Featured Psihoterapija

SEDMA NEDELJA…I LJUDSKE DUŠE






Da započnem sa pričom o psihoterapiji za one koji se nikada sa njom nisu susreli. Šta je psihoterapija? Psihoterapija je inače vrlo teška reč. Psiha jeste drugi naziv za dušu. Terapija jeste lečenje. Dakle ne trebate ništa lečiti na svom telu. Međutim ,duši je potreban lek  i zbog toga se ide na psihoterapiju. Ponekad je potreban tretman za odnose između više duša, jer i ti odnosi se razboljevaju i tada je psihoterapija partnerska ili porodična. Ukoliko ste zabrinuti ili nesretni ,možete i vi kod psihoterapeuta da sa njim razgovarate o problemima. Možda želite plakati ili tražite: podršku savet, utehu , rešenje neke teške životne situacije ili nedoumice. Psihoterapeut je osoba koja se dugo godina (4 do 5 )obučavala da bi sa ljudskom dušom ili odnosima među ljudima mogla raditi. Terapeutu možete reći svoje tajne. Postoje tajne zbog kojih se osećate dobro ali i one koje možda od drugih krijete , koje vas bole ili kojih se stidite. Ne brinite, terapeut je obavezan kodeksom ćutanja ili čuvanja tajne. Vaše tajne su sa nama do našeg sudnjeg dana bezbedne i čuvane. Jedino što terapeut sme jeste da ponekada za vaše dobro u vezi vašeg problema ,konsultuje profesora od koga je obučavan ili drugog  terapeuta u situaciji kada nije siguran da li je njegov način pomaganja vama dobar i da li treba nešto da izmeni.To se zove supervizija. Naši su profesori i ostali terapeuti takođe obavezani kodeksom ćutanja tako da vaša tajna uvek ostaje sačuvana. 










Zašto sve ovo pričam? Zato što je nedelja……sedma. Od kako se sve promenilo. Psihoterapija jeste dostupna uglavnom on line ili SOS telefonom na kome i sama radim. Međutim to nije isto. Govor čini samo 45 odsto komunikacije. Ostali deo su : gest, pokret, ritam pokreta ,izraz lica,  pogled pa čak i ritam disanja koji se može oslušnuti. Taj veliki deo u vanrednim okolnostima života pa i psihoterapije nedostaje ,a to je otežavajuće  za nas i za vas. Mislim da je sada vreme da vam ukažem na mnoge probleme sa kojima se ljudi nose u vreme socijalne izolacije kako bi svako od nas mogao da obrati pažnju na svoje bližnje te da i sam ponudi podršku i pomoć. U vreme izolacije mnogi ljudi oko vas se nose sa ogromnim teškoćama koje često ne žele da vam kažu. Zašto ne žele? Zato što se stide ili ne žele da vas opterećuju sobom kada znaju da je svima teže nego obično pa i vama. Možda ih ne viđate dovoljno ,vikendima uopšte ,a radnim danom do 18 h…i to ako stignete od svojih obaveza. 










Nema svako mogućnost da ima porodicu ili partnera u bilo kom dobu odraslosti.Neko je pak  stariji i deca su otišla svojim putem. Supružnik možda više nije živ,a neko ga nije ni imao. Mnogi ljudi žive u brakovima u kojima su odavno zapravo usamljeni stranci ali iz nekog razloga nisu još skupili hrabrost da napuste takav odnos. Zbog toga je mnogo ljudi danas usamljeno. Teško je vikende ili više dana za praznike, provesti sam bez mogućnosti da napuštamo prostor i potražimo povezivanje sa drugima. Neće vam svako uvek reći da je usamljen. Ljudi se toga često stide svoje lične usamljenosti ili svoje bračne usamljenosti ili ne žele da vas opterećuju. Zbog toga je na nama odgovornost da se sami setimo onih koji su sami , proverimo kako su, ponudimo kontakt, utehu, pomoć…










Nedelja je kao što rekoh ,sedma. Mnogi su ljudi ostali bez radnih mesta. Mnogi su privremeno zatvorili privatan posao od koga žive. To znači da nemaju prihode kao obično. U strahu su, zabrinuti za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Mislim da nema većeg straha od straha da nećemo imati od čega da preživimo ili da nećemo deci moći da obezbedimo bar dovoljne uslove za život. Kada ljudi i budu imali mogućnost da otvore svoje privatne poslove ponovo plaše se da jednostavno posao neće ići kao obično. Ponekad  usled ovih strahova imaju osećaj da se guše ili neke druge tegobe.  Neće vam to uvek reći jer kao što rekoh mi ljudi se često stidimo svog problema ili nas je strah da druge opterećujemo sobom. Zato obratimo pažnju sami da li se nekome od naših prijatelja ili bližnjih ovo dešava. Ponudimo pomoć, razgovor, utehu, nadu  ili novčanu pomoć.










Nedelja je sedma…Pustimo sad statistike o tome kako nema porasta porodičnog nasilja. Toliko sam radila sa  žrtvama nasilja u porodici i seksualnog trafikinga da mi je jako dobro poznato koliko se žrtva plaši da prijavi nasilje i u normalnim okolnostima,a kamo li sada kada je sa nasilnikom zatvorena u četiri zida posle 18 h, vikendom i praznikom….I znam da nasilnik žrtvu ponižava , pravi je ludom , čini da se oseća krivom , udara je vikendima, praznicima  u izolaciji i kontroliše je. Kada sat otkuca 18 h i policijski čas započne žrtva je u problemu. Kada otpočne vikend ili praznik  za žrtvu počinje noćna mora . Kada je nasilnik pored žrtve , žrtva se još desetostruko više plaši da bilo kome kaže šta joj se dešava. Obratite pažnju na to da li se nasilje u vašoj okolini dešava. Prijavite sami ako je nešto sumnjivo ,ponudite žrtvi psihološku pomoć ,smeštaj, ohrabrite je da ipak prijavi nasilje. 










Depresija nije bauk. Bolest je kao i svaka druga hronična bolest. Kao dijabetes ili bilo koja druga bolest koja je povremeno pod kontrolom ,a povremeno se vrati. Ukoliko znate nekog ko je ranije bolovao od depresije , obratite pažnju . Nedelja je sedma…. Zatvorenost, izolovanost,  gužve u redovima pred prodavnicama da bi se došlo do namirnica ili platio račun, nedostatak boravka na dnevnoj svetlosti i vazduhu mogu biti snažni okidači za pojavu depresivne epizode . Okidači su  to i za ljude koji ne boluju od hronične depresije ,a kamo li za nekoga ko već zna kako je to kada te depresija dovede do stanja u kome više ne možeš ustati iz kreveta. Obratimo pažnju , ponudimo : razgovor, zagrljaj, ohrabrenje, otiđimo do apoteke po antidepresiv  ukoliko je nekome prepisan. Možda mu se stanje pogoršalo i nema snage da ode da sačeka taj red. Na nama je da primetimo da li se nešto dešava. 





Samopovređivanje.










Ponekad psihička bol toliko nadjača fizičku da je nekim ljudima taj bol u duši neizdrživ. Oni se tada samopovrede iz jednog razloga. Da bi tako imali osećaj da ih boli nešto na telu i kako bi taj bol tela nadjačao onaj bol duše. Tako imaju osećaj da se bar privremeno oslobode onog unutrašnjeg bola ,neopipljivog , nelociranog. Imaju osećaj da na taj način ipak nekako kontrolišu bol duše ili psihičku bol. Često se samopovređuju mladi i adolescenti . Ne zaboravimo da su i oni rizična skupina. Mi odrasli smo prošli proces socijalizacije i sopstvenog oljuđivanja. Mladi ipak još uvek prolaze socijalizaciju i njihov proces oljuđivanja nije završen. Trenutno im je taj proces  ograničen i snažno im nedostaju prijatelji, prve ljubavi, simpatije, okupljanja. Obratimo pažnju na naše mlade, ponudimo im utočište, sigurno rame, razgovor, društvo, ohrabrenje , nadu…










Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i Evropski sertifikovan psihoteraput.

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija

		

		

		

			

							

			
KORONA VIRUS, PORODICE I STRAH

			

							


		


		
				

					

Pandemija Korona virusa sa sobom je donela i pandemiju straha 










Život jeste jedno za drugim. Bez garancije za sreću ,mir ,zdravlje i  blagostanje.  Život čak ne daje ni garanciju na trajanje  ali sasvim sigurno život želi da živi i zbog toga opstajemo. Opstajemo na toj putanji koja najčešće nije prava linija ispunjena konstantnom lepotom nego sasvim krivudava obeležena padovima, bolom, ustajanjem, lepotom i opstajanjem pa….ko dokle dogura. Zovu ljudi ovih dana uznemireni , neispavani i  prestravljeni . Razgovore ne mogu preneti jer su tajni i mnogobrojni ali pokušaću da sastavim jedan u kome ću sažeti sve te strahove i probleme koji muče ljude u ovo vreme kada nam je univerzum poslao jedan veliki stres od koga patimo  svi zajedno. Možda je lakše znati da niste sami. Svi smo u istom loncu.





Telefon zvoni .Sa druge strane žice drhtav glas govori :





-“Jako se plašim ,pomozite mi, ne mogu da spavam ,a ne mogu ni da jedem i često imam osećaj da se gušim ,a posebno ujutru.”





-“Čega se najviše plašite ? “





-“Da će ovo predugo trajati. Da nećemo imati dovoljno hrane ni novca da ovo preguramo, da ću zaraziti stare roditelje koji su mi velika podrška i da će nakon ovoga svega država ekonomski propasti ,a možda i svet. Plašim se  apokalipse ,siromaštva, gladi,  rata i toga šta će biti sa nama. Mnogo nas je u kući , ne možemo napolje često i zato se osećam nekako zarobljeno, a i svi se mnogo svađamo od kako smo u kući . Kao da se zbog toga još više gušim svako jutro jer znam da nam u toku dana neće biti nimalo prijatno . A da li se i vi plašite ili sam ja preterao ?”





-” Ne plašim se preterano , samo pomalo. Dete sam rata u SFRJ i ovo za mene nije ništa što već nisam doživela samo pod malo drugačijim okolnostima i u mnogo osetljivijem uzrastu pa eto život pod bombama, u podrumu i pored metaka koji su nekad mojoj majci prosviravali iznad glave me je tako oblikovao da steknem žilavost za ovakve situacije. Jeli smo paštete i koješta , ne sećam se više dobro ali smo preživeli i nastavili dalje .Tako ćete i vi biti žilaviji za svaku sledeću situaciju koja bude podsećala na ovu. Znate svi ti strahovi koje ste nabrojali ljudi imaju i u ratu .Ukoliko ih pred decom preterano pokazujete i vaša deca će početi da se preterano plaše ,a i svi vaši ukućani pa ćete onda postati prestravljena porodica. Svakako da nije rat ali u ratu ljudi žive pod sličnim uslovima. Sećate se bombardovanja i ipak imate iskustva sa vanrednim okolnostima. Znate , ne plašim se puno jer smo zapravo veoma moćni trenutno , stvar je samo da li želite da gledate iz tog ugla.”





Strah i anksioznost su nepozvani ali česti gosti kada postoji preteća situacija i pokazuje da smo samo i potpuno ljudi.





-“Kako možete da kažete da smo sada moćni  kad se većina ljudi oseća nemoćno? “





-“Gospodine ,vidite kada je rat vi ne možete uticati na to ko će da puca ili baca bombe osim ako niste vojnik pa je izvesna kontrola oružja i u vašim rukama. Sada međutim oružje odbrane je u vašim rukama i veliki deo situacije možete da kontrolišete. Perete li i dezinfikujete ruke, nosite li maske i rukavice, ne izlazite li napolje osim kada je nužno i radite li sve što je rečeno čak iako vam je to teško i naporno ?”





-“Da , radim sve to .”





-“Onda ,zašto se plašite ? Kontrolišete sasvim dovoljno situaciju barem u vašoj kući. Kada je kontrolišete u vašoj kući istovremeno je kontrolišete u određenoj meri i na većem planu. Onog momenta kad ne budete više prali ruke i koristili sve drugo oružje odbrane koje vam je dostupno tada počnite da se plašite jer ćete biti potpuno razoružani ,a razoružaćete sami sebe. Sapun, voda, asepsol, maska, rastojanje i izolacija su sada kao da imate pištolj, pušku pa čak i top ,a neprijatelj vam želi prići. Sada trenutno niko vas ne može razoružati osim sami sebe. Niste odustali od sebe i nemojte. Niste jer kao što rekoh  život želi da živi pa tako i vi. Dokle god pokazujete da želite da živite ja nisam za vas zabrinuta. Kada budete rekli da ne želite više da živite onda ću se i ja zabrinuti za vas. Strah i anksioznost posetioci su svakome i to nenadani .Došli su vam sada u goste jer je situacija takva da život u vama oseti moguću pretnju .Pretnja će proći i opet ćete biti mirni ,uveravam vas. Zaboravićete na ovo ali opet kada u životu naiđete na novu prepreku anksioznost i strah biće vaši nenadani gosti. Kao i moji i svačiji. Oni pokazuju da smo potpuno ljudi posebno kada je opasnost spolja realna. Prepoznajete li sada da imate te  goste ?”





-“Da ali nisam na to gledao tako . Hvala vam. Kako da izdržim ovo vreme u kući ? Svi su nervozni i stalno se svađaju ,a deca su počela previše da jedu, supruga viče jer stalno pere sudove i umorna je od pripremanja hrane, suđa i gužve?” 










-“Gospodine , do 17 časova imate vremena da uvedete sebi jednu dugu šetnju od sat i po. Biće vam teško ali naterajte se .Da se ne biste svađali treba vam struktura. Cele porodice su se dezorganizovale jer znate , obično roditelji ujutru idu na posao ,a deca u školu. Nakon toga neko se odmara, neko radi domaći , a uveče se sastanete za večerom .Ne mora biti uvek baš tako ali je uglavnom u nekom sličnom ritmu i niste toliko upućeni jedni na druge. Protiv tih vaših nepozvanih gostiju, straha i anksioznosti najbolje se borite dnevnim ritmom i planom. Tako ćete ih oterati u većoj meri. Napravite plan dana kada ustajete, kada idete u šetnju ,kada nešto čitate, kada pripremate zdravo jelo, kada gledate film, a kada vesti. Nemojte čitati i slušati vesti po ceo dan jer ćete tako sedeti na istom kauču sa strahom i anksioznošću , a oni će postajati veći i od vas samih. Hranićete ih  umesto da ih oterate. Pomozite supruzi oko pranja suđa i ona će biti manje nervozna ,a pred njom ne pokazujte toliko straha jer se strah širi sa jednog člana porodice na drugog i onda postajete kao što rekoh prestravljena porodica. Kada se prestravite pričajte sa mnom ili sa nekim prijateljem viberom ili telefonom i to će vas umiriti kada podelite strahove sa nekim van porodice. Brinite o sebi sapunom asepsolom, maskom, vežbom, šetnjom , knjigom, zdravom hranom, filmom i samo pomalo vestima.”





Nismo nemoćni. Imamo oružje u vidu sapuna,asepsola,maski,izolacije .





-“Hvala vam ,a kako da rešim problem sa decom koja stalno i preterano jedu ?”





-“Deca jedu pojačano verovatno zbog toga što su izgubila svoju strukturu dana i traže rešenje i utehu za svoju dezorganizovanost u hrani . Još ukoliko spominjete pred njima da se plašite gladi i rata onda vam je jasno da jedu i iz straha od gladi. Ponudite im pre svega veru i nadu da ćete sve ovo pregurati i stav da je moguće nastaviti dalje. Svet će nastaviti dalje pa tako i vi i ja . Ponudite im zdrave obroke i vežbu. Znam reći ćete da su lenji da neće da vežbaju. Onda ,otkriću vam jedan trik. Vi počnite da vežbate sami i pozovite ih da rade sa vama vežbe ,a oni će vas odbiti. Vi zatim recite da ćete vežbati svaki dan od npr. 18 do 19 h ,a da kada se priključe  biće nagrađeni. Nagradu ćete im sami predložiti jer najbolje znate šta oni vole. Verujem da će se brzo priključiti jer znate , posebno pubertetlije vole nagrade ,a ne moraju biti skupe. Vi tako svakog dana vežbajte u vreme koje ste odredili i tako ćete im dati primer ,a oni će kao što rekoh biti zainteresovani za nagradu .”





-“Hvala vam.Mirnije se osećam i moćnije sada.”





-“Nema na čemu, ostajte zdravo.”





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel 061 258 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija / Razvod braka

		

		

		

			

							

			
RAZVOD ILI RAT ROUZOVIH ?

			

							


		


		
				

					

Manje je poznato da osim bračne i partnerske terapije porodična psihoterapija nudi i jednu posebnu vrstu terapije koja se naziva terapija razvoda. Pitate se možda zašto je to tako i šta će nekome ko je doneo odluku o razvodu bilo kakva terapija kada se razvod završava u centrima za socijalni rad i na sudovima ?Svakome od malo iskusnijih psihoterapeuta jasno je da razvod često kreće u negativnim pravcima ,u pravcima narastanja neprijateljskih osećanja među uskoro bivšim supružnicima, narastanja osvetoljubivosti ,a neretko i u pravcima gde se koplje naraslog neprijateljstva, patnje , osvetoljubivosti lomi na najosetljivijim članovima porodice što svakako jesu deca. Neretko viđam decu uvučenu u sindrom otuđenog deteta koja naprasno počinju da iskazuju neprijateljstvo pa i mržnju prema jednom roditelju jer im je jedan od roditelja  tako obojio emocionalni život pričajući o drugom roditelju veoma ružne stvari. Neretko viđam da je ovakvo stanje kod deteta postignuto u roku od samo tri do sedam dana i to u odnosu na roditelja kome je do tada dete bilo izrazito privrženo. Tako detetovo odbacivanje jednog roditelja  postaje kao neka vrsta kaznenog oružja za  bivšeg supružnika i zbog toga često pišem izveštaje Centrima za socijalni rad i sudovima u postupcima razvoda kako bih ukazala da je nad detetom izvršen ovaj oblik nasilja, mučenja ,nagovaranja i emocionalne iznude ,a sve u cilju da se u pitanju dodele starateljstva ne shvati olako detetovo “želim da živim sa ocem jer je majka loša ili želim da živim sa majkom jer oca mrzim i ne želim da ga vidim “. Neretko ovakva deca noseći posledice ratovanja roditelja sede unesrećena na mom psihoterapijskom kauču kako bi i sama zbunjena razabrala šta su u njima samima njihova lična osećanja, a šta osećanja mržnje jednog roditelja ka drugom roditelju na koja su nagovarana ružnim pričama o majci ili ocu. Kada razvod postane konfliktan on zaista liči na rat. Ratuje se tu na razne načine, a glavna vrela oružja uglavnom postaju alimentacija, starateljstvo i deca pa se nekad i starateljstvo nad detetom traži sudijama ne iz razloga ljubavi prema detetu nego iz razloga da bi se uplašila i najstrašnije kaznila majka koja bi život dala za svoje čedo ili da bi se kaznio otac koji zaista želi , požrtvovan je i sposoban je da brine o svom sinu pubertetliji za koga je neizmerno vezan. Da ,istina je da u konfliktnim razvodima sve počinje da jako liči na scene iz filma Rat Rouzovih. Upravo tome da razvod ne bi prerastao u rat Rouzovih služi terapija razvoda.





Terapija razvoda služi tome da razvod ne bi prerastao u Rat Rouzovih i u službi je pomoći  supružnicima ,a tako i deci i u snažnoj je službi najboljim interesima deteta.





Porodični terapeut pomaže parovima da uspešno pregovaraju o prekidu bračne veze onda kada zaista dalje ne mogu zajedno. Dobar profesionalac mora shvatiti kako kriza razvoda utiče na svakog ponaosob u porodici , mora biti sposoban da uoči neracionalna rešenja, postupke koji su u službi naraslog besa i kažnjavanja drugog supružnika, mora biti kadar da uoči mnoge razvodne loše postupke i razvodne  igre te da daje sve od sebe kako bi porodicu poveo u pravom smeru. Pravi smer je shvatanje da se razvodom porodica ne raspada kako se to ružno u žargonu govori. Porodica se razvodom reorganizuje . Fokus se u dobroj terapiji razvoda premešta na dva bivša supružnika-dva  roditelja koja će živeti u odvojenim domaćinstvima , a prema kojima se deca moraju podjednako odnositi. Fokus se takođe premešta na dete i njegov najbolji interes što podrazumeva da dva partnera mogu prestati biti u braku ali zasigurno mogu ostati dva dobra roditelja te na taj način dete ne trpi nikakve posledice razvoda roditelja, oseća se i dalje sigurno, stabilno , voljeno i cenjeno. Tek u takvim razvodima deca prolaze bez ikakvih uznemirenja i posledica. Tek kada roditelji preuzmu odgovornost i shvate da im je zakon dozvolio da se razvedu jedno od drugog ali ne i da se razvedu od deteta (emotivno i finansijski) tek onda možemo da govorimo o dobrom razvodu.Kao što postoje dobar i loš brak tako isto postoje dobar i loš razvod.










Dobar psihoterapeut razume da razvod  vraški boli supružnike. Neki klijenti bol razvoda opisuju sa jednostavne dve reči “raspadam se”. Boli i ostavljenog supružnika i supružnika ostavljača . Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu u razvodu da preživi bol razvoda, da prepozna stanja krivice,osećaja neuspeha kod pojedinaca u razvodu i da povede osobu kroz period tugovanja ka periodu prihvatanja svog novog identiteta razvedene osobe koja ima puno snaga da svoj život organizuje na nov i kvalitetan način i da ponovo bude ispunjena i srećna osoba kada razvodna kriza prođe. Dobar terapeut profesionalac u stanju je da pomogne pojedincu da u periodu bola i osećaja da se raspada održi i svoje roditeljske veštine i sposobnosti jer taj manevar istovremenog tugovanja, osećaja raspadanja i roditeljstvovanja ume da bude jako težak.





Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu koji je u bolnom procesu razvoda da uspešno održi i svoje roditeljske veštine.





U slučajevima terapije razvoda najčešće sarađujem  sa advokatom koji dobro poznaje porodično pravo. Najlepši završeci su kada advokat Srđan Stojković nakon terapije razvoda sporazumno razvede supružnike koji ostanu i dobri roditelji ,a često i dobri prijatelji nakon razvoda. Međutim ukoliko se rat Rouzovih ili konfliktan razvod ipak nastavi u stanju smo zajedničkim snagama da prepoznamo sve razvodne ratne igre koje nisu u interesu deteta i da na ovom polju snažno delujemo. Samo neke od razvodnih ratnih igara su :





  • Borba za starateljstvo nad detetom da bi se mučio i  kaznio bivši supružnik (najčešće majka) koja se želi sudu prikazati kao nepodobna iako ona to najčešće nije.
  • Nagovaranje deteta na mržnju ka drugom roditelju što je zloupotreba deteta i psihičko nasilje nad detetom.Za zloupotrebu i nasilje nad detetom slede sudske sankcije.
  • Izbegavanje roditelja da  održava lične kontakte sa detetom takođe da bi se kaznio roditelj staratelj tako što ostaje sam i bez podrške u roditeljstvu i da bi ga bol nanet detetu zaboleo. Ova pojava naziva  se zanemarivanje deteta .Slede sudske sankcije sve do oduzimanja roditeljskog prava roditelju koji izbegava i ne brine o svom detetu.
  • Izbegavanje plaćanja alimentacije kao sredstvo kazne roditelju staratelju čime mu se šalje neka vrsta poruke “kada si se usudio ili usudila da se razvedeš sada je red da se ti i dete što više namučite bez novca i bez mene”.Ovo je krivično delo nedavanja izdržavanja ka detetu za koje je zaprećena kazna zatvora ili prinudna naplata alimentacije .
  • Zabranjivanje detetu da održava kontakte sa drugim roditeljem kako bi se drugi roditelj osetio kažnjeno,odbačeno , povređeno i omraženo. Takođe sudske kazne slede za ovakve postupke.





Srđan Stojković je advokat sa oko 30 godina iskustva u sudskoj praksi, odličan poznavalac porodičnog prava i ratnih razvodnih igara ,a i odličan igrač na tom polju  i meni kao porodičnom psihoterapeutu važan saradnik kada je u pitanju dobar i loš razvod . 










SARADNICI  NA  POLJU  RADA  NA  SVIM PITANJIMA U RAZVODU :





Advokat Srđan Stojković 
Tel: 060 015 6749
web site: www.stojkovic.co.rs






Ivana Sinđić
Diplomirani defektolog i Evropski sertifikovan sistemski porodični psihoterapeut
tel: 061 258 8274





MI RAZVOD RAZUMEMO I POZNAJEMO SA SVIH ASPEKATA ,A RADIMO  ISKLJUČIVO U NAJBOLJEM INTERESU DETETA STOGA UKOLIKO VAM TREBA POMOĆ OBRATITE NAM SE .










                                                 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
EMETOFOBIJA

			

							


		


		
				

					

Emetofobija je strah da će neko u vašoj blizini povratiti ili da ćete i sami povratiti.










Emetofobija se definiše kao snažan i iracionalan strah od mogućnosti da neko u našoj blizini povrati ili da ćemo povratiti sami. Mnogi ljudi žive sa strahom od povraćanja , bore se sa njim svakodnevno , stide se veoma često svog stanja i zbog toga što je za njih neprijatno da podele svoj problem sa drugim ljudima , želim da im kažem da nisu sami . Mnogo ljudi zapravo živi sa emetofobijom ali oni o tome ne  govore javno. Primetila sam da je kod nas malo tekstova o emetofobiji i jako malo foruma za podršku . Kada znate da niste jedina osoba koja živi sa ovim strahom  čini mi se da vam je  lakše ili ja bar pokušavam da vam olakšam ukoliko podelim to sa vama. Nipošto niste jedini iako možda ne poznajete nekoga ko boluje od emetofobije ali mi , osobe koje se bavimo ljudskim problemima poznajemo mnoge koji se nose sa emetofobijom i znamo koliko emetofobija može uticati na kvalitet vašeg života.





Simptomi straha od povraćanja ili emetofobije su ponašanja koja su dizajnirana tako da smanje vašu mogućnost oboljevanja od npr. stomačnog virusa ili dizajnirana tako da pokušavate da svakog dana vodite računa o tome šta i koliko jedete kako biste izbegli i najmanju mogućnost da vam bude muka. To se može pretvoriti u pravu noćnu moru jer ponekada , kao da se život svede na ta ponašanja izbegavanja mučnine i povraćanja što ponekad podrazumeva i da izbegavate kontakt sa vašim najbliskijim prijateljima, najužim članovima porodice kada imaju bilo kakve naznake mučnine ili ne daj bože, stomačnog virusa. Ne brinite, niste jedini ukoliko vam se desilo da zbog emetofobije niste bili u stanju da pomognete sopstvenoj majci koja je patila od mučnine i niste jedini koji niste bili u stanju da pomognete i sopstvenom detetu dok ima probleme sa mučninom i povraćanjem. Fobija je fobija i ona sa sobom nosi ekstreman strah koji vas u parališe  kada je okinut spoljašnjim faktorima. Zbog toga , molim vas , nemojte se stideti niti sebe preterano kritikovati. Mnogi ljudi sa emetofobijom konstantno osluškuju ili prate da li je eventualno neko u njihovoj blizini bolestan, da li kašlje jer ako pokazuje bilo kakve promene to može biti kao neki alarm da će ta osoba u blizini možda čak i povratiti. Bacanje hrane pre nego što postigne  rok trajanja , za svaki slučaj, pregledanje drugih ljudi zbog mogućih znakova bolesti, izbegavanje rukovanja sa drugima, preterano mirisanje i proveravanje hrane jesu ponašanja koja ljudi sa emetofobijom praktikuju. Prekomerna priprema hrane zarad ubijanja potencijalnih patogena koji bi mogli izazvati povraćanje, izbegavanje konzumiranja nove hrane (ili izrazita anksioznost kada jedete novu hranu)  , jedenje iste ograničene hrane iznova i iznova kako bi se izbegla moguća mučnina jesu takođe ponašanja kojima ljudi sa emetofobijom pokušavaju da izbegnu bilo kakvu mogućnost  mučnine i povraćanja. Ponekada zbog ovoga pojedini ljudi mogu upasti i u anoreksična stanja. Često ljudi sa problemom emetofobije izbegavaju javni prevoz jer bi neko u prevozu mogao imati stomačni virus, izbegavaju vožnju automobilom ili avionom jer su to situacije u kojima nekome od putnika ili njima samima može biti muka.





Emetofobija jeste strah da ćete povratiti ili da će neko oko vas povratiti.





Lako je zaključiti da život sa emetofobijom nije ni malo lak. Svakako poznato mi je to iz priča klijenata sa mog psihoterapijskog kauča. Ipak psihoterapija naravno da ima efikasna rešenja za borbu sa emetofobijom i ona se najčešće sastoji u postepenom tretmanu izlaganja ,VR psihoterapiji, vežbama disanja i mnogim drugim tehnikama. Pored psihoterapijskog tretmana postoji i psihijatrijski tretman koji takođe jeste efikasan. Osim psihoterapije koja jeste dosta efikasna iz mog dosadašnjeg iskustva sa emetofobijom , dobro je za svakoga ko pati od nje da se poveže sa drugim osobama koje takođe imaju ovaj problem ne bi li se osećali manje usamljenim. Utešno  je i isceljujuće znati da niste sami i jedini koji pate od ovog problema. 





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem, psihoterapijsko savetovalište Sinđić.
Tel: 061 258 8274






										2 Comments				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
KAKO NE ČINITI ZLOČINE PREMA SEBI ?

			

							


		


		
				

					






Danas mnogi pričaju o ljubavi prema sebi. Lako se može koncept ljubavi prema sebi zameniti za nešto narcistično, samoljubivo, sebično.Posebno ako ste žena.U našoj kulturi žene su nekako vekovima vaspitavane da brinu o svima drugima. Da brinu o muževima, deci, kući, porodici pre svega ,da trpe i da se žrtvuju za sve nabrojano. Ukoliko se dovoljno ne žrtvuju  ili ne trpe dovoljno onda nisu dobre žene,majke nego nekakve sebične persone .Ova psihologija nametnutog samožtrtvovanja da bi nas okolina  prihvatila kao dovoljno dobre žene je nešto što ne vodi nikakvoj dobrobiti. Naravno da ljubav prema sebi ne podrazumeva da ćete prestati voleti druge, prestati brinuti o svojoj deci,vezi ,braku ,kući i da ćete postati samoljubivi narcis. Međutim svakako znači da ćete prestati da precenjujete druge i ceniti sebe koliko i druge. Koliko ste ljudi videli u vezama i brakovima u kojima ih partner ne ceni, zanemaruje ,ignoriše ,vara i u kojima nisu poštovani ,a ostaju u tome?Ja sam ih videla mnogo .Verujem i vi samo se o tome ćuti. Jedan od razloga zašto ljudi žive tako jeste što mnogi od tih ljudi nisu naučili da praktikuju ljubav prema sebi i naučili su negde ,verovatno  u ranom detinjstvu da ne veruju u sebe, da nisu dovoljno vredni i važni, da i ne zaslužuju bolje , da moraju da trpe i svakako da nisu krivi za načine na koji su u detinjstvu tretirani . Obično se neljubav prema sebi kasnije ogleda u tome da nas ni drugi, obično oni sa kojima obitavamo i živimo ne cene dovoljno. Mnogo je ljudi (više žena) bilo na mom psihoterapijskom kauču koje su u psihoterapiji otkrile koliko duboko ne vole sebe. Lagano su vežbale samoljubav i to je urodilo plodom po njihov razvoj , a i uticalo je na sam način na koji ih tretiraju  drugi. Takve vežbe sprovode se kroz psihoterapijski proces ali ja neću sada ovde pisati o metodama tog rada ali hoću o generalnim načinima kako da počnete sebe voleti,a prestanete precenjivati druge.





Voleti sebe nije sebično.





Udahni duboko ,daj sebi jedan dobar zagrljaj sada i svakoga dana i počni da praktikuješ samoljubav. 





1.On-ona te ne tretira dobro ? Zove te možda da se vidite samo onda kada njemu ili njoj odgovara? Naziva te ružnim imenima ? Zapostavlja te ?Koristi te? Vara te ? Možda je udata ili je oženjen ,a tebe poziva onda kada traži van tog braka svoju dozu samovrednovanja ? Zastani malo. Udahni duboko i razmisli. Da li je to mesto gde pripadaš? Da li je to mesto gde si voljena ili voljen ? Rekla bih pre da je to mesto gde si se zaglavio ili zaglavila jer možda nemaš dobro mišljenje o sebi . Toksični odnosi uništavaju naše samopoštovanje i samopouzdanje . Kada je samopouzdanje ionako malo i poljuljano uništiće se u lošem odnosu još brže i još više možda i nepovratno. Zato jedna od osnovnih zapovesti ljubavi prema sebi jeste napuštanje toksičnih odnosa. Ja znam da to nije lako ali veruj mi dok čitaš ovo da sam i ja nekada bila tamo.Nisam se tada bavila psihoterapijom, tek sam počela da se školujem za psihoterapeuta i psihoterapija me je odande i izvukla, odvela i spasila. Mene,moj duh,moju decu, moje zdravlje i ceo moj dotada već naizgled izgrađen život. Živela sam kao jako mlada u žiži toksičnog odnosa koji me je urušavao lošim tretiranjem, paničnim napadima, aritmijama i ko zna čime još. Odande sam otišla sa dva kofera i dva mala deteta .Od tada život mi je kreativan, ne patim više od aritmija, anksioznosti ,lošeg samopouzdanja ,deca su mi napredna i ono što sam od toga momenta za sebe i njih stvorila krvlju bih branila. Zato ,nemojte mi reći da je nemoguće. Teško jeste ,mi smo ljudi i vezujemo se za druge. Ponekad vremenom jednostavno shvatimo da smo se vezali nezdravo i da stradamo. Stradanje nije mesto gde želimo da budemo niti nam je sudbina namenila da stradamo. U onom momentu kada polako shvatamo da stradamo vreme je za odlučivanje. Da li ostajemo da stradamo ili krećemo dalje? To dalje sa početka boli vraški. Vrište ćelije u telu od bola ali kasnije pronalazimo mir, zdravlje ,novu ljubav ili zdravu samoću , zdrav identitet i otkrivamo trud, rad, snagu, kreativnost za koju smo sposobni , a i ne znamo da jesmo. Dok se nalazimo u toksičnoj vezi ili braku naše samopouzdanje  se konstantno urušava i naravno da se plašimo da načinimo korak dalje, plašimo se da nećemo opstati ili uspeti sami i ponašamo se kao da van tog odnosa vreba neka zver koja će nas proždrati. Taj loš odnos postao je naše pogrešno sigurno mesto i mi smo pogrešno normalizovali takav život kao jedinu sredinu u kojoj je zapravo moguće opstati. Gledajući sve toksične odnose sa vremenske distance, nema klijenta koji mi nije rekao : ” Uopšte mi nije jasno kako sam mogao da ostajem u tome ,sada nisam više jasan sebi kako sam uopšte mogao-mogla da ne vidim koliko je za mene to bilo loše”. “Ne shvatam zašto sam se plašio-plašila da takav  život napustim i zašto nisam u sebe tada verovao-verovala”. Naravno da je podrška terapeuta u to vreme jako značajna ,uostalom sama sam je imala i psihoterapija je u to vreme bila moj spasioc naravno uz prijatelje. Na moju sreću sada sam u stanju da tu istu podršku dajem drugima u sličnom problemu. Dakle ,prvi korak samoljubavi i brige o sebi je izlazak iz toksičnog odnosa.










2. Završite svaki dan govoreći sebi nešto stvarno pozitivno. Koliko ste se dobro snašli u nekoj teškoj situaciji, kako lepo danas izgledate,kako ste danas nekome bili recimo dobar prijatelj, dobar komšija, kako ste obavili dobar poslovni zadatak , kako ste spremili neko lepo jelo za veoma malo novca, kako ste naučili par reči stranog jezika ili bilo šta u čemu ste se pokazali dobri. Sve što će vas nasmejati.





3. Pokušajte da jedete zdravu hranu što je više moguće ,da unosite dovoljno tečnosti ,zdravog čaja, voća, povrća, kakaoa i drugih namirnica koje pozitivno utiču na zdravlje i raspoloženje. Što manje teške i masne hrane jedete osećaćete se živahniji i manje tromi.Vežbajte ali vežbanje nije za svakoga. Tačnije jeste ali je mnogim ljudima teško da se bave nekim težim i zahtevnim fizičkim aktivnostima .Ukoliko vam je to teško, šetnja bar 2 do 3 kilometra dnevno ili bar tri puta nedeljno ima sjajan uticaj na zdravlje i raspoloženje. Ja je recimo praktikujem uveče i to uz mobilni telefon, slušalice i edukativne psihoterapijske sadržaje koje slušam. Neko može slušati edukativne sadržaje o onome što ga interesuje npr. automobilima, može učiti strani jezik u toku šetnje uz pomoć you tube materijala . Možete slušati muziku. Ne zaboravimo da ritam muzike utiče na volju ,budi je i time postajemo više motivisani za druge aktivnosti i bolje raspoloženi. Muzika i ritam obzirom da bude volju jesu odlično sredstvo protiv depresivnih raspoloženja i odličan način za borbu protiv tromosti  .





4.Okružite se ljudima koji vas vole ,poštuju i ukazuju vam pažnju. Zamolite ih ponekad da vas podsete ko ste i šta je to što kod vas smatraju kvalitetima.To nije sramota pitati. Imam koleginice koje često pitam i sama da mi kažu šta smatraju kod mene dobrim i kako im se čini moja životna situacija.Takođe ja isto činim za njih. Tako gradimo odnose podrške,odnose isceljenja i odnose u kojima se osećamo dobro. Svakome od nas nekad se životna situacija učini nedovoljno dobra, svako ponekad počne da sumnja u sebe. Kada vas drugi podseti na sve ono što imate, na sve ono u čemu ste dobri i na čemu trebate da se osećate zahvalno, kao da vas probudi iz te loše faze.





5.Potrošite taj deo novca na sebe . Majke često danas misle da nisu dovoljno dobre majke .Takve izjave često čujem na psihoterapijskom kauču čak iako mi je potpuno jasno da su to  dovoljno dobre majke. U redu je ukoliko ste kupili sebi tu malu crvenu haljinu, maskaru i pojeli celu čokoladu sami ,a niste dali detetu tu čokoladu.Verujem da ste svoje dete već obezbedili, nahranili i obukli ali sasvim je u redu da  ste i sebi kupili haljinu ili otišli na frizuru , a dete je tada dobilo jedno parče garderobe manje u gomili garderobe koju već ima. Niste tada loša majka nego ste majka koja misli na dete ali i na sebe. Ne dajte da vas unutrašnji kritizer u vama tada kritikuje i ućutkajte ga.  A.M je npr.  mislila da svaki put kada kupi gotovo jelo ,a ne pripremi ručak sama zbog umora da radi nešto strašno , neki zločin protiv porodice. M.K je smatrala da je užasno da ostavi decu povremeno majci na čuvanje da bi popila kafu sa prijateljicama iako je žudela da izgradi kakav, takav socijalni život. Ipak naučile su da sebi daju dozvolu da učine nešto za sebe i da ućutkaju kritizera u sebi.










Deca nisu propala niti gladovala kada sam sebi kupila tu lepu haljinu :-).





6. Dobro je naučiti da kažemo NE  drugima i sebi. NE je potpuna rečenica. NE,ja ne želim  da izađem sa tobom jer me tretiraš jako loše . NE, nemoj me zvati na sastanak samo onda kada je tebi dosadno. NE,nemoj me tretirati kao second hand robu i idi pravi dramu i tragediju od ljubavnog života nekom drugom. NE ja ne želim danas da pospremam nered po kući izigravajući robinju Isauru ali želim da ceo dan ne radim ništa i da gledam film. Zbog toga što povremeno ne želim da radim kućne poslove (zovem ih poslovi robinje Isaure) nisam loša domaćica. Zapravo jako lepo kuvam, onaj kome ja kuvam je srećnik i lepo uredjujem enterijer ali ne želim da to radim baš svakoga dana jer su ti ženski poslovi istovremeno i naporni. Moja koleginica V.J pravi najlepše pite na svetu ,samostalno mesi hleb i sve radi po receptima njene bake ali je naučila vremenom da svaki treći dan ne radi jednostavno ništa. Izoluje se, pije kafu, limunadu,  nešto čita i ćuti .Ne želi tada da razgovara čak ni sa mnom i to je u redu. Uživa u tišini jer inače radi posao u kome je prisutno mnogo buke .Zbog toga neguje sebe na takav način, a i dalje mesi najlepše pite i kuva po receptu bake ali ukoliko to ne radi svakoga dana ona ne čini “zločin protiv porodice” kako je ranije mislila.










Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban.





 Nije učnila “zločin protiv porodice”, ali je demonstrirala nebrigu o sebi time što danas nije odmorila ne radeći ništa kada joj je odmor preko potreban. 





7.Oprosti sebi.  Znate onu stvar koju ste napravili jednom (ili možda nekoliko puta) zbog koje ste se osećali loše, neugodno, stideli se? K.J npr. je u stanju pijanstva , pod dejstvom alkohola ,pogođena emocijama i u stanju ranjivosti bivšem dečku nakon raskida zvonila na vrata u sred noći moleći ga za oproštaj. On je otvorio i nazvao je ludom, a pri tome je unutra bila neka druga devojka. Jednostavno ona je samo loše i teško odreagovala na taj raskid. U redu je da odreagujemo loše na raskid veze. Dugo ju je mučio stid zbog toga i dugo joj je trebalo da oprosti sebi taj postupak. Ipak oprostila je sebi to vremenom i naučila da bolje reaguje na raskide jer je to očigledno veština na kojoj je trebalo da se radi. Mi smo ipak samo ljudi i činimo greške ponekada. Vreme je da to pustite. Ne možete promeniti stvari koje ste radili u prošlosti, ali možete kontrolisati svoju budućnost. Na to gledajte kao na iskustvo učenja i verujte u svoju sposobnost promene.





8.Nadjite svoj smisao i svoje strasti. Slikanje, pisanje, hobi, vožnja motora, kartinga ,šivenje, učenje jezika, bavljenje naukom, uzgoj voća i povrća u bašti…. Bilo šta u čemu ste dobri i budite tome posvećeni. Samopouzdanje raste onda kada se bavimo onim u čemu smo dobri. Ja upravo to radim. Bavim se svojom strašću. Psihoterapija je moja ogromna strast bilo to pisanje bloga, rad sa klijentima, tv i radio gostovanja na temu psihoterapije, učenje novih terapijskih tehnika….





Zašto psihoterapeuti postoje,ako ne da žive sa ogromnom strašću za psihoterapijom.






9.Samoljubav i briga o sebi nije laka. To je zapravo napor koji činimo za sebe svakoga dana. Mnoge od tih aktivnosti zahtevaju vreme i napor , dozvole koje dajemo samome sebi kao što su: dozvole za odmor, oproštaj ,dozvole da se ne žrtvujemo toliko mnogo samo za druge nego i za sebe. Ipak ona je jedini način da budemo u boljem kontaktu sa sobom i da budemo sebi dovoljno dobar roditelj. Bez svakoga zapravo možemo opstati ali bez sebe mi ne možemo. Ukoliko nismo u dobrom stanju manje smo sposobni da se borimo za sebe ,a da ne zaboravimo veliku istinu da  UGLAVNOM NEĆE NIKO DOĆI DA NAS SPAŠAVA NEGO ČUVATI, NEGOVATI I SPAŠAVATI MORAMO NAJPRE SEBE SAMI.





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem
psihoterapijsko savetovaliste Sinđić.
Tel: 061 258 8274






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
DETE ,VRTIĆ I  PREDŠKOLSKI PROGRAM

			

							


		


		
				

					

Dete od polaska u vrtić dobija mnoge koristi za svoj razvoj.





Kada se donosi odluka o tome da li je dete spremno za polazak u vrtić ili za pohađanje pripremnog predškolskog programa , uzrasna dob nije jedini odlučujući faktor. Budući da se svako dete razvija različitom brzinom, vaspitači ne mogu mahnuti čarobnim štapićem i reći kako su sva deca spremna u tipičnoj uzrasnoj dobi mada je najveći deo dece za uključivanje u kolektiv spremno u uzrastu od tri godine. Nekoliko je razvojnih područja na koja možete obratiti pažnju kada sagledate je li vaše dete spremno za boravak u kolektivu, bez obzira na „tipičnu“ predškolsku dob.





Obavlja li vaše dete nuždu u toalet?





1.Može li dete samostalno vršiti nuždu u toaletu? Mnoge predškolske ustanove imaju politiku “bez pelena”  za decu predškolskog  doba. Iako deca mogu povremeno imati nezgodu, pre početka predškolskog uzrasta bilo bi dobro dete ovome  obučiti.Ukoliko se radi o deci koja imaju poteškoće ili kašnjenje u razvoju vrlo je moguće da ovu veštinu odlaska u toalet savladavaju puno kasnije od ostale dece pa je naravno potrebno o tome obavestiti vaspitače kao o specifičnosti vašeg deteta pre nego što se uključi u kolektiv.Vaspitač neće odbiti vaše dete niti mu zabraniti uključivanje u predškolski program ali će obratiti pažnju na to da vašem detetu npr češće ponudi odlazak u toalet.





Može li se vaše dete odvojiti od vas na neko vreme ?





2.Može li se dete uopšte odvojiti od roditelja? Sva deca vole prisustvo svoje mame ili svog tate, ali trebala bi se moći odvojiti od vas nekoliko sati bez potpunog pada u neprekidan plač, neutešnost ,napade besa . Deca koja prelaze iz okruženja dečjeg vrtića u predškolski program ili deca koja prelaze iz predškolskog programa u prvi razred osnovne škole obično uopšte nemaju problema s odvajanjem. Ona su već dobro adaptirana na odvajanje od roditelja upravo zahvaljujući pravovremenom polasku u vrtić ili predškolsku ustanovu.





Igra li se vaše dete sa drugom decom?






3.Igra li se vaše dete sa drugom decom?  U predškolskom okruženju vaše dete morat će  komunicirati sa drugom decom kako rečima koliko je u stanju tako i kroz pokret, gest ,mimiku , razmenu igračaka. Iako će s vremenom naučiti sve većoj veštini socijalne interakcije, deca predškolskog uzrasta  trebala bi se moći sprijateljiti, deliti i sarađivati ​​bar na osnovnom nivou.










Spava li vaše dete predugo preko dana?





4. Da li vaše dete još uvek dugo spava preko dana? Predškolska ustanova zahteva određenu izdržljivost vašeg deteta. Mnogi programi pružaju kratko vreme za odmor i dnevnu dremku, ali ako detetu i dalje treba trosatna dremka  trebalo bi ga navikavati da smanjuje vreme dnevnog dremanja.





Komunicira li vaše dete?





5.Može li vaše dete komunicirati?  Potrudite se pomoći detetu da razvija veštine komunikacije . Ukoliko  dete krene u predškolsku ustanovu ,a  okolina ga ne može shvatiti, to će frustrirati vaše dete .Postoje opet deca sa poteškoćama u razvoju kod koje se govor javlja sa kašnjenjem. Važno je o tome obavestiti vaspitače kako bi isti što više pomogli detetu da se uklopi u sredinu gde ne može dovoljno dobro da se izrazi ili ga druga deca ne razumeju u potpunosti.Vaspitač je ovde važna figura koja će osigurati bolju adaptaciju.





Obavlja li vaše dete osnovne naloge?










Čuje li vaše dete?





6.Može li vaše dete slušati osnovne naloge? Svi znamo da trogodišnjaci i četverogodišnjaci nisu najbolji slušatelji, ali da bi se dete moglo što bolje adaptirati  u predškolsko vaspitanje, ono bi trebalo biti u mogućnosti slušati i ispuniti osnovne naloge(uzmi,dodaj,ostavi tamo,pođi za mnom…).Naravno da postoje deca oštećenog sluha.Vaspitač bi morao biti upoznat sa problemima koje dete ima u sposobnosti da čuje kako bi omogućio što bolju adaptaciju deteta u grupu ukoliko ono ima probleme u domenu sluha.





PREDNOSTI UKLJUČIVANJA DETETA U VRTIĆ ILI U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM:





1.Pruža strukturu. Deca nauče slediti dnevni ritam, režim , raspored dana i života van kuće.Uče kako poštovati osnovna pravila  poput stavljanja igračaka na mesto nakon igre i mirnog sedenja u grupi za priču.Kroz život dete čeka uklapanje u mnoge ritmove i rasporede u različitim sredinama osim u porodičnoj.Školska sredina nosi takođe svoj ritam i raspored, studentska i radna sredina opet nose svoje ritmove i strukture.Osnova dobre prilagođenosti u novim sredinama postaviće se dakle upravo tokom pohađanja vrtića ili pripremnog predškolskog programa. 
2.Podučava decu socijalnoj interakciji. Socijalna interakcija sa drugom decom i vaspitačima je jednako važna koliko i akademski razvoj. Predškolski  programi počinju decu učiti ispravnom načinu interakcije sa vršnjacima pa i odraslim osobama koju nisu samo roditelji kao do sada nego nastavnici, vaspitači,kuvarice ,servirke i drugo osoblje u ustanovi. 





3.Predškolski programi uče decu nezavisnosti. Deca kroz odvojenost od porodične sredine usvajaju sve veću sposobnost da brinu o sebi. Nemojte se stoga iznenaditi kada posle nekog vremena pohađanja predškolskog programa dete samostalno odlazi u toalet da opere ruke pre jela, da opere zube pre spavanja , želi ponekada da se igra samo u svojoj sobi , samostalno uzima i odlaže pribor za crtanje i tako dalje. Naravno da se nezavisnost razvija sve više u toku pohađanja predškolskog programa , a novostečene veštine dete počinje da upotrebljava i u kući ali i u drugim životnim situacijama kada su mu ove veštine potrebne. Znanja kao i veštine inače pokazuju tendenciju da se generalizuju. Dakle jednom dobro usvojena znanja i veštine prenose se i koriste u svim životnim situacijama kada  nam zatrebaju.





4.Fizička aktivnost. S porastom gojaznosti kod dece predškolske dobi i kasnije, mnogi predškolski programi čine vežbanje delom svakodnevne rutine.Svakako da je ovo jedna od mera koje će uticati na prevenciju gojaznosti kod vašeg deteta.





5.Zdrava ishrana. Ne zaboravimo da za predškolske ustanove jelovnik sastavljaju nutricionisti. Povrće i voće, kuvana jela  postaće vašem detetu svakog dana zdrav režim ishrane ukoliko je uključeno u vrtić ili predškolski program. Prekomerno konzumiranje slatkiša u predškolskim ustanovama ne dolazi u obzir i nije zastupljeno.Ne zaboravimo da roditelji danas zbog radnog vremena ne mogu baš uvek da se posvete pažljivom planiranju zdravih obroka ali zato predškolska ustanova to svakako da može i to svakoga dana.





Sa poštovanjem





Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut





psihoterapija Sindjic






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
RASKID I PRAVILO “BEZ KONTAKTA”

			

							


		


		
				

					

Svakako da je raskid  veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. Kako sebe ? Zar nije gubitak nekog drugog ? Jeste naravno ali sve ono što smo ulagali u vezu i odnos sa drugom osobom,  sav taj trud, libido, energija  , vreme, osećanja , briga i nežnost  učinio je da zapravo odnos sa drugom osobom postane psihički konstrukt koji jeste deo našeg bića. Veoma je teško pričati u terminima psiholoških konstrukata jer su nedodirljivi pa kao da im se umanjuje važnost jer ih ne možemo videti. Međutim gubitak druge osobe jeste toliko bolan jer zapravo jedan deo našeg bića koji je do tada bio živ (kroz komuniciranje, susrete, pozive, brigu, intimnost )  umire. Nije mi uopšte čudno kada ljudi kažu : “imam osećaj kao da se raspadam” , “imam osećaj kao da ne mogu ovo preživeti “, “nisam ni za šta” , “kao da me boli celo telo” . Nije čudno da ljudi imaju nakon raskida osećaj i duševnog , a neretko i neodređenog fizičkog bola. Ne čudim se tome jer kako jedan deo nas umire , naravno da mora da boli. Kada bi nam neko uklonio deo tela, bolelo bi nas ali bi lakše bilo odrediti zašto i gde nas boli. Kada nam neko amputira psihički konstrukt , takođe boli ali drugi možda manje vrednuju intenzitet našeg bola ili njegov značaj jer taj psihički konstrukt nije deo fizičkog tela ali jeste deo našeg bića koje nije samo fizičko nego je i psihičko biće. Zbog toga , raskidi jako bole ali je dobra vest da i naše biće jeste proces koji se menja, zaceljuje, zarasta, regeneriše se, razvija i dobra vest je da će bol proći. Ta bol nakon raskida nije trajno stanje.





 Svakako da je raskid  veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. 





Postoji jedna dosta dobra tehnika koja ne samo da nama pomaže da što pre zacelimo nego često deluje tako da nas partner potraži i pokuša sa nama izgladiti odnose. Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30  dana pa do 90 dana . Pitate se zašto bih ja prekidala kontakte sa nekim koga volim i za koga brinem? Samo zbog toga što nismo više u vezi ? Pre svega, zbog toga što vas : moljenje nekoga da se vrati , plakanje, opsesivno zvanje dovodi u poziciju da vas bivši partner doživljava očajnom osobom, preterano zahtevnom , nekontrolisanom i tako dalje. Muškarci posebno ne reaguju dobro na takve poteze i možete ih sa velikom verovatnoćom još više odbiti. Umesto toga , period bez kontakta vam je potreban kao period žalovanja, regeneracije, period učenja kako živeti ponovo bez tog značajnog drugog. Potreban vam je  period iscelivanja i kako biste iskusili, osmislili svoj život bez partnera, vratili sebi sebe. Ukoliko kontakte ne prekinete ostavljate prostor u kome i dalje održavate vezanost za partnera na neki način i možete se osetiti zbunjeno. Može vam biti jako  teško da krenete dalje, a vi morate dalje. Nemate kuda osim sebi samome nazad. Niko ne kaže da ne možete ponovo nakon nekog vremena razmotriti pomirenje ukoliko bivši partner pokaže interesovanje za vas. Međutim ukoliko vas je neko ostavio ili vi njega, znači da nešto nije bilo u redu i da morate probati da zacelite od negativnih osećanja . Neophodno je za vas da nastavite dalje na novi način i da date sebi šansu za oporavak.





 Ta tehnika ili pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža, nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima, nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30  dana pa do 90 dana .  





Nemojmo moliti partnera da se pomirimo iako bi to najradije učinili. Ipak samopoštovanje ostavlja neku lepšu sliku čak iako nam je ono zapravo i poljuljano. Period bez kontakta partneru će dati prostor da iskusi kakav je život  bez nas, odvojiće se  od loših emocija nakon prekida, daćemo mu vremena da počnemo da mu nedostajemo. Obično muškarci dosta dobro reaguju na ovakve poteze žena jer ne zaboravimo da su muškarci iskonski lovci i da im se strašno počinje dopadati ono što nije više tako dostupno ili bolje reći uopšte nije dostupno, a u obliku je ženskog bića. Tako, kada nakon 30 dana pošaljete neku neobaveznu poruku (kako si?) obično se jako obraduju  i požele da vas učine dostupnim. Naravno da se sve ovo ne može generalizovati i da sve zavisi i od toga ima li među vama ljubavi još uvek , zavisi od toga zbog čega ste se rastali i od još mnogo faktora u svakoj pojedinoj situaciji raskida. Ljudi se pitaju da li će možda tako zauvek udaljiti svog partnera od sebe, naljutiti ga jer se nisu javljali niti odgovarali na pozive, poruke ali obično ne biva tako. Obično se pojave ponovo interesovanje i čežnja posebno ukoliko je bivši partner muškarac koji prema vama i dalje gaji osećanja.





Klijentkinja M.S.pitala me je : “Možeš li da mi objasniš , zbog čega svaki moj bivši partner postaje potpuno blesav za mnom onog momenta kada prestanem da se trudim, kada odlučim da je gotovo posle dugo vremena truda, posle preteranog ulaganja u odnos i samožrtvovanja za njegovu dobrobit ?  Znaš ja se trudim bezgranično  do jednog momenta kada mi postane dosta svega. Svane mi jutro , ponekad nakon više godina veze kada odlučim da je dosta toga da me ne tretira dobro.  Odlučim da je dosta  i da ne dobijam zauzvrat onoliko , koliko dajem muškarcu. Tog jutra kažem napokon šta me muči već dugo , odem i prekinem kontakte kako bih se zalečila i nastavila dalje. Međutim oni kreću tog momenta da me traže , da postaju spremni na promenu i tako dalje. Zar je potrebno da meni prekipi i da prekinem kontakte kako bi oni postali svesni svog interesovanja za mene ? Zbog čega nisu svesni pre toga ?”





M.S.je neznajući da to radi primenjivala pravilo – bez kontakta i u svakom njenom slučaju ono je dovodilo do velikih promena u ponašanju partnera . Do tada su je partneri zapravo uzimali “zdravo za gotovo” jer je bila suviše dobra ,dostupna i požrtvovana u svakoj svojoj vezi. Svakako da je primeniti ovo pravilo ili mehanizam veoma teško. Klijenti obično kažu: ” teško je i  kao da ću svaki momenat da posustenem.  ” Teško jeste naravno ali zbog toga, nađite sebi podršku prijatelja ili terapeuta koji će vas svaki dan podsetiti da primenjujete pravilo- bez kontakta i da morate da se okrenete sebi. To je obično vrlo delotvorna podrška i pomaže vam da pregurate dan , a sa svakim novim danom postaje vam sve lakše jer vreme u svakoj situaciji gubitka jeste veliki saveznik. Ukoliko preživljavate raskid , više o raskidu možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/23/raskid-veze-u-psihoterapiji/.





Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
.
Tel: (+381) 061-258-8274

										3 Comments				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Roditeljstvo

		

		

		

			

							

			
ŠTA RADI DEFEKTOLOG ?

			

							


		


		
				

					

Postoje neka zanimanja za koje sam sigurna da važi jedno specifično pravilo. Da biste ih obavljali morate biti u načelu prvenstveno  human čovek. Morate imati jako razvijenu empatiju ,saosećanje za druga ljudska bića ,morate posedovati vanserijsko strpljenje i nesebičnu želju da veliki deo života podredite drugome koji je  zapravo dete ili čovek u nekoj  nevolji  ili potrebi . Sebičnosti , nestrpljenju  i ” kratkom fitilju” u ovakvom zanimanju nema mesta ni najmanje ,a ponajviše mesta ima kvalitetnoj ljudskoj razmeni i nesebičnoj pomoći. Neophodno je da budete iskreno, iz dubine vašeg bića zainteresovani za drugo ljudsko biće i njegovu dobrobit. Morate dakle posedovati ili razviti jednu duboku uravnoteženost ,posvećenost, strpljivost ,a ljubavi će vam trebati u neograničenim količinama.





Defektolog je osoba koja pomaže deci da napreduju u svom razvoju koji je zbog nekih okolnosti usporen ili narušen. Defektolog je takođe osoba koja pomaže deci i ljudima koja su načinili neki prestup da se vrate u tokove ponašanja koji društvene norme nalažu.Fotografija je nastala iz direktnog rada u dnevnom boravku Neven koji raspolaže defektolozima svih profila, medicinskim osobljem, fizioterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa decom.





Defektologija jeste nauka koja ima različite grane. Tako defektolog može pomagati deci i ljudima čija su čula oštećena (čulo vida i sluha), defektolog može pomagati deci i ljudima čiji je motorni razvoj usporen ili oštećen (sporije prohodavanje deteta i njegov motorni razvoj u celini , teška pokretljivost,invaliditet i drugo ).Defektolog takođe može pomagati deci i odraslima čiji je mentalni razvoj na neki način usporen usled npr. autizma ,daunovog sindroma ,pervarzivnih problema u razvoju i slično. Defektolog takođe radi na razvoju govora kod dece kada razvoj govora kasni ili je nepravilan ,a takođe radi na ponovnom razvoju govora kod ljudi čiji je govor usled nekih moždanih oštećenja narušen .Defektolog radi i sa decom i ljudima koji su načinili neki prestup ili neko delo koje nije u skladu sa zakonom. Tada defektolog radi na tome da se deca i ljudi vrate u tokove ponašanja koje ih neće dovoditi u sukobe sa zakonom ponovo. Kod sve ove dece  uz defektologa postoji šansa da se njihov razvoj unapredi , da se  njihov govor unapredi , da nauče mnoge veštine koje će im život učiniti kvalitetnijim (npr .deca i  ljudi oštećenog vida mogu naučiti da čitaju Brajevim pismom, osobe oštećenog sluha mogu naučiti znakovni jezik i tako dalje.)










Roditelji ,pitate se kada se sve možete obratiti defektologu ?





1,Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika što znači da postoji mogućnost da njegov razvoj može biti otežan. Kada kod vašeg deteta postoji kašnjenje u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ne može držati pribor za jelo kada druga deca to već mogu ,ne uspeva da drži olovku kada druga deca istog uzrasta to već mogu i tako dalje .)





2.Kada je razvoj govora kod deteta usporen ili pokazuje neke probleme.





3.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen autizam , sumnja na autizam  ili na neki drugi pervarzivni problem u razvoju.





4.Kada dete ima problem sa čitanjem, pisanjem, držanjem i upotrebom nekih predmeta koji zahtevaju motoriku ruku i šake.





5.Kada vaše dete ima vidljivih teškoća da savlada nastavno gradivo.





6.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen hiperkinetski sindrom  ili  drugi problemi sa pažnjom i koncentracijom.





7.Kada vaše dete ima oštećenje čula vida ili sluha.





8.Kada vače dete boluje od cerebralne paralize.





9.Kada je vaše dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromom koji utiče na razvoj deteta.





10.Kada vaše dete ima probleme sa zakonom ,činjenjem prestupa i krivičnih dela.










Sa poštovanjem 





Ivana Sinđić, dipl.Defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
STRAH OD JAVNOG NASTUPA I VR PSIHOTERAPIJA

			

							


		


		
				

					

Strah od javnog nastupa je jedan od najčešćih ljudskih strahova






Strah od javnog nastupa je veoma čest. Postoje studenti sa veoma mnogo kvaliteta i znanja iz neke oblasti ali nisu u mogućnosti da iznesu svoje znanje pred publikom ako se to od njih zahteva ili iznose znanja ali sa teškoćama uz veliki nivo straha. Radije čine sve da izbegnu javni nastup i javnu prezentaciju zbog veoma visokog stepena anksioznosti i straha. Postoje i ljudi koji su veoma kvalitetni stručnjaci ,profesionalci i  radnici ali strah od javnog nastupa ih dosta sprečava da svoja znanja izraze na nekim javnim skupovima, seminarima ili kongresima . Svakako da javni nastup doživljavamo kao neku situaciju u kojoj nas ostali procenjuju te zbog toga i strepimo od toga da nećemo biti procenjeni kao kvalitetni. Čitava ta procenjujuća situacija nam deluje zapravo preteće i radije bi je izbegli .Neki ljudi se zacrvene dok javno govore ,neki podrhtavaju u sebi , neki strahuju upravo zbog toga što misle da svi vide koliko se stide ili koliko im glas podrhtava. Neki se ljudi plaše da će doživeti paničan napad u toku javnog nastupa ,da će se onesvestiti  ili paralisati . Dobra vest u svemu tome jeste jeste da postoje mnoge tehnike za prevazilaženje straha od javnog nastupa. Jedna od važnih stavki je da izlaganje javnom nastupu  svaki put čini taj strah od javnog nastupa slabijim, podnošljivijim i sve više ga stavlja pod našu kontrolu. Terapija izlaganja ili SISTEMATSKA DESENZITIZACIJA jeste tehnika postepenog izlaganja  onome čega se plašimo. Sistematska desenzitizacija sastoji se iz tri koraka:





 1.Identifikujemo, raščlanimo i rangiramo na skali objekat ili situaciju koje se plašimo.





 2.Učenje relaksacionih tehnika koje pomažu da se nosimo sa situacijom ili objektom straha.





3.Izlaganje objektima ili situacijama koje nas plaše postepeno sa pauzama u kojima se praktikuje tehnika relaksacije.





Svakako da izlaganje objektima ili situacijama kojih se plašimo vremenom dovodi do toga da smo se desenzitivisali na tu situaciju ili objekat. To ustvari znači da ne reagujemo više toliko silovito, burno i da možemo da se nosimo sa tom situacijom čak iako nam ona nikada ne postane sasvim prijantna. Obzirom da neke situacije koje su specifične nije zgodno uvek napraviti kao potpuno autentične ,virtuelna psihoterapija daje nam mogućnosti da proizvedemo neke situacije kao gotovo identične kao one realne po mnogo čemu. Na primer po zvuku,vizuelnoj slici ,a ako imamo dobru  opremu onda i po mirisu.





Virtuelna psihoterapija daje dobre mogućnosti za prevazilaženje straha od javnog nastupa.





U programu koji ja za sada koristim moguće je odabrati situaciju javnog govora u kojoj  bismo trebali da se nađemo. Moguće je odabrati recimo da li se nalazimo u situaciji odgovaranja za ispit koja nas prestravljuje, u situaciji intervjua za posao ili u situaciji javnog prezentiranja gde prezentator jesmo zapravo mi , pred svim tim ljudima. Napravila sam snimke ekrana kroz koje možete zavititi u program koji koristim u terapiji straha od javnog nastupa.





Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili veliki auditrijum pred kojim izlažemo.






 Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili ispit . 















 Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,široki auditorijum.






Naravno da ovaj program zahteva od samog klijenta i da izlaže, govori, “javno”  i nastupa.Virtuelna psihoterapija pruža mogućnost da se ova situacija doživi zaista intenzivno. Publika se pokreće,posmatra, ponešto ispituje ,aplaudira, a osoba može i snimiti svoj govor kako bi sebe kasnije doživela iz perpektive trećeg i nešto poboljšala ili promenila u čitavoj šemi svog ponašanja u ispitnim ili javnim situacijama. Ovde imamo primenjenu tehniku desenzitizacije  u virtuelnom okruženju tako što omogućimo da se ljudsko biće nadje u situaciji koja je veoma slična onoj realnoj situaciji koju doživljava kao preteću. Svakako da će se strah od javnog nastupa pojaviti i u samoj VR psihoterapiji i psihoterapijskoj situaciji ali terapeut je tu da pomogne klijentu da se sve uspešnije nosi sa strahom i strepnjom.





Sa poštovanjem





Ivana Sinđić, dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
TRETMAN SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI

			

							


		


		
				

					

VR tehnologija je dosta uspešno korišćena u tretmanu socijalne anksioznosti i ostalih vrsta strahova i fobija.





Ljudska bića su socijalna bića. Neminovno ja da smo izloženi socijalnim situacijama. Ljudi sa socijalnom anksioznošću konstantno brinu da će se osramotiti u socijalnim situacijama. Često brinu i oko toga da li ih drugi posmatraju i da li će ih osuditi za njihove gestove ,ponašanje ili za ono što su rekli. Ponekada socijalna anksioznost se razvije do te mere da je na primer ,studentima jako teško da izvedu neku javnu prezentaciju u grupi ,neko pak izbegava da se druži zbog socijalne anksioznosti , neko zbog toga ne sme da priđe devojci , nekome je užasno teško da ode na intervju za posao i tako dalje. Neki ljudi pak odustaju od izlaska iz kuće uopšte, od odlaska na posao ,u prodavnicu i tako dalje. Zbog toga je sva stanja socijale anksioznosti , a i stanja drugih strahova ,fobija i slično važno tretirati.










Terapija izlaganja virtuelnoj realnosti pomaže ljudima da nauče da se nose sa situacijama kojih se plaše. Ljudi tada osećaju kao da su izloženi situacijama koje su za njih zastrašujuće ali sa mnogo više kontrole i uz terapeuta. Mogu pomoću virtuelne realnosti biti izloženi bilo čemu (zatvorenom prostoru,otvorenom prostoru,mraku,visini …) Za prevazilaženje socijalne anksioznosti važno je izlagati se publici koja nas posmatra i izlagati pred njom na primer neki seminarski rad ,predstavljati se i tako dalje. Tako strah vremenom biva sve slabijeg intenziteta i osoba uči kako da ga savlada. Naravno publika je virtuelna u toku psihoterapijskog tretmana. Ukoliko se javi strah koji je preteran u toku tretmana ,terapeut uvek može zaustaviti program. Ne tretiraju se ovim putem samo socijalni strahovi nego i mnogi drugi. Vremenom uz VR tehnike ,tehnike relaksacije ,tehnike disanja, promenu neadekvatnih uverenja o sebi i svetu osoba uči da prevaziđe svoj strah i kako da ga uspešno kontroliše .





Virtuela publika koja posmatra klijenta u toku tretmana,dok klijent obavlja javno izlaganje.





Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem,Psihoterapijsko savetovalište Sinđić

										One Comment