Posted by 
Čovek se radja sa “klicom” ljubavi. Dakle sa predispozicijom za ljubav kao sto ima predispoziciju da progovori, prohoda itd…
Sasvim sigurno, većina majki zna da se dete rađa sa potrebama. Potrebama za hranjenjem, dodirom, nekom vrstom utehe kada je plačno, i sto više razvoj napreduje, majci je sve jasnije kako da odgovara na potrebe deteta.
Međutim, sposobnost voljenja jeste veština, pa i potreba, koja će se razviti baš kao i svaka druga veština. Za veštinu imamo predispoziciju sa kojom smo se kao beba rodili. Imali smo predispoziciju da prohodamo, progovorimo i tako dalje – ako je naš razvoj protekao uredno.
Isto tako, beba se rađa sa predispozicijom da voli. Sa “klicom” ljubavi. Ona s vremenom, kroz odnose sa okolinom i drugima – a posebno majkom – počinje da voli. Tako prvo zavoli majčinu dojku, majčin glas, zavoli onu svoju flašicu sa mlekom i druge objekte u svojoj okolini. Tako se ta sposobnost voljenja grana, razvija, gradi, na tom putu od deteta ka svetu i od sveta ka detetu.
Na nju možemo uticati na razne načine.
Čuli smo da je ljubav “topla”. Pa kako je topla? Time što obicno započinje toplinom majčinog dodira kada uza se privija bebu, kada je doji, kupa… Zato nekako svi smatramo da je ljubav topla, jer je započela obicno svoj razvoj iz topline dodira sa majkom.
Na razvoj sposobnosti za ljubav može se uticati spolja.
1. Fizičkim dodirom bebe, kasnije deteta.
2. Ohrabrujućim rečima i pohvalama – dakle govorom.
3. Zajedničkim aktivnostima koje je moguće ostvariti sa odojčetom i detetom (razmenom i pokazivanjem zvečki, pridržavanjem sve do zajednickih igara). Dakle, kvalitetnim vremenom sa detetom.
Nikako nismo bespomoćni, čak ni pred toliko mističnom pojavom kao što je ljubav.
Ivana Sinđić
Dipl.defektolog i sistemski porodični psihoterapeut
Tel 061 258 8274