeš tužan, ljut , neraspoložen, impulsivan ,besan i ne želiš da postaneš jedno “ljuto džangrizalo”. Drugim rečima želiš zdrav mozak i dok si mlad, a želiš ga kroz ceo život kao i u starijoj dobi života. Način na koji možeš očuvati , unaprediti pa i oporaviti svoj mozak ukoliko si ga do sad uništavao lošom hranom , alkoholom, pušenjem, drogama je dosta jednostavan.





Stav 1: “zavoli hranu koja će voleti tebe”. Dosta povrća, voća, riba ,čija seme, laneno seme, maslinovo i laneno ulje, malo nemasnog mesa , začini (kurkuma, ruzmarin,bosiljak,origano),integralni pirinač, integralne žitarice daće tvom mozgu dovoljno dobrog goriva da bi funkcionisao na zdrav način. Pod hitno raskini tu toksičnu vezu sa slatkišima i šećerom jer ta veza nije dobra za tebe. Ne zaboravi da ovo piše žena koja se tako hrani poslednjih godinu dana,a do tad je bila ljubitelj šiš ćevapa i patila od hroničnog umora . Od kada jedem hranu koja zauzvrat voli mene osećam se energičnije, raspoloženije, bolje se fokusiram, koncentrišem i ne patim od hroničnog umora.





Stav 2 : redovna fizička aktivnost. Kad ovo izgovorim ljudi obično odmah žele da odustanu jer nisu navikli da se kreću. No ne mora to biti mukotrpno vežbanje za one koji ne vole jak trening ali može biti redovna šetnja, vežbe sa pilates loptom ili joga vežbe koje nisu tako naporne. Kad si nervozan treniraj ili šetaj i tvoj mozak će se instant napuniti neurotransmiterima i hormonima sreće (serotonin, dopamin) te ćeš se odmah osećati bolje ,a hronični umor nestaje kada vežbe postanu deo životnog stila. Vežbači se osećaju energičnije, srećnije i zadovoljnije i to nije slučajno . Sigurno da imaju zdraviji mozak osim što im je zdravije telo , uostalom mozak vežbača je mozak sa boljom cirkulacijom što je veoma važno za funkcionisanje mozga. Zapamti da vežbe moraju postati deo tvog životnog stila da bi se osećao raspoloženije, manje umorno i srećnije. Ne zaboravi da ovo piše žena koja poslednjih godinu dana vežba iako je napunila 40 godina pa prema tome potvrđujem sve gore navedeno. Od kada minimalno 3 puta nedeljno vežbam osećam se energičnije, raspoloženije, bolje se fokusiram i koncentrišem i ne patim od hroničnog umora. 





Stav 3: dovoljno spavaj .Spavanje, redovan san u trajanju od 8 do 10 sati dnevno okrepljuje mozak.





Stav 4: praktikuj zahvalnost i pozitivno razmišljanje. Budi zahvalan za ono što imaš svakog jutra . Budi zahvalan za sunčan dan, za to što možeš da ustaneš i brineš o sebi, za zdravlje, krov nad glavom, porodicu, prijatelje ili bilo šta što imaš .Svako ima nešto na čemu treba da je zahvalan .Ja sam recimo zahvalna za to što mogu da hodam i brinem o sebi jer imam prilike da  radim sa ljudima i decom koji ne mogu da koriste svoje noge ,a mi koji možemo ne umemo to da cenimo i podrazumeva se da možemo hodati,a pri tom je taj stav pogrešan. Ne podrazumeva se da  možemo hodati jer mnogi ljudi ne mogu hodati tako da trebamo biti zahvalni na tome.





Stav 5 : postoje suplementi koji su jako dobri za raspoloženje i zdraviju funkciju mozga. Ja sam lično po preporuci klinike dr.Amena koristila omega 3 , vitamin D, vitamin E, ginko bilobu i gama amino buternu kiselinu poslednjih godinu dana sa pauzama. Osećam se puno energičnije, nisam više hronično umorna i uglavnom sam prijatnog raspoloženja. Naučila sam jako puno  o suplementima te postoje  još neki jako dobri za funkciju mozga i raspoloženje kao što su: triptofan , 5- hidroksitriptofan, melatonin , žen- šen i tako dalje. Ukoliko se ne razumeš u suplementaciju možeš mi se obratiti da porazgovaramo jer mogu dosta da  pomognem. Možeš je izučiti i sam …ja sam je lično izučavala pune tri godine ,a i uzimam suplemente koji su preporučeni za mene i moj mozak te potvrđujem da jako pomažu .





Stav 5: sunčeva svetlost je jako povoljna za raspoloženje i besplatna je . Zato je koristim svakodnevno.  Svi su čuli da su Englezi često turobnog raspoloženja, a to nije slučajno . Kod njih preovladava sivo ,kišovito vreme i ne izlažu se dovoljno sunčevoj svetlosti.





Stav 6 : učenje novih sadržaja koji te interesuju , čitanje dobrih knjiga , učenje novog stranog jezika , praćenje duhovnih ili naučnih sadržaja vežba tvoj mozak, a ti ne želiš da ga zapustiš.





Sve nabrojano će ti pomoći da ne budeš kandidat za razvoj demencije u starijem dobu . Demencija ne počinje onda kada se simptomi već pojave nego decenijama ranije . Zbog toga nikada nije previše rano  da počneš negovati, čuvati ili rehabilitovati svoj mozak. Nikad nije rano ni kasno da postaneš raspoloženiji , zadovoljniji, energičniji . Na kraju , praksa dr. Amena koja se zasniva na brizi o  mozgu jeste unapredila mentalno zdravlje mnogih ljudi obolelih od anksioznosti, paničnih napada, depresije,bipolarnog poremećaja i hiperkinetskog sindroma iako ga mnoge kolege kritikuju jer on ne želi da se u radu  koristi isključivo i samo neuropsihijatrijskim lekovima nego iste dopunjava zdravim životnim stilom i suplementima . Vođena njegovim učenjem smatram da i psihoterapija treba da se zasniva na čitavom životnom stilu osobe koja se obraća za pomoć . Mentalno i fizičko  zdravlje čine celinu  .





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem 
Ivana Sinđić
Dipl . defektolog i Nacionalno i Evropski licenciran psihoterapeut
Tel : 061: 258 8274

										Leave a comment