Featured Psihoterapija / Roditeljstvo

PRIČA O RANOJ TRAUMI

Postoje pitanja koja me ljudi često pitaju . Da li su deca koja rastu u disfunkcionalnoj porodici zdrave ličnosti u odraslom dobu ? Da li su deca odrasla bez roditelja zdrave ličnosti u odraslom dobu ? Istina je negde na pola puta. Ovo je priča o snazi čoveka . Mi terapeuti snagu zovemo rezilijentnost. Dakle , sve zavisi od toga koliko svojih snaga ili rezilijenci, mlado biće koje odrasta u neadekvatnim uslovima uspe da upre, iskoristi i upotrebi kako bi stasalo i kako bi se snašlo u životu. Nekada život, stavljajući nas u teške uslove zapravo nas stavi u situaciju da je jedino što nam preostaje- da probamo biti jaki. Pa kako ko prođe .

Zdrava porodica svakako da jeste najpodsticajne okruženje za rast i razvoj .

Zdrava porodica svakako da jeste najpodsticajne okruženje za rast i razvoj . Tako bar kažu knjige. Ipak , ne bih rekla da je zdravih porodica dominantan procenat. Čak iako vam na oko izgledaju idealno, mnoge porodice imaju strogo razvijen sistem čuvanja tajni i fasadu sreće za spoljni svet . Ono što je unutar sistema poznato je samo njima i često terapeutima. Takođe , istina je još apsurdnija. Poznajem mnoge ličnosti sa veoma problematičnim ponašanjem i problematičnim životima iz veoma zdravih porodica. Takođe, ne daje život svakome baš sve. Šta ako je neko bačen na ovaj svet i ostavljen ? Šta ako porodice uopšte i nema? Ovde dolazimo do priče o snagama ličnosti i to- aktiviranim još od ranog detinjstva. Jer tako je moralo. Nije bilo izbora. Bori se ili se slomi . Ne postoji tu između.

Postoje pitanja koja me ljudi često pitaju . “Da li su deca koja rastu u disfunkcionalnoj porodici zdrave ličnosti u odraslom dobu ? ” i ” Da li su deca odrasla bez roditelja zdrave ličnosti u odraslom dobu ? ” Istina je negde na pola puta.

Tijana je danas uspešna žena . Sa ovih prostora ali živi u Kanadi . Direktor velike firme, srećno udata i majka dvoje školske dece. Dolazila bi kad god je ovde da pričamo o njenom roditeljstvu. Bila je predivna i posvećena majka ali uplašena majka. Vraćale smo se često u njeno detinjsvo. Tu je ležalo poreklo tog straha od roditeljstva. ” Znaš, majka jednostavno nije bila sposobna da me othrani i zato me je ostavila u sirotištu. Otac je nepoznat ali baka mi je pričala kako u to vreme kada je majka bila trudna …kako je bilo sramota biti trudan sa nepoznatim muškarcem. Majka je ipak želela da zadrži trudnoću ali je niko nije podržao pa ni baka .Tako je majka bila primorana da me ostavi u jednoj ustanovi za usvajanje. ” Šta misliš , kako se majka osećala tada u vreme trudnoće boreći se sa takvim zahtevom da te rodi i ostavi ? Jesi li je pitala nekada ? ” Pitala sam. ” Bila je jako uplašena, prestravljena sve vreme jer termin za abortus je propustila namerno i shvatala je da ona nema gde sa mnom nakon porođaja. Bila je potpuno van sebe. Pričala mi je o tome. ” Objašnjava Tijana. ” Znaš Tijana kada je trudnica pod stresom i beba je pod stresom .Nema tu druge. Mama i beba dele isto telo. Kada je puno kortizola i drugih hormona stresa , oni u nekom procentu dolaze do bebe. Hajde da kažemo da pretpostavljam da je majka bila pod stresom ali i ti kao beba u njenom stomaku. Čega se sećaš iz svoje dečje dobi ? ” Dugo smo obrađivale razna sećanja od kojih su neka bila bleda . Čovek se perioda do druge- treće godine slabo ili uopšte ne seća i teško može reći da li je bio pod stresom , da li je strepeo , da li je bio istraumiran . Međutim ukoliko je dete doživljavalo čestu strepnju , neizvesnost , zanemarenost -doživljaj strepnje ostaje ipak zapamćen kao neodređeni ali strepeći doživljaj , negde pohranjen u mozgu sada već odraslog čoveka. Prvi ozbiljniji strah kod dece javlja se u periodu od 6. do 8. meseca i važan je za kasniji psihološki razvoj ličnosti. Oko druge godine, strah od separacije od figura koje o detetu brinu je na vrhuncu.  Hoću da kažem da je dete vrlo rano sposobno da doživi strahove.

Ukoliko je dete doživljavalo čestu strepnju , neizvesnost , zanemarenost -doživljaj strepnje ostaje ipak zapamćen kao neodređeni ali strepeći doživljaj , negde pohranjen u mozgu sada već odraslog čoveka.

” Sećam se da sam u toj ustanovi za decu bez roditelja često bila usamljena i tužna. Tamo negde oko četvrte , mogu da se setim da sam silno želela da se vaspitačica sa mnom igra. Ipak vaspitačica je bilo malo , a nas dece puno . Bile su one dobre ali nisam mogla da se povežem sa ni jednom preterano jer je svaki dan dolazila druga vaspitačica . Jesam Ivana, strepela sam . Sećam se. Strepela sam hoće li mama doći u posetu jer nije dolazila redovno. Strepela sam vrlo rano , nekako neobjašnjivo. Mislim da se taj strah može nazvati- šta će biti sa mnom? Da li će mama doći? Da li će me vaspitačice voleti ? Da li će me neko od starije dece zadirkivati jer to su često radili. Izrugivali bi mi se ako mama ne dođe u posetu . Strepela sam i oko 13-te kada su me uzeli hranitelji. Mislila sam da im smetam iako su bili divni . Nisam više strepela po završetku srednje škole. Raspustima u srednjoj sam radila. Otkrila sam još tada koliko volim da zaradim svoju kintu. Slagala sam neke gajbe, brala maline i svašta radila. Posle srednje krenula sam da radim odmah . Jedva sam čekala da imam svoj dinar . Svašta sam radila. Od konobarisanja , preprodaje garderobe do čuvanja neke stare bake . Radila sam po tri posla i plaćala kiriju za mali stančić. Živela sam skromno tada ali sam se borila . Majka se vremenom propila pa nisam kod nje htela da se vratim. Živi i danas sa nekim alkoholičarem zajedno . Tako sam vremenom stigla u Kanadu , jako mlada da bih čuvala stare osobe. Naporan je to bio posao ali sam se istovremeno doškolovala i evo danas rukovodim sa 5000 ljudi . Sve sam ja to postigla ali strepim da nisam dovoljno dobar roditelj. Muž me hvali . Kaže da sam sjajna majka ali taj osećaj u meni da ja nisam dovoljno dobar roditelj me izjeda i nekad ne mogu da spavam. Taj strah, ta strepnja, pojavila se kada sam se porodila prvi put .Ustvari kad sam držala svoje prvo dete . Nije me napustio do danas .” Sećala se Tijana.

Povezane životne situacije mogu biti okidač za neka davna osećanja , pohranjena u nama dok smo još bili sitna i nemoćna deca .

“Tijana, mislim da si ponovo počela strepeti kad si postala majka jer je to bio okidač za tvoju ranu dečju traumu . U smislu -plašim se i strepim da ću oštetiti svoju bebu kao što je mene moja majka . Plašim se da će me život na neki način onemogućiti da brinem za bebu i da neću moći izneti roditeljstvo . Plašim se roditeljsva jer ja nisam imala od koga ni da naučim kako biti roditelj . Mogla sam da naučim kako ne biti roditelj . Uostalom, plašim se jer sad razumem koliko je neadekvatno ostaviti ovako malo, bespomoćno stvorenje u nekoj ustanovi. Možda se sada i sećam koliko sam strepela kao beba, kao dete ….Šta misliš , pripada li ti to što govorim ?” Pitala sam. Tijana briznu u plač. “Pripada mi sve od toga što si rekla, samo ne umem to da objasnim tako kao ti .Bila sam baš to dete koje stalno strepi .Baš tako kako si me opisala i moja me je beba zapravo bila podsetila na sebe samu i ja sebe na svoju majku jer za drugu i ne znam . Kao da ne želim da se moja prošlost ponovi. ” Pričala je Tijana kroz suze.

Mnoga deca su odrasla bez roditelja ili uz nefunkcionalne roditelje . To nikako ne znači da neće izrasti u čestite, uspešne , dobre i hrabre ljude . Sve zavisi koliko je dete uoptrebilo svojih snaga i kapaciteta da bi se izborilo za svoje mesto pod suncem.

“Verujem. Čudno je koliko povezane životne situacije mogu biti okidač za neka daaavna osećanja , pohranjena u nama dok smo još bili sitni i nemoćni . Ipak , nema potrebe da strepiš . Da li vidiš koliki si ti borac? Da li razumeš koliko si snaga iz petnih žila pokretala da bi danas bila tu gde jesi ? Da li shvataš da si opstala na putevima na kojima ne bi istrajali ni mnogi ljudi koji su živeli uz oca i majku ? Da li razumeš da si sposobnost za negu i brigu o nemoćnima naučila brinući za starije ljude . To su neke veštine posredno povezane sa materinstvom .Posredno si učila da budeš negovatelj nemoćnima kroz te poslove. Rekla bih da je to bila kao neka nadkompenzacija za to što ti nedostaju iskustva majke koja brine o tebi . Nedostaju u sećanjima kao izvor učenja o tome – kakav bi roditelj trebao bar okvirno da bude . Takođe imaš sećanja o tome kako vaspitačice brinu o deci bez roditelja. To takođe upotrebljavaš , brinući o svojoj deci . Nisi ti uopšte neuka u smislu nege nemoćnih pa i nege sopstvene dece i zato nemoj strepeti.” Tijana obrisa suze. Pogleda me odvažno pa reče : “Nisam imala izbora Ivana . Mogla sam da se propijem , da počnem da lutam i da kradem. Veruj mi to mi nije bilo ni na kraj pameti . Gledala sam kao mlada često filmove o nekim junacima i onda….želela sam da ličim na njih . Sanjala sam često svoju kuću umesto sirotišta , umesto hranitelja . Radila sam govoreći sebi da ću i ja imati svoje gnezdo jednom. Moj čitav život vođen je željom o svojoj kući i porodici . Često sam imala žuljeve na rukama i vrtelo mi se u glavi od ranog ustajanja i teških poslova ali nisam odustala. Sve to što sam želela danas imam .” Pričala je odvažno .”Znam i ja sam na tebe ponosna. Nema potrebe da strepiš više. Sve opasnosti su prošle . Strepeća situacija za tebe kao malu bebu u sirotištu – u smislu strepnje da majka neće doći , svaka strepeća situacija za malu Tijanu i za Tijanu kao devojku je prošla . Sada si na bezbednom i deca su ti na bezbednom. Tvoja deca su u rukama majke borca i smatram da ćeš im biti dobar primer kroz život . Opusti se, diši malo i oseti da je prošlo .” Tijana se udobno zavalila na moj psihoterapijski kauč i osmeh joj se pojavio na licu . Primetih da je vrlo opuštena, možda po prvi put. ” Prošlo je Ivana. Prvi put mogu da kažem -hvala bogu da je sve to prošlo . Ne strepim više. Hvala ti ” . Dogovorismo se za sledeći susret . Ja i to dete borac pred kojim sam samo mogla da se duboko naklonim jer ne – nisam ni upola hrabra niti vešta kao to divno biće ispred mene. Mnoga deca su odrasla bez roditelja ili uz nefunkcionalne roditelje . To nikako ne znači da neće izrasti u čestite, uspešne , dobre i hrabre ljude . Sve zavisi koliko je dete uoptrebilo svojih snaga i kapaciteta da bi se izborilo za svoje mesto pod suncem. Neko je povukao toliko snage iz petnih žila da je pretekao i decu koja su rasla uz harmonične roditelje . Jer ne da život svakome sve i ponekad je jedini izbor viđen kao – bori se ili se slomi . Ne postoji tu između.

Više o poremećajima roditeljstva možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija

GRANIČNA ORGANIZACIJA LIČNOSTI

Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i nestabilnost slike o sebi. U ponašanju prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome. Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” .

Granični poremećaj ličnosti možemo opisati i rečenicom ” bolje bilo kakva organizacija ličnosti nego nikakva ” .

Postoji 9 kriterijuma na osnovu kojih psihijatar određuje postojanje graničnog poremećaja ličnosti , a da biste vi ili neko vama blizak posumnjali da patite od graničnog poremećaja ličnosti te potražili pomoć , dovoljno je da ispunjavate 5 tački u smislu da su ovakva ponašanja kod vas ili nekog vama bliskog uporno prisutna u ponašanju.

1.Intenzivan i iznenadan bes , poteškoće kontrole besa (npr .česta ispoljavanja besa, ljutnje i ponavljanje učestvovanja u tuči ).

2. Hroničan osećaj praznine.

3.Nestabilnost u raspoloženju .

4.Prolazne paranoične ideje kada je osoba pod stresom ili osećaj da je osoba disocirana. (Disocijacija, ili osećanje da niste povezani sa samim sobom).

5 .Upadljiva i uporna nestabilna slika o sebi ili osećaj sebe.

6. Ponavljajuće samoubilačko ponašanje, pretnje samoubistvom ili samopovređivanje.

7.Impulsivnost u najmanje dve oblasti koje su potencijalno štetne, a koje ne uključuju samoubistvo ili samopovređivanje (npr. prebrza vožnja, zloupotreba alkohola, lekova , droga ).

8.Besni napori da se izbegne stvarno ili zamišljeno napuštanje .Osobe sa graničnom organizacijom ličnosti teško podnose da budu napuštene od osoba koje smatraju bliskim.

9. Obrazac uspostavljanja nestabilnih i intenzivnih međuljudskih odnosa. U ovim odnosima smenjuju se dve krajnosti . Idealizacija i devalvacija nekoga. (U smislu provešćemo danas 24 sata zajedno i tada te obožavam , a sutra već se ne javljam i ne značiš mi ništa. Sutra već o tebi ne mislim dobro . Potom te opet idealizujem pa te odbacujem i tako u krug).

Granični poremećaj ličnosti karakteriše sveprisutan obrazac nestabilnosti u regulaciji afekta, kontroli impulsa, nestabilnost funkcionisanja ovih osoba u međuljudskim odnosima i nestabilnost slike o sebi.

Kako je to biti graničan opisaću kroz primer psihoterapije. Milena (ime je izmenjeno ) došla je sa svojim nalazom procene ličnosti i već dijagnostikovanim graničnim poremećajem ličnosti .”Kako se osećaš Milena ? ” Pitala sam na jednoj od sesija . ” Prazno . Sve je unutar mene često prazno. Malo kokaina sa vremena na vreme mi u tome pomogne ili alkohola . I ova sesija je prazna. I ti si prazna i dosadna osoba ponekad, reče Milena besno . ” ” Zašto onda dolaziš kod ovako praznog i dosadnog terapeuta ? Ja te ne teram na to .” Odgovorih. ” Zato što si ponekad i sjajna , neobična , opuštena i tada te obožavam. Međutim povremeno se sve to isprazni i mislim da si baš k….. od terapeuta . Danas je tako.” Odgovara ona. ” Primećuješ li da me povremeno idealizuješ , a povremeno potpuno devalviraš? ” Pitala sam. ” Da ali ne želim to , to je jednostavno tako . Svi drugi ljudi su čas sjajni ,a čas su jako dosadni.” Razumem te, odgovorih . ” Znam i da je to razlog zašto ponekad ne dođeš na sesiju .Tad sam ti jako prazna .Međutim , smatram da nisam prazna .Ta praznina je tvoj doživljaj. Ipak si danas uspela da se izboriš i da dođeš i to je pohvalno ” Rekoh joj. ” Da, došla sam i vozila sam brzo kao ludak . Ne znam kako ne nastradam. ” Reče ona. ” Mislim da bi za tebe bilo dobro da naučiš da bolje vodiš računa o sebi .Niko neće biti tu da te stalno spašava od sebe same. To moraš ti sama. ” Odgovorih joj.

U ponašanju osobe sa graničnim poremećajem ličnosti prisutne su teškoće u regulaciji emocija , impulsivnost, ponekad agresija, ponovljeno samopovređivanje i hronične suicidalne tendencije. U ovih osoba česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i brza vožnja kao i hronični osećaj praznine u sebi samome.

” Sećaš se onog Gorana što sam živela sa njim tri meseca? Ponovo sam poželela da ga pozovem. Nije mi više tako dosadan i prazan kad ga se malo prisetim . Šta ti o tome misliš? ” Pitala je tražeći podršku. ” Mislim da bi bilo dobro da puno više naučimo o tome kako ljudi funkcioniču generalno i šta očekuju od drugih ukoliko su stabilni. Smatram da je on prema tebi bio dobar i podržavajući . Međutim u periodu kada ti je postao dosadan i prazan , tačnije kada si ti bila prazna pa si to na njega projektovala, nisi mu se javila četiri meseca. Pre toga si ga u naletu besa izbacila iz stana nenadano jer te je nervirao ,a ni sama ne znaš zašto te je nervirao. Zapravo smatram da si se osećala ljuto , prazno i dosadno te da si sve to pripisala njegovom prisustvu u stanu .To su bila zapravo tvoja osećanja. Smatram da bi on zaslužio izvinjenje, poziv na razgovor te da njemu samome treba prepustiti odluku da li želi da se vrati nakon svega što ste prošli. Znaš , ljudi Milena ,oni očekuju da ih uvažimo za njihov trud ,a ne da budu odsečeni nenadano iz našeg života onda kada ih mi jednostavno proglasimo dosadnima i praznima ili nepotrebnima. ” Odgovorila sam.

Hroničan osećaj praznine je ono što uporno prati osobe sa graničnim poremećajem ličnosti.

” Sad se ustvari jako plašim da me je zauvek napustio. Ako me je zauvek napustio ja ću se raspasti u paramparčad. Tako se osećam. ” Rekla je. ” To su ciklusi draga Milena koji se odvijaju u tvom osećajnom životu. Ciklusi od obožavanja nekoga drugoga, onda krajnje devalvacije tog nekog kao da više nije ni najmanje vredan sve do odbacivanja pa do velikog straha od napuštanja. To bi trebalo da stavimo pod kontrolu bar u smislu da to prepoznaješ i da ne odbacuješ nekoga kao praznog i dosadnog ako on to nije. To su tvoja osećanja praznine i dosade i to ne pripada tvom partneru niti meni iako svoja osećanja smeštaš u nas – druge ljude . Nećeš se raspasti ukoliko se on ne vrati , bićeš dobro ali slažem se da zaslužuje izvinjenje i objašnjenje. ” Odgovorila sam. ” Hvala ti na savetu .Sad si evo opet super važna za mene odjednom. Zato što mi pomažeš da sebe razumem. Može li i on doći sledeći put sa mnom ukoliko pristane da mu ti ovo malo pojasniš jer plašim se da ja neću uspeti ? ” Pitala je . “Naravno da može. ” Rekoh.

Ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje u stilu ” Mrzim te ali me ne ostavljaj. ”

Nadam se da sam primerom ove sesije uspela da opišem zašto ponašanje osobe sa graničnim poremećajem ličnosti možemo opisati kao ponašanje koje se često odvija po obrascu -mrzim te ali me ne ostavljaj. Njima je podjednako teško unutar sebe samih , a partnerstvo sa osobama koje pate od graničnog poremećaja ličnosti može predstavljati nešto veoma naporno za održati , kako od njih samih tako i za njihovog partnera.

Više o drugim poremećajima ličnosti možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ,a i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze

PODSVESNO I LJUBAVNI ODNOSI

Ljubavni odnosi zapravo nisu jednostavni ukoliko se upustimo u njihovo izučavanje na jednoj dubljoj osnovi. Ne povezuju se svi ljudi jednostavno u ljubavi i za mnoge to jeste veoma problematično polje. Područje ljubavnih odnosa jeste područje nad kojim nemamo svesnu kontrolu , možda samo delimično. Međutim zato naše podsvesno itekako kontroliše ovu oblast. Pokušaću da objasnim na koje načine. Jedna od teorija koja se bavi izučavanjem načina na koji se ljudi povezuju u ljubavi jeste teorija attachmenta (attachment u ovom smislu znači – vezivanje za nekoga). Teorija privrženosti zasniva se na ideji i istraživanjima da u prve tri godine našeg života učimo da li je svet bezbedno mesto. Tokom tih godina shvatamo da li i koliko možemo da verujemo drugim ljudima. Naši odnosi sa našim „primarnim figurama vezanosti“ – obično našim roditeljima – tokom prvih 1000 dana našeg života, čine osnovu za naše emocionalno intimne odnose kasnije u životu. Teoriju je razvio John Bowlby (1907 – 1990), britanski psihoanalitičar koji je želeo da razume različite promene u ponašanju koju je video kod beba i male dece odvojenih od roditelja.

Teoriju stilova vezivanja je razvio John Bowlby (1907 – 1990), britanski psihoanalitičar koji je želeo da razume različite promene u ponašanju koju je video kod beba i dece odvojenih od roditelja.

Dete do tri godine pokazuje u svakodnevnom životu razvijen sistem ponašanja koji veliki deo vremena ispituje „da li je figura koja stalno o meni brine u blizini? „ Da li je dostupna i pažljiva ?“. Ako dete uviđa da je odgovor na ovo pitanje „da“, ono se oseća voljeno, bezbedno i samopouzdano. Ponašajno će dalje istraživati svoje okruženje, igrati se sa drugima i biti zadovoljno. Stvoriće generalizovani doživljaj da je bezbedno biti povezan sa drugima. Međutim, ako dete veći deo vremena shvata da je odgovor „ne“ -figura koja o meni brine često nije dostupna, nije pažljiva i ne odgovara na moje potrebe ili uopšte nije tu, ono doživljava: anksioznost , strepi , oseća se nesigurno i često pogledom traži figuru koja o njemu brine , plače da bi je dozvalo ili uznemireno traži figuru brige u okolini . Ova ponašanja se nastavljaju sve dok dete ponovo ne uspostavi poželjan nivo fizičke ili psihološke blizine figure vezanosti (majke ali i oca ) ili traju dok se dete „ne istroši“, što se može desiti nakon dužeg razdvajanja ili gubitka. U takvim slučajevima, Bovlbi je verovao da mala deca doživljavaju dubok očaj i depresiju. Takođe generalizovani unutrašnji doživljaj koji ovakva deca stvaraju je da nije bezbedno ni sigurno biti vezan za druge .

Svakako da veza deteta i majke jeste u ranom razvoju jedna od toliko važnih veza , da zapravo kasnije u životu određuje čak i podsvesni način na koji funkcionišemo u ljubavnim odnosima .

Svakako da veza deteta i majke ali i veza sa ocem jesu u ranom razvoju jedna od toliko važnih veza da zapravo kasnije u životu određuje čak i podsvesni način na koji funkcionišemo u ljubavnim odnosima . Kada se za nekog vezujemo , način na koji se vezujemo u velikoj meri je kontrolisan duboko podsvesnim programima iz delova mozga koji se nekada davno formirao dok smo u odnosu sa figurama koji o nama brinu formirali preliminarne doživljaje o tome : da li je svet sigurno mesto ? Da li je figura koja o meni brine takva da sam u njenom prisustvu bezbedan , siguran i voljen? Ti početni programi su uvek na delu- stalno rade. Rade i onda kada smo odrasli i kada stupamo u partnerske odnose .

Više o ranom razvoju deteta možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2019/06/24/da-li-se-ljudi-radjaju-sa-sposobnoscu-da-vole/ , ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2019/06/27/sta-je-zapravo-edipov-kompleks-i-zasto-je-on-vazan-za-psihoterapijsku-praksu/ ili ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/15/elektra-kompleks-i-zasto-je-znacajan-za-licnost-devojcica/.

Ljudi sa sigurnim stilom vezivanja u svom unutrašnjem doživljajnom svetu imaju osećaj da je sasvim bezbedno , sigurno i lako povezati se sa partnerom. Ne plaše se vezivanja.

Šta će se onda desiti u odraslom dobu ukoliko su naša rana iskustva sa našim negovateljima bila odgovarajuća i ukoliko nismo ostali željni nege, pažnje , sigurnosti i ljubavi ? Najverovatnije je da ćemo u odraslom dobu formirati idealan – siguran stil vezivanja . Ljudi sa sigurnim stilom vezivanja u svom unutrašnjem doživljajnom svetu imaju osećaj da je sasvim bezbedno , sigurno i lako povezati se sa partnerom. Ne plaše se vezivanja. Svesni su takođe da će preživeti i ukoliko budu ostavljeni i ljubavnog partnera doživljavaju na način : znam da te volim , značiš mi i želim da se sa tobom povežem . To mi je veoma lako i ide spontano . Ne bih voleo-volela da te izgubim ali i ako bude tako znam da ću opstati . Međutim ovakav stil vezivanja ima samo oko 50 odsto populacije . Šta se dešava ako je odnos sa našim negovateljima bio na neki način traumatizovan ? Šta ako smo formirali doživljaj uskraćenosti i ostali dosta željni : pažnje , prisustva majke ali i oca? Šta ako oni nisu uspevali da dobro odreaguju na naše potrebe za: sigurnošću , prisustvom, zagrljajem , igrom , maženjem ? Šta ako su bili :preokupirani svojim problemima, odbacujući , hladni i odsutni ? Šta ako su bili neprisutni ili nestabilni ? Šta ukoliko su nas šak zlostavljali ili zanemarivali ? Tada ćemo verovatno imati neki od nesigurnih stilova vezivanja u odraslom dobu. To su : odbijajući stil vezivanja, preokupirani stil vezivanja ili dezorganizovani stil vezivanja.

Ljudi sa odbijajućim stilom vezanosti obično se doživljajno slažu sa ovim izjavama: „Prijatno mi je bez bliskih emocionalnih veza“, „Važno mi je da se osećam nezavisno i samodovoljno“ i „Volim da ne zavisim od drugih ili da drugi ne zavise od mene.”

Ljudi sa odbijajućim stilom vezanosti obično se doživljajno slažu sa ovim izjavama: „Prijatno mi je bez bliskih emocionalnih veza“, „Važno mi je da se osećam nezavisno i samodovoljno“ i „Volim da ne zavisim od drugih ili da drugi ne zavise od mene.” Ljudi sa ovim stilom vezanosti traže visok nivo nezavisnosti. Želja za nezavisnošću se često pojavljuje kao pokušaj da se potpuno izbegne vezanost. Oni sebe vide kao samodovoljne i neranjive. Često poriču potrebu za bliskim odnosima. Neki možda čak smatraju da su bliski odnosi relativno nevažni. Nije iznenađujuće što traže manje intimnosti u vezama, a na ljubavne veze često gledaju manje pozitivno nego što vide sebe. Ljudi sa izbegavajućim stilom vezivanja imaju tendenciju da potisnu i sakriju svoja osećanja. Kada su u partnerskom odnosu razmišljaju okvirno na način : mislim da te volim , budi prisutan u mom životu ali nemoj puno tražiti od mene u smislu provođenja vremena , bliskosti ili pažnje i nemoj preterano praviti dramu oko naše ljubavi jer mi drama jako smeta . Sve može da funkcioniše ako me ne gušiš preterano . Njihovi partneri se često osećaju frustrirano, nedovoljno voljeno , nedovoljno podržano i zanemareno ukoliko imaju različit stil vezivanja od njih. Više o strahu od vezivanja možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/08/21/strah-od-vezivanja/.

Preokupirani stil vezivanja imaju formiran oni ljudi za koje je nezamislivo biti sam. To su ljudi koji su uvek u vezi . To su ljudi koji jako mnogo pate kada se prekine ljubavni odnos koji im je značio ali koji isto tako brzo uskaču u novi partnerski odnos samo da ne bi bili sami .

Preokupirani stil vezivanja imaju formiran oni ljudi za koje je nezamislivo biti sam. To su ljudi koji su uvek u vezi . To su ljudi koji jako mnogo pate kada se prekine ljubavni odnos koji im je značio ali koji isto tako brzo uskaču u novi partnerski odnos samo da ne bi bili sami . Nose u sebi ono što ja nazivam “emocionalna glad ” koju nisu u stanju podneti . Ljudi sa preokupiranim stilom vezivanja imaju tendenciju da se slažu sa sledećim izjavama: „Želim da budem potpuno emocionalno intiman sa drugima, ali često otkrijem da drugi nerado prilaze onoliko koliko bih želeo“ , i „Neprijatno mi je kad sam bez bliske veze,a brinem da me drugi ne cene onoliko koliko ja cenim njih kad jesam u vezi.“ Ljudi sa ovim stilom privrženosti traže visok nivo intimnosti, odobravanja i odziva od svog ljubavnog partnera. Ponekad cene intimnost do te mere da postaju previše zavisni od osobe sa kojom su u vezi. Oni mogu osetiti osećaj anksioznost koja se povlači samo kada su u kontaktu sa partnerom. Često sumnjaju u svoju vrednost kao osobe . Ljudi koji su zaokupljeni vezanošću mogu pokazati visok nivo emocionalne ekspresivnosti, ogromne emocionalne potrebe, visok stepen brige da će biti ostavljeni i impulsivnost u svojim partnerskim odnosima. Zapravo , često se u partnerskom odnosu osećaju nedovoljno voljeni iako u partnerskoj terapiji biva vidno da jesu voljeni od svog partnera.

Ljudi sa dezorganizovanim stilom vezivanja jesu ljudi koji možda i najteže funkcionišu u ljubavnim odnosima. Oni imaju tendenciju da se osećaju neprijatno zbog emocionalne bliskosti.

Ljudi sa dezorganizovanim stilom vezivanja jesu ljudi koji možda i najteže funkcionišu u ljubavnim odnosima. Ljudi sa gubicima ili drugim traumama, kao što je seksualno zlostavljanje u detinjstvu i adolescenciji, mogu razviti dezorganizovanu (uplašeno-distanciranu) vrstu privrženosti i skloni su da se slažu sa sledećim izjavama: „Donekle mi je neprijatno da se zbližim sa drugima. Želim emotivno bliske odnose, ali mi je teško da u potpunosti verujem drugima ili da zavisim od njih. Ponekad se brinem da ću biti povređen ako dozvolim sebi da se previše zbližim sa drugim ljudima.” Oni imaju tendenciju da se osećaju neprijatno zbog emocionalne bliskosti. Traže manje intimnosti od partnera i često potiskuju i poriču svoja osećanja. Zbog toga im je mnogo manje prijatno da izražavaju naklonost. Takođe ponekad se u ovih ljudi može videti vezivanje čas za jednu čas za drugo osobu ali ove veze kao da ne mogu da opstanu. Kao da ni u jednoj ne mogu doživeti dublje spokojstvo i istinsku bliskost . Ponekad njihovo vezivanje liči na pokušaje uspostavljanja mnoštva intimnih veza od kojih niti jedan ne može da potraje. U istoriji njihovog ljubavnog života ponekad možemo videti mnogo kratkih veza, brakova i dece iz tih raznih brakova. Zapravo možemo uočiti pravu dezorganizaciju ljubavnog života. Teška dezorganizacija vezanosti povezana je sa poremećajem ličnosti kao što je granični poremećaj ličnosti .

Sada kada razumemo da vezivanje nije za sve ljude podjednako lako da se izvesti jedan zaključak. Ljubav, iako je u knjigama i filmovima romantizovana kao nešto :uzvišeno , dostupno , besplatno i neophodno nije uopšte jednostavna za održati . Često postoje muke u održavanju partnerskih odnosa i ljubav može biti izvor velike boli .

Sada kada razumemo da vezivanje nije za sve ljude podjednako lako da se izvesti jedan zaključak. Ljubav, iako je u knjigama i filmovima romantizovana kao nešto : uzvišeno , dostupno , besplatno i neophodno nije uopšte jednostavna za održati . Često postoje muke u održavanju partnerskih odnosa i ovi odnosi mogu biti izvor velike boli iako se partneri vole. Daću jedan primer iz prakse iako ih ima mnoštvo. Marko i Ana u braku su 14 godina. Ana uvek ima osećaj da je Marko zapostavlja , da je nevoljena , nedovoljno shvaćena , usamljena i nevrednovana u tom braku . Marko vidno voli Anu ali jednostavno ne ume to da pokaže na način na koji ona od njega zahteva , traži neko vreme i za sebe i svoj hobi osim za partnerski odnos. Oseća se kao da ga Ana guši i da ne ume da joj pruži koliko ona traži . Kada je Marko ranije pokušavao da se ode na tronedeljno planinarenje , Ana je plakala , dramila ,a čak pretila i samoubistvom. Za nju je bilo nezamislivo da se od njega odvaja na tri nedelje. Ravno propasti. Ana je zapravo preokupirano vezana , a Marko distanciranog stila vezivanja i to u njihovom odnosu pravi veoma velike probleme .

Partnerska i bračna terapija pomaže partnerima da razumeju svoje stilove vezivanja i stil vezivanja svog partnera. Uči ih kako mogu na adekvatniji način prepoznati i izaći u susret potrebama ovog drugog u vezi i na taj način rešavati konflikte nastale usled neusaglašenig emocionalnih potreba ili sposobnosti za emocionalno davanje i uzimanje.

Partnerska i bračna terapija pomaže partnerima da razumeju svoje stilove vezivanja i stil vezivanja svog partnera. Uči ih kako mogu na adekvatniji način prepoznati i izaći u susret potrebama ovog drugog u vezi i na taj način rešavati konflikte nastale usled neusaglašenih emocionalnih potreba, neusaglašenih sposobnosti za emocionalno davanje i uzimanje (neusaglašenih stilova vezivanja). Ja poznajem jako dobro svoj stil vezivanja i vremenom mogu prepoznati i stilove vezivanja drugih ljudi . To je jedna od tih povlastica nas psihoterapeuta . Prepoznajete li vi svoj stil vezivanja ili stil vezivanja vašeg partnera? Ukoliko do sada o tome niste razmišljali , nadam se da će vam tekst biti od pomoći da prepoznate koji je vaš stil vezivanja . Srećno.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Mentalno zdravlje / Psihoterapija / Uncategorized

PSIHOPATIJA-PLES IZMEĐU ŠARMA I NEPRILAGOĐENOSTI

Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli, ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost . Postoji dobra skala za procenu psihopatije. U njoj u obzir uzimamo 20 stavki . Nabrojaću ih : površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija (droga, alkohol), patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti.

Psihopatiju bi definisali kao mentalni poremećaj u kome pojedinac ispoljava amoralno i antisocijalno ponašanje, pokazuje nedostatak sposobnosti da voli ,ne uspeva da uspostavlja smislene lične odnose sa drugima i ispoljava ekstremnu egocentričnost .

Oduvek me je psihopatija zanilmala, puno sam se o njoj edukovala ali obzirom da svega 1-4 odsto ljudi pati od psihopatije sedela sam često na svojoj stolici za psihoterapiju , misleći kako neću biti te sreće da uđu u moje savetovalište jer ih je malo. Pre četiri godine Marko (ime je izmenjeno) dolazi da potraži pomoć. Bio je to jedan od divnih bivših muževa koji je i dalje brinuo za svoju bivšu suprugu. -Sa njom jednostavno nešto nije bilo u redu, govorio je. Nisam siguran šta ali bila je promiskuitetna, neodgovorna , pila je , koristila mnoge psihoaktivne supstance , neodgovorna prema meni i porodici , nekako Ivana, nekako kao da nije mogla da voli ni našu decu . Koristila me je ,a ja sam bio naivan , voleo sam je. Deca su posle razvoda kod mene i brinem o njima najbolje što mogu. Sa bivšom suprugom imam kontakt ali odala se piću još više i nije videla naše ćerke 4 meseca. Brinem za nju i voleo bih kada bi ona dolazila kod vas da joj pomognete bar oko tog odnosa sa decom . Rekla je da bi pristala. Znate Ivana, niko mi nije verovao kako ja sa njom živim. Ona je toliko opčinjavajuća prema ljudima spolja, prema prijateljima , mojoj familiji i oduvek je pazila na to da je drugi vole. Tako da sam se posle razvoda još suočio i sa osudom okoline jer niko nije mogao da veruje kroz šta sam sa njom prolazio. To je za mene bilo poražavajuće. Uz to otkrio sam da je biseksualna ali na stranu to. Ne želim da propadne i da moje ćerke nemaju majku pa eto ako možete pomozite. Njegova briga za bivšu suprugu me je ganula, a ono što se vrtelo kroz moju glavu je hipoteza da bi ona mogla biti pogođena psihopatijom obzirom na ono što je o njoj govorio, mada rezerva je posotojala jer ipak je to njegovo viđenje nje ,a moglo je biti u pitanju i nešto sasvim drugo. Uostalom ,pretpostavila sam da će mi psihijatar sa kojim sarađujem verovatno biti veoma potreban u ovom slučaju.

Psihopatijom je pogođeno 1 do 4 odsto populacije.

Njegova bivša supruga Ana (što nije njeno pravo ime) je brzo pokazala ekstreman površinski šarm. Neobično je lako uspostavljala komunikaciju , želeći da mi se pridruži brže nego što sam i sama to mogla da ispratim. Bila je biseksualna tako da je već na trećoj sesiji pokazivala neke signale koje sam (ja mislim spretno ) protumačila kao pokušaje zavođenja terapeuta. I to je spadalo u delove tog površinskog šarma koji su bili sastavni deo njene ličnosti i razumela sam da ona bez toga ne može da funkcioniše. To je bila njena ličnost. -Ana, mislim da imaš ozbiljan problem sa alkoholom, rekla sam. Trebalo bi da pozovemo psihijatra da uključimo blokatore za alkohol, predložila sam. U redu, rekla je Ana. Pijem jer se osećam prazno i dosadno. Ja ne vidim svrhu ni u čemu , govorila bi često. Ne volim više ni sebe. Noću ne mogu da spavam i trenutno sam u vezi sa dve žene i jednim muškarcem.Te dve žene su prostitutke i ja ne znam šta ću sa svima njima .Oni su mi svi igračke jer mi je dosadno pa ih zovem da me zabave i da pijemo zajedno ili da pušimo travu. Nekad se tu nađe i neki ekstazi koji popijemo. Onda osećam nešto.Opijam se tim stvarima da bih bila u stanju da osetim nešto bar na kratko. Inače sam prazna. Ja čak nemam dovoljno osećanja ni za moju decu ako želiš da budem iskrena. Pomozi mi ako ikako možeš, ja znam da to nije način na koji drugi ljudi žive i osećaju ali ja ne umem drugačije. Decu ne viđam jer se napijem do obeznanjivanja i onda im obećam pa sutra ne mogu da ustanem da ispunim što sam im obećala.

Psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline ,a često samo supružnik i deca razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu.

Iz prethodnog jasno se moglo razumeti da Ana pati od nedostatka sposobnosti da dovoljno oseća, nedostatka empatije čak i za svoju decu, traženjem spoljne stimulacije u drogama i alkoholu, manipulativnosti jer manipuliše ljudima sa kojima je bila u vezama da bi joj bili igračke za ispunjavanje dosade, nedostatka odgovornosti u ponašanju…slika psihopatije je bivala sve više verovatna. Ipak, vezala sam se za Anu na ljudskom nivou iako sam znala da Ana prema meni ne oseća ništa ljudsko ni prijateljsko. Razgovarale smo o tome. Ja vidim da si ti moralna žena, govorila bi .Ovi razgovori mi znače jer se neko mnome bavi ali ja tebe vidim kao neki objekat koji želi da mi pomogne da mi bude bolje. Znaš, ja volim kad se mnome bave i kad sam jako važna i moćna. Volim da me obožavaju.Volim da se i ti i moj bivši muž mnome bavite, govorila bi . Volim i kako sam moćna prema mojim zaposlenim radnicama u salonu lepote .Volim kako me poštuju i način na koji ne moram da radim ništa jer one rade za mene. Ko ih j… kad se nisu borile više za sebe pa da budu vlasnice salona kao ja. (Osećaj grandioznosti karakterističan za psihopatiju, parazitski životni stil karakterističan za psihopatiju, doživljavanje drugih kao instrument i resurs, egocentričnost.) Ponekad bi usleđivali njeni impulsivni pozivi noću i ujutru da mi kaže kako je popila pilule za spavanje i da joj je loše te da li mogu da dođem. Ulazim u njen stan, a Ana sedi i pije te mi nudi alkohol da napravimo žurku do sutra ujutru jer “život je jedan i to što ja živim životom knjiškog moljca nije život nego sr..e “.Ana je lagala da joj je loše i nije popila pilule za spavanje više puta. (Impulsivnost, patološko laganje karakteristično za psihopatiju, egocentričnost, manipulacija terapeutovom saosećajnošću). Ana , neću da pijem. Razumem da ti je potrebno društvo ali mogla si da kažeš tako, rekla sam. Znaš Ana, ljudi ne očekuju ovo od tebe. Ne očekuju da ih dižeš iz kreveta kao hitnu pomoć jer ti nije dobro ako ti je dobro. Ne očekuju da lažeš i da ih koristiš . Koristiš me za te neke svoje igre , za porebu za društvom , za potrebu da dominiraš mnome jer saosećam sa tobom. Ana , ne budi u zabludi ja to jasno vidim , vidim i da me koristiš, govoriš neistinu i manipulišeš. Tu sam samo zato jer ti i pored svega želim dobro ali ako smatraš da si me prevejala, varaš se. Drago mi je da si dobro i vidimo se sutra u zakazano vreme. Ne želim da odeš!!! Vrisnula bi Ana .Ne želim da od mene ljudi odlaze, impulsivno bi vikala. Smirila bih je,to mi je bar išlo dobro. Izvini bio mi je potreban neko , izustila bi Ana gotovo uvek nakon tih impulsivnih scena . Zapravo, uhvatio ju je taj njen strašni osećaj praznine, osećaj da nema osećanja, da nema ničega u njoj i bio joj je poreban neko da tu prazninu popuni. Ana je kao mlađa pokazala delikventno ponašanje, bila je nasilna prema majci , istukla ju je više puta ali je majka nije prijavila zbog sopstvenog stida. Jednom nakon fizičkog okršaja je naprosto sela i jela kao da se ništa nije desilo dok je majka jaukala i plakala. Imala je tad svega 17 godina.To sam saznala u razgovoru sa njenom majkom i to je takođe bilo karakteristično za psihopatiju.

Površinski šarm i pričljivost, egocentrizam i osećaj grandioznosti, osećaj praznine i dosade te traženje spoljnih senzacija, patološko laganje, manipulativnost, odsustvo osećaja krivice, površna osećanja, nedostatak empatije, parazitski način života, nedovoljna samokontrola, promiskuitet, problemi u ponašanju koji datiraju još iz detinjstva ili mladosti, teškoća da se prave dugoročni planovi, impulsivnost, neodgovornost, neprihvatanje odgovornosti za loše ponašanje, teškoće da se održe brak ili veze, maloletnička delikvencija, kriminalitet i povratništvo u isti.

Vreme je prolazilo . Skoro svi ajtemi iz skale za procenu psihopatije kod Ane bili su prisutni i što je najvažnije , uporni kroz vreme. Doduše , Ana bi pokazivala osećaj krivice jedino posle par dana pijanstva ali i to je bio jedan egocentričan osećaj usmeren ka samoj sebi. -Grize me savest jer sam pila pa se bojim da ne oštetim jetru . Tako bi ona to objašnjavala .Nije bilo griže savesti usmerenog na decu koju opet nije videla zbog pijanstva niti prema bivšem suprugu koji se za nju brinuo. Oni u tim momentima kao da nisu u njenoj svesti postojali. Psihijatar sa kojim sarađujem dao je svoje mišljenje takođe.Njeno mišljenje uvek je starije od mog i saradnja sa njom izuzetno važna.Ja sam mogla da sumnjam i da je obavestim ,a ona je mogla precizno da dijagnostikuje te da po potrebi prepiše lekove i usmeri moj rad. Ana je patila od psihopatije, psihijatrica je potvrdila . Rekla je da tu pomoći puno nema i složile smo se oko toga. Uradićemo koliko možemo pa i ako to predstavlja minimum. Ipak Ana je vremenom uzimala terapiju blokatorima za alkohol.To ju je dovelo do stanja da se oseća prazno i dosadno jer nije bilo spoljne stimulacije u alkoholu . Ipak uspevala je (manje-više) da poštuje režim viđanja dece i postala je odgovornija tako što je poštovala (manje-više) taj plan susreta sa decom koji smo ja, ona i njen bivši suprug napravili. Zajedno smo osmišljavale šta bi mogla sa decom da radi i šta je za njih dobro. Nije se ona tome preterano radovala , manje nego što bi čovek očekivao ali naučila je šta je za njenu decu dobro pa je to praktikovala zbog tih logičkih, a ne toliko emocionalnih razloga. Bila je ipak zdravstveno bezbedna bez alkohola i droge , porodično ipak funkcionalnija. Nije naučila da više oseća. To je bilo nemoguće naučiti . Međutim naučila je ipak kako bliski ljudi očekuju da se ponaša i šta bi to bilo prihvatljivo za njih u smislu odgovornosti , a ne u smislu šarmiranja svih oko sebe.U tome je ipak bila među najveštijima. Nije bilo čudo što su za njom ludeli i muškarci i žene ali to nije bila odgovornost prema bližnjima. Odgovornost umesto šarmiranja je za nju predstavljala veliki napor. Mnogo toga o ljudskosti morala je zapravo da nauči i logički primeni u ponašanju onoliko koliko to ona može, nikada ne sasvim. Dan danas ja i Ana se čujemo prijateljski . Anu osećam kao ljudsko biće i tu sam za nju u teškim momentima i ličnim krizama . Ana mene oseća i dalje kao objekat za podršku. Duboko razumejući je smatram da je to od nje sasvim dovoljno. -Ivana, ja mogu da osećam taj impuls, to kao neku potrebu da mi povremeno budeš neko poput prijatelja. To je valjda neko sitno osećanje ali je više to nešto kao neki momenat, rekla je . Da li je to u redu, pitala je? -Jeste Ana , razumem te i drago mi je što si iskrena, odgovorih. -Ivana pa dobra sam ja, reče upitno. Jesi Ana, odgovorih joj. Razumela sam da osoba sa psihopatijom voli da bude voljena i zbrinuta , onda kada to njoj treba. Tada i samo tada . Ne treba očekivati puno toga za uzvrat jer to nećete dobiti. Kasnije u mojoj praksi bilo je još dve sliče priče. Ono što je najzanimljivije je da se i danas sa njima povremeno čujem iako su to ljudi etički ,moralno , osećajno i ponašajno sasvim različiti od mene . Prihvatam te razlike i važno mi je da su dobro. Oni su za mene ljudi , ja za njih verovatno nekakav objekat koji je brižan i to im odgovara ali naprosto to je tako. Nisu mi svi dali pristanak da pišem o njima tako da je ovo sve što mogu da iznesem u cilju razumevanja psihopatije . Nisu sve osobe sa psihopatijom neke ubice ili teški asasini kao što se smatra. Samo manji broj njih to jeste ali veliki broj ubica uopšte nisu psihopate tako da mi je važno da se pojam osobe koja pati od psihopatije i pojam ubice , predatora i asasina ne povezuju toliko. To može biti slučaj ali i ne mora. Ono što je važno naglasiti je da psihopatijom mogu biti pogođene i žene i muškarci. Obično zbog ekstremnog površinskog šarma i manipulativnosti, osobe koje pate od psihopatije zadobiju simpatije okoline, a često samo supružnik i deca (ukoliko ih imaju ) razumeju i znaju da nešto duboko nije u redu. Narcisoidni poremećaj ličnosti se može pomešati sa psihopatijom. Više o narcisoidnim ličnostima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze

SAZNAVANJE NEVERSTVA U TRUDNOĆI

Saznavanje neverstva u 60-70 odsto slučajeva jeste traumatično saznanje za onog koji saznaje da je prevaren. Trauma podrazumeva da postoji neki spoljašnji traumatski događaj (udes, požar, rat ) ali postoje i relacioni traumatski događaji : incest, silovanje, tortura , saznavanje neverstva i slično. Relacioni traumatski doživljaji nastaju u nekoj relaciji – u nekom odnosu između dvoje ili više ljudi. Traumatski događaj najčešće izaziva preplavljujući doživljaj u čoveku i takav doživljaj naziva se traumatski doživljaj. Trauma je zapravo rana. Ta rana boli iznutra, a apsurd je da niko ne vidi da je čovek ranjen .Saznavanje da je vaš partner bio ili još uvek jeste neveran jeste uglavnom veoma teško i bolno saznanje. O traumi neverstva možete više saznati na sledećem linku :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.

Saznavanje da vas partner vara je najčešće veoma traumatičan doživljaj .Međutim ,kada trudna supruga sazna za neverstvo to je specifično teška situacija.

Kao što sam ranije već pisala, varanje nije pojava nastala nužno zbog potrebe za samom seksualnošću. Najređe se čak vara zbog seksualnosti. Nevera često nastaje iz emocionalnih potreba kao što su potrebe da neko o vama brine ili da se osećate poželjno, važno ili posebno .Više o razlozima preljube možete čitati na linku :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/. Ja se ovde ne bih mnogo bavila razlozima neverstva u toku trudnoće supruge jer ne smatram da se oni specifično mnogo razlikuju nego u slučajevima kada supruga nije trudna . Bavila bih se doživljajem svih trudnica koje su mi se obraćale, a za preljubu su saznale u toku trudnoće ili neposredno nakon porođaja. Obzirom da se u psihoterapiji bavim obradom traumatskih doživljaja i kognitivnih te emocionalnih sećanja na taj događaj, pretočiću mnoge od tih doživljaja prevarenih trudnih žena ili žena nedavno porođenih u reči. Te reči, sećanja i osećanja u momentu saznavanja trudnice za neverstvo i u vremenu nakon toga zvuče najčešće ovako : – Gledam u njegovu prepisku sa njom i pokušavam da ne verujem. Mora da je san. Ne ipak nije san. To pišu moj suprug i ona. Obliva me hladan znoj. Počinjem da se tresem. Noge mi se tresu. Ne mogu da kontrolišem tremor nogu. Padam na kolena. Strah. Užasan strah za bebu . Molim boga da ne izgubim svest. Izdata sam. Sad kad mi je sigurnost najvažnija. Vrisak. Sve što mogu da izustim je vrisak. Nisam više sigurna u svom telu. Ne osećam se tu sigurno. Pobegla bih iz svog tela. Ukoliko ja nisam sigurna u ovom telu, nije ni beba. Gde ćemo sada nas dve ? Moram da se smirim ali teško mi ide. Nakon toga do porođaja, a i pola godine nakon toga slabo jedem iako bih morala zbog bebinog razvoja. Kopnim i gubim na kilaži. Ne spavam više od tri sata noću od strepnje i tuge, a moram da se posvetim bebinim potrebama. Čini mi se na momente da ja uopšte ne mogu da odgovorim na bebine potrebe. Beba često plače, a ja takođe plačem jer me muči sopstvena bol obzirom da me je suprug izdao. Čini mi se da je beba nervozna, razdražljiva i plače zato jer sam ja jako tužna, uplašena i nervozna. Ne znam kome briga više treba. Meni ili bebi ili obema. Ni dan danas se ne osećam sigurno u svom telu od tog saznanja. Izdata sam onda kada mi je podrška, nega i pomoć bila najviše potrebna. Nikada mu više neću moći verovati jer nije mislio na to da ja nisam jedno biće. Nije mislio na to da nosim bebu i da o toj bebi trebam da brinem zdravog uma. Očekivala sam da će mi suprug pružiti barem mir ako ne i pomoć oko bebe. Ne znam da li ću ikada od toga ozdraviti.

Saznavanje da vas partner vara je najčešće veoma traumatičan doživljaj .Međutim ,kada trudna supruga sazna za neverstvo to je specifično teška situacija.


Volela bih da se pozovem na osnovni postulat porodične psihoterapije prenatalnog i postnatalnog perioda. On glasi : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . (Prirodno je da interaktivnije kontakte otac sa detetom uspostavlja onda kada dete za to biva razvojno veštije , dakle onda kada može da se osmehuje, uzima i dodaje igračke , da se igra itd. Do tada bi ovaj postulat važio kao zaista temeljan. ) Nije taj postulat nastao tek tako da bi se nešto lepo reklo . Zapravo svima je poznato da se beba u utrobi majke hrani preko pupčanika i da je prilikom rođenja deteta presecanje pupčanika zapravo ” prvi veliki rastanak” majke i deteta . Preko pupčanika do bebe će doći hranjive materije ali šta će još do bebe doći ukoliko majka preživljava velike stresove ili traume ? Kakve posledice može imati stres u trudnoći ? Studije su pokazale da stres zapravo oseća čak i fetus. Ipak, nivo stresa se ne prenosi direktno sa majke na bebu u stomaku. Sama posteljica proizvodi enzime koji štite bebu od previše stresa i uzbuđenosti majke. Do deteta će doći oko 10% hormona stresa majke. Međutim, hormon stresa opet može imati uticaja na bebu . Prenatalni hormoni stresa se navode kao rizik faktora za depresiju, visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes koji se mogu javiti kasnije tokom života. Zato se trudnicama savetuje da bi trebalo da izbegavaju stres. Takođe nakon porođaja beba itekako reaguje na majčina emocionalna stanja. Žena koja je saznala za neverstvo supruga pre porođaja ili nakon njega jeste često: uznemirena , ima probleme sa apetitiom , plačljiva je, često neispavana, anksiozna, tužna i razočarana. Beba će to osetiti dok je majka: nosi, doji, hrani, kupa i prepovija . Nekada majka zbog sopstvene preživljene traume prilikom saznavanja neverstva neće biti u stanju da se dovoljno posveti potrebama bebe, što je i razumljivo. Tako i beba počinje da bude beba koja je nezadovoljna, strepi, često plače i ima probleme sa ritmom spavanja i budnosti.

Žena koja je saznala za neverstvo supruga u trudnoći ili nakon porođaja jeste često uznemirena , ima probleme sa apetitiom, plačljiva je, često neispavana, anksiozna, tužna i razočarana. Beba će to osetiti dok je majka nosi, doji, kupa i prepovija . Tako i beba počinje da bude beba koja je nezadovoljna, strepi, često plače i ima probleme sa ritmom spavanja i budnosti.

Pozvaću se na priču o ranoj traumi u detinjstvu jednog od najvećih imena u oblasti istraživanja traume .To je Dr.Gabor Mate. U jednom od svojih predavanja govori o svom detinjstvu. Bilo je to vreme drugog svetskog rata. Dr.Gabor je bio Jevrejska beba. Jedne noći je njegova majka pozvala lekara i zatražila da lekar pregleda, tada još malog Dr.Gabora jer noćima neutešno plače. Lekar je majci objasnio da nije siguran šta se to dešava ali da većina Jevrejskih beba plače i da su uznemirene. Kako je Dr.Gabor to objasnio, Jevrejske bebe nisu mogle znati da je rat i da su Jevreji ugroženi. Međutim itekako su Jevrejske bebe mogle osetiti da su majke uznemirene i da strepe .(Za svoj život i život svojih beba.) Uznemirenost se sa majki prenosila na bebe . Kasnije je sjajni Dr.Gabor Mate ove događaje u svom ranom detinjstvu povezao sa zavisnošću od kupovine i radoholizmom od koga je u odraslom dobu patio . Dragi muškarci, voleći i ne varajući svoje supruge u toku trudnoće i nakon porođaja ne štitite samo svoju suprugu i svoj brak nego štitite svoje potomstvo od traume i stresa u ranom detinjstvu. Istina je dakle kristalno jasna : Najbolje što muškarac može da uradi za svoje dete u vreme trudnoće supruge i godinu dana nakon porođaja jeste da voli bebinu majku . Više o bračnoj terapiji neverstva možete saznati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva kod voditeljke Ivane Malenko možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment
Featured Psihoterapija / Uncategorized

UGAĐANJE NARCISU

Radila sam sa mnogim ljudima koji su prošli brak ili vezu sa osobom koja pati od narcisoidnog ili psihopatskog poremećaja ličnosti. Uvek je u tim pričama provejavao jedan dominantan momenat : -što narcis postaje zahtevniji , žrtva se sve više trudi da mu ugodi misleći da će time poboljšati situaciju. Misleći da će većim trudom umilostiviti narcisoidnog partnera ili partnerku. Misleći da će većim trudom zadobiti ljubav. Međutim ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno, iscrpljeno i često će vas pratiti osećaj krivice.

Ugađanje narcisu je kao da pokušavate da napunite neku jamu bez dna. To uopšte i nije moguće postići. U odnosu sa narcisoidnom osobom uvek ćete se osećati nedovoljno , iscrpljeno i često će vas pratiti osećaj krivice.

Kada govorimo o narcisoidnoj ličnosti, važno je da znamo da se iza gordog ponašanje ovakve ličnosti krije unutrašnji osećaj “nedostatka potpunosti sebe “. Zbog toga narcisoidna ličnost ima potrebu za drugima ili čak zavisnost od drugih ljudi jer pomoću drugih i u odnosima sa drugima dobija potvrdu svog dubinski oslabljenog samopoštovanja i jača u osnovi veoma slab doživljaj samoga sebe. To je razlog zašto narcisoidna osoba uvek ima nekoga ko mu predstavlja i partnera i žrtvu istovremeno. Zapravo narcisoidna osoba ima svog “kozavisnika “. U takvom odnosu, partner ili žrtva se često koristi kao predmet kako bi narcisoidna ličnost osigurala zadovoljenje sopstvenih potreba. Emocionalnih , psiholoških ,socijalnih, seksualnih. Čovek je biće potreba pa je i narcisoidno biće isto to.

Međutim, narcisoidna osoba je poput parazita. Koliko god dajete, koliko god se trudite da ispunite nečije narcisoidne potrebe, takvu glad je nemoguće zadovoljiti, takvu prazninu je nemoguće popuniti . Osim toga retko ćete dobiti bar pohvalu za svoj trud, a često ćete dobijati kritiku, pokudu, osudu .O vašim potrebama neće brinuti niko i tako ćete postati veoma iscrpljeni . Lagano postajete jedno isfrustrirano biće, ljuštura onoga što ste nekada bili jer i vi ste biće potreba ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških ,socijalnih i seksualnih). Frustracija nije ništa drugo nego nemogućnost jednog bića da ispuni neke važne potrebe i ako ta nemogućnost dugo traje postajemo isfrustrirani. Ukoliko ste u vezi sa narcisoidnom osobom, a osećate se iscrpljeno i ogorčeno, verovatno već dugo vaše potrebe nisu zadovoljene ,a umesto toga trudite se da uslišite narcisove zahteve, molbe i potrebe.

Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija .

Ne zaboravite da narcis gladuje za zadovoljenjem svojih potreba. Ukoliko ste sa narcisoidnom osobom u vezi ili braku , ona očekuje od vas da ćete utoliti tu glad. Zato ste tu. To je vaša uloga i funkcija iako možda niste pristali da imate ni tu ulogu ni funkciju . Izraz “narcističko zadovoljenje , potiče iz psihoanalitičke teorije koja govori o bitnim potrebama malih beba i male dece. Mnoge potrebe odojčeta , bebe i malog deteta je neophodno zadovoljiti u odnosu roditelj-dete kako bi se očuvala emocionalna i mentalna ravnoteža novorođenčeta ili malog deteta. Nezadovoljenje mnogih potreba deteta ( fizioloških, emocionalnih , psiholoških i socijalnih ), može dovesti do isfrustriranosti , nezadovoljstva, depresivnosti i u kasnijem životu , pokušaja ovako osujećenog deteta da mnoge od svojih potreba pokuša da zadovolji kroz razne oblike zavisnosti (narkomanija, alkoholizam ,kocka ) ili na druge neprimerene načine funkcionisanja u odnosu sa drugim ljudskim bićima. Tako je i kod narcisoidnih osoba. Uprkos fasadi koja odiše samopouzdanjem i hvalisanjem, narcisoidna ličnost iznutra jeste poput malog deteta. Žudi za pohvalom , pažnjom, divljenjem i plaši se da je nepoželjna. Drugi ljudi, a posebno partneri im služe kao konstantan izvor opskrbljivanja njihovih narcističkih potreba. Potreba za : pažnjom, pohvalom, divljenjem, intimom … Zbog toga se narcisoidna osoba sa početka razmeće šarmiranjem , zavođenjem, manipulacijom …Manipuliše vašim utiscima o sebi ne bi li vas zadobila kao trajan izvor opskrbe svojih potreba. Ukoliko od vas dobije pažnju i divljenje, njihov slabi doživljaj sopstvenog ja se pojačava i samopoštovanje raste. Zbog toga je narcis veoma detinjasto, zavistan od toga da bude prepoznat od strane drugih. Međutim ukolko odbijate udovoljavati takvim težnjama ili to ne postižete, odnosi sa narcisoidnom osobom često se pretvaraju u toksične sadomazohističke odnose sa raznim formama zlostavljanja.Narcisoidne ličnosti tada pribegavaju agresiji i narcističkom zlostavljanju. O tome možete više čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/. Još je Sigmund Freud identifikovao dva osnovna puta zadovoljenja narcisoidnih potreba. Uljudnost kao i agresivnost. To znači da ćete biti izloženi velikoj ljubaznosti,šarmu i uljudnosti u nekim momentima .U onim kada se narcis oseća nedovoljno opskrbljen, bićete izloženi agresivnosti . To postaje obrazac življenja narcisove žrtve.

Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive.

Narcisoidna ličnost žudi za priznanjem i ima potrebu da joj se drugi dive. Neki moji narcisoidni klijenti takođe su patili su od dubokog osećaja nedostatka smisla i osećaja praznine. Duboko u unutrašnjosti bića, nije bilo dovoljno zdravih psiholoških mehanizama za održavanje stabilnog osećaja identiteta i za održavanje pozitivne slike o sebi. Zbog toga su ovakvu poporu tražili spolja, od drugih ljudi,a posebno od svojih partnera. Osujećenost u ranom detinjstvu, unutrašnja praznina i potrebe narcisa su veoma veliki i bolni. Ukoliko se ta praznina i potrebe ne ispune, narcis ima osećaj kako može da se mentalno raspadne i dezintegriše. Zbog toga ta njihova potreba za zadovoljenjem potreba nema kraja, a stradaju njihove žrtve koje su najčešće njihovi emotivni partneri . Narcisoidna ličnost je poput parazita ili poput vampira . Iznutra gotovo mrtav, a spreman da isuši i istroši život iz onih oko sebe. Njegovu glad i potrebe nije moguće zadovoljiti i zbog toga se njihova žrtva oseća konstantno iscrpljeno . Ukoliko se nastavi žrtvovati za njih, narcisov partner počinje da se oseća isto tako prazno i mrtvo. A.M – Klijentkinja koja je bila u braku sa narcisom opisala je kako je pored svog narcisoidnog supruga, počela da oseća kako je zapravo njenom suprugu bilo tokom odrastanja pored isto tako narcisoidnog, zahtevnog , hladnog, nedostupnog i invazivnog roditelja. Kakve posledice može imati život pored narcisoidnog roditelja , možete prošitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/. A.M , imala je osećaj da pokušava u tom braku da napuni jedno bure bez dna sve dok se i sama nije osetila potpuno potrošeno sa duboko narušenim samopoštovanjem kada je iz ovog braka konačno i izašla. Zbog toga je neobično važno da pokušate prepoznati ukoliko ste žrtva narcisoidnih potreba vašeg partnera ili partnerke te da se ohrabrite da iz takvog odnosa izađete, a zatim da naučite da prepoznajete sopstvene potrebe- potrebe svoga bića . Za vaše biće neophodno je da ispuni i mnoge svoje potrebe,a ne da bude usmereno isključivo na potrebe drugih ljudi,a posebno ne na potrebe osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti . Ukoliko vam u tome treba pomoć , javite mi se.

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze

NARCISTIČKI CIKLUS ZLOSTAVLJANJA

Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja , gordosti i jedinstvenosti uz nedostatak empatije prema drugima .

Narcisoidni poremećaj ličnosti o kome se danas puno govori, karakteriše određen skup doživljavanja sebe i sveta , odlike ponašanja (u celosti ili u elementima) prisutni kod jedne ličnosti. Opisaću neke od njih. Narcisoidna ličnost ima osećaj sopstvene ogromne važnosti i u skladu sa tim doživljaj drugih kao manje važnih . Na mom psihoterapijskom kauču od narcisoidnih osoba sam čula različite odgovore na pitanja: “Šta ti znače drugi ljudi u životu? ” ili ” Šta ti predstavlja osoba sa kojom se zabavljaš ?” Odgovori su se kretali u pravcu : to su samo predmeti, stvari, bića sa kojima sam primoran da delim vazduh ili odgovore : partner/ partnerka mi predstavlja zabavu , sredstvo koje mi služi da ne budem sam-sama jer ja ne volim usamljenost. Nadam se da vam ovim primerima osvetljavam materijalistički i interesni doživljaj drugih ljudi u narcističkom umu. Dakle , ukoliko ste u vezi sa narcisom , vi ste manje -više neka stvar i imate uglavnom upotrebnu vrednost. Zastrašujuće , zar ne? U tim odgovorima jasno je da ovako strukturisana ličnost ima manjak ili odsustvo empatije (sposobnost suosećavanja sa osećanjima drugih ljudi ), što im je jednako sa psihopatskom strukturom ličnosti . Ljudi bez empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude. Osim toga , druge ljude su skloni iskorišćavati bez osećaja stida ili krivice. Veoma vode računa o pojavi u javnosti . Držanje, pojava , garderoba , automobil kao statusni simbol -sve je to kod narcisoidne osobe pažljivo probrano da bi se uklopilo u sliku veličine. Čak i kod izbora partnera biće im odgovarajući onaj izražene lepote ili visokog obrazovanja, visoke poslovne funkcije koji će podržati sliku grandioznosti i biti dobar “trofej” za prikazivanje. Narcisoidna osoba uglavnom veruje da zaslužuje poseban tretman, veruje da to što želi treba i da dobije, ne obazirući se puno hoće li nekoga iskoristiti i usput povrediti da do željenog dođe . U osnovi ovakvog ponašanja leži zapravo veoma loše samopoštovanje i fragilan doživljaj sebe samoga .

Ljudi sa nedovoljno empatije , poput narcisa često ponižavaju , zastrašuju, maltretiraju ili omalovažavaju druge ljude.

Narcisoidne osobe mogu biti i žene i muškarci . Veza sa narcisoidnom osobom uglavnom pokazuje jedan određeni ciklus narcističkog zlostavljanja sa nekoliko faza. Prva faza bila bi bombardovanje zavođenjem. Obasipaće vas pažnjom , porukama, pozivima, moguće poklonima i ponašanjem koje izgleda kao briga za vas. Osećaćete se u svakom slučaju posebnom osobom. Ovim ponašanjem narcisoidna osoba, potrudiće se da osigura kod vas osećaj povezanosti , lojalnosti i privrženosti. Može vam se desiti da vam se narcis ili narcistkinja dopadne i da kod vas ovim upornim ponašanjem izazove povećane nivoe dopamina i serotonina .To bi značilo da se zaljubljujete, da se osećate ushićeno , posebno, a narcis ili narcistkinja zapravo samo veoma vešto, osigurava moć i kontrolu nad vama. Ova faza može trajati dugo, a zatim lagano nastaje faza odbacivanja. U ovoj fazi možete biti okrivljavani za sve i svašta. Možete biti optuživani da ste zli, ludi ili neadekvatni. Možete biti izloženi verbalnom , emocionalnom i finansijskom nasilju . Narcis ili narcistkinja može usled ljutnje prekidati sa vama kontakt nenadano pa vas moliti da se vratite. U svakom slučaju, žrtve narcističke torture u ovoj fazi često počinju da misle da su nešto krive ili da sa njima nešto nije u redu. Narcis vam nalazi puno mana, zahteva da promenite ponašanje jer ga vaše ponašanje povređuje, razočarava, a vi se trudite ne biste li dobili njegovo odobravanje i potvrdu ljubavi ponovo ali njega je naprosto nemoguće zadovoljiti . Počinjete ozbiljno da sumnjate u sopstveni zdrav razum i žarko želite da se promenite “na bolje”, ne biste li ponovo dobijali onakve potvrde ljubavi i sopstvene važnosti kao u fazi bombardovanja zavođenjem. Možda ste se uhvatili u zamku verovanja da ukoliko vam je narcis/narcistkinja u prvoj fazi pokazao da može da vas voli i vrednuje – da je on/ona zapravo u stanju da voli i da vi samo trebate da se malo poboljšate da biste sve to dobili ponovo. Međutim, sve je ovo igra, sve je deo narcističkog kruga zavođenja i odbacivanja, sve je deo patologije i zdrav čovek teško može da poveruje da je ovako surov i prepreden pristup prema drugom čoveku zapravo moguć . Ipak , moguć je i to ne retko. Nemojte u to mnogo sumnjati.

Ciklus narcističkog zlostavljanja obično se sastoji od tri faze. Faza bombardovanja zavođenjem , faza odbacivanja i faza umanjivanja vaše vrednosti.

U trećoj fazi – fazi umanjivanja vaše vrednosti , narcis/narcistkinja vas može stalno porediti sa drugim ljudima, ukazivati vam na to da ste npr. nelojalni ili zli prema njemu, a da su drugi ljudi lojalni i pažljivi. Može namerno flertovati sa drugim ljudima ili vas čak prevariti što nije retko, kako bi vam na najsuroviji način pokazao/pokazala da ste lako zamenjivi. Pokušaće da vas destabilizuje i navede da potpuno sumnjate u vlastitu vrednost kao osobe. U ovoj fazi možete se osećati zbunjeno i depresivno. Možete imati problema sa spavanjem , možete se osećati kao da više ne znate šta je u stvari realnost, a možete pokušavati da iznova još uvek popravljate svoje ponašanje ne biste li udovoljili narcisu. U ovoj fazi narcis će vas često u potpunosti odbaciti i ostaviti sa osećanjem da ste vi za to krivi jer niste dovoljno dobri prema njemu ili njoj. Ostajete napušteni u toj situaciji preispitivanja sopstvene vrednosti i krivice .Taj se ciklus narcističkog zlostavljanja ovde ne završava. Čim narcisoidnoj osobi budete ponovo potrebni ona će iznova početi sa ponovnom fazom bombardovanja zavođenjem ne bi li sebi dokazala da vas kontroliše, da može da ima ono što joj pripada,(a to ste vi ) kada god poželi. Osoba koja je željna ljubavi ne prepozna da se ustvari ponavlja ciklus narcističkog zavođenja nego se ponada da se narcis/narcistkinja kaje za svoje ponašanje,veruje da ovaj ipak ume da voli, da je konačno prepoznao njenu važnost i ponovo se hvata u nasilan ciklus u koji je upletena kao muva u paukovu mrežu . Sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta vremena, a često i stručna pomoć da se oporave .Napomenula bih da je iz ovakvih veza veoma teško uopšte i izaći .

Ljudi imaju puno poteškoća da izađu iz toksičnih veza sa osobama koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti.

M.D je bila u braku sa čovekom koji je imao narcisoidni poremećaj ličnosti . Cela godina zabavljanja sa njim pre braka je bila bajkovita . Osećala je da je konačno naišla na čoveka koji je vrednuje na način na koji ona to zaslužuje . Nije bilo naznaka na osnovu kojih bi ona mogla uopšte sumnjati da je u braku može čekati jako ružan tretman niti bilo kakvih naznaa da taj čovek pati od poremećaja ličnosti. Ubrzo nakon rođenja prvog deteta, dugo je u braku doživljavala degradiranje. Ukoliko bi poručila hranu , narcis bi je ubeđivao da je užasna domaćica i da adekvatne žene kuvaju i mese za porodicu . Kada je zarađivala novac on je svoj novac od nje i sina krio , a pustio nju da ona sama snosi sve troškove života porodice (finansijsko nasilje ). Govorio bi joj često da je debela , ubeđivao je da nije dovoljno dobra majka, žena i domaćica . Ukoliko bi se protivila ili viknula govorio bi joj da je sigurno luda i da joj treba psihijatrijska pomoć jer je agresivna. Njeno se samopoštovanje vremenom srozalo toliko da je ona počela da veruje da nije dovoljno dobra, da je možda i kriva i luda. U fazama urušavanja njene vrednosti jednom ju je i prevario pa je žena prošla i kroz traumu bračnog neverstva pored sveg zlostavljanja koje je u braku doživljavala. Čini mi se da joj je tim neverstvom želeo dokazati koliko je neprivlačna , bezvredna i zamenjiva. Više o neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ . Za razliku od drugih ljudi koji počine neverstvo, ovaj čovek nije pokazivao ni trunku kajanja.U psihoterapijskom procesu uvidela je vremenom u kakvom toksičnom odnosu živi i napustila ga je. Naravno da je on i danas, godinu dana posle toga preklinje da se vrati . Što bih ja prostim rečnikom rekla , taj predator ne želi da ispusti svoju lovinu tako lako. Osim partnera i roditelji mogu biti narcistični . Više o narcisoidnim majkama možete pročitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

U ljubavnim odnosima sa narcisoidnim osobama ,sve se svodi na odnos toplo- hladno iz koga ljudi često izlaze duboko istraumirani, povređeni, zbunjeni i treba im dosta vremena, a često i stručna pomoć da se oporave .

Ukoliko ste i sami prošli kroz ciklus zlostavljanja od strane narcisoidne osobe važno je da slobodno izrazite koliko ste duševnog bola ,patnje i konfuzije prošli u toj toksičnoj vezi ili braku . Uz pomoć terapeuta možete ove traumatične doživljaje i osećanja ponovo razraditi , bolje razumeti , zaceliti ranu , povratiti samopoštovanje i nastaviti život dalje. Ukoliko ste prošli brak ili vezu sa narcisoidnom osobom ili ukoliko vam treba pomoć da iz nje izađete , smatram da vam mogu biti od pomoći . Mnogima sam na moje zadovoljstvo bila na usluzi u takvim traumatičnim životnim situacijama.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze

UDALJENOST U BRAKU

Već duže vreme , možda i deceniju osećate veliku udaljenost sa vašim bračnim ili vanbračnim partnerom? Ni sami niste sigurni kako je do tog stanja u stvari došlo ? Možda i dalje obavljate roditeljske obaveze ili se dogovarate oko brige o deci ? Dogovarate se i oko kućnih obaveza , odlaska u nabavku , šetnje kućnog ljubimca i slično tome ? Međutim vaša se komunikacija svodi uglavnom na roditeljstvo i kuću. Emocionalna komunikacija je odavno zamrla , fizičkog kontakta više skoro da i nema . Zagrljaji i poljupci skoro da ne postoje jer kao da deluju suviše “približavajuće” i intimno da biste ih delili sa tim “strancem ili strankinjom ” sa kojim živite. Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni.

Distanca u braku je zapravo jedna veoma bolna bračna dinamika. Ne živite sami ali i pored te činjenice jeste emocionalno i intimno veoma napušteni i tužni.

Često sam u svojoj psihoterapijskoj praksi imala prilike da radim sa distancom u partnerskom odnosu. Ukoliko se bolna udaljenost u braku ili vezi dešava i vama, podsetiću vas da većina parova pokušava da pravda , tačnije racionalizuje ovakvo stanje veze ili braka ne bi li im to stanje postalo prihvatljivije . Obično kažu da možda i nema mesta brizi jer ionako većina parova živi tako ili kroz godine počinje sigurno da živi na taj način. Ipak ovo je netačno . Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi tako. Bolna je to dinamika. Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući , a možda spava i sa vama u krevetu noću po principu “dodir leđa o leđa”. Ledena je i bolna to dinamika. Pa ipak ,ohrabriću vas. Ukoliko ste mislili da sada morate tako živeti do kraja života ili se razvesti , uglavnom to nije istina . Tamo gde ipak postoji želja da se brak popravi , partnerska terapija je pokazala veliki uspeh u vraćanju ovakvih brakova u odnos u kome oboje ponovo uživaju . Daću vam primer iz prakse jer se možda mnogi od vas pronađu u njemu i možda nekome pomogne.

Emocionalna, komunikaciona i intimna udaljenost u braku nije normalno stanje braka i niko , ama baš niko ne zaslužuje da živi ovako. Bolna je to dinamika.

J.M i S.M su petnaest godina u braku . Oboje su veoma pristojni, obrazovani , pametni i empatični . Uzeli su se iz ljubavi . Ipak , vremenom su počele svađe i neslaganja u njihovom odnosu . Oboje su počeli da izbegavaju direktnu svađu i raspravu ali su u sebi samima , jedno drugom mnogo toga zamerali . Tako su polako počeli da prestaju sa svađama . Prestajali su sa raspravama ali su prestajali i sa komunikacijom koja je sadržavala priču o osećanjima , nezadovoljsvu ili bilo čemu što bi ih moglo direktno sukobiti. Proizveli su time savršen ambijent u kome se problemi trpaju pod tepih jer se o njima ne razgovara. Jednostavno nisu umeli da razgovaraju i rešavaju probleme ukoliko se ne svađaju pa im je moto postao : ” onda bolje i ne razgovarati ” . Komunikacija je postala moguća samo u vezi dece i kuće. Kako je komunikacija zamirala, zamirale su i jutarnje kafe, nedeljni ručkovi , zajedničke šetnje . Umirali su njihovi bračni i porodični rituali koji su ih ranije čvrsto spajali . Kako su zamirali rituali , zamirali su i zagrljaji , poljupci i na kraju je zamrla intima i seksualnost . Postali su dva stranca, koji žive svako svoj život. Godinama. Svako zarobljen u svojoj samoći ali ne bilo kakvoj samoći . Bili su zarobljeni u bračnoj samoći. Tužna je i ledena to dinamika.

Udaljenost u braku je stvaran problem i dosta čest. Ova situacija u braku je zbunjujuća jer osoba sa kojom ne razgovarate o svojim emocijama , jedva komunicirate, ne grlite se , nemate intimu često boravi sa vama u kući .

Bračna terapija se sastoji od zadataka za partnere koje terapeut daje bračnom paru da svakog dana rade. To je jedini način da se promeni do sad ustaljeno ali loše funkcionisanje bračnog para. Na samom početku partnerske terapije za S.M i J.M bilo je preteško da obave i najjednostavnije terapijske zadatke koji su uključivali bilo kakvu bliskost. Na primer , bilo je nemoguće sa početka da zajedno popiju jutarnju kafu . Bilo je nemoguće da izađu u zajedničku šetnju i da obave najjednostavnije razgovore od dvadesetak minuta na dan koji su se ticali njihovog nezadovoljstva brakom. Kako je vreme u partnerskoj terapiji odmicalo lagano su prebrodili otpore . Korak po korak ,dan po dan u njihov brak se prvo vratila emocionalna komunikacija , rituali , emocionalna nega i podrška ,a zatim fizička bliskost i na kraju intima. Partnerski terapeut prepoznaje kada se u brak uselila jedna loša homeostaza u vidu distance. Svaka homeostaza nastoji da se održava pa se tako i distanca može održavati decenijama ili čak zauvek . Smatram da niko nije zaslužio da živi brak, toliko lošeg kvaliteta pa još ceo život. Brakovi su mali sistemi koji itekako jesu podložni velikim promenama , ponekad i uz pomoć trećeg lica. Ukoliko među partnerima postoji volja, ljubav i spremnost na trud uprkos svemu ,terapeut razbija ovu lošu homeostazu i pomaže paru da uspostavi sasvim novu homeostazu u kojoj se ponovo nastanjuju : emocionalna komunikacija, emocionalna nega i podrška partneru , bliskost , rituali , dodiri, poljupci i intima. Svaki ovaj segment braka se može reuspostaviti. Mogu slobodno da kažem da je posao partnerskog terapeuta da uruši loš odnos koji je do tada postojao i da pomogne paru da ponovo izgradi jedan novi i kvalitetan odnos uz sigurno terapeutovo vođstvo. Naravno da postoje i brakovi koji ipak vode u razvod ali otkriću vam tajnu koju svaki iskusan terapeut zna. To su obično brakovi gde više ne postoji ljubav sa jedne ili sa obe strane. Bez ljubavi, bez te pokretačke snage , ne postoji ni volja partnera da na bračnom odnosu rade . To su brakovi u kojima jedan supružnik ne voli više onog drugog ili se ne vole međusobno ali i dalje kohabitiraju. Takvi brakovi se teško mogu poraviti i u bračnoj terapiji . Zašto ? Zato što ljubav ipak ne možete ponovo proizvesti . Nedostaje osnovni pokretač koji partnerima daje volju da se oko braka potrude. Kada je ljubav umrla , više prodisati neće . U mnogim brakovima ipak , bračni odnos je loš ali se partneri i dalje vole. To su brakovi koji sadrže i velike snage za popravku odnosa jer sadrže i ljubav. Za dobar brak ili vezu , ljubav često nije dovoljna sama po sebi nego je potreban i rad na tom malom sistemu zvani brak. Gde ima ljubavi dakle , partnerska terapija nije ništa drugo nego rad, rad oba partnera i terapeuta na braku .(Da se razumemo, nekad je to narodski rečeno i “rudarski rad”). Distanca u braku svakako jeste alarm koji govori da je vreme za promenu, za rad na braku . Niko ne zaslužuje da živi emocionalno udaljen , a u braku . Ledena i je i bolna to dinamika. Osim toga ovakva bračna dinamika čini brak veoma otvoren i ranjiv na neverstvo u braku . Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/ ili ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ukoliko vaš brak prolazi kroz krizu i potrebna vam je pomoć da je prevaziđete , slobodno mi se javite za pomoć.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze

STRAH OD VEZIVANJA

Ljubav jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem.

Ljubav u svojoj najjednostavnijoj definiciji jeste povezivanje sa drugim ljudskim bićem. Kada bi to povezivanje bilo tako jednostavno kao što zvuči, ne bismo imali toliko slomljenih ljudskih srca širom ove naše predivne plave planete. Svi bismo bili povezani sa nekim, bili bismo voljeni i voleli bismo nekoga bez ikakvih problema. Ljubav – povezanost je besplatna i ne bi trebalo teško doći do povezanosti. Pa ipak mnogi ne uspevaju da se povežu, mnogi pate jer su odbijeni, a u najvećoj tišini pate oni koji bi želeli da se povežu ali to uprkos silnoj želji ne uspevaju iako im ne fali ponuda za ljubav. Pa kako to onda izgleda strah od vezivanja? Neću ovde ulaziti preterano u analizu uzroka .Trebalo bi mi još pet tekstova . Objasniću to dosta plastično kroz po koji snažan primer iz prakse.

Strah od vezivanja jeste u svojoj osnovi strah od ostavljanja , strah da ćemo biti povređeni.

Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od iskrenog ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu, što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga. Često je uzrok i kombinacija ova dva uzroka. Ponekad je i nešto sasvim treće (seksualna trauma npr.). Napustio vas je neko koga ste veoma voleli ? Povredio vas je? Možda i surovo? Patili ste i jedva došli k sebi? Strah vas je da ćete ponovo proći tako ? Čuvate se ljubavi kao da je ona opasnost jer ne želite ponovo da se raspadate od bola? Moguće je da ste usled traumatičnog odnosa sa roditeljima i/ili povređujućeg ljubavnog ili seksualnog iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod. Narodne poslovice nastaju iz transgeneracijske mudrosti .

Svakako da strah od vezivanja (ne bi uopšte bila greška da se on preimenuje u strah od dubljeg ljubavnog odnosa ), ima korene u odnosu sa primarnim objektom ljubavi u ranom detinjstvu , što je obično majka ali može nastati i kada osoba doživi u toku svog života težak raskid, težak razvod , seksualnu traumu i prođe kroz težak period žalovanja nakon toga .

L. je bio čovek, nadasve inteligentan, lep, šarmantan. Kvalitet za poželeti. Žene su to prepoznavale. Lepotice su ga naprosto opsedale . Mnogo je ženskih srca ostavljao slomljenim. Nije on bio zao. Nije uopšte. Žene su tumačile da je zao i pokvaren.Voleo bi ih dan-dva i onda bi nestajao kao da se ništa nije desilo . Pojavljivao bi se opet niotkuda pa bi opet sa dve ili tri žene koje su mu se dopadale uspostavljao kontakt, voleo ih pa opet nestajao i tako godinama, u krug . Pa kako sad on nije zao ? Velika je razlika između biti zao i biti izmenjen jer si povređen. L. je zapravo bio povređen. Ne bih ja to nazvala ni povređen. L. je bio zapravo “iskasapljen” u ljubavi . Plašio se ljubavi kao đavo od krsta, a istovremeno ju je želeo i to silno. Maštao bi ponekad u sesijama o nekoj važnoj ženi i nekoj velikoj ljubavi. Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost, negu i brigu, a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna. Takav je osećaj imati strah od vezivanja. Duboko frustrirajući.

Nema ničeg strašnijeg u tome nego želeti vezanost , negu i brigu ,a istovremeno se toga plašiti toliko da takav unutrašnji konflikt menja i oblikuje vaše ponašanje u ponašanje osobe koja je emocionalno nedostupna. Takav je osećaj imati strah od vezivanja.

Bila sam naravno njegov terapeut. Nisam baš uspela da dođem do srži odnosa sa majkom jer nije puno o tome želeo da priča. Uspela sam da vidim ipak da mu majčinska toplina, nega, briga, odanost ,prisustvo apsolutno fali. Nešto je ležalo u tom odnosu sa majkom, neka emotivna uskraćenost. Uspela sam i da uvidim koliko ga je žena koju je voleo povredila napuštajući ga. Znala sam da su ga te rane bolele duboko, krvarile skoro neprestano i znala sam da se jedva doveo u kakav takav red nakon bolnih životnih iskustava. Terapeut jednostavno sagleda stvari drugačije. Pa evo kako sam ga ja razumela: L. je želeo neki poseban tretman . Sesiju kad on hoće , odmah sad ako može , da pomerim druge ljude, da se javim u sred noći ako mu je teško i da se ne ljutim ukoliko ne bi dolazio na zakazane termine. Eto , mogla sam da pomislim da je zao ,bahat , nepristojan i prezahtevan. Pa ipak on to nije bio. Bezuslovno prihvatanje može obezbediti samo roditelj . Svaki taj hitni poziv i potreba za posebnim tretmanom bio je VRISAK ZA MAJČINSKIM PRIHVATANJEM . Vrisak za bezuslovnim prihvatanjem umesto zlobe, bahatosti , nepristojnosti ili prezahtevnosti . Samo zavisi kako ovo ponašanje razumete. Terapeut često klijentu predstavlja negujućeg roditelja koga nije imao.

Moguće je da ste usled traumatičnog ljubavnog iskustva razvili strah od vezivanja .”Ko se o vatru opeče i u pepeo duva ” , rekao bi naš narod.

Na te vriske, ukoliko ste empata, teško da se možete oglušiti. Ja to kao terapeut nisam uvidela kao bahatost nego sam čula emotivno uskraćenog dečaka koji vapi za prihvatanjem i povezanošću. Tako sam odgovarala na te vriske po potrebi ,a u međuvremenu L. bi nestajao . Znate zašto je nestajao ? Jer se upravo svaki put na smrt preplašio te prihvatajuće međuljudske veze između terapeuta i klijenta koju bi svaki put dobio u našim susretima. Bio bi nakon susreta utešen, smiren, zadovoljan ali bi se naravno posle toga i uplašio pa ga ne bi bilo nedeljama. Tako ja to razumem. Mnogo puta bi i viknuo nešto poput : – Ja i dalje želim svoje sesije, iako se nisam ponašao adekvatno i prelazio sam granice. – Ja samo ne želim da budem napušten. -Ljut sam jer zašto si primila druge klijente kad se nisam pojavio na svom terminu ? Ja i dalje hoću svoje termine pojavio se ja ili ne. Vidite ovakve zahteve možemo imati samo prema roditeljima jer podrazumevamo da nam oni praštaju puno i puno čine za nas. Bilo mi je kristalno jasno kako je u meni video praštajućeg i popustljivog roditelja. Ipak to sam bila ja. Terapeut koji je odgovarao na potrebe povređenog deteta u odraslom čoveku i koji je obučen da razume klijentovo nestajanje (čak iako me u nekom kontekstu uznemirava moram da prihvatim da je to u redu i da ne reagujem burno). Čitav taj haos straha od vezivanja terapeut doživljava takođe kao neku vrstu bola ali mora da vlada situacijom i da bezgranično razume bol drugog ljudskog bića . Bol drugih , nas terapeute taokođe često boli . Dosta me je uznemiravalo što sam uviđala koliko se on sam sa sobom mučio i koliko su žene oko njega takođe izmučene. Moram ipak da okrenem sada priču da bismo uvideli način na koji ovakvo ponašanje žene koje su u pokušavale biti u vezi sa L. doživljavaju . One nisu videle povređeno dete koje vrišti za prihvatanjem onda kada L. želi da ih vidi . One nisu videle da čovek koji nakon toga nestane i ne javlja se ima strah od toga da sa njima razvije emocionalnu vezu jer ga je i žena koju je jako voleo tokom svog života napustila . Jer je i majka najverovatnije reagovala ne baš adekvatno na potrebe ovog čoveka do je bio dete. One nisu razumele da L.u sebi nosi bol . One su to videle na način da ih L. zavodi pa odbacuje i tako u krug. Bilo je tu mnogo ranjenih žena i jedan ranjeni muškarac. Kao na bojnom polju . Mnogo potrebe za ljubavlju i veoma mali ponašajni kapacitet za tako nešto. Na ovakvim slučajevima terapeut mora da radi i godinama samo sa jednim ciljem. Da pomogne čoveku da uoči prednost i bezbednost povezanosti sa drugom osobom.

Kada vam osoba kaže da ne želi da se veže , možda joj se ne dopadate. Međutim usled sopstvenog straha od vezivanja ona to ponekad nije u stanju . Nije u stanju da se veže. Verujte joj kada vam to kaže.

Drugi čovek, nazvaću ga B. je pak dogurao mnogo više u terapiji. Kod njega je postojao strah od vezivanja izazvan emotivno uskraćujućim odnosom sa majkom i kasnije veoma lošim i traumatičnim odnosom sa bivšom suprugom. B. je pak uspeo da se poveže sa jednom ženom u toku terapijskog procesa. Postao je posvećen , romantičan i monogaman u odnosu sa njom. Međutim kada je ona sa njim poželela decu i porodicu, uprkos njegovoj silnoj želji da tako i bude on bi na sam pomen toga osećao fizičke simptome. Vrtoglavicu, mučninu i strah iako ju je jako voleo. Međutim, pošto smo i nju uveli u terapiju bilo je lekovito to što je na bezbedan način mogao da joj govori da je jako voli ali da se plaši istovremeno. Ona je kroz partnersku terapiju uspevala da mu pomogne u skoro svim tim trenucima mučnine i straha. Danas su srećan par i odradili smo skoro pa”Sizifov” posao. Cilj ovog teksta bio je da ukažem ljudima da nije baš svako emocionalno nedostupno ponašanje odraz neempatičnosti osobe ili nekog zla u čoveku. Istina je da neretko, želja za povezivanjem i ogroman strah od tog istog povezivanja mogu postojati istovremeno u istom ljudskom biću. Tako susrećemo osobe čije se ponašanje spolja može sagledati kao emocionalna nedostupnost. Unutra pak, u dubini duše stoje nezaceljene rane koje oblikuju ponašanje kao takvo . A ljubav, ljubav bi trebalo da je čarobna i besplatna i deluje tako lako povezati se sa drugim ljudskim bićem.

Sa poštovanjem ,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog , nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258 -82-74

Leave a comment
Featured Roditeljstvo

NARCISOIDNOST MAJKE KAO POREMEĆAJ RODITELJSTVA

Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i roditelj.

Kada se dete rodi ,očekujemo da će majka adekvatno brinuti o detetu u skladu sa svojim roditeljskim kapacitetom koji u tom momentu počinje da se razvija. Kada se dete rodi , rađa se i roditelj. Međutim , da li je to baš uvek tako ? Da li sve majke postaju barem relativno dobre majke ? Pojam majke je nešto za šta se vezuje: toplina , briga , požrtvovanost , odricanje , bezuslovna ljubav. U našem društvu , pojam majke je skoro pa univerzalno dobar. Nešto poput mita . Istina je , veliki broj majki je dobar ili bar dovoljno dobar .Znate , kada uzmete u obzir da žena nije samo majka nego i ljudsko biće koje je ponekad vedro i raspoloženo ,a ponekad umorno , tužno , nervozno i u borbi sa ličnim brigama onda je jasno da se savršena majka ne može biti svakoga dana . Zato je dovoljno da budete barem dovoljno dobra majka .Odbacite grižu savesti ako ste neki dan viknule na decu usled premora, ukoliko niste baš na najadekvatniji način odgovorili na baš svaku dečju potrebu jer ste bile tužne .Odbacite grižnju savesti ukoliko juče niste odveli dete u park jer niste imale snage .Setite se da veći deo vremena ipak jeste posvećene detetu i tu grižu savesti i krivicu ostavite za onda kada ste stvarno krive. Kada smo krive? Onda kada drugima činimo veliko zlo , kada nedužne povređujemo , kada činimo krivična dela pa nas sudovi za to pravično osude . Dakle niste krive ako u svakom momentu niste savršena majka. Većina nas je dovoljno dobra majka. Međutim postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole. Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao. To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja kojima se danas neću baviti). Da apsurd bude veći one se ne osećaju krivima za tako nešto . Da, dobro ste pročitali . Ne osećaju se krivima ni najmanje. Narcis nikada ili retko oseća krivicu .Tako je i narcisoidna majka ne oseća ili oseća jako retko za sve ono loše što čini svom detetu kroz odrastanje.

Postoje veoma okrutne majke. Majke za koje potrebe deteta predstavljaju nešto uznemiravajuće , nešto što ih ometa . Majke koje nedovoljno vole svoju decu ili ih uopšte i ne vole .Postoje majke sa kojima je odrastati pravi pakao . To su majke koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (ili od nekih drugih poremećaja ličnosti ili ponašanja. )

Imala sam mnogo klijenata koji su dolazili kao već odrasli ljudi . Odrastali su sa narcisoidnim majkama .Ono što su u sebi nosili je uglavnom jedan veliki osećaj nedovoljnosti , nesposobnosti , krivice .Osećaj da nisu za ništa dovoljno dobri. Osećaj da su krivi što su uopšte rođeni. Osećaj da su jednostavno nedovoljno dobri .To svakako nije bilo istina ali za njih je to bila jedina istina jer je to bilo od malih nogu usađivano u njihovu sliku o sebi . Naravno da , kada vam majka od malena govori ili ponašanjem pokazuje da ste joj teret , da ste glupi , ludi , nesposobni i……spisak je dug , nema vam druge nego da od bogolikog roditelja (kako ih mala deca doživljavaju), prihvatate ove činjenice o sebi.Tek u adolescenciji postajete sposobni da preispitujete ova shvatanja o sebi i najčešće ljudi nakon ovakvog odrastanja nisu uvek u stanju da odgovore sebi na pitanje : –Da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu .U psihoterapijskom procesu sa njima uglavnom radim na tome da uvide svoje dobre osobine , da zavole sebe ponovo, da oni nisu loši ljudi nego je majčino roditeljstvo bilo loše . Izgrađujemo korak po korak, nikad dovoljno izgrađeno samopoštovanje i samopouzdanje.

Odrasla deca narcisoidnih majki ostaju zaglavljeni u nedoumici “da li ja ipak vredim ili je mama bila u pravu? “Ostaju zbunjeni u toj nedoumici “valjam li ili ne “ i u odraslom dobu .

Daću samo jedan primer odrastanja sa majom narcisom. S.B je dala pristanak da objavim njenu priču. Ovo je njena priča :

Sećam se svog detinjstva jasnije od neke četvrte godine. Znam da je mama bila nervozna u većini slučajeva kada bih joj nešto tražila.Na primer kada bih je pitala kada će mi kupiti one lepe, crvene jabuke odgovorila bi mi sa :-Nikad, a možda ni tad. Znate, ja sam je volela ali sam primećivala da su joj moje potrebe napor. Da sam joj ja napor jer pretežno želi da se bavi sobom. Kada bi morala da radi sa mnom domaće zadatke, osetila sam koliko je besna što mora da mi pomaže da učim da čitam i pišem.Ukoliko bih je dozivala kada imam temperaturu ona bi mi govorila da sam folirant. Nisam se folirala nego je njoj bilo teško što mora da me neguje ili vodi po lekarima. Pred gostima, često bi me kao malu udarila preko usta ako govorim jer sam ometala njeno druženje sa tim gostima.To se dešavalo i kada ručamo sa gostima pa sam razvila, kako vi Ivana kažete, fobiju od jedenja pred drugima i strah od javnog nastupa. Hvala vam što ste mi to osvestili . Uglavnom, od malena osetila sam da nešto nije u redu, da ja treba da smanjim ili ugušim svoje potrebe za negom i brigom ali ja sam mislila da tako treba i da su mame takve. Osetila sam se krivom jer imam potrebe i jer postojim. Onda, kako sam ulazila u pubertet jako me je kontrolisala. Prisluškivala je moje razgovore sa prijateljicama ispred vrata moje sobe iako ja nisam vodila nikakav neprimeren razgovor. Mrzela je svaku moju prijateljicu, a ja sam se trudila da steknem društvo.Ukoliko bih i pozvala drugarice u kuću ona bi im govorila jako ružne reči tako da su odustajale od toga da uopšte dolaze kod mene. Niko nije smeo da dolazi osim njenih prijatelja . Dakle, izolovala me je od drugih, a ja ni tad toga nisam bila svesna. Ogovarala me je po komšiluku kao da sam poslednji ološ, a sebe je uvek u javnosti predstavljala kao predivnu mamu.Recimo u školi ili pred familijom, pred njenim i očevim prijateljima. Zbog toga, kada bih pokušala nekom od rodbine i da se požalim oni mi nisu verovali jer je mama imala tu fasadu za spoljni svet. Fasadu brižne majke. Ukoliko bi mi neko i poverovao, ne bi smeo ništa da uradi jer ipak ona je majka i to se poštuje. Redovno bi mi govorila da nisam za ništa, da sam ružna, nesposobna, teška i loša. Kada sam počela da imam momke, negde oko sedamnaeste govorila bi mi da sam kurva. Kurvom me je nazivala i kada izađem u studentskim danima pa dođem kasno .Kao što ste mi vi,Ivana pomogli da razumem, ja sam bila jedna od najboljih studenata. Čak sam i radila povremeno za vreme fakulteta, završila sam ga na vreme, zaposlila se i upisala magistraturu . Dakle, zaslužila sam podršku da izađem za vreme studija i do kasno jer sam ispunjavala sve studentske obaveze ,davala ispite na vreme. Nisam ja ološ niti prostitutka kako je ona ipak govorila .Zbog nje, dva puta sam pokušala suicid. Prvi put jer me je danima ignorisala,a ako bih je nešto pitala vređala bi me konstantno na najgori način.Ustvari ona je tad imala probleme u braku sa tatom i smetalo joj je opet moje prisustvo, moje bilo koje pitanje jer je ona imala svoje potrebe i probleme koji su se vrednovali,a moje potrebe su morale da budu ućutkane. Nije ona reagovala ni kad sam popila tu šaku tableta za smirenje, ne bih li ubila tu bol u sebi. Bol je mogla da umre samo ukoliko nestanem i ja.Tako sam ja to osećala .Vi ,Ivana kažete da sam podsvesno želela i da joj udovoljim. Da nestanem da joj ne bih smetala . Da joj udovoljim-da nestanem, da ne bih imala potrebe kao što mi je ona ponašenjem i zapovedila -da moje potrebe nisu važne i da ne treba da postojim. Tad kada sam popila te tablete nju je bilo strah da prijavi to nekome. Sećam se kroz maglu toga jer sam bila opijena. Sad razumem da ako bi to prijavila onda bih ja nekome ispričala zašto sam to uradila i ona bi bila u problemu . Njene potrebe i ugled su tada bili važniji od mog života. Zatvorila je vrata sobe, donosila mi vodu povremeno pa ako preživim,preživela sam. Danas, na vašem psihoterapijskom kauču , razumem da je dobro što sam preživela i da ja vredim . Moj život vredi.Ja sam ipak vredna i dobra osoba. Ona je danas stara .Ima 70 godina. Ništa se nije promenilo. Još uvek je sebična, egoicentrična, nema empatije i brine samo o sebi. Čak što je starija sve je više ljuta, više vređa i misli samo o tome kako da što duže živi. Nikad, za mojih 43 godine nije pokazala trunku kajanja niti uvida u svoje ponašanje.Razumem, nisam ni ja sjajna ali nisam ni najgora osoba na svetu. Ne pomaže mi oko moje dece . Ni prema njima ne pokazuje saosećanje nego ih kritikuje i grdi.Ja od nje više ništa ni ne očekujem. Naučili ste me Ivana, da ne treba da očekujem od nje baš ništa jer skoro ništa od ljudskosti nije u stanju ni da daje. Od kada ne očekujem, osećam se lakše.

Narcisoidne majke se sa starošću ne menjaju , najčešće zbog toga što ne smatraju da imaju bilo kakav problem u svom roditeljstvu. .Postaju sa godinama još gore prema svojoj deci jer u umu narcisa , drugi su loši , a on je dobar i tačka. Drugačija postavka u umu narcisa ne postoji.

Iz priče ove divne žene videli smo nekoliko bitnih stavki u ponašanju narcisoidne majke :

-Ne prepoznaju dovoljno dobro dečije potrebe za : bliskošću, negom, pažnjom, podrškom. Kada i prepoznaju da dete nešto treba to doživljavaju kao obavezu koja preti njihovim potrebama. Zbog toga su im sopstvena deca često teret , a majka narcis često nervozna i ljuta na dete jer nije spremna da odgovara na dečje potrebe . Potrebe narcisa su uvek važnije od tuđih potreba pa i od potreba deteta.

-Kritikuju svoju decu jer u njihovim očima niko nije dovoljno dobar osim njih samih .To važi za sve osobe u spoljnom svetu pa tako i za rođeno dete.

-Nemaju dovoljno empatije niti saosećanja za nikoga pa tako ni za svoju decu.

-Kontrolišu ponašanje svoje dece jer su deca za narcisoidnu mamu poput nekih objekata koji su ,ništa drugo nego produžetak njih samih . Narcisoidna majka na primer sebično voli da poseduje produžetak nje same jer je time ispunila društvenu ulogu -da postane majka . Dete je za nju nešto poput ostvarenja sopstvenog društvenog statusa.

-U spoljnom svetu , pred familijom , rodbinom i prijateljima , majka narcis brižno održava fasadu idealnog roditelja . Taman posla da majka narcis dozvoli da neko pomisli da je ona loš roditelj. Zapravo ni ona sama to najčešće ne misli za sebe , nego veruje da dete nije dovoljno dobro .

-Majka narcis ne prihvata krivicu niti se ikad izvinjava svojoj deci za bol koju im je nanela. Ona zapravo i ne smatra da je bilo kome nanela bol.

-U umu majke narcisa , ona je sjajna ,a deca ne valjaju . Tako da ih ona po sopstvenom viđenju , vređa i kritikuje sa razlogom.

Ukoliko ste i vi odraslo dete narcisoidne majke , znajte da vi niste bili loše dete nego je ona bila jako loš roditelj. Nisu sve majke dobre , to je velika zabluda. Volela bih da se o ovome više priča ali kao da ljudi ne smeju da dotaknu taj pojam majke u negativnom kontekstu . Zbog toga ja ću o tome pričati kada god imam vremena .U vezi sa ovim problemom možete mi se uvek obratiti za pomoć. Volite i cenite sebe i pored svega što ste preživeli sa svojim majkama narcisima.

Više o ljubavnim vezama sa narcisom možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2019/07/19/u-vezi-sa-narcisom/

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74

Leave a comment