Prostori i sobe u kojima rade psihoterapeuti,psiholozi i psihijatri su veoma posebne prostorije. Ne moraju biti opremljene nikakvom posebnom opremom iako svaki terapeut unosi neku specifičnost. Moja je terapijska soba recimo ispunjena Lavandom jer je njen miris jedan od najjačih prirodnih antidepresiva , a i fitoterapija je snažna prirodna medicina. Međutim ne čini to terapijske sobe posebnima. Posebne su zato što u sebi kriju mnogo tajni. Najstrožije čuvaju najlepše i najstrašnije tajne drugih ljudi. Strogo čuvaju fantazme , strahove, želje , nade drugih. Sve te tajne su zaštićene etičkim kodeksom ćutanja …Međutim ,poneke mogu otkriti jer ne sadrže imena, prezimena niti ličnu priču ali otkrivaju neke značajne tajne koje mogu služiti ženama da bi bolje razumele muškarce.
Jedna od najvećih tajni moje terapijske sobe jesu muške suze. Svaki put kada ugledam muške suze tokom psihoterapije ja se ponašam kao da sam videla “sveti gral”. Obično zamolim ostale učesnike u terapiji ukoliko ih ima da tada ne pričamo i zahvaljujem se tom klijentu na tome što mi je ukazao čast i ogromno poverenje. Za mene je ogromna čast videti ranjivost i suze muškarca jer tačno znam da su vaspitani da budu jaki , ne plaču, izdrže i da ” budu muško”. To ne znači da muškarci nisu ranjivi ali znači da to prečesto moraju da kriju i to znači da je “biti muško” često veoma teško. Zato su za mene lično muške suze “sveti gral ” i mislim da ću uvek osećati strahopoštovanje kada ih ugledam . Terapijskoj sobi i ovoj profesiji sam zahvalna na tome što sam upoznala mnogo bliže osećajnost i mnoge principe funkcionisanja muškaraca, nego što bih to mogla samo iz svoje pozicije žene ili iz pozicije neke druge profesije.
Mnoge devojke zanima da li muškarce pogađa raskid, razvod ili gubitak partnera. Reći ću vam da pogađa i to često veoma mnogo. Onda kada se pitate drage moje , kako je mogao posle raskida (razvoda) da: izlazi sa drugarima ,banči ,pijanči, menja druge žene, bude besan, ljut,agresivan, viče ili vas vređa…. Tada je drage moje verovatno najviše patio. Međutim “biti muško” ne daje vam baš puno opcija. Ne daje vam opcije da zovete drugarice u sred noći i plačete sve dok ne prebolite. Ne daje vam baš te najvažnije opcije da drugi oko vas znaju koliko jako patite jer ste izgubili voljenu i da vas zato tetoše, maze, teše i podrže. Ne daje vam jer onda vi više “niste dovoljno muško”. Baš zbog toga muškarac demonstrira tugu ili patnju nakon raskida veze često kroz ona ponašanja koja su njemu kao muškarcu dozvoljena i neće ga učiniti manje muškarcem. To su često : ljutitost, bes, agresija kroz npr. svađu sa drugim muškarcima, ne tako retko promiskuitet, alkohol , psihoaktivne supstance ili veze na jedno veče (uglavnom bar nešto od nabrojanog).Tako često odaju utisak momka koji se na neki način i provodi i utisak svega osim patnje i tuge ,a istina je zapravo mnogo puta sasvim drugačija. Takođe zbog ovoga muškarci neretko pate i duže.Ženama je često lakše jer one koriste svu dostupnu socijalnu poršku pri raskidu ili razvodu : teše nas drugarice ,porodica, majka i mi ubrzo preboljevamo uz jako puno podrške. Zamislite da patite i da to retko kome možete reći .
Zbog toga ću se zauvek ponašati kao da sam videla “sveti gral” , svaki put kada vidim suze muškarca. To zapravo uglavnom znači da ima dovoljno poverenja da se oseća “dovoljno muškarcem” čak i onda kada je ranjiv ili pati ,a učili su ga od malena da mu ranjivost uglavnom ne pristaje. Znate, to su važni i na neki način “sveti” momenti.