AUTIZAM KOD DECE I MMR VAKCINA

(Verujem-ne verujem.)

MMR vakcina

Danjašnica određuje misaone tokove urbanog čoveka i žene. Razmatrajući neuroze današnjice moram da se osvrnem na knjigu našeg najpriznatjeg psihijatra Vladete Jerotića gde navodi misao Lešeka Kolakovskog, (poljski filozof) „ Da se nisu nove generacije neprestano bunile protiv nasleđene tradicije , mi bismo još danas živeli u pećinama; ako pobune protiv nasleđene tradicije postanu jednom univerzalne, opet ćemo se naći u pećinama.“ Filozofski gledano govori o idejama koje opsedaju modernog čoveka, bekstvo od tradicije ali i o težnji za instiktivnim delanjem. Progres je neminovan i on nas vodi kroz istorijske kontekste. No moderan čovek sve više teži ka gotovim modelima činenja. Kao da tražimo gotove formule koje će nam reći šta treba da radimo ali onda moramo i da poslušamo tvorce tih formula. Možda upravo tu i leži zamka, u tome ko su tvorci gotovih formula življenja.

Danas možemo da budemo svedoci raznih rasprava poznath ljudi ili onih koje žele da postanu poznati o raznim temama koje su izgleda zabrinjavajuće za modernog čoveka. Često pribegavaju ljudi raznim teorijama koje se bave medicinom, psihologijom, ekonomijom…Te su teorije naizgled nove i opominjuće: da li znate šta jedete, pijete, čime se vakcinišete, da li vas pljačkaju a da to ne znate, itd. Opet se vraćam na misao Kolakovskog da ako pobune protiv nasleđene tradicije postanu univerzalne, opet ćemo se vratiti u pećine jer upravo ta univerzalnost pobune protiv vekovnih ustaljenih modela ponašanja može da izazove našeg najvećeg neprijatelja, nas same. Ne sporim ljudsku potrebu, koju smo osvestili, da imamo pravo na izbor ali šta to stvarno znači? Najdrastičniji primer je pitanje abortusa. Da li se ovde radi o pravu na život ili o pravu na izbor? Da li pravo na život fetusa nadilazi pravo na izbor majke? To je i filozovsko, pravno ali i crkveno pitanje. Mnoge struje se bave ovim pitanjem. Svaka struja je kategorična u svojim stavovima i kada analiziramo njihove stavove možemo u svakome naći logična objašnjenja. Pitanje je samo kako ćemo izvagati pravi odgovor. Ipak je sada jedno pitaje nadmašilo druga važna pitanja. Da li je vakcinacija u detinjem dobu pitanje izbora ili pitanje života? Da li su vakcine uopšte dobre za nas ljudska bića? Možda će nam odgovor na to pitanje dati glumci, sportisti i ostale poznate ličnosti? Možda će nam odgovor ipak dati i poneki lekar? Najčešće čujemo da protivnici vakcina kažu da su i neki doktori protiv vakcina. Tu se postavlja pitanje broja nekih doktora. Da li smo u želji da dokažemo svoje stavove pribegli konstatacijama koje sadrže sumnjive validne brojke onih koji zastupaju stav otpora. A kada bi obrnuli gledište i kada bi rekli zagovornici vakcina da su neki doktori za vakcinaciju? Tu zapadamo u paradigmu našeg uma jer njeno značenje je da stvaramo filtere za informacije koje nam odgovaraju. Ustvari to je kao da smo stavili obojene naočare.

Ozbiljno ostrašćeni antivakcinaški pokreti su aktivni širom sveta ,a i u našoj zemlji.

Tu se moram vratit na tvorce tih teorija. Koja je pokretačka snaga kod njih te moraju tako vatreno da nas ubeđuju da imamo pravo na izbor? Pa zar se nismo dovoljno razvili kroz evoluciju i shvatili da imamo pravo na izbor? U psihoterapiji je osnovni pokretač da navedemo klijenta da sam napravi izbore koji su dobri za njega, da ga navedemo pomoću raznih intervencija da sam dođe do rešenja. To je dugotrajan proces i dovodi nas do suštine ovoga teksta : lična odgovornost za sve što sam odlučio ili odlučila. Sigurno se sećate da smo nekada, mi malo stariji, kao deca donosili odluke pomoću hoću-neću biljke. Pa kako nam zapadne poslednji listić na biljci, to je onda odluka. Tada smo bili oslobođeni od filtriranja naših želja i odluke donosili u zavisnosti od broja listića na biljci. Možda još uvek imamo tu sklonost u vezi donošenja odluka. To nas oslobađa odgovornosti jer je neko rešio da nas ubedi u to da imamo pravo na izbor i još bolje ubedio nas je u to šta je naš izbor.

To nas oslobađa odgovornosti kada neko reši da nas ubedi u to da imamo pravo na izbor i još bolje ubedio nas je u to šta je naš izbor.

Sve je u skladu sa odbacivanjem tradicije i u duhu težnje da napredujemo . Mnogo puta smo morali da donesemo teške odluke i da budemo odgovorni u vezi njih. Težak je to posao. Za mnoge ljude odluke su se pokazale kao loše. No da li se baš ta odluka poklopila sa nekim prirodnim procesima? Primer za to je stav nekih da vakcina izaziva autizam koji inače pokazuje svoju simptomatologiju u periodu oko treće godine kada dete prima određene vakcine. Navode neke studije nekih doktora, tvoraca formula življenja. Vakcina je nasleđena tradicija nastala kao težnja čoveka da se izleči i izađe iz pećine, težnja za pravom na život. Onda je ta ista vakcina postala predmet pobune protiv nasleđene tradicije. Da li smo sada na sledećem koraku, po uzoru na Kolakovskovu misao, da će pobuna protiv nasleđene tradicije postati univerzalna i da ćemo se vratiti u pećine? Možda ćemo opet pitati biljku ali ne pitanjem hoću-neću nego verujem-ne verujem.

Endrju Vejkfilld koji je svojom opovrgnutom studijom želeo da ukaže na to da autizam kod dece nastaje usled korišćenja MMR vakcine. Time je kao i svojim daljim antivakcinaškim delovanjem indirektno doveo do ponovnog širenja opasnih zaraznih bolesti kod dece.
Antivakcinaški snažni i razvijeni pokreti svojim delovanjem indirektno dovode do ponovnog širenja opasnih zaraznih bolesti kod dece. I ubedljivi su veoma u svojim navodima da to nije tako te da se neće ništa desiti ukoliko MMR vakcine ne budu više postojale.

Pravi koren antivakcinaškog pokreta počeo je 1998. Poznati naučni list Lanset povukao je lažnu studiju britanskog gastroenterologa Edrua Vejkfilda iz 1998. u kojoj se tvrdi da vakcina protiv malih boginja uzrokuje autizam. Uprkos povlačenju, studija je postala KOREN I POKRETAČ “antivakcinizma”, pa je već iskorenjena bolest malih boginja ponovo počela da hara i odnosi živote. Stručnjaci Vejkfildovu studiju nazivaju najštetnijim radom u istoriji medicine. Medicinski časopis BMJ svojevremeno je objavio da je Vejkfildov rad dobio veliku medijsku pažnju sa štetnim potencijalom za javno zdravlje, toliku da je teško naći neko poređenje u istoriji medicinskih nauka. Mnogi naučnici nakon ove studije su istraživali povezanost autizma i MMR vakcine i svako istraživanje pokazuje da ova vakcina nema apsolutno veze sa nastankom autizma. Sada se već pojavljuju lekari koji apeluju na to da se ovoliki novac više u svetu ne troši na takva istraživanje jer je već i “predokazano” da MMR vakcina i autzam nemaju nikakve povezanosti te da se toliki novac radije utroši za pomoć deci sa autizmom i njihovim roditeljima. Britanski istraživački novinar Brajan Dir objavio je svojevremeno u Sandej tajmsu niz tekstova kojima je pokazao da je Vejkfild imao finansijsku korist od svoje lažne studije. Vejkfild je optužen i za zloupotrebu dece jer je u svojoj studiji birao decu koja su već imala neke simptome autizma, a oduzeta mu je i lekarska licenca. Da li da verujemo lekaru kome je licenca oduzeta ? Ja lično ne bih , a drugima ostavljamo da sami biraju sa svom odgovornošću koju takve odluke nose. Takođe ,retko se piše ali se da saznati da Dejvid Vejkfild danas živi u SAD, da se predstavlja kao izvesni guru ,da širi aktivno antivakcinacijski pokret i da je izuzetno bogat. Bogat ? Moglo bi se iz toga pretpostaviti da neko finansira ovakve antivakcinaške propagande i to se može pretpostaviti isto toliko snažno koliko se stalno pretpostavlja da oni koji propagiraju redovno vakcinisanje dece jesu plaćeni predstavnici nekog farmakološkog pokreta i tako dalje.

Autizam kod dece nastaje kao splet genetskih i spoljašnjih činilaca .

No dobro, zašto onda uopšte nastaje autizam ? Šta to danas znamo o njegovim uzrocima ?Autizam kod dece nastaje kao splet genetskih i spoljašnjih činilaca. Genetski činioci igraju veliku ulogu u nastanku autizma. Ponekad kod srodnika ili u istoriji porodice može postojati dete koje je imalo ili autizam ili neki drugi oblik razvojnih problema. Takođe nekada mutacije nastaju u trenutku oplođenja i zovu se mutacije “de novo “. To znači da u tom slučaju nije bilo autizma u istoriji porodice. Broj gena koji učestvuju u razvoju autizma je od 200 pa kod neke dece sve do do 400 gena i to nam objašnjava danas zašto kod neke dece postoje simptomi autizma jedva u naznaci , a zašto je kod neke dece autizam veoma kompleksno razvijen. Lepeza gena dovodi do lepeze simptoma. Spoljašnji faktori koji utiču zajedno sa genetskom osnovom jesu : starija majka i stariji otac u trenutku začeća, nedostatak folne kiseline u ishrani majke u prvom tromesečju trudnoće, neke zarazne bolesti od kojih trudnica oboli npr. rubeola ili visoka temperatura majke koja dugo traje ,neadekvatna ishrana majke, korišćenje nekih lekova protiv epilepsije u trudnoći , aerozagađenje koje nas sve pogađa, neki insekticidi koji se koriste u domaćinstvu . Timerosal jeste sastojak vakcine koji jeste oblik žive. Zbog Vejkfildove studije usled straha i daljeg ispitivanja jedno vreme je bio izbačen iz vakcina u nekim zemljama ali se broj autistične dece i dalje nije smanjio. Aluminijum se nalazi npr u bojenim bombonama, živa u ribi koju jedemo, olovo u mesu divljači .Zbog toga vakcina ne može biti otrovan uzrok autizma jer ćemo te sporne sastojke (živa, aluminijum itd) uneti ishranom i udisanjem. Nemoguće je potpuno izolovati dete od spoljašnjih uticaja čak i ako ono ne primi MMR vakcinu pa će se kod genetski sklone dece autizam svakako razviti. Takođe , muška deca razvijaju 4 puta više autizam od ženske dece i kakve bi to moglo imati veze sa vakcinom ? Rekla bih da ne može imati nikakve veze ali sa genetskim faktorima ima sasvim sigurno jer genom ženskog i muškog deteta pokazuje razliku na jednom hromozomu (dečaci imaju jedan y hromozom koji devojčice nemaju ). Takođe postoji veliki broj nevakcinisane dece koja su takođe razvila autizam i nevakcinisanje ih nije zaštitilo od razvoja autizma. Kada bi eto postojala neka bar hipotetička mogućnost da se MMR vakcina prima kasnije ,u dobu od recimo 5-6 godina ,onda bi bilo verovatno jasnije da se autizam razvija nezavisno od same vakcine ali mi ne možemo menjati lekarsku praksu jer ona ima svoje razloge. Autizam se može javiti kao primaran ,od samog rođenja deteta ,a može i kasnije, oko 2-3 će godine života (onda kada se otprilike i prima MMR vakcina). On je kao razvojna pojava postojao oduvek u ta dva oblika i ovaj drugi oblig autizma koji nastaje malo kasnije on će postojati i nezavisno od toga da li dete prima MMR vakcinu. Pojavljuje se i kod one dece koju roditelji nisu vakcinisali.

(Među mnogobrojnim studijama , koje dokazuju da autizam i vakcine nemaju nikakve veze uputićemo vas na veoma lepo predstavljen video materijal sa Srpskim titlovima ,materijal lekarke Vendi Čung i njenog tima gde sasvim jednostavnim rečnikom i na zanimljiv način objašnjava sve što bi vas moglo zanimati o uzrocima nastanka autizma. Jednostavno kopirajte link i nalepite ga u google ili drugi pretraživač i saznajte puno toga o uzrocima autizma. Prevod na Srpski jezik podesite u podešavanjima na videu u donjem desnom uglu. Link na kome možete naći materijal je :

https://www.youtube.com/watch?v=wKlMcLTqRLs)

Tekst pripremile :
Katarina Jocić .Diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut koji se dugo bavi oblašću autizma i psihoterapijom porodica sa autističnim članom , a prvi je defektolog koji je radio u odeljenja za decu sa problemima autizma u ŠOSO “Mara Mandić” u Pančevu.
Tel :062 979 8529.
i
Ivana Sinđić. Diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut. Tel :061 258 8274

Leave a comment

DETE ,VRTIĆ I PREDŠKOLSKI PROGRAM

Dete od polaska u vrtić dobija mnoge koristi za svoj razvoj.

Kada se donosi odluka o tome da li je dete spremno za polazak u vrtić ili za pohađanje pripremnog predškolskog programa , uzrasna dob nije jedini odlučujući faktor. Budući da se svako dete razvija različitom brzinom, vaspitači ne mogu mahnuti čarobnim štapićem i reći kako su sva deca spremna u tipičnoj uzrasnoj dobi mada je najveći deo dece za uključivanje u kolektiv spremno u uzrastu od tri godine. Nekoliko je razvojnih područja na koja možete obratiti pažnju kada sagledate je li vaše dete spremno za boravak u kolektivu, bez obzira na „tipičnu“ predškolsku dob.

Obavlja li vaše dete nuždu u toalet?

1.Može li dete samostalno vršiti nuždu u toaletu? Mnoge predškolske ustanove imaju politiku “bez pelena” za decu predškolskog doba. Iako deca mogu povremeno imati nezgodu, pre početka predškolskog uzrasta bilo bi dobro dete ovome obučiti.Ukoliko se radi o deci koja imaju poteškoće ili kašnjenje u razvoju vrlo je moguće da ovu veštinu odlaska u toalet savladavaju puno kasnije od ostale dece pa je naravno potrebno o tome obavestiti vaspitače kao o specifičnosti vašeg deteta pre nego što se uključi u kolektiv.Vaspitač neće odbiti vaše dete niti mu zabraniti uključivanje u predškolski program ali će obratiti pažnju na to da vašem detetu npr češće ponudi odlazak u toalet.

Može li se vaše dete odvojiti od vas na neko vreme ?

2.Može li se dete uopšte odvojiti od roditelja? Sva deca vole prisustvo svoje mame ili svog tate, ali trebala bi se moći odvojiti od vas nekoliko sati bez potpunog pada u neprekidan plač, neutešnost ,napade besa . Deca koja prelaze iz okruženja dečjeg vrtića u predškolski program ili deca koja prelaze iz predškolskog programa u prvi razred osnovne škole obično uopšte nemaju problema s odvajanjem. Ona su već dobro adaptirana na odvajanje od roditelja upravo zahvaljujući pravovremenom polasku u vrtić ili predškolsku ustanovu.

Igra li se vaše dete sa drugom decom?


3.Igra li se vaše dete sa drugom decom? U predškolskom okruženju vaše dete morat će komunicirati sa drugom decom kako rečima koliko je u stanju tako i kroz pokret, gest ,mimiku , razmenu igračaka. Iako će s vremenom naučiti sve većoj veštini socijalne interakcije, deca predškolskog uzrasta trebala bi se moći sprijateljiti, deliti i sarađivati ​​bar na osnovnom nivou.

Spava li vaše dete predugo preko dana?

4. Da li vaše dete još uvek dugo spava preko dana? Predškolska ustanova zahteva određenu izdržljivost vašeg deteta. Mnogi programi pružaju kratko vreme za odmor i dnevnu dremku, ali ako detetu i dalje treba trosatna dremka trebalo bi ga navikavati da smanjuje vreme dnevnog dremanja.

Komunicira li vaše dete?

5.Može li vaše dete komunicirati? Potrudite se pomoći detetu da razvija veštine komunikacije . Ukoliko dete krene u predškolsku ustanovu ,a okolina ga ne može shvatiti, to će frustrirati vaše dete .Postoje opet deca sa poteškoćama u razvoju kod koje se govor javlja sa kašnjenjem. Važno je o tome obavestiti vaspitače kako bi isti što više pomogli detetu da se uklopi u sredinu gde ne može dovoljno dobro da se izrazi ili ga druga deca ne razumeju u potpunosti.Vaspitač je ovde važna figura koja će osigurati bolju adaptaciju.

Obavlja li vaše dete osnovne naloge?
Čuje li vaše dete?

6.Može li vaše dete slušati osnovne naloge? Svi znamo da trogodišnjaci i četverogodišnjaci nisu najbolji slušatelji, ali da bi se dete moglo što bolje adaptirati u predškolsko vaspitanje, ono bi trebalo biti u mogućnosti slušati i ispuniti osnovne naloge(uzmi,dodaj,ostavi tamo,pođi za mnom…).Naravno da postoje deca oštećenog sluha.Vaspitač bi morao biti upoznat sa problemima koje dete ima u sposobnosti da čuje kako bi omogućio što bolju adaptaciju deteta u grupu ukoliko ono ima probleme u domenu sluha.

PREDNOSTI UKLJUČIVANJA DETETA U VRTIĆ ILI U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM:

1.Pruža strukturu. Deca nauče slediti dnevni ritam, režim , raspored dana i života van kuće.Uče kako poštovati osnovna pravila poput stavljanja igračaka na mesto nakon igre i mirnog sedenja u grupi za priču.Kroz život dete čeka uklapanje u mnoge ritmove i rasporede u različitim sredinama osim u porodičnoj.Školska sredina nosi takođe svoj ritam i raspored, studentska i radna sredina opet nose svoje ritmove i strukture.Osnova dobre prilagođenosti u novim sredinama postaviće se dakle upravo tokom pohađanja vrtića ili pripremnog predškolskog programa.
2.Podučava decu socijalnoj interakciji. Socijalna interakcija sa drugom decom i vaspitačima je jednako važna koliko i akademski razvoj. Predškolski programi počinju decu učiti ispravnom načinu interakcije sa vršnjacima pa i odraslim osobama koju nisu samo roditelji kao do sada nego nastavnici, vaspitači,kuvarice ,servirke i drugo osoblje u ustanovi.

3.Predškolski programi uče decu nezavisnosti. Deca kroz odvojenost od porodične sredine usvajaju sve veću sposobnost da brinu o sebi. Nemojte se stoga iznenaditi kada posle nekog vremena pohađanja predškolskog programa dete samostalno odlazi u toalet da opere ruke pre jela, da opere zube pre spavanja , želi ponekada da se igra samo u svojoj sobi , samostalno uzima i odlaže pribor za crtanje i tako dalje. Naravno da se nezavisnost razvija sve više u toku pohađanja predškolskog programa , a novostečene veštine dete počinje da upotrebljava i u kući ali i u drugim životnim situacijama kada su mu ove veštine potrebne. Znanja kao i veštine inače pokazuju tendenciju da se generalizuju. Dakle jednom dobro usvojena znanja i veštine prenose se i koriste u svim životnim situacijama kada nam zatrebaju.

4.Fizička aktivnost. S porastom gojaznosti kod dece predškolske dobi i kasnije, mnogi predškolski programi čine vežbanje delom svakodnevne rutine.Svakako da je ovo jedna od mera koje će uticati na prevenciju gojaznosti kod vašeg deteta.

5.Zdrava ishrana. Ne zaboravimo da za predškolske ustanove jelovnik sastavljaju nutricionisti. Povrće i voće, kuvana jela postaće vašem detetu svakog dana zdrav režim ishrane ukoliko je uključeno u vrtić ili predškolski program. Prekomerno konzumiranje slatkiša u predškolskim ustanovama ne dolazi u obzir i nije zastupljeno.Ne zaboravimo da roditelji danas zbog radnog vremena ne mogu baš uvek da se posvete pažljivom planiranju zdravih obroka ali zato predškolska ustanova to svakako da može i to svakoga dana.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut

psihoterapija Sindjic

										Leave a comment				

ŠTA RADI DEFEKTOLOG ?

Postoje neka zanimanja za koje sam sigurna da važi jedno specifično pravilo. Da biste ih obavljali morate biti u načelu prvenstveno human čovek. Morate imati jako razvijenu empatiju ,saosećanje za druga ljudska bića ,morate posedovati vanserijsko strpljenje i nesebičnu želju da veliki deo života podredite drugome koji je zapravo dete ili čovek u nekoj nevolji ili potrebi . Sebičnosti , nestrpljenju i ” kratkom fitilju” u ovakvom zanimanju nema mesta ni najmanje ,a ponajviše mesta ima kvalitetnoj ljudskoj razmeni i nesebičnoj pomoći. Neophodno je da budete iskreno, iz dubine vašeg bića zainteresovani za drugo ljudsko biće i njegovu dobrobit. Morate dakle posedovati ili razviti jednu duboku uravnoteženost ,posvećenost, strpljivost ,a ljubavi će vam trebati u neograničenim količinama.

Defektolog je osoba koja pomaže deci da napreduju u svom razvoju koji je zbog nekih okolnosti usporen ili narušen. Defektolog je takođe osoba koja pomaže deci i ljudima koja su načinili neki prestup da se vrate u tokove ponašanja koji društvene norme nalažu.Fotografija je nastala iz direktnog rada u dnevnom boravku Neven koji raspolaže defektolozima svih profila, medicinskim osobljem, fizioterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa decom.

Defektologija jeste nauka koja ima različite grane. Tako defektolog može pomagati deci i ljudima čija su čula oštećena (čulo vida i sluha), defektolog može pomagati deci i ljudima čiji je motorni razvoj usporen ili oštećen (sporije prohodavanje deteta i njegov motorni razvoj u celini , teška pokretljivost,invaliditet i drugo ).Defektolog takođe može pomagati deci i odraslima čiji je mentalni razvoj na neki način usporen usled npr. autizma ,daunovog sindroma ,pervarzivnih problema u razvoju i slično. Defektolog takođe radi na razvoju govora kod dece kada razvoj govora kasni ili je nepravilan ,a takođe radi na ponovnom razvoju govora kod ljudi čiji je govor usled nekih moždanih oštećenja narušen .Defektolog radi i sa decom i ljudima koji su načinili neki prestup ili neko delo koje nije u skladu sa zakonom. Tada defektolog radi na tome da se deca i ljudi vrate u tokove ponašanja koje ih neće dovoditi u sukobe sa zakonom ponovo. Kod sve ove dece uz defektologa postoji šansa da se njihov razvoj unapredi , da se njihov govor unapredi , da nauče mnoge veštine koje će im život učiniti kvalitetnijim (npr .deca i ljudi oštećenog vida mogu naučiti da čitaju Brajevim pismom, osobe oštećenog sluha mogu naučiti znakovni jezik i tako dalje.)

Roditelji ,pitate se kada se sve možete obratiti defektologu ?

1,Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika što znači da postoji mogućnost da njegov razvoj može biti otežan. Kada kod vašeg deteta postoji kašnjenje u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ne može držati pribor za jelo kada druga deca to već mogu ,ne uspeva da drži olovku kada druga deca istog uzrasta to već mogu i tako dalje .)

2.Kada je razvoj govora kod deteta usporen ili pokazuje neke probleme.

3.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen autizam , sumnja na autizam ili na neki drugi pervarzivni problem u razvoju.

4.Kada dete ima problem sa čitanjem, pisanjem, držanjem i upotrebom nekih predmeta koji zahtevaju motoriku ruku i šake.

5.Kada vaše dete ima vidljivih teškoća da savlada nastavno gradivo.

6.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen hiperkinetski sindrom ili drugi problemi sa pažnjom i koncentracijom.

7.Kada vaše dete ima oštećenje čula vida ili sluha.

8.Kada vače dete boluje od cerebralne paralize.

9.Kada je vaše dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromom koji utiče na razvoj deteta.

10.Kada vaše dete ima probleme sa zakonom ,činjenjem prestupa i krivičnih dela.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, dipl.Defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

Leave a comment

ELEKTRA KOMPLEKS I ZAŠTO JE ZNAČAJAN ZA LIČNOST DEVOJČICA

Elektra kompleks kod devojčica jeste na neki način pandan Edipovom kompleksu kod dečaka . Elektra kompleks čini se dosta teži za razumevanje , a i objašnjavanje od kompleksa Edipa ali ćemo pokušati da ga učinimo dostupnim razumevanju svakome od nas. Sličnost sa kompleksom Edipa je u tome što takođe predstavlja …

ŠTA JE EDIPOV KOMPLEKS I ZAŠTO JE VAŽAN ZA LIČNOST MUŠKARCA?

Edipov kompleks
Edipov kompleks

Svako dete ,bez obzira da li je dečak ili devojčica prolazi u periodu od treće do šeste godine kroz jednu fazu psihoseksualnog razvoja koja u zdrave ličnosti završava time da se dete snažnije identifikuje sa roditeljem istog pola.

U ovom periodu zapravo dobijamo (ili ne dobijamo) bazične korene heteroseksualnosti ličnosti. Kompleks Edipa javlja se kod dečaka,a kod devojčica kompleks Elektre. Zašto se to zovu kompleksi?

Zbog toga što predstavljaju skup,više osećanja,više fantazama,više zadataka za malu ličnost deteta. Dakle komleks je ovde kompleks kao skupina nečega ,a ne nekakvo nužno zlo kako se u psihoterapiji i psihoanalizi ponekad smatraju kompleksi pa se kaže za nekoga da je iskompleksiran nižom vrednošću i tako dalje… Kompleks je dakle u psihoterapiji, više nečega, više osećanja, više ponašanja.

Šta se dešava sa dečakom u procesu Edipovog kompleksa? Dečak posebno shvata da mu je majka zapravo prvi objekat koji vole i za koga su emocionalno vezani. Dečak lagano počinje da biva svestan i svojih genitalija. Počinje da uviđa da postoje osobe koje su različitog pola. Zapravo shvata da su on i majka osobe različitog pola. Dakle za dečake su majke (ako ih imaju), prve osobe ženskog pola koje su objekti njihove ljubavi . Dečaci na ovom uzrastu pokazuju izraženu želju da budu stalno uz majku,neprestano traže pažnju, igru, negu i često pokazuju strah od odvajanja od majke. Međutim na scenu stupa otac. On iz vizure dečaka kvari situaciju. Uglavnom podsvesni procesi u tom periodu u glavi dečaka izgledaju ovako:

“Ko je on da meni uzima pažnju majke?”Ko je on da kvari moje i mamino vreme ? Zašto majka njemu pokazuje ljubav kada ja želim da ona samo meni pokazuje ljubav? “

“Ljubomoran sam na njega. Zavidim mu , besan sam na oca i želim da on nestane iz našeg života . Želim da ostanemo samo ja i mama.”

“Otac je ipak veliki i moćan. Ko zna šta bi mogao da mi uradi ukoliko bih mu se suprotstavljao i borio se sa njim za majku. Strepim od toga šta bi moglo da mi se dogodi jer ipak je on moćan.”

“Zato ja počinjem da želim da budem kao on. Da budem kao otac. Možda ne mogu da budem potpuno kao otac ali mogu biti barem kao moj otac. Majka ga voli. Onda mora da moj otac vredi . Ako budem kao otac majka će me voleti kao što voli i njega. Ja trebam da budem baš kao moj otac !”

Ovaj poslednji deo priče predstavlja zapravo zdravo razrešenje Edipovog kompleksa u psihoterapiji i psihoanalizi. Dečak lagano u psihološkom smislu identifikuje se sa ocem, gradi muške karakteristike, kopira oca i orjentiše se ka suprotnom polu, dakle ovde nam se nalazi bitan faktor za razvoj heteroseksualnog muškarca.

Šta se dešava kada Edipov kompleks nije razrešen na zdrav način? Razne su varijacije na temu ali može se dečak razviti u muškarca sa femininim, ženskim karakteristikama. U nekim slučajevima može se ovde tražiti koren homoseksualne orjentacije. Dečak se može razviti u muškarca koji je zauvek preterano vezan za mamu, lojalan i odan mami i u odraslom dobu. Dečak se može razviti u muškarca koji za partnerku traži ženu koja veoma mnogo podseća na majku .Uglavnom dečak se može razviti i u neurotičnu ličnost ,a i u ličnost koja nikada neće biti u stanju da preuzme ulogu supruga i oca u odraslom dobu.

Zašto dolazi do neadekvatnog razrešenja kompleksa Edipa? Zbog toga što se mati koja nema dovoljno ljubavi u braku može preterano fokusirati na sina i u tom ,pogrešnom odnosu tražiti zadovoljenje emocionalnih i psiholoških potreba.

Ko može pomoći da se kompleks Edipa razreši ka putu zdrave,nezavisne i heteroseksualne muške ličnosti? Otac, muž koji će zadovoljiti emocionalne i psihološke potrebe svoje supruge pa ova neće imati potrebe da preteran fokus stavlja na sina. Dakle opet je pažnja, ljubav ipak na kraju lek za sve pa tako i za kompleks Edipa.

psihoterapija Sindjic

Leave a comment

NARCISTIČNA MAJKA

Porodice sa osobom koja ima narcistički poremećaj ličnosti imaju svoju specifičnu dinamiku. Ne treba niti glorifikovati pojam “majka” kao univerzalno dobar jer među majkama postoje I narcistične majke, a takođe I neke druge vrste majki koje ne doprinose dobro razvoju deteta . Znam da bi pojam “majka” trebao da bude …