RANJENI DON ŽUAN I NEVERSTVO

Don Huan , lik razvratnog ženskaroša opisan je u Španskoj književnosti.

Fra Gabrijel Teljes , opisao je u svojim književnim delima lik ženskarosa pod imenom Don Huan (Don Žuan ) . Tirsov Don Huan, pored toga što je zavodnik, je i prevarant i rugalica. Najviše uživa u : zavođenju žena , činjenju preljube , osvajanju , a i ostavljanju žena. Zašto bih ja kao psihoterapeut uopšte razmišljala o ovoj temi ? Imam itekako razloga . Ponašanje slično Don Huanovom pojavljuje se i kod nekih ljudi . Postoji u psihoterapijskoj teoriji i literaturi pod nazivima : ” Sindrom Don Žuana ” , ” žensaroš ” ili “hiperseksualno ponašanje ” . Dok su me u Institutu za mentalno zdravlje na edukaciji iz psihoterapije učili ovom sindromu , mislila sam da to verovatno u svojoj psihoterapijskoj praksi neću ni sresti jer mora da je to nešto veoma retko . Onda se polako u praksi pojavio jedan , drugi , treći pa više nisam ni brojala . Mislim da sam ih susrela oko desetak. Dvojica njih , dali su svoju saglasnost da ih uvrstim u svoje tekstove ne bih li pomogla drugim ljudima da razumeju ovo ponašanje. Jedan od njih je čak rekao da želi da pomogne svim onim ženama koje su u očajnom stanju jer su nebrojeno puta bile prevarene od strane muškarca koga vole.

Osoba koja pati od sindroma Don Žuana zapravo ima dubok osećaj sopstvene nepoželjnosti , visoko izraženu potrebu za divljenjem žena kako bi stekao osećaj da vredi i da je ipak poželjan.

Susret sa S.V bio je pre nekoliko godina moj prvi susret sa ” Don Žuanom ” . Onim ponašanjem za koje sam duboko verovala da ga nikad neću susresti. Bio je nesrećan . Duboko nesrećan muškarac , izrazito lepog izgleda. Neprikosnoveno je vodio računa o svom telu , prekrivenom brojnim tetovažama na lepo izvajanim bicepsima o kojima je svakodnevno vodio računa u teretani . Njegova tuga dolazila je samo naizgled od neodlučnosti jer je bio uvek istovremeno u nekoliko veza sa ženama i nije znao koju da ostavi niti kako to da uradi . Ne pričam ovde o paralelnoj vezi sa dve žene nego istovremenim vezama sa po četiri do pet žena . Bio je svestan da je neveran .Više o neverstvu i preljubi možete čitati ovde : :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/. Sve te veze za njega su bile važne , a znao je da ne čini ispravan izbor za sebe i gubio je previše energije na održavanje svih tih veza. Kada smo u psihoterapijskom procesu zagrebali dublje u njegovu prošlost i napravili kontakt sa njegovim utrašnjim detetom , imali smo oboje mnogo toga dirljivog da saznamo.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji bračnog neverstva.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom. Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji neverstva. Više o bračnom neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. S.V imao je veoma ranjeno unutrašnje dete. Majka ga je napustila veoma rano , kada je mali S.V imao tek 6 godina. Udala se za drugog čoveka i zaboravila na S.V-ovo postojanje . Zbog toga se on osećao duboko nepoželjno, nevrednovano, uskraćeno i napušteno . Otac kome je ona poverila malog S.V bio je isuviše zauzet novim partnerkama i pokušajima da se oženi ,a bio je i koainski zavisnik . Ponekad bi ga mali S.V zaticao i u stanjima teških pijanstava po kanalima na putu do prodavnice . Mali S.V osećao se da ga otac i ne primećuje. Osećao se nevidljivo . One velike tetovaže na besprekornim bicepsima davale su mu osećaj da je ipak primećen , da ga ljudi vide za razliku od oca . Tek u psihoterapiji je zapravo i razumeo koji je najpodsvesniji motiv tih njegovih tetovaža . Toliko suza na licu jednog muškarca dugo nisam videla . Sve te silne paralelne veze štitile su ga od dubokog osećaja nepoželjnosti , neprimećenosti , nevrednovanosti i napuštenosti . Bile su jedna velika garancija da neće više nikad biti sam kao onomad kada ga je majka ostavila zbog nekog , njemu nepoznatog muškarca. Što je bilo više veza , manja je bila šansa da će S.V ostati ponovo sam , kao kada je imao samo šest godina . Čak iako bi ga jedna od tih žena ostavila , ostajalo bi ih još nekoliko kao osiguranje od samoće. Sa pogledom na jedan toliko težak detinji život , nisam nalazila ni malo prava da okarakterišem njegovo današnje ponašanje kao loše. Savršeno se uklapalo u vid jednog mehanizma kojim se duboko povređeno ljudsko biće brani od bilo kakve mogućnosti da bude ponovo ranjeno kao onda kada je bilo dete. Ipak vremenom smo uspeli da odbacimo te njegove mehanizme te da u ponašanje uvrstimo mnogo zdravije načine da se bori sa sopstvenim osećajem napuštenosti i nevrednovanosti.

Ponašanje slično Don Žuanovom pojavljuje se kod nekih ljudi , uglavnom iz sasvim određenih unutrašnjih razloga koji leže duboko u čoveku . Sam čovek je tih razloga uglavnom nesvestan , a oni mogu biti uzrok činjenja preljube .

B.D je potražio psihoterapijsku pomoć zbog ” nemogućnosti da se smiri ” , kako je on to rekao . Kao i S.V bio je besprekornog telesnog izgleda , izražene lepote, uvek pažljivo probrane garderobe i muškog nakita , a kao po nekom nepisanom pravilu mnogostrukih i velikih tetovaža na telu . Žena mu nije falilo Primećivale su ga. Pisale su mu i želele su ga . Bilo ih je i previše . On je pak želeo da ima skoro svaku koja mu se dopadne . Pokušavao je u momentima da zavodi čak i mene iako smo bili u psihoterapijskom odnosu. Često je žene posmatrao kao stvari za zabavu ,a povremeno se zaljubljivao. Kada se zaljubi , gubio bi kontrolu nad sobom i nije mogao da upravlja svojim emocijama nego su one kao lavina upravljale njime . Čak i tako zaljubljen i van kontrole nije se odricao onih žena koje su mu predstavljale stvar za zabavu . Povredio je mnoge ali najviše samoga sebe jer je uve bio zapravo usamljen. Veoma usamljen . Žena u koju bi se ludački zaljubio ostavljala ga je kada sazna za preljubu . Više o preljubi (neverstvu )možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/.

Psihoterapijski rad često podrazumeva rad sa našim unutrašnjim detetom.Ovakav rad lično primenjujem čak i u terapiji hiperseksualnog ponašanja kakvo je ponašanje kod osoba koje pate od sindroma Don Žuana ili u terapiji neverstva.

B.D nosio je u sebi ego stanje dečaka koje je povremeno izbijalo na površinu njegove veoma dobro izbrušene fasade “opasnog i dominantnog muškarca ” .To ego stanje pojavljivalo bi se u obliku dečaka koji se mazi i traži pažnju . Jasno sam ga mogla uočiti . Istog momenta izazivao bi u meni potrebu da se iz ozbiljnog terapeuta pretvaram u negujuću majku jer je to ovom ego stanju bilo potrebno i u momentima korisno . B.D bio je takođe usamljeni dečak negde duboko unutra. Roditelji bi se međusobno svađali i tukli noćima naočigled malog B.D . Pokušavao je čak da se pretvara da mu je jako loše i da ima temperaturu ili da glumi onesvešćivanje , iščašenje noge te da se žali na kojekakve izmišljene bolove ne bi li time dozvao roditelje da se bave njime i prestanu da se tuku i svađaju . Uglavnom nije uspevao. Nisu marili ni kada bi se mali B.D žalio na zdravlje pa ča ni kada bi se lažno onesvestio . Oni su večito kao roditelji bili zauzeti jedno drugim i svojim toksičnim odnosom ,a malog B.D su zanemarivali . Ponekad je ostajao i gladan jer su majka i otac zaboravljali na potrebe deteta . Bili su prisutni ali i nisu . B.D često je bežao kod bake . Najčešće kada bi bio gladan , uplašen i neprimećen. U momentu kada je definitivno omrznuo svoje roditelje prešao je i da živi kod nje. Baka je umrla kada je on imao šesnaest ,a roditelji su ga, iako oboje živi ,ostavili da sam povede računa o bolesnoj baki sve do momenta njene smrti kojoj je prisustvovao i to sam . Ovaj mali , odbačeni , neprimećeni , prestravljeni i usamljeni B.D plenio je u odraslom dobu pažnju žena sa velikom lakomošću . Žene je posmatrao često kao stvari jer je na neki način i sam bio svojim roditeljima neka “stvar ” koja ih ometa svojim potrebama dok se svađaju ili dok se bave svojim tosičnim brakom. Naučio je tako . To je ono što mu je bilo poznato – to da se ljudi mogu posmatrati i kao stvari . Naučio je pogrešno još kao mali. Lakomost za pažnjom žena došla je kapo prirodna posledica skoro pa potpune neprimećenosti u detinjstvu . Mali B.D , zenemaren i neprimećen, nepoželjan i uglavnom sam , izrastrao je u velikog B.D-a koga je bilo nemoguće neprimetiti .Izrastao je u velikog B.D -a koji je lomio ženska srca da bi dobio osećaj da je poželjan , da postoji , da ga žele i da ne mora da izmišlja lažne bolove kako bi na njega obratili pažnju . Sve ove loše obrasce ponašanja (bolje reći većinu ) smo izmenili kroz vreme . B.D sada nije u vezi ali je singl kako ne bi povređivao žene. Neke je čak zvao da zamoli za oproštaj jer zna da ih je povredio . B.D će biti u vezi ponovo. Onda kada naiđe na ženu sa kojom želi istinsku bliskost. Za sada uči da je u redu biti i sam te da će i tako opstati. Nadam se dragi čitaoče da smo ti ja, mali S.V i mali B.D uspeli predočiti šta se krije iza ponašanja odraslih ljudi koje često razumemo kao neprihvatljivo . Još toga o uzrocima preljube i neverstva možete čitati na :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem
Ivana Sinđić , diplomirani defektolog ,Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel: 061/ 25-88-274
Leave a comment