Category: Porodicna terapija

Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

DA LI ĆE VAŠ BRAK OPSTATI?

Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog.

Većina ljudi ulazi u brak sa namerom da on traje do kraja života. Neki brakovi su dovoljno dobri , neki su srećni , a ima veliki broj onih koji su toksični ali još uvek traju dok se veliki procenat brakova ipak razvede. Zdrav brak je značajan faktor ljudskog zdravlja . Mentalnog i fizičkog. Poput zdrave hrane , dovoljno tečnosti i redovne fizičke aktivnosti . Pomaže nam da živimo kvalitetnije i duže. Loš brak je isto tako faktor razboljevanja, mentalnog i fizičkog kao i pušenje, alkohol, droga i ostale nezdrave navike. Koji su to pokazatelji da brak ima velike šanse da opstane?

1.Zadovoljstvo partnerskom relacijom. (Koliko ste zadovoljni tom relacijom koju ste sa partnerom napravili? Ocenite svoju relaciju ocenom od 0 do 10 na primer.)

2.Kapacitet ili sposobnost vas dvoje kao para da realizujete vaše partnerske zadatke kroz život? (Pitajte se pružate li jedno drugom podršku u: roditeljstvu , u zarađivanju novca, u podeli kućnih poslova , imate li jedno u drugo poverenja, dobijate li i dajete li poštovanje, dobijate li i dajete li jedno drugom podršku kada je teško nekom od vas dvoje? Imate li dovoljno intime, poljubaca, zagrljaja i seksualnosti ?)

3.Repair mehanizmi. To su sposobnosti vas dvoje da savladate svađe i konflikte jer do njih neminovno dolazi. (Pomirite li se i koliko brzo ? Na koji način se obično mirite?)

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na prethodna pitanja onda imate velike šanse da opstanete. Zdrav brak je odnos dvoje ljudi koji su sposobni za bliskost i posvećenost partnerskoj relaciji u kojoj prihvataju jedno drugo sa vrlinama ali i sa manama. Svi imamo mane kao i vrline. Ukoliko prihvatate svog partnera sa manama i dalje osećate prema njemu ljubav onda je to pun pogodak i put ka uspehu vašeg braka.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize.

Svi brakovi prolaze kroz očekivane krize. One su normalne. Ono što porodični i bračni psihoterapeuti očekuju jeste da će svaki brak proći kroz sledeće normativne krize:

1.Panika zbog privrženosti . (Pre nego stupite u brak , ne bojte se ako osećate paniku zbog toga što ste se vezali . To je normalno i očekivano.)

2. Prva godina zajedničkog života .( U prvoj godini zajedničkog života očekujte blagu krizu jer vam se mnoge stvari ne moraju dopasti. Na primer , neke navike vašeg partnera, odnos prema novcu i slično tome. Vreme je da upoznate nekog u kontekstu življenja sa nekim . Pokušajte da prihvatite mane i neke čudne navike vašeg voljenog ili voljene.)

3. Prva i svaka naredna trudnoća i rođenje deteta. (Bebe su divne ali kada dođu na svet suočićete se kako sa radošću ali tako i sa : umorom , nespavanjem, strahovanjem, odgovornošću i to će , sasvim očekivano staviti vaš brak pred izazove. Može vam se desiti i da vam se vaš partner uopšte ne dopadne u ulozi roditelja. )

4.Nezaposlenost. ( Periodi nezaposlenosti će iziskivati da se jedan partner dodatno napreže da obezbedi porodicu materijalno , a umesto da kritikujete vašeg partnera jer privremeno traži posao , dajte mu podršku i ohrabrenje da on ili ona to mogu i da će uspeti .)

6. Adolescencija sina ili ćerke i njihova prva ozbiljna partnerska veza. (Može kod vas izazvati suošavanje sa sopstvenim starenjem i bliskim odlaskom dece od kuće iako ste istovremeno srećni zbog vaše dece. Ne brinite. Ova osećanja su normalna .)

7.Prazno gnezdo. (Period kada su deca započela živote van kuće može vam se činiti strašan i možete biti tužni . Ali oni partneri koji su negovali svoj odnos sada mogu trošiti vreme na :putovanja , zajedničke šetnje , izlaske i druženje sa prijateljima. Ne zaboravite da je uspešan roditelj onaj koji je podigao decu kojoj on više nije potreban , osim u smislu održavanja bliskih odnosa.)

8. Opadanje seksualne aktivnosti. (Javlja se sa godinama ali nije bauk . Ne morate od sebe kao para očekivati da budete intimni onim tempom kao u dvadesetim. Dokle god imate dovoljno zagrljaja , poljubaca i intimu onda kada uspete, nema razloga za paniku. Mrtav brak je onaj u kome nema intime duže od šest meseci i u tom slučaju , obratite se porodičnom psihoterapeutu.)

9. Postajanje bakom i dekom. (Koliko god je srećan događaj opet se ne morate dopasti jedno drugome u ulozi bake i deke pa to može izazvati konflikte, a opet jeste jedno suočavanje sa sopstvenim starenjem. Ne očajavajte. Ne možemo živeti samo dok smo mladi i budite zahvalni za godine koje ste dočekali .)

Ukoliko ove krize prođete uspešno i savladate konflikte , vaš brak je jedna dobra i zdrava partnerska relacija . Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brak je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti. Koje su to bolesti braka koje predviđaju sa velikom tačnošću da on neće uspeti ?

Postoje i letalne (smrtne) bolesti braka. Brat je živ odnos između dvoje ljudi i može se razboleti.

LETALNE (SMRTNE) BOLESTI BRAKA :

1.Prezir. (Kada ka partneru osećate potajan ili otvoren prezir , kolutate očima i pokazujete da ga ne poštujete ili on to radi ka vama i ukoliko takvo stanje dugo traje.)

2. Kriticizam. (Ukoliko kritikujete neprestano jedno drugo , nazivate jedno drugo imenima poput: stoko , đubre , kretenu i slično … )

3. Odbrambenost. (Stalno imate osećaj da ste napadnuti od partnera pa ste stalno u modu da se branite i pravdate.)

4.Podizanje zida .(Distancirali ste se , ne komunicirate dovoljno , živite jedno pored drugog umesto jedno sa drugim, ne vodite ljubav i slično …)

Ukoliko su se letalne (smrtne ) bolesti braka pojavile u vašem braku , hitno se obratite porodičnom psihoterapeutu.

Tekstove o braku možete čitati i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/, ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Roditeljstvo

PSIHOLOŠKA OTMICA DECE (alijenacija)

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Otuđivanje se najčešće dešava tokom razvoda braka , a može se desiti i u porodici gde se roditelji ne razvode. Roditelj sa kojim dete odbija kontakt zove se stručno targetirani roditelj ,a roditelj koji dete podgovara protiv drugog roditelja zove se stručno roditelj alijenator ili otuđivač. Roditelj otuđivač može koristiti različite taktike. Npr. majka može govoriti ćerki da je otac jako loš i da je rasturio porodicu , našao drugu ženu , da ih je ostavio na cedilu i da je tata ne voli te da je uopšte više i ne zove dok u stvarnosti otac zove majku kako bi pokušao da dobije ćerku na telefon ali majka odbija da dozvoli kontakt bivšeg supruga sa detetom . Decu podjednako otuđuju i majke i očevi . U glavi deteta stvara se konflikt i dete razume da što manje kontakta ima sa targetiranim roditeljem to će više osigurati ljubav roditelja otuđivača. Dete razume da nekako mora da bira jednog roditelja i lagano počinje demonstrirati osećanja i ponašanja kao što su: ljutnja, bes i u poslednjoj tački mržnja prema targetiranom roditelju . U poslednjoj tački alijenacije dete odbija kontakt sa targetiranim roditeljem , vrlo verovatno i sa svim rođacima koji su u vezi sa tim roditeljem npr. ukoliko je dete otac otuđio od majke dete naposletku odbija kontakt ne samo sa majkom nego i sa bakom i dekom po majci. Dete je zapravo psihološki oteto, potpuno otuđeno od jednog roditelja i njegove familije iako nikada pre toga nije imalo loš odnos sa tim roditeljem . Otuđivanje dece se može desiti maltene preko noći . U svojoj psihoterapijskoj praksi sretala sam decu koja nakon tri dana provedena sa roditeljem koji otuđuje ne žele više nikakav kontakt sa drugim roditeljem sa kojim su do juče održavala normalan kontakt. Nakon ovakve psihološke otmice ostaju opustošene čitave familije. Dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja , a taj roditelj i njegovi bližnji nose slike i sećanja na svoju ćerku ,sina, unuku ili unuka koji šeta živ ovom zemljom ali je tako dalek i verovatno njega ili nju neće videti više nikada tokom svojih života jer je dete psihološki potpuno oteto. Otuđivanje dece je najsuroviji vid porodičnog nasilja . Roditelj otuđivač je nasilnik , dete je oružje ili sredstvo kojim će se kazniti drugi roditelj – targetirani roditelj. Dakle dete i targetirani roditelj su ovde žrtve teškog i podmuklog oblika psihološkog nasilja .

Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

B.L je obožavao svoju ćerku Anitu. B.L je imao teško detinjstvo . Neodgovornog oca i on i braća su sa majkom kao mali prošli ne samo kroz napuštanje od strane oca nego i neimaštinu. Majka se borila da zaradi ali bilo je to teško vreme za celu porodicu . Materijalno je bilo jedva izdržljivo za njih. Pa opet ta majka podigla je divnu decu i kroz tako teške uslove. B.L imao je anđeosko srce . Sve što je želeo bilo je da ne bude bez novca i da njegova ćerka ne ostane bez oca kao što je on ostao . Sećanja na loša detinjstva bole i ponekad jedino što želimo je da uradimo korekciju . Da korigujemo sve što možemo da naša deca ne prođu kao mi sami dok smo bili mali. B.L je radio krvnički . Bio je jedan od najboljih frizera u Štutgartu . U psihoterapiji pratila sam kako je prošao težak put od napuštanja salona za vlasnika kod koga je radio do otvaranja sopstvenog salona. Na tom putu prošao je i period nezaposlenosti , period strahovanja da li će uspeti , period kada smo u psihoterapiji zajedno računali kako da ostane dovoljno novca od ušteđevine i ponekog šišanja po kućama i za njega i za ćerku dok se njegov salon ne otvori i…. uspeo je. Bila je to žilava i rezilijentna , borbena ličnost koja je umela da preživi bez cvonjka i da deli sa svima koliko može onda kada materijalno dobro ide. Patio je od gastritisa psihosomatske prirode i usled stresa imao bi bolove u stomaku. Svoju mezimicu , ćerku Anitu bi viđao vikendom jer je ona živela kod majke od koje je B.L bio razveden. Naše sesije psihoterapije bi se često vrtele oko njegove ljubavi za ćerku i jedno veče je i mala Anita prisustvovala psihoterapiji . Pričala mi je o svom papi (tako ga je zvala) i o tome koliko joj je lepo kada je kod njega. B.L bi živeo za dan kada će Anitu videti i preko radne nedelje bi se trudio da radi do iznemoglosti kako bi prema njoj vikendom mogao biti galantan …. želeo je da ona ima sve što poželi. I tako je i bilo. Sve do jednog dana…

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju .

Sve do dana kada je Anita prestala da se javlja svom papi na telefon…jer joj majka nije dala. Sve do dana kada prvi vikend nije došla kod svog pape…jer joj mama nije dala. Prolazili su dani i sedmice. B.L je počeo da biva ozbiljno zabrinut. Ni traga ni glasa on njegove voljene ćerke. Bivša supruga- Anitina majka je hladnokrvno govorila da Anita ne želi da ide kod njega na vikend jer se žalila da joj razne stvari u njegovoj kući smetaju i davala je gomilu izgovora kao razloge zašto ćerka ne želi da ga vidi i čuje. Ti majčini zlonamerni izgovori su zapravo bili čisto smeće. U psihoterapiji smo smišljali taktike kako da pokušamo da ubedimo Anitinu majku da mu dozvoli da viđa ćerku. Znali smo da je psihološka otmica deteta bila u pitanju. Anitu je majka otuđila od oca. B.L je kopnio tih meseci. Mentalno i fizički .

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Nakon alijenacije dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja .

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda i kako se oseća targetirani roditelj (roditelj od koga je dete otuđeno) u psihoterapiji, reći ću vam. Kopni jer je žrtva podmuklog vida porodičnog nasilja. Nasilja u kome niko nikoga ne tuče i ne udara. Nasilja u kome niko na nikoga čak ni ne viče. Nasilja u kome je sasvim tiho opustošena duša jednog roditelja i sasvim tiho opustošena duša jednog deteta . Deteta koje ne sme da prizna da želi da vidi drugog roditelja . Mora u sebi tu želju da uguši . Mora jer u svojoj glavi razume poruke koje mu šalje roditelj otuđivač . Da je drugi roditelj loš , da mora da ga izbaci iz života , da mora da ostane verno porodičnim zahtevima. Dete će se tako i ponašati ,a negde u sebi nadaće se da targetirani roditelj ipak neće odustati od njega kroz život iako će se prema njemu ponašati kao da ga više ne želi za majku ili za oca.

B.L je imao kao i svi očevi u ovoj situaciji dilemu da li da odustane od svoje Anite ukoliko ga ona ne želi više za oca. Nije znao kako da nastavi da se bori za ćerku koja ga više neće. Jednog dana je sa sve uznapredovalim gastritisom od tuge i stresa zbog ćerke , stao ispred zgrade gde je mala Anita živela i u sred Štutgarta čuli su se ispred te zgrade povici : Anitaaaaa, Anitaaaaa, Anitaaa!!! Otac je vikao njeno ime u nadi da će ga ona čuti i da će joj time dati do znanja da neće odustati od nje , da je voli i da joj da do znanja da otac na nju misli. Čekao ju je i jedno jutro ispred škole da majka ne zna samo da bi je zagrlio. Mala Anita se plašila i da mu priđe jer je znala da će je majka grditi ali uspeo je tog dana da dobije jedan mali zagrljaj za koji se mala Anita nadala da je majka neće kritikovati. Završio je posle toga i na infuziji nekoliko dana jer mu je i fizički bilo sve lošije zbog otuđivanja ćerke. Ali nije odustao . Borac kao B.L ne odustaje .Ili da viđa ćerku ili neka umre – tako je razmišljao . Uostalom šta čini život bez njegovog deteta smislenim , pitao se? Alarmirao je sve moguće institucije u Štutgartu -od Socijalnog rada sve do suda i nakon nekoliko meseci borbe mogao je da vidi Anitu.

Morali su da ponovo rade na uspostavljanju kontakta jer se deca koja su otuđivana plaše , zbunjena su i očekuju da će biti kažnjena od roditelja otuđivača ako vas ponovo prihvate ali se potajno negde u sebi nadaju da nećete odustati od njih nikada. Čak iako vas vidno odbacuju. -Papa , čula sam te ono veče kada si vikao ispred zgrade moje ime. Znala sam da si tu i znala sam da me voliš. Ali srce mi je lupalo i bojala sam se šta će mama reći ako ti se javim….bile su reči male Anite kada je ponovo počela da viđa svog papu B.L. Ukoliko ste vi i vaše dete žrtva otuđivanja ne odustajte od borbe…nikada . Ova je priča istinita i pisana je uz dozvolu B.L. Tu je da bi vas osnažila i podržala da prepoznate psihološku otmicu svog deteta i da bi vas osnažila da ne odustanete od svog deteta čak i ako vas ono odbija i čak iako morate da se borite sudskim putem da biste viđali svoje dete ponovo.

Više o neadekvatnom roditeljstvu možete čitati ovde:https://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/ i ovde https://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija / Razvod braka / Roditeljstvo

DECA DRUGOG REDA

Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu.

Oko dve hiljade psihoterapijskih seansi kasnije usudjujem se da napišem ovakav tekst. Psihoterapeut ne bi smeo da osuđuje . Međutim , poraslo se i sazrelo i u toj ulozi pa razumem da neke teme ne mogu da prođu bez prizvuka osude. Mnogi adolescenti i mnogi odrasli ljudi prošli su kroz moje psihoterapijsko savetovalište, a imali su iskustva odbacivanja ili zanemarivanja od strane jednog ili oba roditelja u detinjstvu ili u pubertetu. Ovakvo odbacivanje nastalo je uglavnom kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu. Tada bi roditelj naglo počeo da zaboravlja da je roditelj . Naglo bi počeo da stavlja svoju novu ljubav na mesto ispred deteta ili bi dete iz novog braka počeo da stavlja ispred deteta iz prvog braka . Tako bi decu počeo da deli na “decu prvog i drugog reda.” Kako bi to roditelj radio? Iskustva mojih klijenata su različita. Podeliću neka za koje sam dobila dozvolu:

Roditeljsko dbacivanje nastaje je često kada bi jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili relativno zaboravio na svoje dete iz prvog braka onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete u novom partnerstvu.

-Moji su se razveli sa mojih 13. godina. Otac bi me nakon toga redovno “ispaljivao “. Ne bi dolazio kada sam ga sa 16. godina čekao u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu da bismo proveli zajedno dan. Čekao sam ga i po dva sata, pravdajući ga u međuvremenu da sigurno kasni sa razlogom, da bih na kraju slomljen shvatio da on neće doći. Jednom sam sa svojih 17. godina nakon ovakvog očevog tretmana kada sam se vratio kući legao ispod stola kao malo dete plačući i tu sam ostao do kraja dana. Da je tada majka zvala hitnu pomoć verovatno bih istog dana završio u mentalnoj bolnici. Mislio sam da ja nisam dovoljno dobar sin dok mi vi Ivana niste objasnili da je otac imao problem sa sobom .

-Majka je jednostavno otišla sa drugim čovekom kada sam ja imala 7. godina. Taj čovek je valjda imao problem da ona povede i mene pa sam ostala sa ocem. Dobila je u novom braku moju polu sestru ali majka me nikad nije zvala da da je posetim u kući tog čoveka u kojoj je živela . On valjda nije želeo da kročim na njegovo imanje, a ja sam želela da uspostavim odnos i sa njim i sa svojom polu sestrom. Ceo život rastem u nekom ubeđenju da sam ja neadekvatna, da sam nešto ružnija ili gluplja od ostale dece i ljudi pa da su mi zato : majka, očuh i polu sestra uskraćivali pristup njima i njihovoj kući. Majka bi me jednom u dva meseca povela na kolače samu i ja sam provela odrastanje žudeći za njom. Na kraju kada nisam više mogla da trpim taj bol koji su mi nanosili i prekinula sam kontakt sa njima. Nikada više neću sa njima progovoriti ni reč jer sve što mogu da dobijem od njih to je još povređivanja.

-Otac mi je celog života stavljao postupcima do znanja da ja nisam bitan isto koliko i njegova nova supruga i njihovo dvoje dece . I moj polu brat i polu sestra su se tako prema meni odnosili. Ja sam samo silno želeo da budem na neki način povremeno deo te nove porodice . Do odraslog doba sam smatrao da sam je nevoljiv pa da su me stoga odbacivali. Ne želim više da se trudim ni minuta da im dokazujem da vredim da budem deo njih bar povremeno . Ne želim sa njima da kontaktiram . Mislim da svome ocu neću otići ni na sahranu . Ni toliko nije zaslužio.

Ne zaboravite da su ovo ljudi koje svakodnevno srećete i ni po čemu ne možete videti njihove rane . Ranjenost u psihološkom smislu nije očigledna golim okom. To su npr. vrsni lekari koji vas leče, profesori koji vas uče, pekarka koja vam nasmejana svako jutro prodaje vruće pecivo za doručak ili su to deca iz vaše zgrade sa trećeg sprata ali i mnogi drugi. Sasvim normalni i obični ljudi.

Ovakav tretman zanemarivanja i odbacivanja u detinjstvu dovodio bi kod adolescenata i odraslih do raznih problema u osećajnom životu i ponašanju kao što su : nepoverenje u ljude, manjak samopouzdanja, osećaj pogrešnosti i defektnosti sebe samih , strahovi od vezivanja, odgurivanje ljudi od sebe kako bi izbegli vezivanje, osećaj nesigurnosti u intimnim odnosima i prijateljstvima, bivanje u suovisničim vezama, preterani zahtevi za uveravanjem od partnera da su voljeni, skakanje iz jedne veze u drugu i mnogih drugih problema poput depresivnosti i anksioznosti.

Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu , upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom .

Oko dve hiljade psihoterapijakih seansi kasnije usuđujem se da ovakvim roditeljima kažem sledeće: Odakle vam pravo da kada se dete rodi i dalje mislite da se u životu toliko radi o vama? Odakle vam pravo da mislite da se i dalje radi o vama, vašem ljubavnom životu i vašim sebičnim potrebama ? Ne radi se više je..no o vama nego se radi o detetovim potrebama . Niti jedno dete ne zaslužuje da bude uskraćeno za: roditeljski poziv, dolazak na vreme, brigu, negu, upoznavanje i boravljenje sa vama pa i sa vašim novi partnerima i novom decom . Odakle vam pravo da decu delite na onu “prvog i drugog reda?” Deca su bića prvog reda čak i u odnosu na sebične vas. Svaki milimetar njihovog postojanja bi trebalo da je postojanje prvog reda ma koliko dece imate. A vi, vi ćete i dalje ići u crkvu nedeljom kao da niste načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja .

Niti jedno dete ovoga sveta nije zaslužilo da doživi odbacivanje i uskraćenost nakon razvoda roditelja i greška nije u detetu iako dete često raste u odraslog koji sebi pripisuje nekakvu pogrešnost da bi sebi pokušalo da objasni zašto je neprihvaćeno od strane svog roditelja nakon razvoda. Dragi moji zanemareni ili u detinjstvu odbacivani odrasli grška nije u vama. Vaš zanemarujući roditelj je vrlo verovatno patio od : nedostatka saosećanja, nezrelosti ličnosti, egocentrizma , neodgovornosti , nedostatka samopreispitivanja , nedostatka savesti , od narcisoidnosti ili psihopatije.Zapravo patio je od raznih devijantnosti sopstvene ličnosti koji su ga učinili nezrelim i nekapacitetnim roditeljem. Vi ste: negu , pažnju , ljubav i prisutnost zaslužili samim svojim rođenjem i to vam potpisujem. Ne postoji nikakva potreba da budete bolji ili kvalitetniji od ostale dece da biste tako nešto zaslužili. Pre će istina biti da vaš roditelj nije zaslužio vas iako je imao sreće da ste mu dati kao dar koji nije umeo da ceni. Takvi kao dar i visoko dignute glave moramo dalje časno postojati i ja kao vaš psihoterapeut (ili neki drugi srodnik) ću dalje sa vama i časno na vašoj strani -stajati i govoriti javno. A oni -roditelji iz pakla će i dalje ići u crkvu nedeljom kao da nisu načinili niti jedan jedini greh . Bestidno.

Više tekstova možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, http://psihoterapijasindjic.com/2022/10/30/o-napustanju-i-napustenosti/, http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i sertifikovan EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija / Psihoterapija

PRELJUBA (NEVERSTVO) I PSIHOTERAPIJA

Desila se preljuba u vašem braku ili vezi ? Ukoliko vam je utešno , kao psihoterapeut svakodnevno srećem pojedince koji su otkrili da ih partner vara ili ih je varao ili je bar imao takvu nameru. Takođe svakodnevno razgovaram sa bračnim parovima koji su korisnici bračne terapije, a desila im se preljuba u braku . Znam da je ovakvo saznanje veoma teško za vas kao za pojedinca bez obzira da li ste otkrili sms ljubavnu prepisku koju je vaš partner-partnerka vodio sa drugom osobom i imate saznanje da se ništa fizički među njima nije još uvek desilo ili ste otkrili aferu koja već ima neku istoriju. Ponekad ste otkrili i više ranijih afera koje je vaš partner imao . Bez obzira da li je afera bila u formi namere (dugotrajno dopisivanje sa drugom osobom) ili je afera bila samo emocionalna, samo seksualna ili emocionalno-seksualna, takvo saznanje boli. O tome zašto toliko boli možete čitati ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/. Ta emocionalni bol, fizički simptomi, veliki nedostatak poverenja može trajati duže vremena jer predstavlja posledicu relacione traume. Jednostavnijim rečnikom doživeli ste izdaju osobe kojoj ste verovali . Kome uopšte najviše verujemo kroz život? Obično roditeljima, bračnom partneru , braći i sestrama kao i najboljem prijatelju . Nije uvek tako ali najčešće jeste. Sve su to neke relacije-odnosi između nas i nekoga ispunjeni poverenjem. Kada nas neko u tom odnosu, relaciji izda možemo doživeti veliku bol i relacionu traumu . Takođe nemojte se čuditi ukoliko vam se nakon preljube u mislima pojavljuju prečesto pitanja koja teško kontrolišete. To su obično pitanja : da li je mislio-mislila na mene dok se afera dešavala ? Da li je moguće da me tako lako izbrisao-izbrisala iz misli dok je afera trajala nakon svih ovih godina i moje posvećenosti ? Da li još uvek misli na nju ili njega dok sa mnom razgovara i moli za oproštaj ? Da li je uopšte moguće da sam toliko poverenja dao-dala nekome ko me ovako izdao? Ova i slična pitanja dolaze nenadano , prolaze kroz vaše misli, ometaju vaše svakodnevno funkcionisanje i to mi klijenti u psihoterapiji redovno prijavljuju. Ako se pitate do kada će vas ta pitanja mučiti , reći ću vam da je to individualno . Nekoga muče tri meseca , a nekoga i godinu dana nakon otkrivanja preljube. Zaokupljenost ovim pitanjima jeste znak da teško možete da obradite traumatski doživljaj nakon preljube . To uostalom i jeste odlika traumatskih doživljaja, da mozak veoma teško uspeva da obradi traumatska sećanja pa se zapravo ovo dešava i vama iako vaš partner najčešće jeste u sasvim drugačijem stanju . On traži od vas da prestanete sa tim istim pitanjima koja mu postavljate i da krenete zajedno dalje ili ako ne možete dalje, da počnete da razmišljete o razlazu vas kao para. Više o preljubi možete čitati i ovde –http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/.

Zbog svega gore navedenog bračne terapije nakon saznavanja preljube su sasvim specifične. Razlikuju se od svake druge bračne terapije jer dinamika bračnog para pokazuje svoje specifičnosti kada se neverstvo desi. Upravo nastaje taj obrazac da prevarena osoba ima potrebu da postavlja mnoštvo pitanja o preljubi, često su ta pitanja ista , iznova i iznova , a da osoba koja je počinila neverstvo polako gubi strpljenje da sluša ta pitanja i da na ista odgovara. To jeste obrazac (ponašanje para) koji viđam baš svaki put nakon preljube. Zapravo kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba doživljava u 60-80 procenata intenzivan traumatski doživljaj koji pokušava da obradi na razne načine pa i postavljanjem sebi i partneru pitanja o preljubi i njenim detaljima . Kao psihoterapeut razumem da prevarena osoba pati od veoma velikog gubitka poverenja u partnera i intenzivnog straha da je bračni partner postao osoba kojoj možda nikad više neće moći verovati. Prevarena osoba ukoliko pređe preko preljube i dalje se muči sa traumatskim sećanjima, obradom traume kao i pokušajem da vrati poverenje i sve to ide dosta sporo i teško . Sa druge strane osoba koja je počinila preljubu pati od osećaja griže savesti , potrebe da joj bude oprošteno , pati od straha da će biti ostavljena jer je preljubu počinila i brzo gubi strpljenje kada vidi da bračna dinamika nikako da se vrati u sklad u kome se preljuba ostavila u prošlosti i par je nastavio srećno dalje. Jednostavno to ne ide tako lako. Trauma se ne obrađuje lako , prevareni partner se ne oporavlja brzo i lako, poverenje se vraća sporo i par treba da se pripremi na neki duži period u kome će se oporavak dešavati . Bračna terapija preljube osim obrade traume kod prevarene osobe ima i mnoštvo specifičnih zadataka i ciljeva o kojima možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.

Stanje nakon preljube lično volim da obradim kroz EMDR psihoterapiju koja spada u oblast psihotraumatologije. EMDR psihoterapijski pristup funkcioniše tako što “vadi nož iz psihološke i emocionalne rane ” . Kada vadimo nož iz rane zaboli ali nakon toga rana zarasta i biva lakše. Nakon toga pristupam bračnoj terapiji neverstva. Ukoliko ste doživeli preljubu sami sebi možete pomoći tako što ćete sebe bolje razumeti u kontekstu traume i u kontekstu da vam treba vremena da se oporavite i krenete dalje. Nije na odmet znati da se nakon preljube u nekom periodu pa čak i do godinu dana pojavljuju u spoljašnjoj sredini razni trigeri ili okidači . To može biti npr. neki film ili pesma o preljubi. To može biti nečija boja kose koja podseća na boju kose ljubavnice vašeg muža. To može biti bilo kakva naizgled bezazlena pojava koja u vama ponovo probudi mnoštvo pitanja i razmišljanja o onome što ste doživeli . Nemojte se tome čuditi i nemojte misliti da ludite . Ne ludite, niste dosadni i naporni zato što često ponavljate slične misli ili tražite ponekad i sasvim iste odgovore od partnera nego ste istraumirani. Biti istraumiran različito je od biti naporan ili dosadan. Povređeni ste i imate pravo na vreme da zacelite ma koliko god vaš oporavak trajao. Obično u bračnoj terapiji neverstva zamolim bračnog druga da ima bezgranično strpljenja za ovakve pojave u vašem ponašanju i da vam pomogne u oporavku . To je davalo rezultate. Takođe neki ljudi ponašajno oproste preljubu i ostanu u braku ali osećajno ne prevaziđu preljubu pa se osećaju kao da su rascepljeni na pola i da je jedan deo njih oprostio, a drugi nikako ne može. Imajte na umu da je i to normalno nakon doživljenog neverstva . Imajte na umu da je u redu da vas je sramota da podelite sa najbližim prijateljima da ste saznali za neverstvo. Mnoge ljude je toga stid, a još više ih je stid zbog toga što su preko preljube prešli . Zbog toga što nemate sa kim da podelite vaše iskustvo možete se osećati veoma zbunjeno i usamljeno. Međutim pa šta ako ste prešli ili bar pokušavate da pređete preko preljube? Smatram da je to veoma hrabro i da želite da date vašem braku šansu jer smatrate da vredi. Većina ljudi u mojoj praksi pređe preko prve preljube i daje šansu braku ali preko više preljuba ne želi da pređe. Podržavam ih i razumem da bi prelaženje preko mnoštva preljuba bilo zaista nepostavljanje ličnih granica. Oni koji vam govore da preko preljube nikada ne bi pokušali da pređu su najčešće oni koji to nisu ni doživeli i ne razumeju šta vas je ustvari snašlo. Postoje i pojedinci koji ne žele da pređu preko preljube nakon što im se desi ,a i njihov izbor je takođe sasvim u redu . Šta god da odlučite nakon saznanja preljube , da li je to da pokušate prevazići ili da odete jer ne možete prevazići- u pravu ste i ne grešite. Vi radite u datoj situaciji najbolje što umete. Smatram da je stručna pomoć nakon preljube neophodna jer je ona iskustvo koje duboko uzdrma pojedinca, vezu kao i brak pa i porodicu. Još tekstova o preljubi možete čitati ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/, ovde-http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/,i ovde- http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment
Featured Porodicna terapija / Psihoterapija

KOCKANJE JE BOLEST CELE PORODICE

Kockanje jeste definisano kao nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kada se kockate, vaš mozak oslobađa dopamin, neurotransmiter koji čini da se osećate uzbuđeno. Očekivali biste da ćete se osećati uzbuđeno samo kada dobijete na kocki ali vaše telo proizvodi ovaj neurološki odgovor čak i kada izgubite. Najpoznatija zavisnost koja uključuje proizvodnju velikih količina dopamina je kokainska zavisnost. Čovek bez dopamina bio bi poput neke ljuske koju mrzi čak i da se pokrene. Dakle , vaše sopstveno telo, vaš sopstveni mozak i vaš soptveni dopamin učiniće vas zavisnikom ukoliko budete potcenjivali protivnika kao što je kockanje. Ne samo da se tokom kockanja proizvodi dopamin nego i adrenalin , serotonin i druge supstance koje čine da se osećate uzbuđeno dok iščekujete da li ćete na kocki dobiti ili srećno ukoliko na kocki dobijete . Međutim dok kockate , vaše telo primoravate da proizvodi previše ovih suptanci pa zatim ukoliko na kocki izgubite , vaše telo je potrošilo rezerve supstanci koje su mu potrebne da se oseća dovoljno dobro. Sve dok se telo i mozak ne oporave , padaćete u razna loša stanja kao što su gubitak volje , demotivisanost ili depresivno raspoloženje. Dakle sve dok kockate , terate vaš mozak i telo da rade na velikoj brzini stvarajući supstance koje proizvode zadovoljstvo do momenta kada krenete da gubite i telo ostaje sa potrošenim rezervama dopamina, serotonina i treba mu vremena za oporavak.

Kockanje jeste nehemijska zavisnost. Nehemijska jeste samo uslovno rečeno jer vi kod kockara nećete videti neku supstancu koju u sebe unosi kao što je droga ili alkohol. Međutim kockanje je itekako hemijska zavisnost jer čitava hemija kockanja odvija se u mozgu uz pomoć neurotransmitera i u telu uz pomoć žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Jeste li se nekad pitali zašto kockarnice nemaju prozore ? Zato što kada uđete tamo izgubite pojam kada je dan , a kada noć, izgubićete pojam o vremenu , zavisnost će vas obuzimati potpuno pa ćete tamo sedeti do poslednje pare . Radeći sa kockarima i njihovim porodicama kao psihoterapeut , kockari (većinom sada bivši ) su me mnogo čemu naučili. Na primer , on line kockarnice neće vas tek tako pustiti na miru . Mnogi kockari u psihoterapiji uspostavljali su apstinenciju od on line kockanja i šta se dešavalo ? On line kockarnice su počinjale da im šalju razne bonuse , novac da bi ponovo počeli da kockaju. To je kao da zavisniku od heroina koji se leči , izvlačite crtu pred njim samim i nudite mu drogu besplatno . Nema razlike . Još uvek ranjiv , velike su šanse da posrne. Osim toga porodica kockara je specifična . Ne strada u kockanju samo zavisnik nego: njegovi roditelji , bračni partner, braća, sestre ,deca…. Naravno da članovi porodice teško podnose kada njihov bližnji upada u velike dugove, kada ga jure oni od kojih je novac pozajmio , kada krade da bi mogao da obezbedi novac za kocku. Onda oni obično počinju da vraćaju dugove, neretko ostajući bez prebijene pare samo kako bi svog člana izvukli iz dugova i nadajući se da je možda ovo bio poslednji put da su dugove vratili. Nadaju se da će prestati . Međutim- neće . Ništa neće prestati dok kockar ne počne da se leči , a lečenje kocke sprovodi se kroz porodičnu psihoterapiju . Ne samo da je psihoterapeut fokusiran na samog kockara nego i na članove porodice jer nije retko da neko iz porodice oboljeva od depresije usled osećaja gubitka i beznađa ili pati od nekih drugih oblika stradanja fizičkog i mentalnog zdravlja. Kockanje urušava čitavu porodicu i sve članove u njoj i to urušavanje je materijalno i zdravstveno. Ukoliko neko iz vaše porodice pati od patološkog kockanja nemojte se stideti , a još manje očekujte da će kockanje prestati nego se ponudite članu porodice da mu budete podrška u porodičnoj psihoterapiji bolesti zavisnosti. Kockanje nije neizlečivo, a posebno ako kockar ima podršku člana porodice u psihoterapiji ali ako je nema , mali je procenat uspešnosti .

Više tekstova na razne teme kojima se bavim u psihoterapiji možete čitati na linkovima : http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/ , http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/13/zasto-je-narcis-u-vezi-sa-empatom/ , http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ , http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan porodični psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment
Featured Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija / Psihoterapija

ZAŠTO BRAČNA TERAPIJA UČI DA LJUBAV NIJE DOVOLJNA ZA BRAČNU SREĆU ?

Jedan od osnovnih postulata bračne ili partnerske psihoterapije jeste da ljubav nije dovoljna za zdravu vezu ili brak.

Marko i Dijana su se zabavljali osam meseci .Oboje su bili zreli i odgovorni ljudi sa ozbiljnim poslovima. Oboje su imali iza sebe svoj kofer neodgovarajućih , čudnih ili jednostavno propalih veza . Ovaj put je bilo drugačije – verovali su oboje. Hvalili su se prijateljima i familiji koliko su srećni , viđali su se svakog dana nakon posla , vodili duboke razgovore , bili intimni i jednostavno ludo zaljubljeni . Osećali su da jedno drugo nadopunjuju . “Ja sam pored nje to što želim da budem” , tvrdio je on kao što je i ona tvrdila da se pored njega oseća po prvi put “u skladu sa sobom”. Verovali su oboje da po prvi put iskreno vole. Tako ludo zaljubljeni , venčali su se nakon 11 meseci zabavljanja. Zapravo , čovek zaboravlja da je istom silinom bio zaljubljen ili voleo i ranije . Sećanja o osećanjima od ranije vremenom dosta blede. Čovek svaki put kada se snažno zaljubi ili nekoga zavoli ,veruje uglavnom da nikada ranije nije nikoga voleo tako snažno. Čovek je biće koje se može zaljubiti ili voleti više puta u životu , mada postoje i neki izuzeci . Zašto je to tako? Zašto je čovek iznova i iznova uveren da je sada zaljubljen ili da voli iskreno po prvi put iako to najčešće nije u skladu sa realnošću ?

Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola.

Poneka reč biohemiji zaljubljenosti i ljubavi .

Zaljubljeni ne možemo biti ukoliko se naše telo ne preplavi raznim supstancama koje se proizvode u našem organizmu . Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola. Zapravo , sve ove supstance se pojačano stvaraju prilikom konzumiranja nekih psihoaktivnih supstanci takođe. Nema osećaja zaljubljenosti bez ovakve snažne hemije u nama samima , a čovek je pod uticajem pojačane količine ovakvih hemijskih supstanci prilično nekritičan i preplavljen osećanjima topline , privrženosti sve do opsednutosti osobom u koju je zaljubljen. Ako hoćete drugim rečima, u zaljubljenosti smo kao drogirani, a drogiran čovek je sve drugo osim razuman. Osećanje ljubavi takođe sa sobom nosi biohemijske promene u nama, malo mirnije ali ih nosi …naglašavam , čisto da se ne bi smatralo da ne pravim razliku između ljubavi i zaljubljenosti. Upravo ova biohemijska podloga zaljubljenosti i ljubavi jeste uzrok toga zašto neki ljudi snažno pate nakon raskida. Kao psihoterapeutu obraćali su mi se ljudi u snažnoj patnji nakon raskida koja je bila praćena čak i fizičkim simptomima poput : nedostatka apetita, gubljenja kilaže, nesanice , povraćanja ili praćena emocijama : snažne žudnje za bivšim partnerom, bezvoljnošću , emocijama tuge i snažne patnje za koju su ovi ljudi mislili da ne mogu da izdrže. Ljudi često imaju osećaj da bi pomirenje sa bivšim partnerom odagnalo sve ove fizičke i emocionalne simptome čak iako taj partner uopšte nije dobar za njih. Sve ovo snažno podseća na krizu , apstinencijalni sindrom , žudnju našeg uma i tela da se ponovo preplavi istim onim biohemijskim supstancama koje se proizvode u prisustvu partnera u koga smo zaljubljeni ili koga volimo. Svaki put kada smo preplavljeni ovim biohemijskim proizvodima našeg tela (možda po drugi , treći ili peti put u životu ) , osećanja su toliko snažna da verujemo da nikad ranije nije bilo tako . Takođe, sećanja na ranija osećanja u njihovom punom intenzitetu ipak i blede pa svaki put mislimo da smo se zaljubili ili da volimo jače nego ikada ranije.

Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli.

Da se vratimo Marku i Dijani sa početka naše priče. Nakon svega tri godine braka , sedeli su na mom psihoterapijskom kauču zarad bračne – partnerske terapije. Kako je to moguće kad su se voleli, pitate se? Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli. Ne dolaze oni zbog nedostatka ljubav, a neki su još uvek i zaljubljeni. Marko se žalio da ga Dijana često ne razume i ne tretira dobro , Dijana je bila u svađi sa Markovom majkom koja ju jednostavno nije prihvatala , a nisu imali ni mnogo zajedničkog u smislu hobija i interesovanja pa je Marko vozio motocikle sa društvom, a Dijana se bavila uređenjem kuće i smatrala je da je Marko često odsutan, distanciran i nezainteresovan za uređenje porodičnog gnezda. Bili su u razdoru i polako postajali samci u tom braku iako su se voleli. Više o distanci u braku možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/. Razlike u njihovim načinima razmišljanja, interesovanjima, odnosima prema porodicama iz kojih potiču i mnoge druge razlike izlazile su na videlo iako su sa početka bili zaljubljeni, iako su se voleli . Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna. Idealizujemo i zaljubljenost i ljubav. Vidimo ih kao lek za mnoge ako ne i sve naše životne probleme. Filmovi, bajke i istorija zaljubljenost i ljubav slave kao konačni cilj života, konačno rešenje za svu našu bol i borbu. A budući da idealizujemo ljubav, precenjujemo je. Kao rezultat toga, naši odnosi plaćaju cenu. Kada verujemo da je “sve što trebamo ljubav”, verovatno je da ćemo zanemariti da nam u odnosu sa partnerom trebaju i mnoge druge vrednosti. Uostalom, ako ljubav rešava sve, zašto se onda mučiti sa svim ostalim problemima i aktivnostima u životu? Onda bi bilo sasvim dovoljno za uspešan život jednog čoveka da se zaljubi i zavoli .

Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna za bračnu sreću. Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli ali ljubav nije dovoljna da njihov brak bude i zdrav.

Kada verujemo da zaljubljenost ili ljubav nije dovoljna , onda razumemo da zdrave veze zahtevaju više od čistih emocija ili uzvišenih strasti. Uspeh naših odnosa zavisi od dubljih i važnijih vrednosti. Samo zato što ste se zaljubili u nekoga ne znači nužno da je on dobar partner s kojim ćete biti srećni dugoročno. Ljubav je emocionalni proces. Kompatibilnost je logičan proces. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je nekompatibilan sa nama. Nekoga ko se ne ponaša dobro prema nama, zbog koga se osećamo lošije u vezi sa sobom, ko ne poštuje nas isto kao mi njega ili ko ima tako nefunkcionalan život koji preti da će nas urušiti ukoliko budemo sa tom osobom. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko ima drugačije ambicije ili životne ciljeve koji su kontradiktorni našim. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je potpuni promašaj za nas i našu sreću. Zvuči paradoksalno ali je istinito. Kad pomislim na sve katastrofalne veze koje sam videla ili o kojima su mi ljudi slali poruke, u mnoge od njih se ušlo na temelju emocija—osetili su tu „iskru“ i tako su jednostavno zaronili u zajednički život ili brak. Kada tražite partnera, morate koristiti ne samo svoje srce, već i um. Da, svi želimo pronaći nekoga od koga nam srce zatreperi ali takođe moramo proceniti vrednosti osobe : kako se ponaša prema sebi, kako se ponaša prema nama , kako se ponaša prema onima koji su joj bliski, kakav je njen odnos prema obavezama i odgovornostima, kakve su njene ambicije , interesovanja i stav prema životu uopšteno. Ako se zaljubiš u nekoga ko je nespojiv sa tobom… loše ćeš se provesti. Zaljubljenost ni ljubav ne rešavaju probleme u vezi.

Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno. 





Šta je onda važno za opstanak braka ili veze ako ljubav nije dovoljna?   Prijateljstvo je važno. Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno. To znači provoditi vreme sa svojim partnerom koliko i sa najboljim prijateljem . Razumeti ga i podržavati kao i najboljeg prijatelja. Povremeno tolerisati i negativna raspoloženja i negativna ponašanja kao što to činimo za najboljeg prijatelja. To ne znači naravno da ne možemo imati najboljeg prijatelja i van veze ili braka. Komunicirajte često sa partnerom. Komunikacija je takođe važna. Parovi koji komuniciraju jasno i često , iskreno i sa poštovanjem , pokazuju tendenciju da budu uspešniji i dugotrajniji. Budite dobar slušalac. Deo dobre komunikacije je biti dobar slušalac i odvojiti vreme da shvatite šta vaš partner želi i šta mu je  potrebno od vas. Pokazivanje zahvalnosti je važno.  Dajte do znanja svom partneru da ste zahvalni što ga imate u svom životu. Pokažite zahvalnost kada npr. pravi obrok za porodicu , pomaže oko kuće, odlazi u nabavku ili pomaže deci oko učenja. To će učiniti da se vaš partner oseća vrednovano. Ne zaboravite odvojiti vreme za vas dvoje kao par jer se zajedničko vreme za negovanje vaših rituala kao para može lako izgubiti u moru poslovnih i roditeljskih obaveza . Rituali su jako male ali važne stvari kao što je zajedničko ispijanje kafe pre posla ili odlazak u šetnju nedeljom uveče.  Dobar bračni terapeut će se potruditi da uvodi rituale u vaš brak ukoliko su oni nestali . Neće prevideti njihovu važnost za vaše zbližavanje. Planirajte takođe i vaše samostalno vreme . U bračnoj psihoterapiji , naglašava se važnost postojanja “ja ”  vremena i  ” mi ”  vremena za funkcionalnost para. Previše  ” ja ”  vremena vodi u distancu , a previše  ” mi  ” vremena vodi u osećaj da gubite sebe samoga u vezi.  Imajte razumevanja za to da se ne možete složiti baš u svemu i da je u redu da se po nekim pitanjima i ne slažete- tolerišite tu različitost i ne dižite preveliku dramu oko povremenih neslaganja. Intima je u braku takođe važna i često kao bračni terapeut ispitujem da li je intima u braku zamrla. Pazite da se u vaš brak ne uvuku : stalno kritikovanje, prezir, osećaj da ste stalno u odbrani jedno od drugoga ili od  međusobnih zahteva i da se među vama ne formira velika udaljenost i distanca. Bračni terapeut i istraživač John Gottman, dr. sc. otkrio je da su : kritika, prezir, obrambeni stav i distanca ozbiljna pretnja braku. Što se par više bavi tim destruktivnim aktivnostima, veća je verovatnoća da će se razvesti. Naučite i oprostiti . Povremeno  partneri učine nešto što nas povredi ili uznemiri ali ako to nije veoma učestalo , sasvim je u redu da opraštamo. Imajte na umu da su loši i nezdravi brakovi veoma neotporni na preljubu ili neversvo . Preljubu ili neverstvo kao fenomen braka konstantno izučavam i susrećem u partnerskoj terapiji. Više o preljubi ili neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Na kraju krajeva , za partnersku ili bračnu terapiju nikada nije niti suviše rano niti suviše kasno. Bračna ili partnerska terapija prikazala mi je mnoge parove . Od onih koji imaju mala i početna neslaganja do brakova koji su bili u visokom konfliktu ili pred razvodom. Često je bračna terapija davala uspeh i rezultat ali neću vam sakriti da postoje i oni brakovi gde popravke  i nade jednostavno nema. Brak ili veza dakle zahteva konstantan rad na tom malom sistemu koji ste vas dvoje stvorili. Ljubav je predivna , ljubav je neophodna ali ona nije dovoljna.





 Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74     






										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Ljubav,brak i emotivne veze / Porodicna terapija

		

		

		

			

							

			
NEVERSTVO I BRAČNA TERAPIJA

			

							


		


		
				

					

Da li mislite da ćemo uspeti? Da li je neko u vašoj praksi uopšte uspeo da prevaziđe nešto tako ?  Najčešće su postavljana pitanja parova kada dođu na bračnu terapiju zbog otkrivenog neverstva. Sa druge strane osećanja stida , krivice , povređenosti , ljutnje su najčešća osećanja koja prate bračnu terapiju  neverstva. 





Otkrivanje neverstva jeste uvek šokantan, bolan i traumatičan doživljaj.





Otkrivanje neverstva kao fenomen  po sebi nikada se ne događa pojedincu . Događa se zapravo paru gde i jedan i drugi član bračnog ili ljubavnog para doživljavaju svojevrstan turbulentan , osetljiv i bolan period , a događa se i osobi koja je bila treći član ljubavnog trougla. Ono što osobe koje su u ulozi prevarene osobe preživljavaju jeste doživljaj bolne izneverenosti , šok kao da su se sve ćelije u telu momentalno promenile u trenutku saznanja za prevaru , očaj, česti naleti plača, poljuljano samopouzdanje,  nemir, nesanica ili noćne more u vezi sa prevarom pa sve do reakcija koje pripadaju posttraumatskom stresnom sindromu. Pitanja koja sebi postavlja prevareni partner kasnije kada neko vreme od otkrivanja neverstva prođe jesu : da li ja mogu preći preko ovoga ? Da li sam ja glup/glupa ukoliko uopšte pomišljam da preko toga pređem ? Da li će mi se drugi smejati ukoliko pređem preko toga i pokušam da popravim ovaj brak ? Da li ću ja ikada moći ponovo da verujem svom mužu ili ženi ? Da li je moguće da nisam primetio tako nešto na vreme i ako nisam , onda mora da sa mojom pameću nešto nije u redu . Partner koji je varao pak oseća krivicu i stid, kajanje i želju da mu bude oprošteno te strah da je situacija neoprostiva ili pak i olakšanje zbog toga što ne mora više kriti prevaru ,a ponekad je želeo i napustiti brak no nije znao kako to da uradi tako da sad prebacivanje odgovornosti za izlazak iz braka ili veze može pripasti drugom partneru u stilu : – U redu sada bar ja ne moram biti taj koji će osetiti krivicu jer sam zatražio razvod i biće mi lakše da ti to uradiš. -Želeo sam razvod dugo ali sam se preterano plašio da ću povrediti tebe i decu i nisam znao način da to uradim. U krizi poput nevere – trenutku povrede i izdaje može biti neverovatno teško videti mogućnosti za dalju vezu i opstanak braka. Međutim  krivica za donošenje štetnog izbora kao što je prevara različita je stvar od odgovornosti za ponovnu izgradnju nekog ljubavnog odnosa koji je narušen prevarom. Parovi mogu u bračnoj terapiji prevazići prevaru i imati čak i bolji odnos nego što je on bio pre trenutka prevare ali je potrebno da u jednom momentu u bračnoj terapiji neverstva  (koja je bolan ali i lekovit proces), preuzmu odgovornu ulogu u promeni čitave dotadašnje dinamike braka. U procesu bračne terapije osoba koja je prevarila često oseća da bi se “trebala” povući sa sramom, a osoba koju su prevarili oseća da je nasamareni objekat sa kojim se bračni partner poigrao . Ipak neki parovi  i ne uspevaju u spašavanju braka uz sav trud i u jednom momentu zatraže razvod. Moram naglasiti da je ovih drugih  parova u mom iskustvu  ipak manji broj. Više o tome kako se oseća osoba koja je otkrila preljubu čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/.





Bračna terapija i bračno savetovanje jeste jedan od načina da par prevaziđe neversto i reuspostavi svoj odnos.





Zašto ljudi uopšte varaju , večito je pitanje koje se terapeutima uopšte postavlja.  Razlozi su mnogostruki i nabrojaću neke koje sam u praksi susretala. M.J je varao jer je patio od dubokog osećanja nedovoljne vrednosti .Odnosi sa drugim ženama davali su mu osećaj da je poželjan i vredan. On je pokazivao čitavu istoriju preljuba i pre braka ,a i u braku tako da smo rad zasnivali na lečenju preljubništva, ženskarenja ili zavisnosti od seksa, nazovite to ponašanje kako hoćete. A.M je varala jer je njihov brak tri godine bio distanciran. Smatrala je da je suprug ne voli ali je ostajala u braku zbog dece. Čak je mislila da suprug neće imati nikakvu reakciju  ukoliko bi otkrio neverstvo jer je i ne voli . Ipak nije bilo tako jer ju je on voleo ali je njihov brak bio u stanju patnje , emocionalne distanciranosti , oštećene komunikacije i nikome u tom braku nije bilo udobno ali se nisu bavili time jer očigledno nisu umeli . M.S je varao jer je želeo potajno da napusti brak ali nije imao hrabrosti jer se plašio osude. Osude : okoline , supruge ,dece, familije, prijatelja. D.N je varao jer mu je to davalo osećaj da je živ .Supruga nije za njega bila zainteresovana niti seksualno niti emocionalno. M.N je varala jer ju je suprug vređao , ponižavao i zanemarivao .U preljubi je nalazila pažnju , komplimente i osećaj da vredi . Više o tome zašto varaju muškarci, a zašto žene , čitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/.





Uzroci neverstva su različiti ali neverstvo u svakom slučaju trajno ili privremeno narušava dotadašnju dinamiku bračnog života.





Podržavam parove da usporavaju i ne donose odluke  o tome da li će oprostiti preljubu odmah. Istina je da retko znamo unapred može li par ostati zajedno ili ne, ali dekonstruirajući neke od  pretpostavki  koje dolaze iz naših porodica, religije i društva, možemo bolje pomoći parovima da stvarno razmotre svoje mogućnosti da prevaziđu neverstvo. Takve pretpostavke kod ljudi su : 





-Ako te je jednom prevarila opet će. 





-Sramota je oprostiti prevaru . Slabić sam ako to oprostim .





-Moram ostati u ovom braku zbog dece bez obzira na preljubu ili nasuprot tome, brak je poput čaše koja ako se jednom slomi ona se ne može sastaviti više nikada .





-Nikada više neću moći da joj verujem i zato moram da izađem iz braka.





Odluke o radu na braku ili pak razvodu ne dolaze lako, posebno kada se radi o neverstvu. Za terapeuta je prvi korak stabilizovati uzdrmani  brod braka. Ako se partneri svađaju, to moramo zaustaviti. Koliko god bilo teško, boravak partnera odvojeno neko vreme može biti važan deo toga. Potrebna su nam barem osnovna pravila. Kad su deca u blizini, to je posebno važno.  Roditeljima  terapeut daje potrebnu podršku da se ne svađaju ispred dece te je njegova uloga  da pomogne deci da shvate da su njihovi roditelji  trenutno uzrujani .Često jedna ili obe osobe trebaju pomoć u upravljanju svakodnevnim životom u periodu nakon  saznavanja neverstva jer obavljanje svakodnevnih obaveza usled uzrujanosti postaje veoma teško ,ponekad jedva izvodivo. Prevareni partner možda će trebati pomoć da ispita želi li nastaviti sa  brakom. Partner koji je počinio neverstvo  mora ispitati kontekst i odluku da neverstvo učini. 










Kad uspostavimo stabilnost para -kada stabilizujemo uzdrmani brod braka  , moramo uspostaviti zajedničko razumevanje onoga što se dogodilo i zašto se dogodilo (samo neversto) . Parovi  trebaju pomoć terapeuta kako bi uspostavili ponovno poverenje u partnera koji je varao ne samo u svakodnevnom životu, već i u seksualnosti i intimnosti. Loš ili odsutan seksualni život nikada ne opravdava varanje ali često je vredno ispitati intimni život para pre  paralelne veze. Iako  se to može činiti malo verovatnim ili čak nemogućim,  intimnost para  se kroz bračnu terapiju nakon neverstva može oporaviti. Često se partner zabrinjava zbog mogućnosti da se u budućnosti ponovo desi paralelna veza pa svoje ponašanje oblikuje tako da sva njegova pažnja bude usmerena na praćenje ponašanja partnera koji je počinio preljubu  (praćenje kuda i kada ide, sa kim komunicira, krije li telefon, doteruje li se , da li je hladanog ponašanja i slično). Ovo opterećuje i oduzima energiju oboma . Terapeut pomaže paru da nađe  bolje rešenje od špijuniranja i praćenja ,a to je da aktivno i često razgovaraju o ovoj zabrinutosti da se neversto može ponoviti te da unaprede svoj brak tako da oboje nauče da u njemu prožive trenutke uživanja, pažnje , ljubavi , intime, bliskosti i podrške . U takvim odnosima teško da će doći do preljube. Takođe u toku i  nakon bračne  terapije  mnogi parovi potvrđuju da sada kao da prvi put dobro čuju i razumeju svog partnera i njegove potrebe za bliskošću te da prvi put nakon godina pa i decenije bračne udaljednosti ponovo doživljavaju i razumeju onog drugog. Zaključak je da su bračni parovi u stanju da rade i napreduju kroz terapiju neverstva te da reuspostave dobar odnos nakon neverstva. Istovremeno postoje parovi koji sasvim sigurno neverstvo doživljavaju kao razlog za  trajni prekid braka i taj izbor je takođe potpuno u redu .





Preljuba može biti emocionalna, seksualna, emocionalno-seksualna i internet preljuba.





Još jedno sagledanje preljube parovima biva od pomoći. Partner koji vara može se emocionalno vezati za svog ljubavnika ili ljubavnicu. Međutim u terapiji često dolazimo do uvida u to da je preljuba kao da jedete sladoled svakog dana. Naprosto onaj ko jede sladoled svakog dana jer je ukusan na kraju ne bi mogao da preživi jer ne unosi neke zdrave ali manje ukusne namirnice u svoju ishranu kao što je npr. brokoli ili kupus. Isto je i sa brakom . Sa ljubavnikom ili ljubavnicom proživljavaju se uglavnom povremeni lepi momenti ,ukusni poput sladoleda što daje iluziju sreće. Međutim u takvom iluzornom odnosu nedostaju oni manje ukusni delovi života para kao što su : finansijske krize, menjanje pelena maloj deci, podela kućnih obaveza , stresovi oko vaspitanja adolescenata, plaćanje računa i sve ono što čini bračni život manje ukusnim ali čini i istinsku povezanost dva ljudska bića i u dobru i u zlu. Ovakvo sagledavanje i osvrt na preljubu kod partnera koji vara često dovodi do razbijanja iluzija o tome da je odnos sa ljubavnikom ili ljubavnicom ono što predstavlja sreću koja samo čeka da dođemo, tu iza ugla . Često trava zapravo uopšte nije zelenija u dvorištu preko puta . Više o bračnoj terapiji neverstva pročitajte na linku http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/. Tv gostovanje u kome sam detaljno obradila temu neverstva možete pogledati ovde :https://youtu.be/rl3KFIH95Oo





Psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem 
Ivana Sinđić 
Dipl. defektolog, Nacionalno i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel: 061 /258- 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija

		

		

		

			

							

			
KORONA VIRUS, PORODICE I STRAH

			

							


		


		
				

					

Pandemija Korona virusa sa sobom je donela i pandemiju straha 










Život jeste jedno za drugim. Bez garancije za sreću ,mir ,zdravlje i  blagostanje.  Život čak ne daje ni garanciju na trajanje  ali sasvim sigurno život želi da živi i zbog toga opstajemo. Opstajemo na toj putanji koja najčešće nije prava linija ispunjena konstantnom lepotom nego sasvim krivudava obeležena padovima, bolom, ustajanjem, lepotom i opstajanjem pa….ko dokle dogura. Zovu ljudi ovih dana uznemireni , neispavani i  prestravljeni . Razgovore ne mogu preneti jer su tajni i mnogobrojni ali pokušaću da sastavim jedan u kome ću sažeti sve te strahove i probleme koji muče ljude u ovo vreme kada nam je univerzum poslao jedan veliki stres od koga patimo  svi zajedno. Možda je lakše znati da niste sami. Svi smo u istom loncu.





Telefon zvoni .Sa druge strane žice drhtav glas govori :





-“Jako se plašim ,pomozite mi, ne mogu da spavam ,a ne mogu ni da jedem i često imam osećaj da se gušim ,a posebno ujutru.”





-“Čega se najviše plašite ? “





-“Da će ovo predugo trajati. Da nećemo imati dovoljno hrane ni novca da ovo preguramo, da ću zaraziti stare roditelje koji su mi velika podrška i da će nakon ovoga svega država ekonomski propasti ,a možda i svet. Plašim se  apokalipse ,siromaštva, gladi,  rata i toga šta će biti sa nama. Mnogo nas je u kući , ne možemo napolje često i zato se osećam nekako zarobljeno, a i svi se mnogo svađamo od kako smo u kući . Kao da se zbog toga još više gušim svako jutro jer znam da nam u toku dana neće biti nimalo prijatno . A da li se i vi plašite ili sam ja preterao ?”





-” Ne plašim se preterano , samo pomalo. Dete sam rata u SFRJ i ovo za mene nije ništa što već nisam doživela samo pod malo drugačijim okolnostima i u mnogo osetljivijem uzrastu pa eto život pod bombama, u podrumu i pored metaka koji su nekad mojoj majci prosviravali iznad glave me je tako oblikovao da steknem žilavost za ovakve situacije. Jeli smo paštete i koješta , ne sećam se više dobro ali smo preživeli i nastavili dalje .Tako ćete i vi biti žilaviji za svaku sledeću situaciju koja bude podsećala na ovu. Znate svi ti strahovi koje ste nabrojali ljudi imaju i u ratu .Ukoliko ih pred decom preterano pokazujete i vaša deca će početi da se preterano plaše ,a i svi vaši ukućani pa ćete onda postati prestravljena porodica. Svakako da nije rat ali u ratu ljudi žive pod sličnim uslovima. Sećate se bombardovanja i ipak imate iskustva sa vanrednim okolnostima. Znate , ne plašim se puno jer smo zapravo veoma moćni trenutno , stvar je samo da li želite da gledate iz tog ugla.”





Strah i anksioznost su nepozvani ali česti gosti kada postoji preteća situacija i pokazuje da smo samo i potpuno ljudi.





-“Kako možete da kažete da smo sada moćni  kad se većina ljudi oseća nemoćno? “





-“Gospodine ,vidite kada je rat vi ne možete uticati na to ko će da puca ili baca bombe osim ako niste vojnik pa je izvesna kontrola oružja i u vašim rukama. Sada međutim oružje odbrane je u vašim rukama i veliki deo situacije možete da kontrolišete. Perete li i dezinfikujete ruke, nosite li maske i rukavice, ne izlazite li napolje osim kada je nužno i radite li sve što je rečeno čak iako vam je to teško i naporno ?”





-“Da , radim sve to .”





-“Onda ,zašto se plašite ? Kontrolišete sasvim dovoljno situaciju barem u vašoj kući. Kada je kontrolišete u vašoj kući istovremeno je kontrolišete u određenoj meri i na većem planu. Onog momenta kad ne budete više prali ruke i koristili sve drugo oružje odbrane koje vam je dostupno tada počnite da se plašite jer ćete biti potpuno razoružani ,a razoružaćete sami sebe. Sapun, voda, asepsol, maska, rastojanje i izolacija su sada kao da imate pištolj, pušku pa čak i top ,a neprijatelj vam želi prići. Sada trenutno niko vas ne može razoružati osim sami sebe. Niste odustali od sebe i nemojte. Niste jer kao što rekoh  život želi da živi pa tako i vi. Dokle god pokazujete da želite da živite ja nisam za vas zabrinuta. Kada budete rekli da ne želite više da živite onda ću se i ja zabrinuti za vas. Strah i anksioznost posetioci su svakome i to nenadani .Došli su vam sada u goste jer je situacija takva da život u vama oseti moguću pretnju .Pretnja će proći i opet ćete biti mirni ,uveravam vas. Zaboravićete na ovo ali opet kada u životu naiđete na novu prepreku anksioznost i strah biće vaši nenadani gosti. Kao i moji i svačiji. Oni pokazuju da smo potpuno ljudi posebno kada je opasnost spolja realna. Prepoznajete li sada da imate te  goste ?”





-“Da ali nisam na to gledao tako . Hvala vam. Kako da izdržim ovo vreme u kući ? Svi su nervozni i stalno se svađaju ,a deca su počela previše da jedu, supruga viče jer stalno pere sudove i umorna je od pripremanja hrane, suđa i gužve?” 










-“Gospodine , do 17 časova imate vremena da uvedete sebi jednu dugu šetnju od sat i po. Biće vam teško ali naterajte se .Da se ne biste svađali treba vam struktura. Cele porodice su se dezorganizovale jer znate , obično roditelji ujutru idu na posao ,a deca u školu. Nakon toga neko se odmara, neko radi domaći , a uveče se sastanete za večerom .Ne mora biti uvek baš tako ali je uglavnom u nekom sličnom ritmu i niste toliko upućeni jedni na druge. Protiv tih vaših nepozvanih gostiju, straha i anksioznosti najbolje se borite dnevnim ritmom i planom. Tako ćete ih oterati u većoj meri. Napravite plan dana kada ustajete, kada idete u šetnju ,kada nešto čitate, kada pripremate zdravo jelo, kada gledate film, a kada vesti. Nemojte čitati i slušati vesti po ceo dan jer ćete tako sedeti na istom kauču sa strahom i anksioznošću , a oni će postajati veći i od vas samih. Hranićete ih  umesto da ih oterate. Pomozite supruzi oko pranja suđa i ona će biti manje nervozna ,a pred njom ne pokazujte toliko straha jer se strah širi sa jednog člana porodice na drugog i onda postajete kao što rekoh prestravljena porodica. Kada se prestravite pričajte sa mnom ili sa nekim prijateljem viberom ili telefonom i to će vas umiriti kada podelite strahove sa nekim van porodice. Brinite o sebi sapunom asepsolom, maskom, vežbom, šetnjom , knjigom, zdravom hranom, filmom i samo pomalo vestima.”





Nismo nemoćni. Imamo oružje u vidu sapuna,asepsola,maski,izolacije .





-“Hvala vam ,a kako da rešim problem sa decom koja stalno i preterano jedu ?”





-“Deca jedu pojačano verovatno zbog toga što su izgubila svoju strukturu dana i traže rešenje i utehu za svoju dezorganizovanost u hrani . Još ukoliko spominjete pred njima da se plašite gladi i rata onda vam je jasno da jedu i iz straha od gladi. Ponudite im pre svega veru i nadu da ćete sve ovo pregurati i stav da je moguće nastaviti dalje. Svet će nastaviti dalje pa tako i vi i ja . Ponudite im zdrave obroke i vežbu. Znam reći ćete da su lenji da neće da vežbaju. Onda ,otkriću vam jedan trik. Vi počnite da vežbate sami i pozovite ih da rade sa vama vežbe ,a oni će vas odbiti. Vi zatim recite da ćete vežbati svaki dan od npr. 18 do 19 h ,a da kada se priključe  biće nagrađeni. Nagradu ćete im sami predložiti jer najbolje znate šta oni vole. Verujem da će se brzo priključiti jer znate , posebno pubertetlije vole nagrade ,a ne moraju biti skupe. Vi tako svakog dana vežbajte u vreme koje ste odredili i tako ćete im dati primer ,a oni će kao što rekoh biti zainteresovani za nagradu .”





-“Hvala vam.Mirnije se osećam i moćnije sada.”





-“Nema na čemu, ostajte zdravo.”





psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Defektolog i Evropski sertifikovan psihoterapeut
Tel 061 258 8274

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			
Featured
		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija / Razvod braka

		

		

		

			

							

			
RAZVOD ILI RAT ROUZOVIH ?

			

							


		


		
				

					

Manje je poznato da osim bračne i partnerske terapije porodična psihoterapija nudi i jednu posebnu vrstu terapije koja se naziva terapija razvoda. Pitate se možda zašto je to tako i šta će nekome ko je doneo odluku o razvodu bilo kakva terapija kada se razvod završava u centrima za socijalni rad i na sudovima ?Svakome od malo iskusnijih psihoterapeuta jasno je da razvod često kreće u negativnim pravcima ,u pravcima narastanja neprijateljskih osećanja među uskoro bivšim supružnicima, narastanja osvetoljubivosti ,a neretko i u pravcima gde se koplje naraslog neprijateljstva, patnje , osvetoljubivosti lomi na najosetljivijim članovima porodice što svakako jesu deca. Neretko viđam decu uvučenu u sindrom otuđenog deteta koja naprasno počinju da iskazuju neprijateljstvo pa i mržnju prema jednom roditelju jer im je jedan od roditelja  tako obojio emocionalni život pričajući o drugom roditelju veoma ružne stvari. Neretko viđam da je ovakvo stanje kod deteta postignuto u roku od samo tri do sedam dana i to u odnosu na roditelja kome je do tada dete bilo izrazito privrženo. Tako detetovo odbacivanje jednog roditelja  postaje kao neka vrsta kaznenog oružja za  bivšeg supružnika i zbog toga često pišem izveštaje Centrima za socijalni rad i sudovima u postupcima razvoda kako bih ukazala da je nad detetom izvršen ovaj oblik nasilja, mučenja ,nagovaranja i emocionalne iznude ,a sve u cilju da se u pitanju dodele starateljstva ne shvati olako detetovo “želim da živim sa ocem jer je majka loša ili želim da živim sa majkom jer oca mrzim i ne želim da ga vidim “. Neretko ovakva deca noseći posledice ratovanja roditelja sede unesrećena na mom psihoterapijskom kauču kako bi i sama zbunjena razabrala šta su u njima samima njihova lična osećanja, a šta osećanja mržnje jednog roditelja ka drugom roditelju na koja su nagovarana ružnim pričama o majci ili ocu. Kada razvod postane konfliktan on zaista liči na rat. Ratuje se tu na razne načine, a glavna vrela oružja uglavnom postaju alimentacija, starateljstvo i deca pa se nekad i starateljstvo nad detetom traži sudijama ne iz razloga ljubavi prema detetu nego iz razloga da bi se uplašila i najstrašnije kaznila majka koja bi život dala za svoje čedo ili da bi se kaznio otac koji zaista želi , požrtvovan je i sposoban je da brine o svom sinu pubertetliji za koga je neizmerno vezan. Da ,istina je da u konfliktnim razvodima sve počinje da jako liči na scene iz filma Rat Rouzovih. Upravo tome da razvod ne bi prerastao u rat Rouzovih služi terapija razvoda.





Terapija razvoda služi tome da razvod ne bi prerastao u Rat Rouzovih i u službi je pomoći  supružnicima ,a tako i deci i u snažnoj je službi najboljim interesima deteta.





Porodični terapeut pomaže parovima da uspešno pregovaraju o prekidu bračne veze onda kada zaista dalje ne mogu zajedno. Dobar profesionalac mora shvatiti kako kriza razvoda utiče na svakog ponaosob u porodici , mora biti sposoban da uoči neracionalna rešenja, postupke koji su u službi naraslog besa i kažnjavanja drugog supružnika, mora biti kadar da uoči mnoge razvodne loše postupke i razvodne  igre te da daje sve od sebe kako bi porodicu poveo u pravom smeru. Pravi smer je shvatanje da se razvodom porodica ne raspada kako se to ružno u žargonu govori. Porodica se razvodom reorganizuje . Fokus se u dobroj terapiji razvoda premešta na dva bivša supružnika-dva  roditelja koja će živeti u odvojenim domaćinstvima , a prema kojima se deca moraju podjednako odnositi. Fokus se takođe premešta na dete i njegov najbolji interes što podrazumeva da dva partnera mogu prestati biti u braku ali zasigurno mogu ostati dva dobra roditelja te na taj način dete ne trpi nikakve posledice razvoda roditelja, oseća se i dalje sigurno, stabilno , voljeno i cenjeno. Tek u takvim razvodima deca prolaze bez ikakvih uznemirenja i posledica. Tek kada roditelji preuzmu odgovornost i shvate da im je zakon dozvolio da se razvedu jedno od drugog ali ne i da se razvedu od deteta (emotivno i finansijski) tek onda možemo da govorimo o dobrom razvodu.Kao što postoje dobar i loš brak tako isto postoje dobar i loš razvod.










Dobar psihoterapeut razume da razvod  vraški boli supružnike. Neki klijenti bol razvoda opisuju sa jednostavne dve reči “raspadam se”. Boli i ostavljenog supružnika i supružnika ostavljača . Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu u razvodu da preživi bol razvoda, da prepozna stanja krivice,osećaja neuspeha kod pojedinaca u razvodu i da povede osobu kroz period tugovanja ka periodu prihvatanja svog novog identiteta razvedene osobe koja ima puno snaga da svoj život organizuje na nov i kvalitetan način i da ponovo bude ispunjena i srećna osoba kada razvodna kriza prođe. Dobar terapeut profesionalac u stanju je da pomogne pojedincu da u periodu bola i osećaja da se raspada održi i svoje roditeljske veštine i sposobnosti jer taj manevar istovremenog tugovanja, osećaja raspadanja i roditeljstvovanja ume da bude jako težak.





Dobar terapeut u stanju je da pomogne pojedincu koji je u bolnom procesu razvoda da uspešno održi i svoje roditeljske veštine.





U slučajevima terapije razvoda najčešće sarađujem  sa advokatom koji dobro poznaje porodično pravo. Najlepši završeci su kada advokat Srđan Stojković nakon terapije razvoda sporazumno razvede supružnike koji ostanu i dobri roditelji ,a često i dobri prijatelji nakon razvoda. Međutim ukoliko se rat Rouzovih ili konfliktan razvod ipak nastavi u stanju smo zajedničkim snagama da prepoznamo sve razvodne ratne igre koje nisu u interesu deteta i da na ovom polju snažno delujemo. Samo neke od razvodnih ratnih igara su :





  • Borba za starateljstvo nad detetom da bi se mučio i  kaznio bivši supružnik (najčešće majka) koja se želi sudu prikazati kao nepodobna iako ona to najčešće nije.
  • Nagovaranje deteta na mržnju ka drugom roditelju što je zloupotreba deteta i psihičko nasilje nad detetom.Za zloupotrebu i nasilje nad detetom slede sudske sankcije.
  • Izbegavanje roditelja da  održava lične kontakte sa detetom takođe da bi se kaznio roditelj staratelj tako što ostaje sam i bez podrške u roditeljstvu i da bi ga bol nanet detetu zaboleo. Ova pojava naziva  se zanemarivanje deteta .Slede sudske sankcije sve do oduzimanja roditeljskog prava roditelju koji izbegava i ne brine o svom detetu.
  • Izbegavanje plaćanja alimentacije kao sredstvo kazne roditelju staratelju čime mu se šalje neka vrsta poruke “kada si se usudio ili usudila da se razvedeš sada je red da se ti i dete što više namučite bez novca i bez mene”.Ovo je krivično delo nedavanja izdržavanja ka detetu za koje je zaprećena kazna zatvora ili prinudna naplata alimentacije .
  • Zabranjivanje detetu da održava kontakte sa drugim roditeljem kako bi se drugi roditelj osetio kažnjeno,odbačeno , povređeno i omraženo. Takođe sudske kazne slede za ovakve postupke.





Srđan Stojković je advokat sa oko 30 godina iskustva u sudskoj praksi, odličan poznavalac porodičnog prava i ratnih razvodnih igara ,a i odličan igrač na tom polju  i meni kao porodičnom psihoterapeutu važan saradnik kada je u pitanju dobar i loš razvod . 










SARADNICI  NA  POLJU  RADA  NA  SVIM PITANJIMA U RAZVODU :





Advokat Srđan Stojković 
Tel: 060 015 6749
web site: www.stojkovic.co.rs






Ivana Sinđić
Diplomirani defektolog i Evropski sertifikovan sistemski porodični psihoterapeut
tel: 061 258 8274





MI RAZVOD RAZUMEMO I POZNAJEMO SA SVIH ASPEKATA ,A RADIMO  ISKLJUČIVO U NAJBOLJEM INTERESU DETETA STOGA UKOLIKO VAM TREBA POMOĆ OBRATITE NAM SE .










                                                 

										Leave a comment				

				

														

				

			
		
	
         
           
         
         
    
	








			


			 
			
				
	 				
	 				
	 									
				
			
			
			
			

		
				
				
				
		
		
					 Porodicna terapija / Psihoterapija

		

		

		

			

							

			
PSIHOTERAPIJA DECE I ADOLESCENATA

			

							


		


		
				

					
Psihoterapija dece i adolescenata jeste forma tretmana koja uključuje konverzaciju i interakciju izmedju terapeuta i deteta, terapeuta i porodice deteta. Dobra je mogućnost izbora jer pomaže deci i porodicama da razumeju problem, da naprave izmene u ponašanju i naprave pozitivne izmene u svojim životima. U zavisnosti od slučaja do slučaja,tretman …