ODRASLA DECA NARCISOIDNIH RODITELJA U PSIHOTERAPIJI

Majka. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje: toplina, briga, požrtvovanost i slično tome. Otac. Pojam za koji se društveno i istorijski vezuje uglavnom :sigurnost, autoritet ili neki drugi atribut. Pojam majke i oca često je bogolik za društvo koliko i za malo dete . Dete u roditelje gleda kao u bogolika stvorenja . Da nisam psihoterapeut verovala bih u ove mitove takođe dok me smrt od njih ne rastavi. Umrla bih verovatno u zabludi kako je ogromna većina majki i očeva dovoljno dobra za svoju decu. Posebno je mit o majkama snažan. Evo da raskrinkam samo jedan od tih mitova i da predstavim koliko je ovaj mit o divnoj majci jak za početak.

S.N Ćerka narcisoidne majke sa problemima :samopoštovanja, samopouzdanja, pokušajem suicida iza sebe , paničnim napadima i anksioznošću bila je moj klijent oko godinu dana. -Ocu sam se žalila na to da me majka kinji , da me noću budi kako bismo nastavile svađu od tog dana, da mi često govori da sam nesposobna i da nisam ni za šta. Otac nije reagovao osim time što bi mi govorio da je ona majka . On je često odsustvovao od kuće redeći i naprosto verovao je da je majci svoje dece prepustio vaspitnu ulogu kao što to muškarci rade .Verovao je da sve što ona radi, da to valjda tako treba jer je majka i da druge žene isto to rade sa svojom decom. Rekla je. -Verujem da je tvoj otac bio pasivan jer je pre svega smatrao da je majka jedna sveta figura, jedino kapacitetna da gaji potomstvo i da je sve što radi opravdano načinom na koji majke vaspitavaju decu ma kakav način to bio. Istina je ustvari da te nije zaštitio od psihičkog zlostavljanja jer je bio suviše slab da se suprotstavi mitu o majkama i njihovoj dobrobiti , a moguće je i da se plašio svoje supruge. Znaš, mnogi muškarci se plaše svojih žena . Takođe očevima je suviše teško da poveruju da neke majke jednostavno jako loše utiču na decu i da je jedini izlaz da im se oni sami suprotstave i zaštite dete od te iste svete majke, odgovorih joj.

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja .

Kada je majka narcisoidna , najčešće u porodičnoj strukturi srećem model dominantne žene i pasivnog muškarca koji se uglavnom brani ćutanjem i ne čineći ništa da ovakvu porodičnu dinamiku prekine pa ni da bi zaštitio decu od ovakvog odrastanja . Narcistične majke: kinje , kontrolišu , maltretiraju svoju malu ali i odraslu decu . To isto rade i muževima. Ovakve majke se ne menjaju nego starošću bivaju još gore izražene njihove crte: sebičnosti, neempatičnosti, kritizerstva , manipulativnosti, kontrole ….To za malu i odraslu decu narcisoidnih majki znači da postoje ljudska bića koja nikada neće upoznati: podršku, ljubav, negu i toplinu majčinstva. Narcisoidni očevi nisu ništa bolji . Preautoritativni, kritikujući , despotski nastrojeni , ugnjetavači samopoštovanja i samopouzdanja svojih potomaka. U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu. Problem je kao što vidite da ovu decu niko ne štiti od posledica koje će ovakvo odrastanje na njih imati jer drugi roditelj biva najčešće veoma nekompetentan da se suprotstavi , zauzme za sebe i zaštiti potomstvo.

U porodičnoj strukturi gde je otac narcisoidan srećem najčešće despotski nastrojenog muškarca i ženu koja se ne suprotstavlja nego uglavnom jeste i sama žrtva njegove despotske vladavine i kinjenu , kritikovanu te psihičkom nasilju izloženu decu.

Deca narcisoidnih roditelja koja kao odrasli dolaze na psihoterapiju su često veoma uspešni ljudi : inteligentni , akademski ostvareni , rečiti i jako kvalitetni ali…ovde postoji jedan ogroman problem. Oni u to ne veruju nego smatraju jako često da su : nekompetentni, defektni, glupi , nevoljivi jer je njihov mali sistem uma i tela kroz odrastanje prolazio kroz: kritiku , neprihvatanje, kroz “nisi dovoljno dobar ” , kroz ” tvoje potrebe nisu važne ” . Ako mene neko pita da se izrazim iskreno taj mali sistem je prošao kroz pakao vaspitanja ,a često i drila . Ovi sada već odrasli ljudi po prvi put u psihoterapiji shvataju i ko su i šta su . Po prvi put shvataju koliko je psihoterapeut zapanjen njihovim postignućima i njihovim osobinama ličnosti . Po prvi put čuju da je neko na njih ponosan. Po prvi put bivaju u psihoterapiji suočeni sa činjenicom da bi trebali da poveruju u to da vrede. Jako im teško polazi za rukom da poveruju u te svoje kvalitete, a kada uspeju-onda su izlečeni.

Teško je kada ti roditelj pruža svoju trnjivu ruku nege i podrške, a ti je prihvataš jer veruješ da je tako najbolje i da drugačije i ne postoji . Istovremeno bivaš i negovan i posečen o to trnje negujuće ruke bogolikog roditelja , a da nisi toga ni svestan. Onda kao odrasli često bivaš anksiozan ili patiš od paničnih napada jer je tvoj mali sistem uma i tela prošao kroz čestu :viku , dreku , grdnju , strah i onda si često bio još kao mali izložen hormonima i neurotransmiterima zaduženim da proizvedu stanje alarma i stresa. Na kraju se baždariš kao neko ko je i kao odrasli često reaktivan, alarmiran, često anksiozan jer tako si se formirao . Tvoj organizam se tako podesio i set-upovao jer nije bilo dovoljno: mira, pohvale, zagrljaja , podstreka . Nije bilo dovoljno roditeljskog: ” ponosan sam ” , roditeljskog ” volim te ” , a kod nekoga toga nije bilo bilo nikada. Na kraju još patiš od neadekvatnih stilova vezivanja pa ili preterano strepiš u odraslom dobu da će te neko ko te voli napustiti ili uopšte i ne smeš da se vežeš jer čak i ne znaš šta bi radio sa tom ljubavlju koju ti neko nudi. Ne znaš ni da je primiš niti šta se sa tim radi . Onda ti budeš kod mene na psihoterapijskom kauču umesto tvoje majke ili oca. Moje je da umesto tebe razbijam mit o tome da je baš većina majki i očeva dovoljno dobra jer ti i kao odraslo dete narcisoidnog roditelja , stidiš se da kažeš šta si proživeo plašeći se da će te drugi zbog toga odbaciti, plašeći se da će to narušiti tvoj ugled , plašeći se da ti niko neće verovati. Više o narcisoidnosti roditelja možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/, i ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/.

Posvećeno odrasloj deci narcisoidnih roditelja…

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment

VEZE SA ZAUZETIM OSOBAMA KAO PUT U FRUSTRACIJU

Veze sa zauzetim osobama su najčešće put u frustraciju.

Frustracija (frustratio: zavaravanje; onemogućivanje) je psihofizičko stanje povezano s iskustvom prisilnoga odricanja čoveka od ispunjenja želja koje su po subjektivnoj ili objektivnoj oceni vrlo važne za neku ličnost. U mojoj psihoterapijskoj praksi susretala sam veliki broj žena i muškaraca koji su bili u vezama sa zauzetim partnerima ili partnerkama. Sa početka ovi ljudi nisu u ovakvim vezama bili nezadovoljni . Kako je vreme prolazilo postajali su duboko nesrećni i frustrirani. Njihove potrebe koje svi pokazujemo u funkcionalnim vezama ili brakovima , a to su: potrebe za provođenjem zajedničkog vremena, za bliskošću , intimnošću , potrebe da o nekom brinemo i da neko o nama brine, potrebe da provodimo zajedno praznike , potrebe da imamo i negujemo rituale poput putovanja ili nedeljnog ručka, gledanje filma zajedno nedeljom uveče, potrebe za zajedničkim životom pa i potomstvom….sve te potrebe malo po malo bivale su sve više i više frustrirane. Kada smo frustrirani bivamo nervozni , tužni , ljuti , očajni i bivamo svakakvi samo ne zadovoljni . Telo i psiha nam poručuje da nisu na zdravom mestu i da su uskraćeni ali često se tada osećamo kao da smo zaglavljeni i da ne umemo da izađemo iz takvog odnosa.

Kada bi bilo tako lako voleti sebe niko se u ovakvim vezama ne bi ni našao. Nije lako sebe voleti . Kada sebe volimo radimo u većini slučajeva ono što je za nas najbolje . Ljudi u psihoterapiji uče da vole sebe . U vezi sa zauzetim osobama, oženjenim i udatim vi predstavljate često nečiju “bračnu štaku”. Štake se kupuju u prodavnici ortopedskih pomagala za ljude koji imaju prelome i teškoće kretanja . Vi niste i ne treba da budete ortopedsko pomagalo. “Bračna štaka” jeste ustvari osoba koja pomaže da nečiji brak koji ne valja opstane. Provodeći nekoliko sati nedeljno sa vama, vaš zauzeti partner doživljava nešto lepo i stoga što je i on možda i sam zaljubljen ili zaslepljen vama omogućavate mu da doživi lepe momente i da mu upravo oni budu nadahnuće da mu se njegov ili njen brak učini sasvim podnošljivim. U kući će odraditi obaveze oko supružnika i dece , a jedva će čekati da se vidi sa vama i tako će on loš brak pustiti da takav i opstane uz jedan privid normalnosti. Kada budete tražili da se razvede , tada ćete naići najčešće na problem jer ljudi nisu spremni da se tek tako odriču svog statusa porodične osobe . Za ovaj status su veoma vezani i često će radije pustiti da vi budete i dalje frustrirani kako bi oni održali svoj status i ulogu porodičnog čoveka ili žene. Neko ko vas voli neće dozvoliti da budete frustrirani . Veoma mali broj ljudi napušta brak zbog ljubavnice ili ljubavnika i to očekivanje da ćete biti te sreće isto vam je kao da igrate Ruski rulet. Očekujete da ćete upasti među mali broj srećnika koji će srećno živeti dalje sa svojim partnerom koji je bio oženjen ili je ona bila udata . Niste samoubica pa je moj savet da ne igrate Ruski rulet . Zapravo moj savet vam je da pustite svakoga da se suoči sa svojim lošim brakom i mogućnostima bračne terapije. Vi niste bračni terapeut pa se ne igrajte istoga. Pustite svakoga da preuzme odgovornost da svoj brak ili popravi ili da ga napusti .

Kada izlazite s oženjenim muškarcem ili udatom ženom, možda ćete provoditi kvalitetno vreme zajedno, ali kada vam budu zaista potrebni, oni neće biti tu za vas, jer će se brinuti za potrebe svoje porodice.

Kada izlazite s oženjenim muškarcem ili udatom ženom, možda ćete provoditi kvalitetno vreme zajedno, ali kada vam budu zaista potrebni, oni neće biti tu za vas jer će se brinuti za potrebe svoje porodice. Osećati ćete se potišteno i usamljeno, čak i kada ste u vezi. Za praznike kao što su Nova godina, Uskrs, Božić , godišnji odmori ….bićete uglavnom sami i frustrirani. Kada ste vi bolesni i neophodna vam je pomoć najčešće nećete dobiti brigu koju zaslužujete jer porodica vašeg zauzetog partnera ili partnerke može otkriti da je on ili ona previše odsutan od kuće i posumnjati da se nešto dešava, a on ili ona ne žele probleme te vrste, budite uvereni. Kada je on ili ona bolestan ili bolesna imaćete prirodnu potrebu da se nađete uz partnera ali nećete moći jer o njemu ili njoj brine neko drugi i to vas može dovesti do očajanja. Vreme je previše dragoceno da ga se gubi. Jeste li ikada primetili kako godine brzo prolaze dok starite? Veza sa zauzetom osobom može trajati dugo – i pre nego što to shvatite, prođe dragoceno vreme koje ste mogli imati u zdravoj vezi sa šansom za procvat. Kada ljudi koji su bili u vezi sa zauzetim osobama konačno krenu dalje, često se požale što su izgubili vreme u slepoj aferi bez budućnosti.

Kada ljudi koji su bili u vezi sa zauzetim osobama konačno krenu dalje, često se požale što su izgubili vreme u slepoj aferi bez budućnosti.

Svako zaslužuje ljubav pa i vi . U pravoj vezi se može biti samo sa osobom koja je slobodna . U psihoterapiji sam dolazila do mnogih razloga zašto su ljudi bivali u vezama sa zauzetim osobama. Neki su verovali da nisu dovoljno vredni ljubavi pa su stoga prihvatali veze u kojima i ne mogu dobiti istinsku ljubav. Neki su se plašili iskrenog vezivanja pa im je veza sa zauzetim osobama i bila čuvar od mogućnosti bilo kakvog dubokog vezivanja. Neki su verovali da su defektni i nevoljivi na ovaj ili onaj način pa da ukoliko budu izabrani od strane zauzete osobe to će im dati osećaj da ipak jesu voljivi . Neki su navikli da je ljubav nešto za šta se treba boriti još u roditeljskom dobu pa su nastavljali ove podsvesne obrasce ulazeći u borbu sa tuđim muževima ili ženama ne bi li pokazali svom zauzetom partneru da su bolji i da ipak oni jesu ti kojima ta ljubav pripada.Čeznuli su da budu izabrani . Razloga ima još mnogo . U svakom slučaju psihoterapija jeste dobar način kako biste osvestili svoje razloge zašto ste zaglavljeni u vezi sa zauzetom osobom , a jeste i dobar način da se ohrabrite i da takvu priču napustite .

Više tekstova možete pročitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/ , http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/23/raskid-veze-u-psihoterapiji/ ,http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/02/preljuba-ljubavnica-i-psihoterapija/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274
Leave a comment

EMDR PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija Sindjic

EMDR psihoterapija promenila je moj pogled kako na psihoterapijske metode koje sam pre susreta sa njom koristila, a tako i pogled na ljude i isceljivost čoveka. Šta je uopšte EMDR psihoterapijski pristup ? Desenzibilizacija i reprocesiranje pokretima očiju (EMDR) je psihoterapijski tretman koji je izvorno osmišljen da ublaži tegobe povezanu s traumatskim sećanjima (Shapiro). Nakon uspešnog lečenja EMDR terapijom, osećajno uznemirenje se ublažava, negativna uverenja o sebi se preformulšu, a fiziološko uzbuđenje u telu se smanjuje. Tokom EMDR terapije klijent se bavi emocionalno uznemirujućim sećanjem ili događajem dok se istovremeno fokusira na spoljašnje nadražaje – obično pokrete prsta terapeuta . EMDR terapija olakšava pristup traumatskoj memorijskoj mreži.

EMDR terapija olakšava pristup traumatskoj memorijskoj mreži.

Šta sve ovo za psihoterapijsku praksu znači ? Smanjuje se vreme koje je potrebno da se neko oseća bolje. Često se veliko olakšanje u osećajnom doživljaju čoveka i u njegovoj slici o sebi postiže već u prvoj seansi i to znači da se dužina samog psihoterapijskog procesa znatno smanjuje na 6 do 20 seansi. EMDR psihoterapija deluje veoma brzo i deluje odmah u sesiji, a mozak procesuira novonastale informacije i 24 do 48 sati nakon psihoterapijske seanse. Uopšteno se u psihoterapiji smatra da je teškoj emocionalnoj boli potrebno duže vremena da se izleči ali EMDR je pristup koji ubrzava izlečenje. EMDR terapija pokazuje da se um zapravo može izlečiti od psihološke traume jednako kao što se telo oporavlja od fizičke traume. Trauma je rana . Psihološka, emocionalna i kognitivna rana. Ta rana se ne vidi jer nije ranjeno fizičko telo. Kada posečete ruku, rana je vidljiva i telo radi na zatvaranju rane prirodnim procesima i/ili uz pomoć lekarskih procedura. EMDR psihoterapija pokazuje da se sličan sled događaja događa s mentalnim procesima. EMDR psihoterapija zapravo “vadi nož iz psihološke, emocionalne i kognitivne rane “. Kada vadimo nož iz rane mora malo da boli ali zatim nastupa proces zaceljivanja rane. Sistem za obradu informacija mozga prirodno počinje da se kreće prema mentalnom zdravlju i ljudima biva bolje.

EMDR psihoterapija zapravo “vadi nož iz psihološke, emocionalne i kognitivne rane “. Kada vadimo nož iz rane mora malo da boli ali zatim nastupa proces zaceljivanja rane.

Ljudima je važno da znaju koja se sve stanja mogu tretirati EMDR psihoterapijom. Nabrojaću neka na kojima radim u praksi : Loša slika o sebi i manjak samopuzdanja nastali uglavnom u odnosima sa toksičnim roditeljima jer zapravo organizam koji je rastao u toksičnoj sredini prošao je puno relacionih trauma. Anksiozna stanja pokazuju dobru reakciju na EMDR psihoterapiju i ne samo to. Obzirom da EMDR psihoterapija radi na sećanju i memoriji sa dosta klijenata smo došli do detinjih sećanja gde smo zajedno uvideli kako je neko zapravo i postao anksiozna odrasla osoba. (npr. vraćamo se u davna sećanja kada je klijent kao dete preživeo vršnjačko nasilje, loš roditeljski tretman ili neku drugu relacionu traumu koju je klijent čak i zaboravio te se ona u EMDR sesiji pojavljuje kao dominantno sećanje u kojoj je klijent zapravo počinjao da strepi još kao dete ). To nam omogućava da anksioznosti pristupimo od samog njenog razvojnog puta nastajanja. Zatim , panični ataci, depresivna stanja , fobije kod odraslih i dece , posttraumatski stresni sindrom , gubici, razvod, raskid, smrt bliske osobe ,trauma nakon saznavanja preljube (o tome možete više čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/), preživljeno seksualno ili fizičko nasilje, ratne traume ili traume nakon saobraćajnih udesa i drugih nesreća. …sve su to stanja koja jako dobro reaguju na EMDR psihoterapiju.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić, nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut i EMDR psihoterapeut.
Tel/viber : +381612588274

Leave a comment

RASKID VEZE U PSIHOTERAPIJI

Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda.

Radeći kao psihoterapeut, razumela sam da se mi ljudi plašimo različitih događaja i da gajimo u sebi mnoge strahove -opravdane i neopravdane. O preteranom strahovanju možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/03/12/anksioznost-i-psihoterapija/. Ljudi se boje : smrti, bolesti, strahuju za egzistenciju i za dobrobit svoje dece ukoliko ih imaju. To su neki najčešći strahovi ali ljudi se veoma često plaše raskida ljubavne veze, a posebno razvoda. Kada u ta dva poslednja straha malo dublje pogledamo, ljudi se zapravo ne plaše raskida ili razvoda samog po sebi nego se plaše bola koji bi usledio nakon toga. Plaše se: gubitka, napuštenosti i sopstvenog tugovanja. Plaše se da će ih boleti duša, a neki čak imaju osećaj da tako nešto uopšte ne bi preživeli ili da će ostati na neki način nakon raskida ljubavne veze dezorganizovani i nefunkcionalni. Kada razmišljam o tome da li duša postoji, rekla bih da sam u psihoterapiji sretala ljude sa dušom ali i one bez duše. Ne znam gde je duša, niti kako izgleda ali smatram da je ona nešto jako važno, nešto jako ranjivo i nešto jako zaceljivo. Oni bez duše su pak skoro neranjivi pa stoga i nezaceljivi . Njima slabo ima pomoći, a o ljudima čija je duša teško povredljiva i slabo zaceljiva možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/. Pitaju ljudi, kada se depresivna osoba žali da je boli duša, da li je stvarno boli? Odgovor je – da. Osećaj boli je stvarno fizički i obično opisan kao težak pritisak u grudima koji zapravo veoma boli i tera na plač iako je osoba pregledana od strane lekara i fizički je zdrava. Fizičko i psihičko je teško odvojivo i deo je jedne celine um-telo. To vidimo i kod raskida . Kod raskida sa voljenom osobom ljudi se takođe žale na osećaj ih boli duša i žale se na : emocije tuge, plač i na preterano razmišljanje o voljenoj osobi koju su izgubili ali nije emocija jedina koja prati raskid . Najčešće ljudi gube apetit i mršave ili preterano jedu pa se ugoje, neko čak oseća mučninu pri unosu hrane pa i povraća , neko ne može da spava noćima, neko se jako teško koncentriše na bilo kakvu aktivnost i sve u svemu neke potpuno fizičke funkcije kao što su apetit ili san pokazuju promene. Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Doživljaj raskida je zapravo najčešće sveprožimajući i prepliće se u svojim osećajnim ali i telesnim simptomima. Raskid sa voljenom osobom telesno i osećajno boli jer su telo i um celina.

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku. Svaka veza jeste ulaganje. Kada pogledaš unazad, uložio si u nju: osećanja , pažnju , trud, vreme pa i novac. Razmišljao si ili si razmišljala o zajedničkoj romantičnoj budućnosti, možda i o braku i deci. Kada su ljudi u bliskim odnosima, njihovo ja se isprepliće sa jastvom partnera. Počinjemo razmišljati o romantičnom partneru kao o delu sebe – brkajući naše osobine sa partnerovim osobinama, naša sećanja sa partnerovim sećanjima i naš identitet s partnerovim identitetom. Ovo može u vezi biti pozitivna strana jer ukazuje na bliskost ali….. to takođe znači da kada se veza završi, gubitak romantičnog partnera može do neke mere, uzrokovati osećaj gubitka sebe. Što ljudi više osećaju da rastu u toj bliskosti tokom veze, veća je verovatnoća da će doživeti udarac na svoju sliku o sebi nakon prekida. Zbog toga priča o raskidu ljubavne veze jeste priča o gubitku. Kada gradite kuću ulažete : vreme ,novac, trud i osećanja , a takođe projektujete i zamišljate kako ćete u budućnosti vi ili neko vama drag živeti srećno u njoj . Ukoliko bi vam neko srušio tu kuću bili biste jako pogođeni jer ste izgubili ne samo kuću nego čitav taj ulog. Isto je i kod raskida. Žalimo, ne samo za voljenom osobom nego i za ulogom :osećanja, pažnje ,truda,vremena , novca, nade u zajedničku budućnost. Takođe čini nam se da je skoro nemoguće odvezati se i raspetljati se od nekoga sa kim smo se ispreplitali . Imamo osećaj da nas duša boli, a neretko su mi se ljudi žalili na taj osećaj ne samo emocionalne nego i sasvim fizičke boli duše-negde u grudima .

Raskid ljubavne veze je priča o gubitku.

Istina je da se u životu od emocionalne boli ne možemo vakcinisati . Ne postoji način, a tako bismo silno svi to želeli. Neko tu bol pokušava anestezirati: alkoholom, kokainom, promiskuitetom , zloupotrebom lekova za smirenje ali to nije način. Tako ćemo samo postati još bolesniji nego što smo bili na početku. Reći ću svima koji čitate sve ono što govorim svojim klijentima koji dolaze u dubokoj patnji zbog gubitka ljubavne veze. Tuga je neophodna. Da tuga nije neophodna ne bi postojala u našoj mogućnosti da je osetimo. Tuga koju nakon raskida osećamo jeste početak procesa žalovanja . Proces žalovanja jeste ustvari snaga . Snaga našeg psihološkog aparata da se odveže od objekta ljubavi u koji smo ulagali svoju životnu i seksualnu energiju. Kako smo sa ushićenjem samo vezali tu energiju za nekoga -ako se sećate neke od svojih prošlih ljubavi. Eto to vam je dokaz da ste sposobni da volite i to je dobro. Čovek nesposoban da voli je na neki način osakaćen pa budite srećni što bar znate da možete i umete voleti. Međutim kada nas neko ostavlja ili mi ostavljamo, ne bi bilo zdravo da ne budemo u mogućnosti da se ikada odvežemo od te osobe. Ostali bi onda trajno zaglavljeni u ljubavi ka nekome ko nas više ne želi ili sa kim nam ne ide. Zato je ta tuga – žalovanje za onim koga smo voleli nešto što je zapravo sasvim zdravo. Proces žalovanja proći će kroz više faza i na kraju -bićete dobro . Poslednja faza procesa žalovanja jeste prihvatanje. Prihvatanje realnosti takve kakva ona jeste, a to je realnost bez voljene osobe. Tek tada , naša se životna energija i naš libido vratio u nas same i mi tada možemo zavoleti ponovo. Zato se ne bojte tuge nakon raskida jer je njena svrha preboljevanje . Naravno da postoje i komplikovana žalovanja, to su ona koja ne prolaze predugo ali ona su ređa, zasebna su tema i o njima u narednom nekom tekstu.

Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro.

U psihoterapiji mnogi su me ljudi pitali u tom akutnom stanju tuge nakon raskida da li će oni ostati tako dezorganizovani i tužni zauvek? Odgovarala sam da je zapravo većina ljudi ove planete prošla kroz neki period života kada su bili ostavljeni ili kada su sami ostavili voljenu osobu iz nekog razloga. Kada bi mi ljudi bili nesposobni za preboljevanje raskida onda bi zapravo većina ljudi ove planete hodala unaokolo: uplakana, tužna i dezorganizovana . Ne bi bilo dovoljno funkcionalnih ljudi da rade ili da npr. gaje decu . Išli bismo unaokolo: tužni, nekoncentrisani, plačni i očajni. Tako da pomisao da se može ostati takav nije previše verovatna.

Takođe kada bih tebi dragi čitaoče sada uputila jednu molbu , zapitaj se da li bi mogao da je ispuniš? Npr. pretpostavimo da imaš sada oko 30 ili 40 godina i ostavila te je voljena osoba. Ja bih te zamolila da patiš za njom svom silinom do svojih 65 ili 70 godina te da se sretnemo tada da porazgovaramo o tome da li si uspeo u tome da i dalje budeš podjednako tužan kao pre dve decenije? Rekla bih da to nije moguće i da bi se tada sreli te bi verovatno pričali o nekoj sasvim novoj osobi koju si zavoleo i sa kojom si srećno ostario. Ne bojte se tuge nakon raskida, pustite je da odradi svoj posao za koji je stvorena i ipak na kraju- bićete dobro. Moj video na ovu temu možete pogledati na linku :https://youtu.be/vDN0DT0auOE.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment

ANKSIOZNOST I PSIHOTERAPIJA

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi . Prvi dan škole, odlazak na razgovor za posao ili držanje javnog govora mogu uzrokovati da se većina ljudi oseća uplašeno i nervozno. Ako su vaši osećaji teskobe ekstremni, traju duže od šest mjeseci i ometaju vam život, možda imate anksiozni poremećaj. Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu . Lečenje anksioznosti je kompleksno i najčešće podrazumeva uključivanje psihijatrijskih lekova i psihoterapije.

Veoma je teško i naporno biti anksiozan. Anksioznost je osećaj straha ili strepnje povodom onoga što dolazi .

Kada u svom psihoterapijskom radu pitam ljude koji pate od anksioznosti kakve su im misli i kako se osećaju u svom telu najčešće to opisuju ovako : “Od ranog jutra strepim da će nešto poći po zlu . Strepim npr. za zdravlje , za zdravlje dece , plašim se unapred da neću moći da postignem sve što me u toku dana očekuje od obaveza , strepim od budućnosti , a plašim se toliko da ponekad ne znam ni čega . Možda i svega. U mom telu nije prijatno . Posebno ujutru . Teško udišem vazduh pa sedim pored otvorenog prozora sa čašom vode koju ispijam i nekako na taj način dolazim k sebi. Budim se sa nekakvim naletom žmaraca u telu . Jako neprijatnim žmarcima koji su u stvari kao neki žmarci straha koji mi zahvataju ruke i noge. Trne mi i vilica ili ponekad ruke , a u grudima me steže i imam osećaj da mi preskače srce iako je kardiolog rekao da je sve u redu sa srcem. Ponekad osećam da su mi noge kao od olova zbog te silne strepnje. Kada moram da obavim neku prezentaciju ili odem na ispit osećam se kao da idem na klanje , a često danima pre toga imam i probleme sa češćim odlascima u toalet kao da mi i stomak reaguje na taj strah . Zbog toga sam često lagao da sam bolestan taj dan samo da ne moram da se pojavim pred masom ljudi na prezentaciji ili na ispitu. ” Kao što vidimo iz priloženog , daleko od toga da je anksioznost samo problem strepećih misli nego je ona i telesni problem . Tako u radu sa anksioznosću u psihoterapiji ne možemo isključiti rad na opuštanju tela . Ni pod tačkom razno . Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Lekovi za anksioznost koje prepisuje psihijatar jesu delotvorni sasvim sigurno i ne treba ih izbegavati ali u kombinaciji sa psihoterapijom dobija se rezultat.

Zašto je anksioznost i telesni problem ? Zbog toga što svaka emocija ima svoju neurobiološku podlogu . Um , osećanja i telo ne možemo odvojiti jer je to jedan povezan sistem. Kada ste anksiozni , osećate strepnju i strah iako opasnosti oko vas nema. Međutim , telo se ponaša kao da opasnost vreba svakog časa. Dakle , kortizol, adrenalin i ostale supstance koje se u našem organizmu stvaraju kada smo u opasnosti ili kada se pripremamo za borbu sa opasnošću stvaraju se u telu i kada smo anksiozni . Krčkate se u sopstvenom adrenalinu i kortizolu . Zatim , svi naši organi su u nekim opnama i fascijama .Bez opni (fascija) , mi bismo bili poput pudinga . Srce ima opnu , mišići imaju opnu …sve u telu ima neke opne ili fascije. Kada ste anksiozni usled lučenja supstanci koje se stvaraju kao odgovor na opasnost , te fascije u telu se stežu . Zato su anksiozni ljudi u jednom telesnom grču , zato ne mogu da udahnu , zato osećaju grč u stomaku , olovne noge , knedlu u grlu i tako dalje. Telo je zapravo u grču i stanju povišene budnosti kao da se sprema za borbu ili beg od opasnosti, a opasnosti ni na vidiku i u tome je teškoća anksioznog stanja. Osim što u psihoterapiji radimo na strepećim mislima koje su nevoljne , radimo i od tela ka mislima i čitavom organizmu . Progresivna mišićna relaksacija , rad na disanju , na opuštanju mišića u telu , na opuštanju čula u psihoterapiji deluje povratno na naše misli , na nervni sistem i time se smanjuje stvaranje istih tih supstanci stresa u organizmu i čoveku biva puno lakše . Dakle od misli ka telu , od tela ka mislima -jeste dobra psihoterapija anksioznosti . Još ako je psihijatar uključio lekove na pravom smo putu do postizanja većeg telesnog i umnog smirenja osobe koja pati od anksioznosti.

Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Kako to anksioznost ima neku funkciju u porodičnom ili bračnom sistemu kao što sam napomenula na početku teksta ? Dajana je bila visoko anksiozna i njena se anksioznost komplikovala paničnim napadima , uglavnom kada bi napolju šetala svoje trogodišnje dete . Suprug je često radio , a Dajana se od rođenja deteta osećala kao roditelj koji je bez podrške u tom braku. Suprug bi odlazio rano , dolazio kući kasno sa posla , a Dajana je brinula o detetu potpuno sama. Anksioznost je postajala sve gora , strahovala je čak i da prošeta dete napolju jer bi ponekad napolju dobijala panične napade ,zujalo joj je u ušima i imala je osećaj gušenja ,a jednom je čak došlo dotle da je od siline straha sela u travu u neki obližnji kanal pored puta i dete je sa njom bilo u tom kanalu , srećom bili su bezbedni u travi tog plitkog kanala . Kada bi dobijala te velike napade anksioznosti sve češće bi zvala supruga u pomoć te je on tad izlazio sa posla da je vodi u hitnu pomoć gde bi joj obično davali neki anksiolitik . Anksiozna simptomatologija sve češće se pojavljivala i uveče pa nije mogla sama da okupa dete te bi zvala supruga da dođe sa posla jer se ne oseća dobro . Svakako da je ova anksioznost kod supruga izazivala osećaj krivice što nije sa njom pa bi on sve češće uveče ranije dolazio kući . Dakle , jasno je da je anksioznost u ovom slučaju imala funkciju u porodičnom sistemu , a to je da se distancirani suprug koji se previše posvetio poslu od kada se dete rodilo ponovo priključi u ulogu supružnika i roditelja . Ne zaboravimo da kada je majka anksiozna , dete strepi takođe jer oseća i vidi strepnju majke tako da i ono može izrastati kao anksiozno dete i sutra postati anksiozni odrasli ali o tome u nekom od narednih tekstova. U njihovom slučaju , anksioznost se našla i u bračnoj terapiji na mom psihoterapijskom kauču . Imali smo puno uspeha. Više o bračnoj terapji možete čitati ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/15/zasto-bracna-terapija-uci-da-ljubav-nije-dovoljna-za-bracnu-srecu/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/.Nadam se da sam u ovom tekstu objasnila kompleksnost anksioznosti . Ona zahvata misli , telo ali i porodični sistem tako da je psihoterapija dužna da uključi sve ove tri oblasti kako bi došlo do smanjivanja ili još bolje do potpunog nestajanja simptoma.

Anksioznost zahvata i misli ali i telo . Psihoterapija anksioznosti koncentriše se na misli , na telo ali i na funkciju anksioznosti koju ona ima u porodičnom ili bračnom sistemu .

VEŽBA 1

Jedna mala vežba može vam pomoći kada osetite veliki nalet anksioznosti. Recite gde se nalazite , nabrojte tri predmeta oko sebe , nabrojte tri dela tela i nabrojte tri mirisa koja osećate . Ukoliko imate problema sa anksioznošću i ukoliko ona ometa vaš život , vidimo se na psihoterapiji .

VEŽBA 2

Zadužite svog bliskog prijatelja da vam bude podrška kada anksioznost postane neizdrživa. Objasniću na mom primeru kako vam prijatelj može biti podrška u naletu anksioznih misli. Imam kumu koju obožavam. Kada ona dobije nalet neizdrživih anksioznih misli koje su usmerene uglavnom na to da će njen posao propasti i da će ona postati prosjak , pozove me. Tada joj objasnim da su to misli koje su anksiozne i da to nije istina . Objasnim joj da taj posao postoji već 50. godina , da se ona jako trudi oko posla i da ne vidim nikakvu naznaku propasti na putu (što i mislim). Ona zatraži da joj par puta ponovim kako su to misli koje su čisto anksiozne i neistinite i to joj jako pomaže . Zamolite i vi prijatelja da vam pojasni kako su vaše misli anksiozne i da opasnost nije na vidiku .Imajte dogovor sa njim da ga pozovete kad god osetite nalet jako strepećih misli.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment

TRAUMATSKO VEZIVANJE I PSIHOTERAPIJA

Traumatsko vezivanje je psihološki odgovor na zlostavljanje . On podrazumeva da zlostavljana osoba razvije nezdravu vezu prema svom sopstvenom zlostavljaču.

Sećam je se jako dobro . Kao juče da je bilo . Sećam se i njenih suza u kojima je na svakoj psihoterapijskoj seansi grcala . Pola godine, bez preskoka, svaki put. Ni antidepresivi nisu odagnavali tugu. Sećam se i kako je ponekada teško disala zbog anksioznosti. Jer anksioznost je takva, čini da ponekada ne možete da udahnete dobro. Sećam se i kako bi ponekad dobila panični napad i bez obzira na to što je bila na terapiji anksioliticima pa smo primenjivali metode telesne psihoterapije i vežbale disanje dok se ne smiri. Sećam se tih nežnih očiju, ljupkog pogleda željnog razumevanja i podrške, dobronamerne duše i tog vapaja za pomoć. Volela ga je iako on to nije zaslužio. Volela ga je iako ju je nazivao raznim pogrdnim imenima skoro svakoga dana. Volela ga je iako mu je bila za sve kriva i nedovoljno dobra. Volela ga je iako ju je varao i ponižavao godinama. Ponekad bi ipak prema njoj bio izrazito dobar i nežan danima i to ju je čvrsto držalo u ovom odnosu čije sam lance snažno želela da pokidam. Golim rukama. Ponekad bi me pitala : “Ivana, da li sam ja luda jer ga volim iako me ti osnažuješ da ga ostavim ? Ivana, da li sam luda što mi teško ide da ga napustim i pored ovoga što mi on radi ? Ukoliko si dobar psihoterapeut ti ćeš mi reći da sam luda i nećeš me štedeti.” Večiti prekorivi i prezrivi ljubopitljivi pogledi koji se pitaju samo jedno – zašto ga pobogu ne ostavi, bili su svuda u njenom okruženju što je samo pojačavalo već preovladavajući osećaj krivice i anksiozne osećaje gušenja svakog jutra. Evo, daću im odgovor na to pitanje zašto ga nije ostavila, barem ne tako brzo kako društvo očekuje.

Osoba koja doživljava zlostavljanje može razviti saosećanje, naklonost, simpatiju, osećanje zaljubljenosti ili ljubavi prema nasilnoj osobi.

Traumatsko vezivanje je psihološki odgovor na zlostavljanje . On podrazumeva da zlostavljana osoba razvije nezdravu vezu prema svom sopstvenom zlostavljaču. Osoba koja doživljava zlostavljanje može razviti saosećanje, naklonost, simpatiju, osećanje zaljubljenosti ili ljubavi prema nasilnoj osobi. To postaje pojačano ponavljanim ciklusima zlostavljanja, nakon čega sledi osećanje kajanja, periodi ispunjeni romantikom i nečim što snažno podseća na ljubav i tako u krug. Ovakvo traumatsko vezivanje ne razvijaju svi koji su u nekoj vrsti nasilne ili toksične veze. Štokholmski sindrom je jedna vrsta traumatskog vezivanja mada se ovaj izraz koristi za žene koje su žrtve otmice, torture ili trgovine ljudima i razvijaju slična osećanja prema svom otmičaru i zlostavljaču . Međutim, slična dinamika može se pojaviti i u drugim nasilnim vezama. Traumatska vezivanja su rezultat zapravo nezdravog stila povezivanja koji je postojao u pojedinaca i pre nego što su stupili u nasilnu vezu sa nekim. Mi ljudi još kao bebe predodređeni smo da se vežemo za objekte nege, da bismo preživeli. Beba ne može preživeti bez nekoga ko je neguje i ljudsko biće je zavisno od drugih lica mnogo duže nego drugi sisari. Takođe i odrasli ljudi se vezuju za druge ljude koji im pružaju podršku ili utehu. Kada je neko ko je zlostavljač, istovremeno i izvor podrške i utehe, može se razviti traumatsko vezivanje. Zlostavljana osoba na primer, može se obratiti za utehu onoj osobi koja ju je povredila i ta osoba može pružiti utehu. Na primer, jutros ju je partner vređao i ošamario, ona je plakala, a on se zatim sažalio, izvinjavao se i ona je prihvatila utehu i pomirenje što joj je prijalo da bi zatim sve bilo u redu ….da bi se naravno nakon nekoliko dana ovaj ciklus ponovio…i može se ponavljati zauvek. Tako je i kod dece . Deca se oslanjaju na svog roditelja da bi zadovoljila emocionalne potrebe za ljubavlju i podrškom. Ukoliko je roditelj povremeno nasilan, dete povezuje ljubav sa zlostavljanjem. Verujući da je ova povezanost normalna, dete možda neće moći videti nasilnog roditelja kao “lošeg”. Dete sebe počinje kriviti za zlostavljanje verujući da je ono krivo ili loše jer je to jedini način da pokuša razumeti šta mu se dešava. To omogućava roditelju da nastavi biti “dobar ” i ” bogolik ” u detetovim očima, a sve to jača njihovu povezanost iako je to povezivanje nastalo kroz rano traumatsko iskustvo, čega dete nije svesno. Ne treba puno razmišljati pa da shvatimo da su deca koja su bila traumatski vezana za svoje roditelje u detinjstvu, sklonija da se kasnije nađu u traumatskim vezama sa partnerima u odraslom dobu….mada, ni to nije pravilo.

Traumatska vezivanja su rezultat zapravo nezdravog stila povezivanja koji je postojao u pojedinaca i pre nego što su stupili u nasilnu vezu sa nekim.

Zašto ljudi samo ne odu iz takvih veza ? Pitaju se ljubopitljivi pogledi , šapuću komšije iza leđa, ogovaraju kolege ili oni koji na bilo koji način znaju šta se dešava. Zbog toga što je ciklus nasilja specifičan . Vaš partner ili partnerka- vređa vas i šamara pa ga posle grize savest . Ili nju grize savest, svejedno mi je. Onda dolazi izvinjavanje, tešenje, kajanje pa i romantika . To se stalno ponavlja, a te romantične faze daju zlostavljanoj osobi nadu da će ipak dobiti zagrljaj, ljubav i negu . Zlostavljana osoba kao da veruje da je patnja neka cena koju mora platiti da bi dobila utehu, negu, dobrotu, poljubac…i tako u krug . Čak i kad se osnaži da ode, u psihoterapiji na primer, zlostavljana osoba može imati i dalje osećaj povezanosti sa zlostavljačem, osećaj privrženosti ili ljubavi prema zlostavljaču . Ovo je najčešći razlog zašto se ljudi vraćaju u toksične i nasilne veze nakon prekida veoma često.

Deca koja su bila traumatski vezana za svoje roditelje u detinjstvu, sklonija su da se kasnije nađu u traumatskim vezama sa partnerima u odraslom dobu.

Sećam je se jako dobro. Kao juče da je bilo. Sećam se i njenih suza u kojima je na svakoj psihoterapijskoj seansi grcala . Pola godine, bez preskoka, svaki put. Ni antidepresivi nisu odagnavali tugu . Sećam se i kako je ponekada teško disala zbog anksioznosti . Volela ga je iako on to nije zaslužio. Volela ga je iako ju je nazivao raznim pogrdnim imenima skoro svakoga dana. Sećam se i onih njenih fiks ideja da mu se vrati i naših metoda koje smo zvale ” ponovno osvešćivanje “. To bi bilo u momentima kada snažno želi da mu se vrati pa joj ja čitam moje psihoterapijske zapise sa njenih prvih deset seansi u kojima mi detaljno opisuje njegov životinjski tretman prema njoj. To bi je održavalo da istraje u odluci da mu se ne vrati. Sećam se i priče o njenoj majci koja bi je često tukla, vređala i nipodaštavala samo zato što je bila loše volje. Sutra , kada bi je prošla loša faza , grlila bi je i vodila na sladoled, a ona se radovala što je majka opet voli i što više nije kriva u majčinim očima. Majka je patila od graničnog poremećaja ličnosti i sa njom je odrastanje bilo pakleno.

Više o poremećajima ličnosti možete čitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/19/granicna-organizacija-licnosti/ , ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/ ili ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/.

Juče me je posetila da bi se dogovorile oko objave teksta. Tad smo se prisetile koliko smo radile na tome da uvidimo koliko je zapravo verovala da su ljubav i nasilje nešto povezano još od detinjstva. Koliko je to uverenje samo pogrešno i koliko ga nedužno dete usvaja jer mora sebi da objasni zašto je danas tučeno i vređano, a sutra opet voljeno od roditelja. Voljeno nečim što samo podseća na ljubav. Danas je ona dobro. Nasmejana , istih onih ranjivih očiju punih čežnje za podrškom i prihvatanjem .Udata je za čoveka koji je zaista obožava i neguje . Imala je da vam poruči samo jedno i zamolila me da dodam u tekst . Da vas zamolim da hvalite i grlite svoju decu svakog dana podjednako jer mi ljudi smo osetljiva stvorenja i možemo se povezati kroz ljubav ali možemo se povezati i kroz traumu. Ovo povezivanje kroz traumu u odraslom dobu , možemo podosta sprečiti time kakvi smo roditelji svojoj deci .

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment

ZAŠTO BRAČNA TERAPIJA UČI DA LJUBAV NIJE DOVOLJNA ZA BRAČNU SREĆU ?

Jedan od osnovnih postulata bračne ili partnerske psihoterapije jeste da ljubav nije dovoljna za zdravu vezu ili brak.

Marko i Dijana su se zabavljali osam meseci .Oboje su bili zreli i odgovorni ljudi sa ozbiljnim poslovima. Oboje su imali iza sebe svoj kofer neodgovarajućih , čudnih ili jednostavno propalih veza . Ovaj put je bilo drugačije – verovali su oboje. Hvalili su se prijateljima i familiji koliko su srećni , viđali su se svakog dana nakon posla , vodili duboke razgovore , bili intimni i jednostavno ludo zaljubljeni . Osećali su da jedno drugo nadopunjuju . “Ja sam pored nje to što želim da budem” , tvrdio je on kao što je i ona tvrdila da se pored njega oseća po prvi put “u skladu sa sobom”. Verovali su oboje da po prvi put iskreno vole. Tako ludo zaljubljeni , venčali su se nakon 11 meseci zabavljanja. Zapravo , čovek zaboravlja da je istom silinom bio zaljubljen ili voleo i ranije . Sećanja o osećanjima od ranije vremenom dosta blede. Čovek svaki put kada se snažno zaljubi ili nekoga zavoli ,veruje uglavnom da nikada ranije nije nikoga voleo tako snažno. Čovek je biće koje se može zaljubiti ili voleti više puta u životu , mada postoje i neki izuzeci . Zašto je to tako? Zašto je čovek iznova i iznova uveren da je sada zaljubljen ili da voli iskreno po prvi put iako to najčešće nije u skladu sa realnošću ?

Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola.

Poneka reč biohemiji zaljubljenosti i ljubavi .

Zaljubljeni ne možemo biti ukoliko se naše telo ne preplavi raznim supstancama koje se proizvode u našem organizmu . Požuda u zaljubljenosti je uzrokovana povećanim stvaranjem testosterona ili estrogena u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, snažna privlačnost koju osećamo je uzrokovana povećanim količinama dopamina, norepinefrina i serotonina , a osećaj snažne privrženosti i povezanosti određena je povećanim stvaranjem oksitocina ili vazopresina, u zavisnosti kog smo pola. Zapravo , sve ove supstance se pojačano stvaraju prilikom konzumiranja nekih psihoaktivnih supstanci takođe. Nema osećaja zaljubljenosti bez ovakve snažne hemije u nama samima , a čovek je pod uticajem pojačane količine ovakvih hemijskih supstanci prilično nekritičan i preplavljen osećanjima topline , privrženosti sve do opsednutosti osobom u koju je zaljubljen. Ako hoćete drugim rečima, u zaljubljenosti smo kao drogirani, a drogiran čovek je sve drugo osim razuman. Osećanje ljubavi takođe sa sobom nosi biohemijske promene u nama, malo mirnije ali ih nosi …naglašavam , čisto da se ne bi smatralo da ne pravim razliku između ljubavi i zaljubljenosti. Upravo ova biohemijska podloga zaljubljenosti i ljubavi jeste uzrok toga zašto neki ljudi snažno pate nakon raskida. Kao psihoterapeutu obraćali su mi se ljudi u snažnoj patnji nakon raskida koja je bila praćena čak i fizičkim simptomima poput : nedostatka apetita, gubljenja kilaže, nesanice , povraćanja ili praćena emocijama : snažne žudnje za bivšim partnerom, bezvoljnošću , emocijama tuge i snažne patnje za koju su ovi ljudi mislili da ne mogu da izdrže. Ljudi često imaju osećaj da bi pomirenje sa bivšim partnerom odagnalo sve ove fizičke i emocionalne simptome čak iako taj partner uopšte nije dobar za njih. Sve ovo snažno podseća na krizu , apstinencijalni sindrom , žudnju našeg uma i tela da se ponovo preplavi istim onim biohemijskim supstancama koje se proizvode u prisustvu partnera u koga smo zaljubljeni ili koga volimo. Svaki put kada smo preplavljeni ovim biohemijskim proizvodima našeg tela (možda po drugi , treći ili peti put u životu ) , osećanja su toliko snažna da verujemo da nikad ranije nije bilo tako . Takođe, sećanja na ranija osećanja u njihovom punom intenzitetu ipak i blede pa svaki put mislimo da smo se zaljubili ili da volimo jače nego ikada ranije.

Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli.

Da se vratimo Marku i Dijani sa početka naše priče. Nakon svega tri godine braka , sedeli su na mom psihoterapijskom kauču zarad bračne – partnerske terapije. Kako je to moguće kad su se voleli, pitate se? Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli. Ne dolaze oni zbog nedostatka ljubav, a neki su još uvek i zaljubljeni. Marko se žalio da ga Dijana često ne razume i ne tretira dobro , Dijana je bila u svađi sa Markovom majkom koja ju jednostavno nije prihvatala , a nisu imali ni mnogo zajedničkog u smislu hobija i interesovanja pa je Marko vozio motocikle sa društvom, a Dijana se bavila uređenjem kuće i smatrala je da je Marko često odsutan, distanciran i nezainteresovan za uređenje porodičnog gnezda. Bili su u razdoru i polako postajali samci u tom braku iako su se voleli. Više o distanci u braku možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/06/udaljenost-u-braku/. Razlike u njihovim načinima razmišljanja, interesovanjima, odnosima prema porodicama iz kojih potiču i mnoge druge razlike izlazile su na videlo iako su sa početka bili zaljubljeni, iako su se voleli . Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna. Idealizujemo i zaljubljenost i ljubav. Vidimo ih kao lek za mnoge ako ne i sve naše životne probleme. Filmovi, bajke i istorija zaljubljenost i ljubav slave kao konačni cilj života, konačno rešenje za svu našu bol i borbu. A budući da idealizujemo ljubav, precenjujemo je. Kao rezultat toga, naši odnosi plaćaju cenu. Kada verujemo da je “sve što trebamo ljubav”, verovatno je da ćemo zanemariti da nam u odnosu sa partnerom trebaju i mnoge druge vrednosti. Uostalom, ako ljubav rešava sve, zašto se onda mučiti sa svim ostalim problemima i aktivnostima u životu? Onda bi bilo sasvim dovoljno za uspešan život jednog čoveka da se zaljubi i zavoli .

Zaljubljenost je sjajna i ljubav je sjajna . Ali zaljubljenost niti ljubav nije dovoljna za bračnu sreću. Istina je da se većina parova koji zatraže bračnu – partnersku terapiju, voli ali ljubav nije dovoljna da njihov brak bude i zdrav.

Kada verujemo da zaljubljenost ili ljubav nije dovoljna , onda razumemo da zdrave veze zahtevaju više od čistih emocija ili uzvišenih strasti. Uspeh naših odnosa zavisi od dubljih i važnijih vrednosti. Samo zato što ste se zaljubili u nekoga ne znači nužno da je on dobar partner s kojim ćete biti srećni dugoročno. Ljubav je emocionalni proces. Kompatibilnost je logičan proces. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je nekompatibilan sa nama. Nekoga ko se ne ponaša dobro prema nama, zbog koga se osećamo lošije u vezi sa sobom, ko ne poštuje nas isto kao mi njega ili ko ima tako nefunkcionalan život koji preti da će nas urušiti ukoliko budemo sa tom osobom. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko ima drugačije ambicije ili životne ciljeve koji su kontradiktorni našim. Moguće je zaljubiti se u nekoga ko je potpuni promašaj za nas i našu sreću. Zvuči paradoksalno ali je istinito. Kad pomislim na sve katastrofalne veze koje sam videla ili o kojima su mi ljudi slali poruke, u mnoge od njih se ušlo na temelju emocija—osetili su tu „iskru“ i tako su jednostavno zaronili u zajednički život ili brak. Kada tražite partnera, morate koristiti ne samo svoje srce, već i um. Da, svi želimo pronaći nekoga od koga nam srce zatreperi ali takođe moramo proceniti vrednosti osobe : kako se ponaša prema sebi, kako se ponaša prema nama , kako se ponaša prema onima koji su joj bliski, kakav je njen odnos prema obavezama i odgovornostima, kakve su njene ambicije , interesovanja i stav prema životu uopšteno. Ako se zaljubiš u nekoga ko je nespojiv sa tobom… loše ćeš se provesti. Zaljubljenost ni ljubav ne rešavaju probleme u vezi.

Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno.




Šta je onda važno za opstanak braka ili veze ako ljubav nije dovoljna? Prijateljstvo je važno. Jedan od najstarijih saveta je da biste vi i vaš partner trebali biti jedno drugom poput dobrog prijatelja prvenstveno. To znači provoditi vreme sa svojim partnerom koliko i sa najboljim prijateljem . Razumeti ga i podržavati kao i najboljeg prijatelja. Povremeno tolerisati i negativna raspoloženja i negativna ponašanja kao što to činimo za najboljeg prijatelja. To ne znači naravno da ne možemo imati najboljeg prijatelja i van veze ili braka. Komunicirajte često sa partnerom. Komunikacija je takođe važna. Parovi koji komuniciraju jasno i često , iskreno i sa poštovanjem , pokazuju tendenciju da budu uspešniji i dugotrajniji. Budite dobar slušalac. Deo dobre komunikacije je biti dobar slušalac i odvojiti vreme da shvatite šta vaš partner želi i šta mu je potrebno od vas. Pokazivanje zahvalnosti je važno. Dajte do znanja svom partneru da ste zahvalni što ga imate u svom životu. Pokažite zahvalnost kada npr. pravi obrok za porodicu , pomaže oko kuće, odlazi u nabavku ili pomaže deci oko učenja. To će učiniti da se vaš partner oseća vrednovano. Ne zaboravite odvojiti vreme za vas dvoje kao par jer se zajedničko vreme za negovanje vaših rituala kao para može lako izgubiti u moru poslovnih i roditeljskih obaveza . Rituali su jako male ali važne stvari kao što je zajedničko ispijanje kafe pre posla ili odlazak u šetnju nedeljom uveče. Dobar bračni terapeut će se potruditi da uvodi rituale u vaš brak ukoliko su oni nestali . Neće prevideti njihovu važnost za vaše zbližavanje. Planirajte takođe i vaše samostalno vreme . U bračnoj psihoterapiji , naglašava se važnost postojanja “ja ” vremena i ” mi ” vremena za funkcionalnost para. Previše ” ja ” vremena vodi u distancu , a previše ” mi ” vremena vodi u osećaj da gubite sebe samoga u vezi. Imajte razumevanja za to da se ne možete složiti baš u svemu i da je u redu da se po nekim pitanjima i ne slažete- tolerišite tu različitost i ne dižite preveliku dramu oko povremenih neslaganja. Intima je u braku takođe važna i često kao bračni terapeut ispitujem da li je intima u braku zamrla. Pazite da se u vaš brak ne uvuku : stalno kritikovanje, prezir, osećaj da ste stalno u odbrani jedno od drugoga ili od međusobnih zahteva i da se među vama ne formira velika udaljenost i distanca. Bračni terapeut i istraživač John Gottman, dr. sc. otkrio je da su : kritika, prezir, obrambeni stav i distanca ozbiljna pretnja braku. Što se par više bavi tim destruktivnim aktivnostima, veća je verovatnoća da će se razvesti. Naučite i oprostiti . Povremeno partneri učine nešto što nas povredi ili uznemiri ali ako to nije veoma učestalo , sasvim je u redu da opraštamo. Imajte na umu da su loši i nezdravi brakovi veoma neotporni na preljubu ili neversvo . Preljubu ili neverstvo kao fenomen braka konstantno izučavam i susrećem u partnerskoj terapiji. Više o preljubi ili neverstvu možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/. Na kraju krajeva , za partnersku ili bračnu terapiju nikada nije niti suviše rano niti suviše kasno. Bračna ili partnerska terapija prikazala mi je mnoge parove . Od onih koji imaju mala i početna neslaganja do brakova koji su bili u visokom konfliktu ili pred razvodom. Često je bračna terapija davala uspeh i rezultat ali neću vam sakriti da postoje i oni brakovi gde popravke i nade jednostavno nema. Brak ili veza dakle zahteva konstantan rad na tom malom sistemu koji ste vas dvoje stvorili. Ljubav je predivna , ljubav je neophodna ali ona nije dovoljna.

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74

										Leave a comment				

ZAŠTO JE NARCIS U VEZI SA EMPATOM?

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Narcisoidna i empatična osoba su plodno tlo za razvijanje toksične veze. Narcisoidni i empatični ljudi su veoma često u vezama ili brakovima. Empata ima puno razumevanja , saosećanja i u stanju je da dugo oprašta sve negativno što narcis uradi. Sa druge strane narcisoidna osoba traži baš ovakvog partnera jer voli da bude obožavan i razumevan do beskonačnosti. Narcis takođe želi da mu bude neograničeno praštano. Narcise privlače ljudi od kojih će imati najveću korist. Često to znači da jure i ciljaju upravo na empate. Empate su prava suprotnost narcisima. Dok ljudi s narcisoidnim poremećajem ličnosti nemaju ili imaju nedovoljno razvijenu empatiju, empate su vrlo osetljive i lako suosećavaju sa emocijama drugih ljudi kao što lako izlaze u susret njihovim potrebama. Narcis je upravo pun potreba . Empatična osoba je vrlo privlačna narcisoidima, jer u njoj vide nekoga ko će na nesebičan način ispuniti svaku njihovu potrebu. Dakle , sam izbor narcisoidne osobe još sa početka je veoma obojen nekim interesom.

Narcisoidna i empatična osoba su plodno tlo za razvijanje toksične veze. Narcisoidni i empatični ljudi su veoma često u vezama ili brakovima.




Narcisi vide u empatama : osobu koja može dati ljubav, požrtvovanost, osobu koja će biti beskrajno odana , koja ima kapacitet voleti i slušati. Osobu kojom će moći upravljati. Empate bivaju privučene narcisima, jer se u periodu udvaranja i osvajanja radi o lažnom ja. Narcisi predstavljaju lažno ja, gde se razmeću šarmom , osvajanjem i davanjem …..Kada empata prestane da se ponaša na način kako to narcis očekuje , narcisoidna osoba postaje hladna i kažnjavajuća. Onakva kakva u svojoj suštini i jeste. Čak i ako je postojalo prvobitno oduševljenje empatom ono ne traje jer su narcisi puni prezira i većinu ljudi vide kao manje vredne od sebe sebe. Kad počnu uočavati partnerove nedostatke, više ih ne idealizuju i počnu ih kriviti što nisu savršeni. Konstantno kinjenje i okrivljavanje je ono što empata počinje u jednom momentu doživljavati u vezi sa narcisoidnom osobom. Međutim , empatična osoba veoma često veruje da može poraviti ljude , da može sebe više dati i da može svojom ljubavlju promeniti narcisoidnog partnera . Često odlučuje da menja svoje ponašanje kako bi udovoljila zahtevima narcisoidne osobe , nadajući se da će kinjenje i okrivljavanje nestati te da će se onaj prvobitni šarm i obasipanje ljubavlju sa početka veze vratiti . To se naravno neće desiti ili će se dešavati samo povremeno , sasvim dovoljno da empatična osoba poveruje da narcis ima kapacitet za ljubav. Istina je da nema .

Ono što narcisi vide u empatama je osobu koja može dati ljubav, požrtvovanost, osobu koja će biti beskrajno odana , koja ima kapacitet voleti i slušati. Osobu kojom će moći upravljati.

Empatičnim ljudima je teško poverovati da neko jednostavno nema empatiju (ili je ima jako slabo razvijenu ). Teško im je poverovati u to jer polaze od sebe i iz svoje dobre i saosećajne realnosti. Znate onaj čuveni izraz ” ako sam ja dobar , verujem da su svi ljudi dobri i da ljudi funkcionišu tako kako funkcionišem i ja sam . ” Istina je ipak mnogo drugačija. Postoji u ljudima kapacitet za dobro i loše . Zavisi šta više hranimo , dobro ili loše u sebi samima. Postoje ljudi koji pretežno nisu dobri ,a postoje i ljudi koji su jednostavno zli .Isto tako postoje i jako dobri ljudi. Mnogim empatama je teško poverovati da ne mogu izlečiti drugu osobu svojom ljubavlju. Iz te neverice često kreću u ponašanje -samo da dam još malo više i sve će se promeniti na bolje. Često se to – samo da dam još malo više , pretvara u gubitak energije, iscrpljenost i gubitak sampoštovanja . Narcis vešto manipuliše empatom dajući empati povremeno nadu i mrvice ljubavi. Kao kad “zeki mašete šargarepom ispred nosa i povremeno mu date zalogaj .” Povremeno su darežljivi , puni komplimenata i nežnih izjava pa i ponašanja , dovoljno da navedu empatu da poveruje da ako se ponaša na ispravan način , vratiće se ta osoba puna ljubavi koju su nekada poznavali ili u čijem obličju se ponekad ponovo predstave. Poput vuka koji dlaku menja ali ćud nikada- kako kaže stara narodna poslovica.

Narcise privlače ljudi od kojih će imati najveću korist. Često to znači da jure i ciljaju upravo na empate.

Ovakav odnos toplo – hladno u vezi ili braku može stvoriti traumatsku vezu između žrtve i zlostavljača, gde se empata može osećati da je gotovo nemoguće napustiti vezu, bez obzira na to koliko ta veza njemu samome štete nanosi. Toplo -hladno odnosi su inače veoma adiktivni odnosi iz kojih se teško izlazi .U početku može biti veoma teško uopšte shvatiti činjenicu da ste u vezi sa narcisoidnom osobom. Ipak , onaj osećaj u stomaku koji vam konstantno govori da nešto nije u redu ali ne znate tačno šta, to je sasvim dovoljan znak upozorenja da nešto nije u redu . Vaše telo se buni protiv iscrpljivanja zarad drugoga i protiv nebrige o sebi i značajno je zastati i oslušnuti ga pa preispitati tu vezu. Važno je da razumemo da su granice u odnosu važne. Granice koliko se dajemo . Vaše “da ” , ispunjavanju prevelikih potreba partneru da ne biste bili ostavljeni , može često biti nevoljno ” da ” . ” Da ” koje je ustvari ” ne ” , koje niste izrekli ,a želeli biste . Važno je da naučimo da kažemo ne , kako bi sprečili mogućnost da budemo u nekom odnosu iskorišćeni . ” Ne ” je zdravo izgovarati i ” ne ” je savim dovoljna granica. Ovo ne znači da empata mora postati osoba hladnog srca da bi bio u zdravim odnosima .Važno je naučiti prepoznati da ne moraju svi biti u našim životima. Naići ćemo na ljude za koje shvatamo da nisu zdravi za nas i moramo naučiti da ih pustimo. Ukoliko ste u toksičnoj vezi ili braku , sasvim je u redu potražiti stručnu pomoć. Kao psihoterapeut u svojoj psihoterapijskoj praksi radila sam sa mnogim ljudima koji su se izbavili iz veza ili brakova sa narcisoidnim osobama ili osobama sa karakteristikama psihopate . Ukoliko ste i vi u takvoj vezi ili braku , možda je utešno znati da niste sami . Šaljem vam puno podrške i brinite o sebi.

Više o narcisoidnom poremećaju ličnosti i o tome kako funkcionišu u međuljudskim odnosima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/02/11/tvoj-narcisoidni-otac-koji-nikad-nije-u-psihoterapiji-ali-zato-ti-jesi/ ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/ ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/09/07/narcisticki-ciklus-zlostavljanja/ i ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
Dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74
Leave a comment

TVOJ NARCISOIDNI OTAC KOJI NIKAD NIJE U PSIHOTERAPIJI ALI ZATO TI JESI

Narcisoidni očevi gotovo nikad nisu u psihoterapiji . Ne uključuju se u proces jer je obično njihovo mišljenje o njima samima da su uvek u pravu ,a da drugi ne valjaju. “Sindrom oca cara ” . Tako neki nazivaju ponašanje ovakvih očeva. Sve kao da je već rečeno u te tri reči . Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja ,a ne narcisoidne osobe lično . Najveće posledice života sa narcisoidnim roditeljima uglavnom snose najbliži u vidu : stalne strepnje , visoke anksioznosti sve do paničnih napada, osećaja nedovoljne vrednosti , oštećenog samopoštovanja i samopouzdanja , osećaja neke neodređene krivice. Krivica se ovde uglavnom svodi na duboko osećanje da sam kriv zato što nisam dovoljno dobar . Kako je samo lepo jedan klijent ovo osećanje opisao: ” Stalno u sebi samome strepim da ću biti razotkriven i raskrinkan . Kad bolje razmislim, Ivana , ja nemam za šta da budem razotkriven. ” Istina je da nam osećaj krivice treba kao osećanje jer ukazuje na to da imamo savest za razliku od psihopatije u kojoj savesi nema ili ona može postojati u rudimentima -nekakvim začecima , poput drveta koje je izraslo kao nešto zakržljalo, malo i nedovoljno u odnosu na ono što je za taj rod očekivano.

Više o psihopatiji možete pročitati ovde:http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/03/psihopatija-ples-izmedu-sarma-i-neprilagodenosti/ .

Istina je da većinom oni koji dolaze na psihoterapiju nisu narcisoidne osobe lično nego to jesu supruge ili već odrasla deca svojih narcisoidnih roditelja .

Osećaj preterane krivice koja je nerealna nije dobro nositi u sebi samome jer u osnovi depresije jeste upravo preteran osećaj krivice ,onda kada mu tu nije mesto . Taj osećaj krivice , trebao bi da bude na pravom mestu u pravo vreme. Tada se može reći da nas savest opominje da ne činimo loše postupke ili da ispravimo grešku . Dobro je da budemo ljudi savesti. Međutim, kada je osećaj krivice preteran , na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme tada se može reći da je osećaj krivice hipertrofisan . Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto . Zbog toga što su odrastali prečesto okrivljavani i gotovo nikad hvaljeni. Jeste li se ikada zapitali je li vaš otac narcisoidan? Mnogi se klijenti pitaju ima li njihov otac neki problem ili je ipak greška u njima samima ? To je uglavnom večita dilema dece narcisoidnih roditelja.

Više o narcisoidnim majkama možete čitati ovde: http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/

Deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju se često gotovo uvek krivima za nešto .

Karakteristike za identifikaciju narcisoidnog oca koje vam mogu biti od pomoći u dilemi da li je vaš otac narcisoidan ili ne:

1.Tvoj otac je bio harizmatičan i popularan u društvu ? Otac narcisoid je jako dobar u veštini da ga drugi ljudi zavole . Kad kažem drugi ljudi , mislim na one van porodice . Narcisoidna osoba nije razvila adekvatan nivo ljudske empatije- sposobnosti suosećavanja u osećanja drugih ljudi . Ipak naučila je jako dobro oponašati ponašanja koja su vrednovana i koja upotrebljavaju na način da ih ljudi zavole. Narcisoidan otac je vrlo svestan kakav utisak na druge ostavlja. Budno pazi da se prikaže dobar u svemu ,a posebno u tome kako ima savršen život i savršenu porodicu. Uglavnom je to naravno “ispaljivanje ćoraka ” u javnosti jer samo oni koji žive unutar te porodice znaju koliko je stanje daleko od savršenog.

2. Tvoj otac je bio izrazito nepopustljiv. Narcisi osećaju potrebu da kontrolišu svoju okolinu i ljude u njoj. Za tatu narcisa to je jedini mogući način postojanja. Ukoliko ste rasli pored narcisoidnog oca , on je verovatno pokušavao kontrolisati : vaše aktivnosti , sa kim se družite , sa kim ste u romantičnoj vezi i kako se vaš partner ponaša ,šta ćete upisati od škole , vaš karijerni put pa čak i kako se oblačite i kakav imidž gradite. U detinjstvu je teško razlikovati normalnu roditeljsku brigu od žestoke kontrole ali žrtve narcisoidnih roditelja i kao odrasli ljudi ovo često jako teško razlikuju.

3.Tvoj otac je bio ljubomoran ili takmičarski nastrojen u odnosu na tebe?Veoma često su narcisoidni roditelji ljubomorni na svoju decu. Nije normalno da se roditelj oseća ugroženo od svoje dece nego upravo suprotno .Zdravo je biti ponosan na postignuća svog deteta. Narcisoidni otac može porediti svoja postignuća sa vašima u smislu stalnog ” nabijanja na nos da je bolji od vas”. Čak se može takmičiti sa sinom u tome ko je lepši i zgodniji .

4. Tvoj otac je voleo da manipuliše ljudima u smislu da je voleo da ljudi zavise od njega na bilo koji način ? Narcis voli da je potreban ljudima , posebno onima koji njemu lično nisu zauzvrat prekopotrebni jer tada oseća moć i kontrolu. Kako je moj klijent ovu stavku lepo opisao : ” kontrolisao je majku tako što ju je ubedio da su njene prijateljice sve same nemoralne žene i da ne želi da one ulaze u kuću niti da se ona sa njima druži. Izolovao ju je da bi bila sama i da bi zavisila emocionalno samo od njega . Imali smo tri stana u Srbiji , od toga jedan u Beogradu gde sam mogao da gradim sjajnu IT karijeru. Zamolio sam ga sa 24 godine da mi ustupi stan dok ne podignem kredit za sopstveni te da se preselim u Beograd gde mi se nudio sjajan posao za početak. On mi je govorio da je sve to on stvorio sa svojih deset prstiju i da idem u ono što sam stvorio sa svojih deset . Sve je radio da mi onemogući da se odselim i osamostalim ,a u kući je stalno svima nabacivao da smo ” pod njegovim krovom” gde vladaju njegova pravila. Osećao sam se bedno i nesposobno.

5.Tvoj otac nije bio preterano zainteresovan za tvoje potrebe ?Narcisoidni očevi obično nisu preterano zainteresovani za potrebe ili želje svoje dece. Fokusirani su na svoje potrebe. Jako će se truditi da u javnosti deluju kao savršeni tata , ali neće ispuniti prirodnu potrebu za ljubavlju, priznanjem , pohvalom , podrškom i osnaživanjem koju dete ima.

6. Tvom ocu je nedostajalo empatije ? Narcisima je teško, ako ne i nemoguće, razumeti ili brinuti o emocijama drugih ljudi. Ipak , traže da drugi brinu o njihovim osećanjima ili potrebama. Klijentkinja je to opisala na sjajan način : ” Ja i majka smo taj dan pale u krevet zbog gripa. Meni je bilo baš loše . Veruj mi Ivana da tri dana nije pitao da li nam nešto treba i kako smo. Osećala sam se kao nepostojeće biće . Kada je on bio bolestan , besneo bi ako napravimo i najmanji propust u brizi o njemu . ”

7. Tvoj otac je bio osetljiv na kritiku ? Čak i manje kritike će pogoditi narcisoidnog roditelja. Ponekad će se čak i nevini komentari shvatiti kao uvreda, čak i ako nisu bili zamišljeni kao takvi. Kada se suoči sa sopstvenom greškom, narcis će prebaciti krivicu na druge ljude, naljutiće se , postaće obramben i često jako besan , odmah će se fokusirati ​​na greške drugih ljudi, recimo na vaše greške ili će postati emocionalno nedostupan i povučen. Nije ni čudo što se deca narcističnih očeva kao i narcisoidnih majki osećaju gotovo uvek krivima za nešto .

8.Tvoj otac je izričito zahtevao da dobro izgledaš i da se pristojno ponašaš u prisustvu njegovih prijatelja ? Za narcisoidnog oca, njegova deca su statusni simbol koji ukazuje na njihov uspjeh i status u životu. Deca su kao neki trofeji . Kako je to klijent u psihoterapiji opisao : “Živeo sam uz stalno osećanje da ne smem nikako da osramotim ćaleta. Ponekad bi se osećao kao neki rasan konj , nateran u društvo i izložen za prikazivanje . Kada sam ipak počeo da se bunim i pravim neke mladalačke ispade , rizikovao sam svaki put njegov bes , agresiju ili osvetu . Od te sile pritiska da nešto ne pogrešim da ne bih osramotio ćaleta sam stradao . Nisam više to mogao da podnesem jer to nisam bio ja. Umesto mene ,tu je bio taj rasni konj koji mora da živi po pravilima uspeha da bi se aplaudiralo njegovom vlasniku (mislio je na oca). Onda sam iz protesta poneki put namerno bežao sa časa , došao kući kasno , ofarbao se u zeleno. Tad bi me danima nazivao luzerom, nitkovom ,brukom i sramotom. Nikada me nije pitao nešto u smislu-sine, šta se dešava sa tobom? Muči li te nešto pa se tako ponašaš? Bilo je bitno samo postignuće i slika koju ostavljam u javnosti. To kako se osećam , to je bilo neprepoznato i potpuno nebitno. ”

9.Tvoj otac je bio egocentričan ? Narcisoidni roditelji su fokusirani na svoju dobrobit koja uvek stoji na pijedestalu . Dobrobit oca , važnija je od dobrobiti svih drugih u porodici. Klijent u psihoterapiji opisuje :”Kada njemu nije bilo dobro ili po volji , celoj porodici nije bilo dobro. Tako smo funkcionisali, kao da svi igramo oko njega na prstima , trudeći se da on bude zadovoljan i zbrinut. Ustvari, svi osim njega bili smo žestoko zanemareni i večito uplašeni njegovih kritika ili izliva besa. ”

10. Tvoj otac je bio u javnosti jedna osoba , a privatno sasvim druga ?Živeći s narcisom, jasno uviđate da imaju dve vrlo različite osobnosti koje menjaju javno i privatno. Kao da oblače drugu ličnost kada su u javnosti ,a samo vi znate kako vam je teško u porodici sa njim . Klijent u psihoterapiji opisuje : ” Vikao bi na mene nazivajući me gubitnikom , a kada bi mu zazvonio telefon u sred tog okrivljavanja javio bi se i kao da je neko stisnuo prekidač u njemu. Bio bi najpristojniji i najuljudniji čovek ovoga sveta. Kada bi spustio slučalicu nastavljao bi sa besnim uvredama . Nije ni čudo što sam se plašio da rodbini kažem šta mi se dešava iako sam žudeo da mi neko pomogne. Zbog ove dve ličnosti u njemu samome , javnoj i privatnoj i ja i mama smo znali da bi nam teško ko poverovao kako ustvari živimo sa njim. Zato nikome to nismo ni pričali. Živeli smo u svojoj gorkoj tajni. ”

11.Tvoj otac je bio često odsutan ? Narcisoidni očevi su više zabrinuti za sebe nego za svoju decu pa su često odsutni. Kako to klijent opisuje : ” Kada bi se majka bunila zbog toga što je veoma malo kod kuće te da joj je teško da sama bude autoritet za nas troje dece u pubertetu on bi krivio nju ili nas za svoju odsutnost. Njoj bi govorio da je nesposobna da bude roditelj ,a nama da smo kreteni , nesposobni , neuračunljivi i slično . Govorio je da smo sami krivi ,svi komplet jer ne umemo da sami sebe organizujemo i da se ponašamo normalno kao on . Bili smo svi krivi i svi komplet nenormalni kao porodica, osim njega naravno. Kao da on nije bio deo nas uopšte. Ustvari , time je sebi kupovao izlaznu kartu kako bi mogao da provodi vreme van kuće u onome u čemu uživa, radio je šta je hteo , ne baveći se ni nama ni majkom. Nismo ga zanimali i to je jedina istina. ”

12.Tvoj otac je imao česte ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje dubokog besa bez posebne provokacije. Klijent opisuje :”On je bio neko ko ispaljuje iz oružja bes bez upozorenja. Iznenada. Zato sam nekako naučio da hodam kao po ljuskama jajeta, da ne bih probudio taj bes . To je porodica u kome svi hodamo kao po minskom polju da ne bismo izazvali njegov bes. Čak i tako pazeći , opet smo izazivali njegov bes. Kao da smo svi razvili neke nevidljive radare kojima smo ispipavali i oprezno pratili kako se on tog dana oseća .Ukoliko bi on bio dobro , bili bismo spokojni barem par sati. Znaš , odrastao sam u strepnji.”

Tvoj otac je imao česte ispade besa? Narcisi mogu iznenada i žestoko preći iz stanja normalnosti u stanje dubokog besa bez posebne provokacije.

S.M dolazio je dve godine na psihoterapiju. Prva rečenica koju je izgovorio bila je : “Ja sam težak luzer. Zbog toga sam postao jako lošeg raspoloženja. ” S.M nije bio luzer niti gubitnik kako je sam sebe doživljavao. Pre svega bio je : disciplinovan , radan , vredan , human , osećajan , obrazovan i na poštovanoj poslovnoj poziciji. To da je luzer , bio je narcisoidni očev glas koji bi mu negde iz podsvesnog , još od ranog detinjstva pa sve do odraslog doba prečesto govorio da je : nedovoljno dobar, kriv , loš , gubitnik i sve što možete zamisliti na tu temu. Roditelje u detinjstvu smatramo bogolikim i verujemo u ono što govore o nama. To što nam često govore se u nama ukoreni i postaje jedan važan deo našeg doživljaja sebe. U psihoterapiji obnovili smo njegovu sliku o sebi iz korena . Mislim da S.M danas ide uzdignute glave i ispravljenih leđa jer smo čak i to vežbali. Njegovo telo kada je došao , zauzimalo je položaj uglavnom pognute glave i pomalo pogurenih leđa. Telo je odslikavalo unutrašnje stanje , zauzimajući takođe položaj nesigurne osobe ili- luzera kako je on to nazivao. Jedino što bih ovom tekstu dodala je jedna molba. Roditelji , molim vas , nađite razloga da hvalite svoju decu jer je pohvala u detinjstvu koren samopoštovanja i slike o sebi.

Više o narcisoidnom poremećaju ličnosti možete čitati i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/10/22/ugadanje-narcisu/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74

										Leave a comment				

PRELJUBA ,LJUBAVNICA I PSIHOTERAPIJA

Preljuba je kršenje obećanja da ćete ostati verni romantičnom partneru, bilo da je to obećanje deo bračnog zaveta, privatno izrečenog sporazuma između partnera ili neizgovorene pretpostavke. Sagledala sam u mnogim tekstovima preljubu kao fenomen i bračnu terapiju preljube . Međutim sada ću sagledati preljubu iz ugla ljubavnice ili ljubavnika. One treće strane koja se gotovo uvek osuđuje od strane društva . Neretko , prevareni partner je ljut na tu treću osobu u ljubavnom trouglu . Na ljubavnicu ili ljubavnika. Istina je ipak da niko vašeg partnera ne nagovara da načini preljubu . On ili ona sama moraju preuzeti odgovornost za stupanje u vanbračnu vezu i za omogućavanje da se ona održava. Ovo je istinita priča o jednoj ljubavnici koja zapravo i nije želela to da postane . Ne zaboravimo da preljubu uvek obeležava tajnost, laž i dvostrukost . Bez ta tri elementa preljuba ne postoji. Preljube su, da se razumemo, česte . Žao mi je što je tako i volela bih da nisam stekla takav zaključak radeći svakodnevno sa neverstvom u braku i proučavajući neverstvo. Zbog toga što mnogi ne žele da veruju da je preljuba u braku česta širom sveta , ova tema nailazi i na osudu i na neodobravanje, a ja ću se njome i dalje , uprkos tome baviti i teorijski i praktično . Zbog toga što bi voleli da verujemo da je brak uvek sigurna luka , do kraja života u kojoj smo napokon spokojni , tema preljube nam se često čini neprihvatljiva. Postoje naravno divni brakovi ali i veliki broj onih koji su duboko potrešeni neverstvom.

Preljuba je kršenje obećanja da ćete ostati verni romantičnom partneru, bilo da je to obećanje deo bračnog zaveta, privatno izrečenog sporazuma između partnera ili neizgovorene pretpostavke.

Dina (nije njeno pravo ime ) i ja smo koleginice. Dina je odličan psihoterapeut . Znala sam da je u vezi sa nekim čovekom već dugo. Nismo puno pričale o tome . Poznajem je od njene 16-te i znam da je jedna od onih žena koja se nikada ne bi viđala sa oženjenim čovekom. To je oštro osuđivala . Ipak , Dina je jedan dan sedela očajna na mom psihoterapijskom kauču iako smo koleginice. Bilo ju je sramota da se obrati nekom drugom kolegi koga manje poznaje. Dina je u vezu sa ovim čovekom ušla dve godine nakon svog razvoda . Obzirom da je iz braka izašla sa tonom osećaja krivice jer je suprug koga je obožavala tvrdio da se od nje razvodi jer je previše kontrolišuća i preljubomorna . Dina je želela da uvaži ovakva razumevanja nje od strane njenog bivšeg muža i želela je da menja svoja eventualna kontrolišuća i ljubomorna ponašanja . Istina je zapravo ležela u tome da se njen bivši suprug zaljubio u drugu ženu pa je kofer krivice za razvod želeo da uruči Dini . Dina ulazi u novu vezu u kojoj pokušava da koriguje svoje ponašanje i biva nekako apsolutno drugačija. Ne pita novog partnera nikada gde je , ne negoduje kada on ima slobodno vreme i …jednostavno biva osoba koja drugome daje potpuno slobodu . Time Dina umanjuje osećaj krivice koji je ponela sa sobom izlazeći iz braka. Već četiri godine je srećna sa novim partnerom koji je takođe razveden i ima dve već velike ćerke sa kojima živi. Zapravo on je samohrani otac . Vole se. Provode dosta vremena zajedno iako se ne viđaju u njegovom stanu jer on sa decom ne upoznaje nove partnerke i Dina je bila srećna jer on ima apsolutnu svoju slobodu izlazaka , slobodnog vremena , a Dina je posvećena njemu i radu sa klijentima. Dina je opasno dobar psihoterapeut , jedan od najboljih koje poznajem ali to ne znači da psihoterapeuti nemaju probleme.

“Ivana, moraš da mi pomogneš da izađem iz ovoga . Pogazila sam sve svoje moralne norme u vezi viđanja sa oženjenim muškarcima . Stidim se. Posle ove četiri godine ja razumem da živim u laži. Čovek je oženjen . Priznao mi je to pre 7 meseci. Tad sam se sledila , nakon tog saznanja jer kao da je bilo prekasno. Već sam ga zavolela . Ne znam šta je sa mnom pa sam ostala u toj vezi . Moram da izađem iz te veze ali ne znam kako. Potpuno sam se uplela. Zavolela sam ga i verovala sam da se ne viđamo kod njega zbog njegovih ćerki . Davala sam mu svu slobodu , a zapravo sam bila naivna . Kakakv sam ja to psihoterapeut ? Kakva sam ja to osoba? Nisam uopšte primetila nikakve naznake da je on oženjen. Sada mi plasira priču o svom lošem, hladnom i distanciranom braku , moli me da ga ne ostavljam i govori o tome kako je sa tom ženom jer je ona nezaposlena pa ne zna gde će sa njom , žao mu je nje , na teretu mu je i što je najgore umesto da izađem iz toga ja još pokušavam da se dokažem …da sam bolja od te žene , da sam vrednija, pametnija i …više se ne prepoznajem. Moram iz toga napolje i želim da razumem kako mi se ovo desilo .” Priča Dina kroz suze i stid.

Preljubu uvek obeležava tajnost, laž i dvostrukost . Bez ta tri elementa preljuba ne postoji.

” Draga, lako je videti da si izmanipulisana. Otvori oči , koliko god da boli. Čovek je manipulator. Lagao te je . Čak govoreći da nije oženjen , organizujući ponašanje čitave tri godine tako da ne primetiš njegov bračni status ….to mi govori o tome da je nekako amputirao svoju suprugu do neke mere u svojoj svesti , vođen nekom podsvesnom željom da te žene zaista nema u njegovom životu. To bi bio kao neki podsvesni sadistički fantazam prema supruzi i kukavičluk. Kukavičluk u smislu : želeo bih da nisam oženjen ali obzirom da u realnosti ne smem da se razvedem ja ću se igrati slobodnog čoveka . Čovek je disocirao , podvojio se u dve ličnosti . Onog slobodnog dasu-samohranog oca i oženjenog koji kod kuće preuzima ulogu supruga. Čovek živi dva života u sebi samome. Šta god da mu je još u podsvesti želim da razumeš odmah i sada da si u ljubavi sa visokointeligentnim manipulatorom . Uzmi taj telefon i blokiraj ga odmah. Nisi dužna da takvom čoveku daješ bilo kakvo objašnjenje. Međutim dužna si da ostaješ verna sebi, svojoj dobrobiti i svom načelu da se ne viđaš sa oženjenim muškarcima. Njega pusti neka se vrati na svoju njivu i neka sam popravlja svoj loš brak . Postoji bračna terapija pa neka se suočava sa svojim brakom umesto da se razlaže u dve ličnosti.” Dina uzima telefon , blokira brojeve, briše njegov kontakt. Znajući Dinu , znala sam da je to bilo odsecanje zauvek.

Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama.

“Kome si se ti Dina uvek dokazivala , želeći da dobiješ priznanje i ljubav ?” Pitala sam. ” Mami. Narcisoidnoj , hladnoj mami. Pa znaš to već. To smo obrađivale beskrajan broj sati na grupnoj psihoterapiji . Nećemo valjda opet o tome ? ” Pita ona. ” Čini mi se da su se podsvesni obrasci dokazivanja majci želeći da od nje dobiješ priznanje i ljubav opet pokrenuli . Počela si da se njemu dokazuješ, da se podsvesno takmičiš sa njegovom suprugom , da pokazuješ da si bolja od nje , da si vrednija , da je možda potrebno da tebe odabere. To je moglo da se nastavi u nedogled . Kao što se u nedogled nastavljalo tvoje dokazivanje majci koja nije umela da ti nikada da priznanje i povezanost. Iako si ti uspešna žena, dobar čovek ali to nije do tebe. To je do njene nesposobnosti da vrednuje svoju decu i do njene nesposobnosti da se emocionalno poveže sa tobom. Suludo je to očekivati od narcisoidne majke. Tako , umesto da prekineš vezu sa njim čim je rekao da je oženjen , ti si podsvesno počela da se dokazuješ njemu …bolje reći nastavila si da se dokazuješ njemu ne bi li te vrednovao, ne bi li te voleo , ne bi li ti dao priznanje i ljubav . Kao da si tu situaciju podsvesno prepoznala kao onu svoju dobro utemeljenu detinju i mladalačku borbu za odobravanjem, priznanjem i ljubavlju majke dok je sestra uvek bila bolja od tebe u očima majke. Recimo da je u tvojoj podsvesti uvek postojao rival , što je tvoja sestra i emocionalno nedostupni tiranin kome se trebalo dokazati i čiju je ljubav i priznanje bilo potrebno osvajati iz dana u dan, što je bila majka . To priznanje majke skoro nikad nije stizalo ili bi stizalo sasvim mlako i retko . Tako je i sada bilo kad bolje pogledaš . Postoji rival , što je njegova supruga i muškarac i to nedostupan čiju je naklonost i priznanje da si ti dovoljno dobra , potrebno osvojiti . Oženjeni muškarci su uvek nedostupni jer su zauzeti . Sve ovo kod tebe je pokrenulo podsvesnu igru , stazu kojom si naučila da plešeš kroz detinjsvo i mladost . Zapravo, naše podsvesno nikad ne spava. U snovima je čak aktivno i zato sanjamo. ” Dugo sam Dini objašnjavala moje razumevanje nje i čitave situacije. Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama. Veze sa udatim ženama i oženjenim muškarcima gotovo uvek postaju u nekom momentu bolne . Zauzete osobe su zauzete , što znači da su emocionalno zapravo nedostupne u pravom smislu emocionalne dostupnosti . Vi se možda viđate povremeno i niko ne osporava da tu postoji osećanja zaljubljenosti ili ljubavi i to obostrane ali … njihov život je dvostruk . Nikada to nemojte zaboraviti . Vi nikada nećete biti prioritet i zato je to veza sa nekim ko je zapravo samo povremeno dostupan. U potpunosti se možemo povezati samo sa slobodnim čovekom i samo onda kada smo i mi sami slobodni .

Psihoterapija može biti od velike pomoći da razumemo zašto se nalazimo u toksičnim odnosima u koje spadaju i odnosi sa zauzetim osobama.

” Sad mi je lakše . Dolaziću neko vremo sredom u 20 h . Da prođemo ponovo neki deo psihoterapije , znaš onaj deo ljubavi prema sebi . To moram izgleda ponavljati s vremena na vreme. Jer mama, ona zaista nije bila sposobna da mi pruži ljubav. Onda umesto da je tražim od kojekakvih nedostupnih i manipulativnih muškaraca, potražiću je ponovo sama od sebe . Nije loše da obnovimo gradivo . ” Nasmeja se Dina. ” Dina, obe znamo da se u vezi može biti samo sa slobodnom osobom. Znam da nisi želela da postaneš ljubavnica i da ti je to nepojmljivo . Obe znamo da se veoma mali broj oženjenih muškaraca razvodi zbog druge žene i obe znamo da mnogi veoma vole svoje ljubavnice. Ne sumnjam da te je voleo. Isto tako obe znamo da mnogi ljubavnicama pričaju priču o tome kako im je brak loš , kako su u njemu nevoljeni , kako im je teško. To može biti i ne mora biti istina. Ipak , svaka zauzeta osoba snosi odgovornost da se suoči sa svojim brakom , da ga ili popravi ili da ga napusti ukoliko je zaista toliko loš . Na kraju krajeva i sama si ponela veliku odgovornost i hrabrost da izađeš iz braka u kome nisi bila voljena . Potpuno sama. Nije te nikakav ljubavnik spašavao. Znam da si pametna žena i da nećeš više pozvati taj broj. Nećeš spašavati nikoga od lošeg braka , to mora on sam . Najbolje za tebe i njega jeste da se on vrati na svoju nivu . “

“Vidimo se u sredu u 20 h. ” Reče Dina . Zagrlismo se na rastanku. Tv gostovanje u kome sam detaljno pričala o neverstvu možete pogledati na linku:https://youtu.be/rl3KFIH95Oo

Više o preljubi, individualnoj i bračnoj psihoterapiji u slučaju preljube možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/14/neverstvo-i-bracna-terapija/, ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2020/12/16/kada-trauma-neverstva-dobije-glas/,ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/01/nakon-neverstva-otici-ili-ostati/, ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/02/njegovo-i-njeno-neverstvo/, ovde : http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/26/ranjeni-don-zuan-i-neverstvo/ ,ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/05/27/ciljevi-terapije-neverstva/ i ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2022/01/02/saznavanje-neverstva-u-trudnoci/

Više o narcisoidnim roditeljima možete čitati ovde :http://psihoterapijasindjic.com/2021/07/31/narcisoidnost-majke-kao-poremecaj-roditeljstva/

Sa poštovanjem,
Ivana Sinđić
dipl.Defektolog ,nacionalno i evropski sertifikovan psihoterapeut.
Tel : 061/ 258- 82-74

Leave a comment