Year: 2024

Featured Mentalno zdravlje / Roditeljstvo

DAJTE DETETU VIŠE OD SKLONIŠTA I HRANE

Deca se rađaju sa predispozicijom za povezivanje i ljubav . Deca se rađaju sa ” klicom ljubavi ” .

Da li se deca rađaju sa sposobnošću da se vezuju za druge ljude i da vole druge ljude? Deca se rađaju sa predispozicijom za povezivanje i ljubav . Deca se rađaju sa ” klicom ljubavi ”. Novorođenče ne može da vidi celovit objekat . Npr ne vidi još uvek majku i oca kao celovite osobe usled nezrelosti nervnog sistema ali će tu sposobnost u toku prve godine razvoja osvojiti , kako razvoj nervnog sistema i čula napreduje. Novorođenče može da opaža delove objekata ,npr. oseti mirise, toplinu , vidi majčinu dojku pa će tako sa početka zavoleti majčinu dojku , zavoleće toplinu majčinog zagrljaja , zavoleće zvuk majčinog i očevog glasa, a kasnije će zavoleti svoju flašicu , zvuk zvečke i druge zvukove i delove objekata iz svog okruženja. Ljubav i vezanost za ove delove objekata će se granati sve dok ne zavoli majku kao ceo objekat u momentu kada bude moglo da je opazi kao celovit objekat što se dešava negde između 4-tog i 7-mog meseca života. Ovo se odnosi i na očeve. Zatim se vezanost i ljubav grana na druge ljude iz okoline (bake, deke, drugu decu , kućne ljubimce i tako dalje i dalje , sposobnost za ljubav i vezanost napreduje kroz život). Dete se rađa neoljuđeno ali sa predispozicijama za oljuđivanje i kroz porodičnu sredinu , a potom širu socijalnu sredinu , dete se oljuđuje i biva sposobno da prihvata socijalne norme ponašanja i da oformljuje kvalitetne odnose sa drugima.

Deca se rađaju sa predispozicijom za povezivanje i ljubav . Deca se rađaju sa ” klicom ljubavi ” .

O roditeljstvu nas ne uče u školi , a trebalo bi. Kako da pružite vašem detetu više od:krova nad glavom , hrane, odeće , obuće i igračaka? Mnogima od nas odrastanje se svodilo upravo na te bazične , više materijalne nego psihološko-emocionalne potrebe jer roditelji ili nisu znali ili nisu razvijali svoje sposobnosti da pruže više. Mnogi moji klijenti u psihoterapiji odrastali su sa svim materijalno zadovoljenim potrebama ali psihološki i emocionalno izgladneli.

U ostatku teksta su bazične emocionalne potrebe deteta i ukoliko se trudite da njih zadovoljite , možete mirno spavati sa saznanjem da radite sve kako bi vaše dete razvilo siguran stil vezivanja i imalo dovoljno dobro samopouzdanje i sposobnost da kada odraste funkcioniše adekvatno u socijalnoj sredini.

1.VOĐSTVO I USMERAVANJE. Dete ima potrebu da ga odrasli vode i usmeravaju kako bi osvajalo veštine za funkcionisanje u svetu. Podučavajte decu korisnom ili prikladnom ponašanju. (Primer: Kako nešto tražiti; kako slušati i ne prekidati, kako se pridružiti grupi; manire za vreme obroka; kako pravilno prati ruke i sve to uz mnogo vežbanja.)

2.SLOBODNO IZRAŽAVANJE I PRIHVATANJE OSEĆANJA I POTREBA. Dete ima potrebu da izrazi pozitivna i negativna osećanja kao i da ne bude zbog toga odbačeno ili grđeno , a još gore kažnjeno. Iako mala deca doživljavaju širok raspon emocija, često nemaju rečnik kojim bi označili sve te emocije. Roditelji mogu prepoznati kako se dete oseća i dati mu rečnik koji će to povezati govoreći nešto u stilu: “Vidim da si stvarno ljut. Vičeš i gurnuo si drugara. Drugu decu boli kada ih povređuješ i guraš mada razumem da ti je trenutno teško i da si ljut “. “Prestani!” i “Smiri se!” može učiniti više štete nego koristi. Baš poput ekspres lonca, kad se emocije zatvore, često dovedu do nekontroliranih eksplozija. Mentalno zdravlje ne može se postići ako se emocije ne mogu izraziti. Sila kojom deluju emocije tera ih da nekako izađu iz nas. Mala deca tek uče o svojim emocijama i prirodno su često bez reči ili bilo kakvog uvida u ono što osećaju. Sa zrelošću bismo trebali steći rečnik koji će odgovarati našim osećajima i koristiti ga da ih prenesemo na (nadajmo se) načine s više poštovanja. Ali ovo je krajnji cilj u detinjstvu , a nikad mesto s kojeg počinjemo izražavati osećanja.

3.POHVALA. Pohvala neguje detetovo samopouzdanje i samosvest. Koristeći pohvale, pokazujete svom detetu kako da misli i govori pozitivno o sebi. Pomažete svom detetu da nauči prepoznati koje je ponašanje dobro i da se oseća ponosno na sebe.

4.STABILNOST I PREDVIDIVOST. Deca imaju potrebu da im roditelji pruže predvidivost i stabilnost iz dana u dan. Npr poštovanje dnevne rutine ( ustajanje u određeno vreme, obroci u ustaljeno vreme , vreme za igru i učenje koje je unapred određeno) svakog dana daje detetu stabilnost , a upućivanje deteta u sutrašnje aktivnosti ukoliko su nove i detetu nepoznate (npr. odlazak prvog dana u školu ili prvi put na rekreativnu nastavu) pomaže detetu da smanji strahovanje od novih situacija koje su za njega nove i nepredvidive.

5.LJUBAV, NEGA I PAŽNJA. Rastući uz roditelje pune ljubavi i brige, deca mogu razviti korisne društvene i emocionalne veštine, uključujući smanjenje anksioznosti, sposobnost razvijanja pozitivnih društvenih odnosa sa drugima, povećanje samopoštovanja. Ne samo da će pokazivanje ljubavi deci učiniti da se vaša deca osećaju dobro u vezi sa sobom i svojim odnosom s vama, već će im pokazivanje ljubavi takođe pomoći da se mentalno, društveno i emocionalno razviju u budućnosti. Dakle, bilo da odvojite dodatnu minutu da ih zagrlite svaki dan pre nego što krenu u školu ili ih poljubite pred spavanje svake večeri, to ne samo da će učiniti da se osećaju voljeno u tom trenutku, već će im pomoći i da bolje funkcionišu u odraslom dobu.

6.AUTONOMIJA, KOMPETENTNOST I OSEĆAJ IDENTITETA. Ova potreba zadovoljena je dopuštanjem detetu da obavlja zadatke primerene utrastu i primanjem korisnih, nekritičnih povratnih informacija od roditelja u vezi sa zadacima koje pokušava da obavi. Na primer ukoliko dete ne uspeva da ispravno uradi neki zadatak koji ste mu poverili nikada mu nemojte govoriti ” glup si ” ili ” smotan si ” zato što ste i sami nestrpljivi. Dete ne razume da ste nestrpljivi ali dobro razume i prihvata mišljenje o sebi da je glupo i smotano. Autonomija i kompetentnost kao detinje potrebe nisu zadovoljene kada za dete sve obavlja roditelj ili se od deteta očekuje da ima previše odgovornosti za svoj uzrast (na primer, 6-godišnjak brine o svoj mlađoj deci).

7. IZRAŽAVANJE DETETA KROZ IGRU I SPONTANOST. Igra omogućava : istraživanje i avanturu , razvoj mašte i kreativnosti. Deci daje priliku za zabavu i glupost, umjesto da sve shvataju preozbiljno. Ako imate roditelje koji su vrlo ozbiljni i usmereni ka cilju, možda niste zadovoljili kao mali svoju potrebu za spontanošću i igrom. Ili se možda vaši roditelji nikada nisu igrali s vama zbog poteškoća s mentalnim zdravljem ili su celo vreme radili kako bi zadovoljili finansijske potrebe porodice. To može dovesti do poteškoća u: spontanosti, kreativnosti , opuštanju i zabavi sada kada ste odrasli. To vas može predisponirati za depresiju i druge poteškoće u mentalnom zdravlju i odnosima u odraslom dobu.

8.POTREBA DETETA ZA JASNIM I REALISTIČNIM GRANICAMA. Roditeljstvo treba da se fokusira i na to da deca razvijaju samokontrolu, samodisciplinu i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke ali ni sa postavljem granica deci ne treba ići u krajnosti (zanemarivanje ili prestrogost). Postavljamje granica jeste na primer situacija kada zahtevate da dete prekine sa igrom i da počne da radi domaći zadatak ili da krene na pripreme za odlazak u krevet. Neki ljudi doživljavaju malo ograničenja kao deca zbog zanemarivanja roditeljstva od strane njihovoh roditelja ili zbog roditelja koji ohrabruju decu da rade što god žele. Druga deca imaju previše ograničenja postavljenih od strane kontrolišućih ili strogih roditelja. Ljubav, pohvala i prihvatanje zajedno sa disciplinovanjem i postavljanjem granica daće dobre rezultate.

Više o roditeljstvu možete čitati ovde:https://psihoterapijasindjic.com/2024/04/03/psiholoska-otmica-dece-alijenacija/ , ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/11/01/deca-drugog-reda/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2024/01/08/strah-od-napustanja/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

DA LI ĆE VAŠ BRAK OPSTATI?

Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog.

Većina ljudi ulazi u brak sa namerom da on traje do kraja života. Neki brakovi su dovoljno dobri , neki su srećni , a ima veliki broj onih koji su toksični ali još uvek traju dok se veliki procenat brakova ipak razvede. Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog. Poput zdrave hrane , dovoljno tečnosti i redovne fizičke aktivnosti . Pomaže nam da živimo kvalitetnije i duže. Loš brak je isto tako faktor razboljevanja, mentalnog i fizičkog kao i pušenje, alkohol, droga i ostale nezdrave navike. Koji su to pokazatelji da brak ima velike šanse da opstane?

1.Zadovoljstvo partnerskom relacijom. (Koliko ste zadovoljni tom relacijom koju ste sa partnerom napravili? Ocenite svoju relaciju ocenom od 0 do 10 na primer.)

2.Kapacitet ili sposobnost vas dvoje kao para da realizujete vaše partnerske zadatke kroz život? (Pitajte se pružate li jedno drugom podršku u: roditeljstvu , u zarađivanju novca, u podeli kućnih poslova , imate li jedno u drugo poverenja, dobijate li i dajete li poštovanje, dobijate li i dajete li jedno drugom podršku kada je teško nekom od vas dvoje? Imate li dovoljno intime, poljubaca, zagrljaja i seksualnosti ?)

3.Repair mehanizmi. To su sposobnosti vas dvoje da savladate svađe i konflikte jer do njih neminovno dolazi. (Pomirite li se i koliko brzo ? Na koji način se obično mirite?)

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na prethodna pitanja onda imate velike šanse da opstanete. Zdrav brak je odnos dvoje ljudi koji su sposobni za bliskost i posvećenost partnerskoj relaciji u kojoj prihvataju jedno drugo sa vrlinama ali i sa manama. Svi imamo mane kao i vrline. Ukoliko prihvatate svog partnera sa manama i dalje osećate prema njemu ljubav onda je to pun pogodak i put ka uspehu vašeg braka.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize. One su normalne. Ono što porodični i bračni psihoterapeuti očekuju jeste da će svaki brak proći kroz sledeće normativne krize:

1.Panika zbog privrženosti . (Pre nego stupite u brak , ne bojte se ako osećate paniku zbog toga što ste se vezali . To je normalno i očekivano.)

2. Prva godina zajedničkog života .( U prvoj godini zajedničkog života očekujte blagu krizu jer vam se mnoge stvari ne moraju dopasti. Na primer , neke navike vašeg partnera, odnos prema novcu i slično tome. Vreme je da upoznate nekog u kontekstu življenja sa nekim . Pokušajte da prihvatite mane i neke čudne navike vašeg voljenog ili voljene.)

3. Prva i svaka naredna trudnoća i rođenje deteta. (Bebe su divne ali kada dođu na svet suočićete se kako sa radošću ali tako i sa : umorom , nespavanjem, strahovanjem, odgovornošću i to će , sasvim očekivano staviti vaš brak pred izazove. Može vam se desiti i da vam se vaš partner uopšte ne dopadne u ulozi roditelja. )

4.Nezaposlenost. ( Periodi nezaposlenosti će iziskivati da se jedan partner dodatno napreže da obezbedi porodicu materijalno , a umesto da kritikujete vašeg partnera jer privremeno traži posao , dajte mu podršku i ohrabrenje da on ili ona to mogu i da će uspeti .)

6. Adolescencija sina ili ćerke i njihova prva ozbiljna partnerska veza. (Može kod vas izazvati suošavanje sa sopstvenim starenjem i bliskim odlaskom dece od kuće iako ste istovremeno srećni zbog vaše dece. Ne brinite. Ova osećanja su normalna .)

7.Prazno gnezdo. (Period kada su deca započela živote van kuće može vam se činiti strašan i možete biti tužni . Ali oni partneri koji su negovali svoj odnos sada mogu trošiti vreme na :putovanja , zajedničke šetnje , izlaske i druženje sa prijateljima. Ne zaboravite da je uspešan roditelj onaj koji je podigao decu kojoj on više nije potreban , osim u smislu održavanja bliskih odnosa.)

8. Opadanje seksualne aktivnosti. (Javlja se sa godinama ali nije bauk . Ne morate od sebe kao para očekivati da budete intimni onim tempom kao u dvadesetim. Dokle god imate dovoljno zagrljaja , poljubaca i intimu onda kada uspete, nema razloga za paniku. Mrtav brak je onaj u kome nema intime duže od šest meseci i u tom slučaju , obratite se porodičnom psihoterapeutu.)

9. Postajanje bakom i dekom. (Koliko god je srećan događaj opet se ne morate dopasti jedno drugome u ulozi bake i deke pa to može izazvati konflikte, a opet jeste jedno suočavanje sa sopstvenim starenjem. Ne očajavajte. Ne možemo živeti samo dok smo mladi i budite zahvalni za godine koje ste dočekali .)

Ukoliko ove krize prođete uspešno i savladate konflikte , vaš brak je jedna dobra i zdrava partnerska relacija . Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brak je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti. Koje su to bolesti braka koje predviđaju sa velikom tačnošću da on neće uspeti ?

Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brat je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti.

LETALNE (SMRTNE) BOLESTI BRAKA :

1.Prezir. (Kada ka partneru osećate potajan ili otvoren prezir , kolutate očima i pokazujete da ga ne poštujete ili on to radi ka vama i ukoliko takvo stanje dugo traje.)

2. Kriticizam. (Ukoliko kritikujete neprestano jedno drugo , nazivate jedno drugo imenima poput: stoko , đubre , kretenu i slično … )

3. Odbrambenost. (Stalno imate osećaj da ste napadnuti od partnera pa ste stalno u modu da se branite i pravdate.)

4.Podizanje zida .(Distancirali ste se , ne komunicirate dovoljno , živite jedno pored drugog umesto jedno sa drugim, ne vodite ljubav i slično …)

Ukoliko su se letalne (smrtne ) bolesti braka pojavile u vašem braku , hitno se obratite porodičnom psihoterapeutu.

Tekstove o braku možete čitati i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Roditeljstvo

PSIHOLOŠKA OTMICA DECE (alijenacija)

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Otuđivanje se najčešće dešava tokom razvoda braka , a može se desiti i u porodici gde se roditelji ne razvode. Roditelj sa kojim dete odbija kontakt zove se stručno targetirani roditelj ,a roditelj koji dete podgovara protiv drugog roditelja zove se stručno roditelj alijenator ili otuđivač. Roditelj otuđivač može koristiti različite taktike. Npr. majka može govoriti ćerki da je otac jako loš i da je rasturio porodicu , našao drugu ženu , da ih je ostavio na cedilu i da je tata ne voli te da je uopšte više i ne zove dok u stvarnosti otac zove majku kako bi pokušao da dobije ćerku na telefon ali majka odbija da dozvoli kontakt bivšeg supruga sa detetom . Decu podjednako otuđuju i majke i očevi . U glavi deteta stvara se konflikt i dete razume da što manje kontakta ima sa targetiranim roditeljem to će više osigurati ljubav roditelja otuđivača. Dete razume da nekako mora da bira jednog roditelja i lagano počinje demonstrirati osećanja i ponašanja kao što su: ljutnja, bes i u poslednjoj tački mržnja prema targetiranom roditelju . U poslednjoj tački alijenacije dete odbija kontakt sa targetiranim roditeljem , vrlo verovatno i sa svim rođacima koji su u vezi sa tim roditeljem npr. ukoliko je dete otac otuđio od majke dete naposletku odbija kontakt ne samo sa majkom nego i sa bakom i dekom po majci. Dete je zapravo psihološki oteto, potpuno otuđeno od jednog roditelja i njegove familije iako nikada pre toga nije imalo loš odnos sa tim roditeljem . Otuđivanje dece se može desiti maltene preko noći . U svojoj psihoterapijskoj praksi sretala sam decu koja nakon tri dana provedena sa roditeljem koji otuđuje ne žele više nikakav kontakt sa drugim roditeljem sa kojim su do juče održavala normalan kontakt. Nakon ovakve psihološke otmice ostaju opustošene čitave familije. Dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja , a taj roditelj i njegovi bližnji nose slike i sećanja na svoju ćerku ,sina, unuku ili unuka koji šeta živ ovom zemljom ali je tako dalek i verovatno njega ili nju neće videti više nikada tokom svojih života jer je dete psihološki potpuno oteto. Otuđivanje dece je najsuroviji vid porodičnog nasilja . Roditelj otuđivač je nasilnik , dete je oružje ili sredstvo kojim će se kazniti drugi roditelj – targetirani roditelj. Dakle dete i targetirani roditelj su ovde žrtve teškog i podmuklog oblika psihološkog nasilja .

Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

B.L je obožavao svoju ćerku Anitu. B.L je imao teško detinjstvo . Neodgovornog oca i on i braća su sa majkom kao mali prošli ne samo kroz napuštanje od strane oca nego i neimaštinu. Majka se borila da zaradi ali bilo je to teško vreme za celu porodicu . Materijalno je bilo jedva izdržljivo za njih. Pa opet ta majka podigla je divnu decu i kroz tako teške uslove. B.L imao je anđeosko srce . Sve što je želeo bilo je da ne bude bez novca i da njegova ćerka ne ostane bez oca kao što je on ostao . Sećanja na loša detinjstva bole i ponekad jedino što želimo je da uradimo korekciju . Da korigujemo sve što možemo da naša deca ne prođu kao mi sami dok smo bili mali. B.L je radio krvnički . Bio je jedan od najboljih frizera u Štutgartu . U psihoterapiji pratila sam kako je prošao težak put od napuštanja salona za vlasnika kod koga je radio do otvaranja sopstvenog salona. Na tom putu prošao je i period nezaposlenosti , period strahovanja da li će uspeti , period kada smo u psihoterapiji zajedno računali kako da ostane dovoljno novca od ušteđevine i ponekog šišanja po kućama i za njega i za ćerku dok se njegov salon ne otvori i…. uspeo je. Bila je to žilava i rezilijentna , borbena ličnost koja je umela da preživi bez cvonjka i da deli sa svima koliko može onda kada materijalno dobro ide. Patio je od gastritisa psihosomatske prirode i usled stresa imao bi bolove u stomaku. Svoju mezimicu , ćerku Anitu bi viđao vikendom jer je ona živela kod majke od koje je B.L bio razveden. Naše sesije psihoterapije bi se često vrtele oko njegove ljubavi za ćerku i jedno veče je i mala Anita prisustvovala psihoterapiji . Pričala mi je o svom papi (tako ga je zvala) i o tome koliko joj je lepo kada je kod njega. B.L bi živeo za dan kada će Anitu videti i preko radne nedelje bi se trudio da radi do iznemoglosti kako bi prema njoj vikendom mogao biti galantan …. želeo je da ona ima sve što poželi. I tako je i bilo. Sve do jednog dana…

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju .

Sve do dana kada je Anita prestala da se javlja svom papi na telefon…jer joj majka nije dala. Sve do dana kada prvi vikend nije došla kod svog pape…jer joj mama nije dala. Prolazili su dani i sedmice. B.L je počeo da biva ozbiljno zabrinut. Ni traga ni glasa on njegove voljene ćerke. Bivša supruga- Anitina majka je hladnokrvno govorila da Anita ne želi da ide kod njega na vikend jer se žalila da joj razne stvari u njegovoj kući smetaju i davala je gomilu izgovora kao razloge zašto ćerka ne želi da ga vidi i čuje. Ti majčini zlonamerni izgovori su zapravo bili čisto smeće. U psihoterapiji smo smišljali taktike kako da pokušamo da ubedimo Anitinu majku da mu dozvoli da viđa ćerku. Znali smo da je psihološka otmica deteta bila u pitanju. Anitu je majka otuđila od oca. B.L je kopnio tih meseci. Mentalno i fizički .

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda i kako se oseća targetirani roditelj (roditelj od koga je dete otuđeno) u psihoterapiji, reći ću vam. Kopni jer je žrtva podmuklog vida porodičnog nasilja. Nasilja u kome niko nikoga ne tuče i ne udara. Nasilja u kome niko na nikoga čak ni ne viče. Nasilja u kome je sasvim tiho opustošena duša jednog roditelja i sasvim tiho opustošena duša jednog deteta . Deteta koje ne sme da prizna da želi da vidi drugog roditelja . Mora u sebi tu želju da uguši . Mora jer u svojoj glavi razume poruke koje mu šalje roditelj otuđivač . Da je drugi roditelj loš , da mora da ga izbaci iz života , da mora da ostane verno porodičnim zahtevima. Dete će se tako i ponašati ,a negde u sebi nadaće se da targetirani roditelj ipak neće odustati od njega kroz život iako će se prema njemu ponašati kao da ga više ne želi za majku ili za oca.

B.L je imao kao i svi očevi u ovoj situaciji dilemu da li da odustane od svoje Anite ukoliko ga ona ne želi više za oca. Nije znao kako da nastavi da se bori za ćerku koja ga više neće. Jednog dana je sa sve uznapredovalim gastritisom od tuge i stresa zbog ćerke , stao ispred zgrade gde je mala Anita živela i u sred Štutgarta čuli su se ispred te zgrade povici : Anitaaaaa, Anitaaaaa, Anitaaa!!! Otac je vikao njeno ime u nadi da će ga ona čuti i da će joj time dati do znanja da neće odustati od nje , da je voli i da joj da do znanja da otac na nju misli. Čekao ju je i jedno jutro ispred škole da majka ne zna samo da bi je zagrlio. Mala Anita se plašila i da mu priđe jer je znala da će je majka grditi ali uspeo je tog dana da dobije jedan mali zagrljaj za koji se mala Anita nadala da je majka neće kritikovati. Završio je posle toga i na infuziji nekoliko dana jer mu je i fizički bilo sve lošije zbog otuđivanja ćerke. Ali nije odustao . Borac kao B.L ne odustaje .Ili da viđa ćerku ili neka umre – tako je razmišljao . Uostalom šta čini život bez njegovog deteta smislenim , pitao se? Alarmirao je sve moguće institucije u Štutgartu -od Socijalnog rada sve do suda i nakon nekoliko meseci borbe mogao je da vidi Anitu.

Morali su da ponovo rade na uspostavljanju kontakta jer se deca koja su otuđivana plaše , zbunjena su i očekuju da će biti kažnjena od roditelja otuđivača ako vas ponovo prihvate ali se potajno negde u sebi nadaju da nećete odustati od njih nikada. Čak iako vas vidno odbacuju. -Papa , čula sam te ono veče kada si vikao ispred zgrade moje ime. Znala sam da si tu i znala sam da me voliš. Ali srce mi je lupalo i bojala sam se šta će mama reći ako ti se javim….bile su reči male Anite kada je ponovo počela da viđa svog papu B.L. Ukoliko ste vi i vaše dete žrtva otuđivanja ne odustajte od borbe…nikada . Ova je priča istinita i pisana je uz dozvolu B.L. Tu je da bi vas osnažila i podržala da prepoznate psihološku otmicu svog deteta i da bi vas osnažila da ne odustanete od svog deteta čak i ako vas ono odbija i čak iako morate da se borite sudskim putem da biste viđali svoje dete ponovo.

Više o neadekvatnom roditeljstvu možete čitati ovde:https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Mentalno zdravlje

ZAŠTO JE POZICIJA LJUBAVNICE ŠTETNA ZA VAS?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

Iako može početi kao uzbudljiva avantura , veza sa oženjenim muškarcem retko kada tako i završi. Ako razmišljate da započnete vezu sa oženjenim muškarcem ili ukoliko u njoj već jeste , razmislite o tome da se upuštate u vrstu ljubavi koju zapravo ne zaslužujete. Zdrava ljubav se može doživeti samo sa slobodnom osobom.

1.On vam se nikada neće potpuno posvetiti. Ukoliko nije potpuno posvećen ženi kojoj je dao zakonsko obećanje zašto misliš da će tebi biti odaniji? Čak i da to želi on to ne može jer će se uvek plašiti da će ga supruga otkriti te će imati probleme u braku ,a još više će se plašiti da supruga ne otkrije ovu tajnu njihovoj deci koja bi ga onda mogla i odbaciti. Veruj mi ovo drugo je možda i najveći strah oženjenih muškaraca koji varaju svoje supruge.

2.Na tebe će se gledati kao na razbijača porodice. Postoji stigma protiv žena koje imaju afere s oženjenim muškarcima. Iako je muškarac jednako kriv, u očima društva tebe će gledati kao na razbijača porodice .

3.On će te uvek stavljati na drugo mesto. Moguće je da ćeš dugo verovati kako će te staviti na prvo mesto samo dok te ne zavoli dovoljno ili dok ne uvidi da si ti bolja za njega od njegove supruge. Mogu proći decenije čekajući Godoa. Ovako nešto se dešava u jako malom procentu i retko ko ostavlja svoju suprugu zbog ljubavnice. Bez obzira koliko si :dobra, lepa i pametna on će uvek stavljati suprugu i decu na prvo mesto.

4.Nećeš se moći osloniti na njega. Kada ste u vezi s oženjenim muškarcem, biće vam teško osloniti se na njega jer će njegova prva obaveza uvek biti supruga. Ukoliko ti bude potreban za emocionalnu podršku ili ukoliko si na primer bolesna i treba ti partner da povede računa o tebi tih dana , vrlo je moguće da on neće biti dostupan jer ima obaveze prema deci i supruzi i ne želi da oni saznaju za njegov paralelni odnos sa tobom. Poražavajuće je da budeš ostavljena sama npr. u bolesti onda kada ti treba partner da ti ode po namirnice ili te odveze lekaru i ne treba to da doživljavaš.

5.Vaša veza se zasniva na fantaziji. Provodite malo vremena zajedno i u tim periodima je obično sve predivno. Ne plaćate račune zajedno , ne brinete o domaćinstvu ,o deci i ne borite se sa životnim usponima i padovima. Zapravo od tih malih intervala u vremenu kada je sve sjano , gradiš fantazam kako imate idealan odnos, a verovatno to radi i on. Ipak , svakodnevni bračni i porodični život je mnogo zahtevniji od toga i zato se molim te probudi.

6.Praznike ćeš provoditi sama. Većina ljudi u brakovima oko praznika oima obaveze sa porodicom. Čak iako te na kratko poseti za praznike ,većinu vremena će biti sa porodicom , a ti ćeš biti usamljena i tužna. To niko ne zaslužuje pa tako ni ti .

7.Afera je nezdrava veza. Zdrave veze počivaju na : iskrenosti, prisutnosti, uzajamnoj podršci, nezi ,brizi i zajedničkim ciljevima i planovima. Afera nema ništa od toga.

8.Vaša veza će biti nebalansirana. Oženjen muškarac će uvek diktirati : kada , gde , koliko dugo ćete se videti. On će često određivati ​​tempo odnosa. Ti možda imaš puno vremena za njega, ali on će imati samo nekoliko sati za tebe

9. Imaćete jako malo slobode. Tajnost-to je ono što preljubu obeležava. BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU , nećete se olako kretati po gradu, a još manje ćete spontano putovati ili ići na izlete.

10. Lagaćeš porodicu i prijatelje. Verovatno zato što nećeš želeti da znaju da si sa osobom koja je u braku. Laganje možda nije deo tvog karaktera ali će postati u vezi sa oženjenim muškarcem . Zapitaj se da li želiš da postaneš neko ko laže svoju porodicu i prijatelje ?

BUDUĆI DA TE ON KRIJE KAO STRAŠNU PORODIČNU TAJNU – imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka.

POSLEDICE VEZE SA OŽENJENIM MUŠKARCEM

Mnogo je posledica veze sa oženjenim muškarcem. One ne uključuju samo tebe nego i njegovu suprugu , a i decu. Afera se pre ili kasnije otkrije. Supruga može doživeti traumu kada sazna , može imati simptome posttraumatskog stresnog poremećaja , obrnuće joj se naopačke sve ono u šta je verovala i u šta se ulagala , smanjiće joj se samopoštovanje i najčešće ona neće napustiti supruga bez obzira na saznanje . Deca ukoliko saznaju za vas , mogu takođe biti u stanju tugovanja i ljutnje na oca.

Posledice postoje i za tebe. Čekanje i čekanje da ti se on javi će istrošiti tvoje mentalno zdravlje, ostavljajući u tebi strepnju . Dok imaš besane noći i brineš hoćeš li ga sledeći put videti, on verovatno čvrsto spava u svom krevetu. Što duže ostaneš u ovoj nezdravoj vezi, to ćeš više osećati nisko samopouzdanje. Osećaćeš se se kao da nist važna i da ne zaslužuješ biti nečiji primarni fokus. Vremenom će afera uništiti tvoj osećaj sopstvene vrednosti, što su temeljna uverenja koja imaš o sebi. Dugotrajna tuga: Kad ova veza završi, doživećeš tugu. To se može razviti u produženi poremećaj tugovanja jer je veza bila afera, a podrška koju možeš primiti biće itekako ograničena jer mnogi ljudi koji su tvoja podrška neće imati razmevanja za to što si uopšte i bila sa oženjenim muškarcem , a mnogima nećeš smeti ni reći. Problemi s mentalnim zdravljem: Ljudi se često osećaju jako anksiozno tokom afere, a zatim su izrazito depresivni kada se afera završi. Imati aferu s oženjenim muškarcem retko je zdrava odluka. Stavljaš se u neuravnoteženu dinamiku moći u kojoj ćeš biti druga nakon njegove porodice. Veza je izgrađena na prevari i nedostatku poštovanja. Traženje psihoterapijske pomoći pomoći će ti da se ukloniš iz ovog odnosa i nastaviš dalje ka zdravijim izborima u budućnosti.

Više o preljubi možete čitati : https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Psihoterapija / Roditeljstvo

STRAH OD NAPUŠTANJA

Niko ne želi izgubiti one koje voli. Nisam do sada videla takvu osobu ali sam videla mnoge ljude kod kojih strah od gubitka jeste toliko jak da ih preplavi, preuzimajući mnoge aspekte života i sprečavajući ih da razviju zdrave odnose sa drugima. Strah od napuštanja je stalna zabrinutost da će vas ljudi u vašem životu ostaviti ili odbaciti. Često se u korenu ovoga straha nalazi prošlost u kojoj oni koji su o nama brinuli nisu zadovoljavali naše osnovne emocionalne ili fizičke potrebe. Mi kao deca, nismo u stanju da razumemo da sa našim roditeljima ili negovateljima nešto nije bilo u redu. Recimo, nisu bili najsposobniji da budu roditelji, a to su postali-i to naši. Mi kao deca zaključujemo usled toga iskustva napuštanja da smo mi sami nevoljivi, manje vredni, krivi i loši te da su nas napustili ili zapustili zbog nas samih, a ne usled njihove nesposobnosti da se brinu o deci. Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju. Sve je to napuštanje bez obzira da li roditelji uopšte nisu tu ili su prividno tu. Ove druge , možemo zvati “prividni ” roditelji.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

VRSTE PRIVIDNIH RODITELJA:

1.Roditelji alkoholičari, kockari i zavisnici od droga, a uz to i njihov kozavisnik-drugi roditelj koji nas obično nije zaštićivao od ovog prvog roditelja.

2.Emocionalno nezreli roditelji . Ovo su ustvari večita deca koja ne mogu adekvatno da prepoznaju detetove potrebe pa su u stanju npr. da se ludo zaljube u nekoga ko nije naš otac ili mama i napuste nas. Možda nas više nikada ne potraže pa postaju potpuno odbegli roditelji, a možda ponekad sa nama i održe neki povremeni kontakt u kome opet bivamo manje ili više zanemareni.

3.Antisocijalni roditelji. Oni koji često zaglavljuju zatvorske kazne pa su iz naših života često odsutni.

4.Narcisoidni roditelji. Oni koji su često prividno prisutni ali im mi kao deca ustvari smetamo i opterećujemo ih jer su oni zainteresovani pretežno za sebe i to nam se na razne načine stavlja do znanja. Npr. da ne plačemo kao slabići, da “mršnemo ” u svoju sobu ili da ih ne brukamo pred svetom jer nismo ni za šta i slično tome.

5.Intelektualno ispodprosečni roditelji. Ovi roditelji i sami imaju posebne potrebe te usled svojih intelektualnih ograničenja nisu u stanju da brinu o deci.

6.Radoholični roditelji. Oni koji i imaju dobru nameru u smislu da nam mnogo obezbede ali zbog toga propuštaju veći deo našeg detinjstva. Ovde spadaju i roditelji koji u dobroj nameri provode veći deo našeg detinjstva u drugim zemljama.

7.Roditelji u lošem braku . To su oni roditelji koji su kao “zapleteni rogovi “u vreći. Ne mogu jedno sa drugim, a niti jedno bez drugoga te usled njihovog konstantnog bračnog konflikta i sopstvenog turobnog i bolnog emocionalnog života, ne vide dovoljno nas i naše potrebe dok smo deca.

Roditelji nas mogu napustiti tako što odlaze iz našeg života, prepuštajući brigu o nama nekom drugom ili ostaju uz nas ali nas emocionalno zanemaruju ili nas i fizički i emocionalno zanemaruju.

Radili su najbolje što su znali ? Nisu i ne moramo ih pravdati time. Svaki bar relativno dobar roditelj radi samorefleksiju. To znači da se bar povremeno pita šta mogu da popravim u svom roditeljstvu, a šta zaista ne mogu pa onda uradi nešto sa tim saznanjem.

On dete voli na svoj način ? Gluposti. Zna se kako se dete voli. Prisutnošću , negom, brigom, pohvalom, lepom rečju, zagrljajem ali i disciplinovanjem -što podrazumeva i povremene opomene, kritike , a ponekad i kaznu kada je ponašanje deteta dugoročno neprihvatljivo.

Obično vidimo da se negativne nuspojave napuštanja pojavljuju u vezama kod mladih i odraslih ljudi . Odrasla deca prividnih roditelja osećaju mnogo manje poverenja, sigurnosti ili stabilnosti kada im se drugi previše približe. Skloni su prerano odbijati ljude, tako da ne budu prvi odbijeni. Može se negativna nuspojava napuštanja pojaviti i kao preterana potrebitost u vezama, preterana lepljivost za partnera, preterana kontrola partnera ili osećaj da ćemo se potuno dezintegrisati kao ličnost ukoliko budemo napušteni pa iz tih razloga ostajemo u vezama koje su za nas jako toksične i loše. Ili ne možemo nikada ostati sami , bez bilo kakvog partnera pa stoga srljamo iz veze u vezu. Kada je strah od napuštanja u pitanju – veze izazivaju nelagodu umesto osećaja sigurnosti i prijatnosti.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je rešiti ove teskobe i pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

Kako bismo izgradili zdrave odnose, potrebno je pronaći načine za suočavanje sa simptomima straha od napuštanja.

KAKO PREVAZIĆI STRAH OD NAPUŠTANJA? Dobra vest je da svaka ličnost ima snage ili rezilijence. Ukoliko su nas nesrećne okolnosti i obeležile na neki način to opet ne znači da ne možemo da se sa tim suočimo te da naučimo da gradimo zdravije veze i odnose.

Psihoterapija. Učenje o sebi kroz psihoterapiju može vam pomoći da shvatite odakle dolaze vaše teskobe i ponašanja. Utvrditi kakav je vaš stil vezivanja i pogledati kako on utiče na vaše međuljudske odnose odličan je način da prevladate strah od napuštanja. Stil vezivanja se takođe može utvrditi u psihoterapiji. Nije se lako suočiti sa svojim strahovima, ali kada radite s psihoterapeutom, imaćete vođstvo i podršku na svakom koraku.

Grupe za podršku. Možete se povezati sa ljudima koji su takođe sa sličnim iskustvima iz detinjstva i sličnim sadašnjim problemima u vezama kao i vi. Ovo može biti od velike pomoći. Više o sličnim temama možete čitati ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2023/05/01/zavisnost-od-osoba-i-veza-kozavisnost/ ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/11/01/deca-drugog-reda/ ili ovde: https://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment