DETE ,VRTIĆ I PREDŠKOLSKI PROGRAM

Dete od polaska u vrtić dobija mnoge koristi za svoj razvoj.

Kada se donosi odluka o tome da li je dete spremno za polazak u vrtić ili za pohađanje pripremnog predškolskog programa , uzrasna dob nije jedini odlučujući faktor. Budući da se svako dete razvija različitom brzinom, vaspitači ne mogu mahnuti čarobnim štapićem i reći kako su sva deca spremna u tipičnoj uzrasnoj dobi mada je najveći deo dece za uključivanje u kolektiv spremno u uzrastu od tri godine. Nekoliko je razvojnih područja na koja možete obratiti pažnju kada sagledate je li vaše dete spremno za boravak u kolektivu, bez obzira na „tipičnu“ predškolsku dob.

Obavlja li vaše dete nuždu u toalet?

1.Može li dete samostalno vršiti nuždu u toaletu? Mnoge predškolske ustanove imaju politiku “bez pelena” za decu predškolskog doba. Iako deca mogu povremeno imati nezgodu, pre početka predškolskog uzrasta bilo bi dobro dete ovome obučiti.Ukoliko se radi o deci koja imaju poteškoće ili kašnjenje u razvoju vrlo je moguće da ovu veštinu odlaska u toalet savladavaju puno kasnije od ostale dece pa je naravno potrebno o tome obavestiti vaspitače kao o specifičnosti vašeg deteta pre nego što se uključi u kolektiv.Vaspitač neće odbiti vaše dete niti mu zabraniti uključivanje u predškolski program ali će obratiti pažnju na to da vašem detetu npr češće ponudi odlazak u toalet.

Može li se vaše dete odvojiti od vas na neko vreme ?

2.Može li se dete uopšte odvojiti od roditelja? Sva deca vole prisustvo svoje mame ili svog tate, ali trebala bi se moći odvojiti od vas nekoliko sati bez potpunog pada u neprekidan plač, neutešnost ,napade besa . Deca koja prelaze iz okruženja dečjeg vrtića u predškolski program ili deca koja prelaze iz predškolskog programa u prvi razred osnovne škole obično uopšte nemaju problema s odvajanjem. Ona su već dobro adaptirana na odvajanje od roditelja upravo zahvaljujući pravovremenom polasku u vrtić ili predškolsku ustanovu.

Igra li se vaše dete sa drugom decom?


3.Igra li se vaše dete sa drugom decom? U predškolskom okruženju vaše dete morat će komunicirati sa drugom decom kako rečima koliko je u stanju tako i kroz pokret, gest ,mimiku , razmenu igračaka. Iako će s vremenom naučiti sve većoj veštini socijalne interakcije, deca predškolskog uzrasta trebala bi se moći sprijateljiti, deliti i sarađivati ​​bar na osnovnom nivou.

Spava li vaše dete predugo preko dana?

4. Da li vaše dete još uvek dugo spava preko dana? Predškolska ustanova zahteva određenu izdržljivost vašeg deteta. Mnogi programi pružaju kratko vreme za odmor i dnevnu dremku, ali ako detetu i dalje treba trosatna dremka trebalo bi ga navikavati da smanjuje vreme dnevnog dremanja.

Komunicira li vaše dete?

5.Može li vaše dete komunicirati? Potrudite se pomoći detetu da razvija veštine komunikacije . Ukoliko dete krene u predškolsku ustanovu ,a okolina ga ne može shvatiti, to će frustrirati vaše dete .Postoje opet deca sa poteškoćama u razvoju kod koje se govor javlja sa kašnjenjem. Važno je o tome obavestiti vaspitače kako bi isti što više pomogli detetu da se uklopi u sredinu gde ne može dovoljno dobro da se izrazi ili ga druga deca ne razumeju u potpunosti.Vaspitač je ovde važna figura koja će osigurati bolju adaptaciju.

Obavlja li vaše dete osnovne naloge?
Čuje li vaše dete?

6.Može li vaše dete slušati osnovne naloge? Svi znamo da trogodišnjaci i četverogodišnjaci nisu najbolji slušatelji, ali da bi se dete moglo što bolje adaptirati u predškolsko vaspitanje, ono bi trebalo biti u mogućnosti slušati i ispuniti osnovne naloge(uzmi,dodaj,ostavi tamo,pođi za mnom…).Naravno da postoje deca oštećenog sluha.Vaspitač bi morao biti upoznat sa problemima koje dete ima u sposobnosti da čuje kako bi omogućio što bolju adaptaciju deteta u grupu ukoliko ono ima probleme u domenu sluha.

PREDNOSTI UKLJUČIVANJA DETETA U VRTIĆ ILI U PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM:

1.Pruža strukturu. Deca nauče slediti dnevni ritam, režim , raspored dana i života van kuće.Uče kako poštovati osnovna pravila poput stavljanja igračaka na mesto nakon igre i mirnog sedenja u grupi za priču.Kroz život dete čeka uklapanje u mnoge ritmove i rasporede u različitim sredinama osim u porodičnoj.Školska sredina nosi takođe svoj ritam i raspored, studentska i radna sredina opet nose svoje ritmove i strukture.Osnova dobre prilagođenosti u novim sredinama postaviće se dakle upravo tokom pohađanja vrtića ili pripremnog predškolskog programa.
2.Podučava decu socijalnoj interakciji. Socijalna interakcija sa drugom decom i vaspitačima je jednako važna koliko i akademski razvoj. Predškolski programi počinju decu učiti ispravnom načinu interakcije sa vršnjacima pa i odraslim osobama koju nisu samo roditelji kao do sada nego nastavnici, vaspitači,kuvarice ,servirke i drugo osoblje u ustanovi.

3.Predškolski programi uče decu nezavisnosti. Deca kroz odvojenost od porodične sredine usvajaju sve veću sposobnost da brinu o sebi. Nemojte se stoga iznenaditi kada posle nekog vremena pohađanja predškolskog programa dete samostalno odlazi u toalet da opere ruke pre jela, da opere zube pre spavanja , želi ponekada da se igra samo u svojoj sobi , samostalno uzima i odlaže pribor za crtanje i tako dalje. Naravno da se nezavisnost razvija sve više u toku pohađanja predškolskog programa , a novostečene veštine dete počinje da upotrebljava i u kući ali i u drugim životnim situacijama kada su mu ove veštine potrebne. Znanja kao i veštine inače pokazuju tendenciju da se generalizuju. Dakle jednom dobro usvojena znanja i veštine prenose se i koriste u svim životnim situacijama kada nam zatrebaju.

4.Fizička aktivnost. S porastom gojaznosti kod dece predškolske dobi i kasnije, mnogi predškolski programi čine vežbanje delom svakodnevne rutine.Svakako da je ovo jedna od mera koje će uticati na prevenciju gojaznosti kod vašeg deteta.

5.Zdrava ishrana. Ne zaboravimo da za predškolske ustanove jelovnik sastavljaju nutricionisti. Povrće i voće, kuvana jela postaće vašem detetu svakog dana zdrav režim ishrane ukoliko je uključeno u vrtić ili predškolski program. Prekomerno konzumiranje slatkiša u predškolskim ustanovama ne dolazi u obzir i nije zastupljeno.Ne zaboravimo da roditelji danas zbog radnog vremena ne mogu baš uvek da se posvete pažljivom planiranju zdravih obroka ali zato predškolska ustanova to svakako da može i to svakoga dana.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, diplomirani defektolog i sistemski porodični psihoterapeut

psihoterapija Sindjic

										Leave a comment				

RASKID I PRAVILO “BEZ KONTAKTA”

Svakako da je raskid veoma bolan. Klijenti ga često opisuju kao iskustvo koje je u nekoj meri i onesposobljavajuće. Teško je to iskustvo iz tog razloga što čovek doživljava gubitak nekog dela sebe. Kako sebe ? Zar nije gubitak nekog drugog ? Jeste naravno ali sve ono što smo ulagali u vezu i odnos sa drugom osobom, sav taj trud, libido, energija , vreme, osećanja , briga , nežnost učinio je da zapravo odnos sa drugom osobom postane psihički konstrukt koji jeste deo našeg bića. Veoma je teško pričati u terminima psiholoških konstrukata jer su nedodirljivi pa kao da im se umanjuje važnost. Međutim gubitak druge osobe jeste toliko bolan jer zapravo jedan deo našeg bića koji je do tada bio živ (kroz komuniciranje,susrete,pozive,brigu,intimnost ) umire.Nije mi uopšte čudno kada ljudi kažu : “imam osećaj kao da se raspadam” , “imam osećaj kao da ne mogu ovo preživeti “, “nisam ni za šta” , “kao da me boli celo telo” .Nije čudno da imaju nakon raskida osećaj i duševnog , a neretko i neodređenog fizičkog bola. Ne čudim se tome jer kako jedan deo nas umire ,naravno da mora da boli. Kada bi nam neko uklonio deo tela, bolelo bi nas ali bi lakše bilo odrediti zašto i gde nas boli. Kada nam neko amputira psihički konstrukt ,takođe boli ali drugi možda manje vrednuju intenzitet našeg bola ili njegov značaj jer taj psihički konstrukt nije deo fizičkog tela ali jeste deo našeg bića koje nije samo fizičko nego je i psihičko biće.Zbog toga , raskidi jako bole ali je dobra vest da i naše biće jeste proces koji se menja,zaceljuje,zarasta, regeneriše se, razvija i dobra vest je da će bol proći.Ta bol nakon raskida nije trajno stanje.

Prirodno je da nakon raskida emotivne veze osetimo tugu i bol. Ta osećanja je dobro prihvatiti kao prirodnu reakciju na gubitak voljene osobe ili reakciju na gubitak nekog odnosa sa drugom osobom koji je za nas bio značajan i živ odnos.

Postoji jedna dosta dobra tehnika koja ne samo da nama pomaže da što pre zacelimo nego obično deluje tako da nas partner potraži i pokuša sa nama izgladiti odnose , uneti u taj odnos neke promene ili obnoviti sa nama vezu. To pravilo zove se “pravilo bez kontakta “.Ova tehnika podrazumeva da : nema pozivanja partnera nakon raskida, nema slanja poruka, nema posmatranja njegovih društvenih mreža,nema razgovaranja sa njegovom ili njenom familijom, prijateljima,nema odgovaranja na njegove pozive ili poruke u trajanju od najmanje 30 dana ukoliko je vaš partner muškarac. Ukoliko je vaš bivši partner žena ,a ipak biste želeli da se pomirite ili da zajedno porazmislite o svemu na drugačiji način, onda je nekih 10 dana sasvim dovoljno.Muška i ženska psihologija se razlikuju tako da jednostavno na žene ovakav postupak ne bi delovao pozitivno. Pitate se zašto bih ja prekidala kontakte sa nekim koga volim i za koga brinem? Samo zbog toga što nismo više u vezi ? Pre svega, zbog toga što vas moljenje nekoga ,plakanje,opsesivno zvanje dovodi u poziciju da vas bivši partner doživljava očajnom osobom, preterano zahtevnom , nekontrolisanom i tako dalje.Muškarci posebno ne reaguju dobro na takve poteze i možete ih sa velikom verovatnoćom još više odbiti. Umesto toga , period bez kontakta vam je potreban kao period žalovanja, regeneracije, period učenja kako živeti ponovo bez tog značajnog drugog. Potreban vam je period iscelivanja i kako biste iskusili, osmislili svoj život bez partnera, vratili sebi sebe.Ukoliko kontakte ne prekinete ostavljate prostor u kome i dalje održavate vezanost za partnera na neki način i možete se osetiti zbunjeno. Može vam biti jako teško da krenete dalje,a vi morate dalje. Niko ne kaže da ne možete ponovo nakon nekog vremena razmotriti pomirenje ukoliko bivši partner pokaže interesovanje za vas. Međutim ukoliko vas je neko ostavio ili vi njega, znači da nešto nije bilo u redu i da morate probati da zacelite od negativnih osećanja . Neophodno je za vas da nastavite dalje na novi način i da date sebi šansu za oporavak.

Neće nas ništa koštati da u periodu nakon raskida primenimo neke od svetski poznatih tehnika kao što je to tehnika-bez kontakta.

Nemojmo moliti partnera da se pomirimo iako bi to najradije učinili. Ipak samopoštovanje ostavlja neku lepšu sliku čak iako nam je ono zapravo i poljuljano. Period bez kontakta partneru će dati prostor da iskusi kakav je život bez nas, odvojiće se od loših emocija nakon prekida, daćemo mu vremena da počnemo da mu nedostajemo. Obično muškarci dosta dobro reaguju na ovakve poteze žena jer ne zaboravimo da su muškarci iskonski lovci i da im se strašno počinje dopadati ono što nije više tako dostupno ili bolje reći uopšte nije dostupno , a u obliku je ženskog bića. Tako,kada nakon 30 dana pošaljete neku neobaveznu poruku (kako si?i sl) obično se jako obraduju i požele da vas učine dostupnim. Naravno da se sve ovo ne može generalizovati i da sve zavisi i od toga ima li među vama ljubavi još uvek ,zavisi od toga zbog čega ste se rastali i od još mnogo faktora u svakoj pojedinoj situaciji raskida.Ljudi se pitaju da li će možda tako zauvek udaljiti svog partnera od sebe , naljutiti ga jer se nisu javljali niti odgovarali na pozive, poruke ali obično ne biva tako. Obično se pojave ponovo interesovanje i čežnja posebno ukoliko je bivši partner muškarac.

Klijentkinja M.S.pitala me je : “Možeš li da mi objasniš , zbog čega svaki moj bivši partner postaje potpuno blesav za mnom onog momenta kada prestanem da se trudim, kada odlučim da je gotovo posle dugo vremena truda, posle preteranog ulaganja u odnos i samožrtvovanja za njegovu dobrobit ? Znaš ja se trudim bezgranično do jednog momenta kada mi postane dosta svega. Svane mi jutro , ponekad nakon više godina veze kada odlučim da je dosta toga da me ne tretira dobro. Odlučim da je dosta i da ne dobijam zauzvrat onoliko , koliko dajem muškarcu. Tog jutra kažem napokon šta me muči već dugo ,odem i prekinem kontakte kako bih se zalečila i nastavila dalje. Međutim oni kreću tog momenta da me traže , da postaju spremni na promenu i tako dalje. Zar je potrebno da meni prekipi i da prekinem kontakte kako bi oni postali svesni svog interesovanja za mene ? Zbog čega nisu svesni pre toga ?”

M.S.je neznajući da to radi primenjivala pravilo – bez kontakta i u svakom njenom slučaju ono je dovodilo do velikih promena u ponašanju partnera . Do tada su je partneri zapravo uzimali “zdravo za gotovo” jer je bila suviše dobra ,dostupna i požrtvovana u svakoj svojoj vezi. Svakako da je primeniti ovo pravilo ili mehanizam veoma teško. Klijenti obično kažu: teško je i kao da ću svaki momenat da posustenem. Teško jeste naravno ali zbog toga, nađite sebi podršku prijatelja ili terapeuta koji će vas svaki dan podsetiti da primenjujete pravilo- bez kontakta i da morate da se okrenete sebi. To je obično vrlo delotvorna podrška i pomaže vam da pregurate dan , a sa svakim novim danom postaje vam sve lakše jer vreme u svakoj situaciji gubitka jeste veliki saveznik.

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić
tel:061 258 8274

3 Comments

ŠTA RADI DEFEKTOLOG ?

Postoje neka zanimanja za koje sam sigurna da važi jedno specifično pravilo. Da biste ih obavljali morate biti u načelu prvenstveno human čovek. Morate imati jako razvijenu empatiju ,saosećanje za druga ljudska bića ,morate posedovati vanserijsko strpljenje i nesebičnu želju da veliki deo života podredite drugome koji je zapravo dete ili čovek u nekoj nevolji ili potrebi . Sebičnosti , nestrpljenju i ” kratkom fitilju” u ovakvom zanimanju nema mesta ni najmanje ,a ponajviše mesta ima kvalitetnoj ljudskoj razmeni i nesebičnoj pomoći. Neophodno je da budete iskreno, iz dubine vašeg bića zainteresovani za drugo ljudsko biće i njegovu dobrobit. Morate dakle posedovati ili razviti jednu duboku uravnoteženost ,posvećenost, strpljivost ,a ljubavi će vam trebati u neograničenim količinama.

Defektolog je osoba koja pomaže deci da napreduju u svom razvoju koji je zbog nekih okolnosti usporen ili narušen. Defektolog je takođe osoba koja pomaže deci i ljudima koja su načinili neki prestup da se vrate u tokove ponašanja koji društvene norme nalažu.Fotografija je nastala iz direktnog rada u dnevnom boravku Neven koji raspolaže defektolozima svih profila, medicinskim osobljem, fizioterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa decom.

Defektologija jeste nauka koja ima različite grane. Tako defektolog može pomagati deci i ljudima čija su čula oštećena (čulo vida i sluha), defektolog može pomagati deci i ljudima čiji je motorni razvoj usporen ili oštećen (sporije prohodavanje deteta i njegov motorni razvoj u celini , teška pokretljivost,invaliditet i drugo ).Defektolog takođe može pomagati deci i odraslima čiji je mentalni razvoj na neki način usporen usled npr. autizma ,daunovog sindroma ,pervarzivnih problema u razvoju i slično. Defektolog takođe radi na razvoju govora kod dece kada razvoj govora kasni ili je nepravilan ,a takođe radi na ponovnom razvoju govora kod ljudi čiji je govor usled nekih moždanih oštećenja narušen .Defektolog radi i sa decom i ljudima koji su načinili neki prestup ili neko delo koje nije u skladu sa zakonom. Tada defektolog radi na tome da se deca i ljudi vrate u tokove ponašanja koje ih neće dovoditi u sukobe sa zakonom ponovo. Kod sve ove dece uz defektologa postoji šansa da se njihov razvoj unapredi , da se njihov govor unapredi , da nauče mnoge veštine koje će im život učiniti kvalitetnijim (npr .deca i ljudi oštećenog vida mogu naučiti da čitaju Brajevim pismom, osobe oštećenog sluha mogu naučiti znakovni jezik i tako dalje.)

Roditelji ,pitate se kada se sve možete obratiti defektologu ?

1,Kada je dete rođeno sa nekim faktorom rizika što znači da postoji mogućnost da njegov razvoj može biti otežan. Kada kod vašeg deteta postoji kašnjenje u motoričkom razvoju (dete kasnije prohodava, nespretno je, ne može držati pribor za jelo kada druga deca to već mogu ,ne uspeva da drži olovku kada druga deca istog uzrasta to već mogu i tako dalje .)

2.Kada je razvoj govora kod deteta usporen ili pokazuje neke probleme.

3.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen autizam , sumnja na autizam ili na neki drugi pervarzivni problem u razvoju.

4.Kada dete ima problem sa čitanjem, pisanjem, držanjem i upotrebom nekih predmeta koji zahtevaju motoriku ruku i šake.

5.Kada vaše dete ima vidljivih teškoća da savlada nastavno gradivo.

6.Kada je kod vašeg deteta ustanovljen hiperkinetski sindrom ili drugi problemi sa pažnjom i koncentracijom.

7.Kada vaše dete ima oštećenje čula vida ili sluha.

8.Kada vače dete boluje od cerebralne paralize.

9.Kada je vaše dete rođeno sa Daunovim sindromom ili nekim drugim sindromom koji utiče na razvoj deteta.

10.Kada vaše dete ima probleme sa zakonom ,činjenjem prestupa i krivičnih dela.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, dipl.Defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

Leave a comment

STRAH OD JAVNOG NASTUPA I VR PSIHOTERAPIJA

Strah od javnog nastupa je jedan od najčešćih ljudskih strahova

Strah od javnog nastupa je veoma čest. Postoje studenti sa veoma mnogo kvaliteta i znanja iz neke oblasti ali nisu u mogućnosti da iznesu svoje znanje pred publikom ako se to od njih zahteva ili iznose znanja ali sa teškoćama uz veliki nivo straha. Radije čine sve da izbegnu javni nastup i javnu prezentaciju zbog veoma visokog stepena anksioznosti i straha. Postoje i ljudi koji su veoma kvalitetni stručnjaci ,profesionalci i radnici ali strah od javnog nastupa ih dosta sprečava da svoja znanja izraze na nekim javnim skupovima, seminarima ili kongresima . Svakako da javni nastup doživljavamo kao neku situaciju u kojoj nas ostali procenjuju te zbog toga i strepimo od toga da nećemo biti procenjeni kao kvalitetni. Čitava ta procenjujuća situacija nam deluje zapravo preteće i radije bi je izbegli .Neki ljudi se zacrvene dok javno govore ,neki podrhtavaju u sebi , neki strahuju upravo zbog toga što misle da svi vide koliko se stide ili koliko im glas podrhtava. Neki se ljudi plaše da će doživeti paničan napad u toku javnog nastupa ,da će se onesvestiti ili paralisati . Dobra vest u svemu tome jeste jeste da postoje mnoge tehnike za prevazilaženje straha od javnog nastupa. Jedna od važnih stavki je da izlaganje javnom nastupu svaki put čini taj strah od javnog nastupa slabijim, podnošljivijim i sve više ga stavlja pod našu kontrolu. Terapija izlaganja ili SISTEMATSKA DESENZITIZACIJA jeste tehnika postepenog izlaganja onome čega se plašimo. Sistematska desenzitizacija sastoji se iz tri koraka:

1.Identifikujemo, raščlanimo i rangiramo na skali objekat ili situaciju koje se plašimo.

2.Učenje relaksacionih tehnika koje pomažu da se nosimo sa situacijom ili objektom straha.

3.Izlaganje objektima ili situacijama koje nas plaše postepeno sa pauzama u kojima se praktikuje tehnika relaksacije.

Svakako da izlaganje objektima ili situacijama kojih se plašimo vremenom dovodi do toga da smo se desenzitivisali na tu situaciju ili objekat. To ustvari znači da ne reagujemo više toliko silovito, burno i da možemo da se nosimo sa tom situacijom čak iako nam ona nikada ne postane sasvim prijantna. Obzirom da neke situacije koje su specifične nije zgodno uvek napraviti kao potpuno autentične ,virtuelna psihoterapija daje nam mogućnosti da proizvedemo neke situacije kao gotovo identične kao one realne po mnogo čemu. Na primer po zvuku,vizuelnoj slici ,a ako imamo dobru opremu onda i po mirisu.

Virtuelna psihoterapija daje dobre mogućnosti za prevazilaženje straha od javnog nastupa.

U programu koji ja za sada koristim moguće je odabrati situaciju javnog govora u kojoj bismo trebali da se nađemo. Moguće je odabrati recimo da li se nalazimo u situaciji odgovaranja za ispit koja nas prestravljuje, u situaciji intervjua za posao ili u situaciji javnog prezentiranja gde prezentator jesmo zapravo mi , pred svim tim ljudima. Napravila sam snimke ekrana kroz koje možete zavititi u program koji koristim u terapiji straha od javnog nastupa.

Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili veliki auditrijum pred kojim izlažemo.

Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,intervju za posao ili ispit .
Snimak ekrana kroz virtuelne naočare-biramo situaciju ,široki auditorijum.

Naravno da ovaj program zahteva od samog klijenta i da izlaže, govori, “javno” i nastupa.Virtuelna psihoterapija pruža mogućnost da se ova situacija doživi zaista intenzivno. Publika se pokreće,posmatra, ponešto ispituje ,aplaudira, a osoba može i snimiti svoj govor kako bi sebe kasnije doživela iz perpektive trećeg i nešto poboljšala ili promenila u čitavoj šemi svog ponašanja u ispitnim ili javnim situacijama. Ovde imamo primenjenu tehniku desenzitizacije u virtuelnom okruženju tako što omogućimo da se ljudsko biće nadje u situaciji koja je veoma slična onoj realnoj situaciji koju doživljava kao preteću. Svakako da će se strah od javnog nastupa pojaviti i u samoj VR psihoterapiji i psihoterapijskoj situaciji ali terapeut je tu da pomogne klijentu da se sve uspešnije nosi sa strahom i strepnjom.

Sa poštovanjem

Ivana Sinđić, dipl. defektolog i sistemski porodični psihoterapeut.

Leave a comment

TRETMAN SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI

VR tehnologija je dosta uspešno korišćena u tretmanu socijalne anksioznosti i ostalih vrsta strahova i fobija.

Ljudska bića su socijalna bića. Neminovno ja da smo izloženi socijalnim situacijama. Ljudi sa socijalnom anksioznošću konstantno brinu da će se osramotiti u socijalnim situacijama. Često brinu i oko toga da li ih drugi posmatraju i da li će ih osuditi za njihove gestove ,ponašanje ili za ono što su rekli. Ponekada socijalna anksioznost se razvije do te mere da je na primer ,studentima jako teško da izvedu neku javnu prezentaciju u grupi ,neko pak izbegava da se druži zbog socijalne anksioznosti , neko zbog toga ne sme da priđe devojci , nekome je užasno teško da ode na intervju za posao i tako dalje. Neki ljudi pak odustaju od izlaska iz kuće uopšte, od odlaska na posao ,u prodavnicu i tako dalje. Zbog toga je sva stanja socijale anksioznosti , a i stanja drugih strahova ,fobija i slično važno tretirati.

Terapija izlaganja virtuelnoj realnosti pomaže ljudima da nauče da se nose sa situacijama kojih se plaše. Ljudi tada osećaju kao da su izloženi situacijama koje su za njih zastrašujuće ali sa mnogo više kontrole i uz terapeuta. Mogu pomoću virtuelne realnosti biti izloženi bilo čemu (zatvorenom prostoru,otvorenom prostoru,mraku,visini …) Za prevazilaženje socijalne anksioznosti važno je izlagati se publici koja nas posmatra i izlagati pred njom na primer neki seminarski rad ,predstavljati se i tako dalje. Tako strah vremenom biva sve slabijeg intenziteta i osoba uči kako da ga savlada. Naravno publika je virtuelna u toku psihoterapijskog tretmana. Ukoliko se javi strah koji je preteran u toku tretmana ,terapeut uvek može zaustaviti program. Ne tretiraju se ovim putem samo socijalni strahovi nego i mnogi drugi. Vremenom uz VR tehnike ,tehnike relaksacije ,tehnike disanja, promenu neadekvatnih uverenja o sebi i svetu osoba uči da prevaziđe svoj strah i kako da ga uspešno kontroliše .

Virtuela publika koja posmatra klijenta u toku tretmana,dok klijent obavlja javno izlaganje.
Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Sa poštovanjem,Psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Leave a comment

OSLOBAĐANJE OD FOBIJA

Aerofobija (strah od letenja)
Aerofobija (strah od letenja)

Fobije su vrste snažnih iracionalnih strahova. Ne zahtevaju sve fobije tretman jer izbegavanje objekata ili situacija postaje sasvim dovoljan mehanizam odbrane . Kada fobija počinje da utiče na kvalitet života osobe onda tretman postaje neophodan. Na primer , neko mora zbog svoje profesije ili životnih okolnosti leteti avionom. Ukoliko zbog straha od letenja (aerofobija) to ne uspeva njegov kvalitet života je snižen. Ukoliko neko mora da često obavlja javna izlaganja ,prezentira na fakultetu ili poslu neki sadržaj ili ukoliko mora često da učestvuje u nekim diskusijama , postojanje razvijene socijalne fobije , straha od javnog izlaganja ili straha od crvenjenja pred drugima (eritrofobija) značajno će umanjiti kvalitet života ove osobe. Osoba obično orgnizuje život tako da izbegne ove situacije (uzima bolovanje, slobodan dan na dane kada treba da javno prezentira neki sadržaj na primer). Ipak ove situacije nije moguće stalno izbegavati pa je kvalitet života osobe snižen . Strah od povraćanja (emetofobija) , formira kod osobe konstantno izbegavajuće ponašanje ili oprez u društvu male dece (pa i sopstvene dece ) zbog straha od mogućnosti da se ne razboli od nekog stomačnog virusa koji su kod dece česti. Kada osoba sa emetofobijom postane roditelj nađe se u problemu obzirom da sebi postavlja pitanje kako će pomoći svom detetu kada bude bljuckalo nakon dojenja ili dohrane , kako će pružiti pomoć svom detetu kada oboli od nekog stomačnog virusa i tako dalje. Problem se dakle usložnjava jer osoba više ne veruje ni da je dovoljno dobar roditelj zbog svog problema. Nekim ljudima je veoma uznemirujuće dodirivanje sa drugima, rukovanje ,tapšanje po ramenu , a da ne govorim o ljubljenju i svemu onom što pripada ljubavnoj vezi (kirofobija i hapetofobija). Deca takođe mogu da razviju fobije. Neka deca se izuzetno plaše mraka ,pogotovo spavanja po mraku (niktofobija) ili se plaše zamišljenih demona kada padne mrak (demonofobija). Čine sve da bi izbegla noćni san , a nekada izbegavaju san uopšte što je za roditelje isto jako naporno jer remeti kvalitet i ritam života cele porodice. Neka deca čak izbegavaju školu jer imaju fobiju od škole ,a nekoj deci je nemoguće popraviti zube zbog straha od zubara (dentofobija). Postoji još mnogo drugih fobija osim nabrojanih.

Agorafobija ( strah od otvorenog prostora)

KAKO SE LEČE FOBIJE ? Tretman fobija najefikasniji je kada je je višedimenzionalan i uključuje : samopomoć, izlaganje objektu straha kako bi strah zapravo nestajao vremenom i ukoliko je neophodno -medikamente koje prepisuje neuropsihijatar.

DESENZITIZACIJA ILI TRETMAN IZLAGANJA objektu fobije je najbolji način da se fobija prevaziđe. Naravno kreće se prvo od zamišljanja objekta straha ,preko izlaganja klijenta slikama objekta straha do izlaganja klijenta video materijalu koji prikazuje objekat straha. Takođe korišćenje virtuelnih naočara je sjajan metod obzirom da se klijent oseća kao u realnosti. Čak i socijalne fobije mogu se prevazilaziti uz pomoć video materijala i virtuelnih naočara kroz koje će klijent biti izložen virtuelnoj publici pred kojom treba da izlaže neki sadržaj unutar seanse. Kod klaustrofobije (straha od zatvorenog prostora) primenjujemo vazdušaste džakove kojima simuliramo zatvoren prostor u kome se klijent nalazi. Kada god je izvodiv, krajnji korak tretmana fobije jeste odlazak sa klijentom u realnu situaciju koje se klijent plaši (odlazak u lift ili na otvoren prostor kod klaustro i agorafobije ,letenje avionom kod aerofobije ,penjanje na mesto sa većom visinom kod akrofobije ).Takođe desenzitizacija jeste tehnika veoma uspešno primenjiva i kod dece .Naravno da je tehnika desenzitizacije ili izlaganja neprijatna za klijenta jer se susreće upravo sa onim čega se najviše i plaši ( u zaštićenom okruženju i uz svog terapeuta) ali je i veoma efektna. Vremenom kroz tretman desenzitizacije osoba prestaje da se plaši situacije ili objekta kojeg se ranije užasavala .

Video materijali i virtuelne naočare su dobra sredstva u tretmanu fobija.

Sa poštovanjem , psihoterapijsko savetovalište Sinđić Tel: 061 258 8274

Leave a comment

KAKO SE BORIŠ SA DEPRESIJOM?

Depresija se može dogoditi svakome bez obzira na pol,uzrast,rasu,zdravstveno stanje…
DEPRESIJA SE MOŽE DOGODITI MENI I TEBI !!!

Depresija jeste vrlo ozbiljno stanje i tako je treba i doživljavati. Može završiti fatalno (suicid, samoubistvo) I zbog toga ukoliko neko od vama dragih osoba pokazuje znake depresije nemojte to zanemarivati i ozbiljno na to obratite pažnju. Nije svaka depresija fatalna i neće ni biti ali mi nikada ne znamo kako će se se ona razvijati i stoga je potrebno pratiti razvoj ili povlačenje njenih simptoma. Depresija nije isto što i tugovanje. Tugovanje ili žalovanje su normalne pojave usled nekih teških životnih situacija kao što su : razvod braka ,raskid ljubavne veze, gubitak posla, smrt bliske osobe ili člana porodice. Ovakvo tugovanje jeste proces koji prolazi spontano ili uz podršku prijatelja i bliskih ljudi nakon nekog vremena.

Depresija jeste različita od procesa tugovanja . Njeni okidači su slični ili isti kao oni koji izazivaju proces tugovanja. Može se javiti u svakom životnom dobu, a okidači su razni, od smrti bliske osobe, razvoda i gubitka posla do neupisivanja željene škole ili fakulteta, nezadovoljstva izgledom, svađe s prijateljem, preljube, uvrede…

Tri osnovna simptoma depresije su: depresivno raspoloženje i plačljivost , gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjenje opšte životne energije. Ostali simptomi su: strah, nemir, nesanica ili prekomerno spavanje, povlačenje u sebe,nedostatak apetita ili porast apetita, problemi u seksualnom funkcionisanju, slaba koncentracija,smanjeno samopoštovanje i osećanje krivice. Međutim da se ne bi orjentisali samo prema spisku simptoma ,uz dozvolu moje nekadašnje klijentkinje I.J opisaću kako je ona izgledala u svojoj najdepresivnijoj fazi te će vam možda biti lakše da prepoznate depresiju kod sebe ili drugoga. Naravno ispoljavanje neće biti isto kod svakoga ali korisno je iščitati bar jedan primer razvijene kliničke slike.

I.J je doživela ogroman emotivni gubitak i jednu vrstu traumatičnog događaja. Nakon toga počela je svako jutro da plače. Svaki dan na putu do posla preplakala bi ceo put od oko 30 minuta putovanja. Plač je bio sve uporniji toliko da nije više mogla da ga kontroliše pa je na poslu često sebe izolovala od kolega kako ne bi primetili da se nešto dešava. Puno je spavala u toku dana i to je bio neuspešan pokušaj bega od realnosti koja joj se činila besmislena. Svaki dan sve više joj se činilo da nema smisla više živeti do te mere da je pomišljala na suicid ali ga nije načinila. U grudima je osećala ogromnu tugu. Ta tuga je bila tolika da ju je zaista bolela kao realna fizička bol.Ona ju je nazivala i opisivala kao neku “čeličnu bol” koju bi volela da joj neko može iščupati iz grudi i olakšati joj njeno stanje.Na posletku počeli su je na čudan način pomalo boleti i mišići .Kao da su i mišići u njenim nogama postali isto medijator kroz koji prolazi zapravo duševna bol. Jedva je jela i smršala je oko 10- tak kilograma u roku od mesec dana. Kada je došla pod hitno sam je uputila mojoj predivnoj doktorki Lidiji Opalić ,neuropsihijatru.(http://www.posingidunum.rs/). Doktorka je uključila antidepresive i druge lekove ali tu se lečenje nije završilo. Koristile smo lekove i psihoterapiju ali i baš sve što je bilo moguće koristiti uz lekove.Sve što nam je osim psihijatrijskih i psihoterapijskih metoda dala i majka priroda. Sve to što utiče na lečenje depresije nabrojaću tako da ta sredstva svaki čitalac osim psihoterapije i lekova može koristiti da bi sebi ili svom bližnjem pomogao pri borbi sa depresijom. Koristile smo dakle :

1.LEKOVE .

Psihijatrija danas raspolaže mnogim lekovima protiv depresije.

2.PSIHOTERAPIJSKE TEHNIKE koje su bile usmerene na jačanje i korišćenje preostalih snaga ličnosti i menjanje zloslutnog pogleda na svet. Takođe , depresija u nekom porodičnom sistemu ima svoju svrhu ili funkciju postojanja i na tome se u psihoterapiji takođe radi u tretmanu depresije. (Na primer depresivna supruga može sasvim nesvesno privlačiti pažnju svoga distanciranog i preterano odsutnoga muža ali ta priča o funkciji nekog simptoma pa i depresivnog je sasvim kompleksna i o njoj ću u nekom od narednih tekstova.)

Psihoterapija danas takođe raspolaže mnogim tehnikama kojima pomaže pri lečenju depresije.

3.SUNCE. Tačnije sunčanje 30 do 45 minuta svakoga dana .Sunčeva svetlost aktivira oslobađanje serotonina , poznatog kao hormon sreće, zbog čega se vreme provedeno na otvorenom pokazalo itekako korisnim za podizanje raspoloženja. Pa sledeći put kada odete na sunčanje, znajte da niste tu samo zbog tena već i zbog mentalnog zdravlja.

Izlaganje suncu snažno pomaže u tretmanu depresije.

4.FIZIČKU AKTIVNOST. Nikome u depresiji nije do fizičke aktivnosti. Tako nije bilo ni I.J. Srećom imali smo i tehniku muzikoterapije. Tačnije obzirom da ritam muzike utiče direktno na volju kao psihičku funkciju nabavile smo za I.J male slušalice za telefon ,puštale bismo bržu muziku što bi uticalo na volju kod I.J i omogućilo joj da ipak krene svaki drugi dan na sporiju vožnju bicikla u večernjim satima.Time smo stimulisale proizvodnju endorfina i serotonina u njenom telu dodatno .

Fizička aktivnost snažno pomaže u tretmanu depresije.

5.FITOTERAPIJU, tačnije biljke. Koristile smo lekovite biljke kao dodatni stimulans.Mnogo je biljaka sa antidepresivnim svojsvima. U bašti svoje kuće uzgajam neke od njih na potpuno prirodan ,organski način bez prskanja raznim herbicidima. Protiv depresije I.J smo koristile svežu Lavandu za udisanje i solju čaja od Lavande dnevno.Takodje smo koristili i smešu Lavande ,Limunove trave i svežeg Origana svaki drugi dan u obliku čaja.Ne treba zapostaviti niti umanjiti značaj prirodne medicine .Svakako da su biljke moćno sredstvo ali kao dodatak psihijatrijskim i psihoterapijskim metodama. Neće se depresija lečiti biljkama ali će one svakako dodatno pomoći u lečenju.

I.J je svakako izašla iz depresivne epizode i sasvim je funkcionalna žena puna života.Psihijatrijske lekove je izbacila vremenom ali sport,sunce i biljke nije kao način brige o sebi.

Kada koristimo sve ono što je naučni pristup uz sve ono što nam je dostupno iz prirode prišli smo na sveobuhvatan način nezi i brizi jedne ljudske duše. Smatram da kompletan tretman depresije izvodimo tek korišćenjem svih navedenih činilaca u njenom tretmanu. Zapravo smo tek onda borci naoružani svim oružjem i veliki su izgledi da iz te borbe izađemo kao pobednici.

Sa poštovanjem, vaše psihoterapijsko savetovalište Sinđić. (tel: 061 258 8274)

Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
(Naša organski uzgojena nana i Limunova trava. )
Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
(Naš organski uzgojen Origano. )
Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
(Naša organski uzgojena Žalfija. )

Fitoterapija, korišćenje lekovitog bilja ,snažno pomaže tretmanu depresije.
(Naša organski uzgojena Lavanda. )
Moj čaj od Lavande kao snažan prirodni antidepresiv.

Leave a comment

VELIKE TAJNE PSIHOTERAPIJSKIH SOBA

Psihoterapijsko savetovalište Sinđić -Alimpija Vasiljevića 39 
tel: 061 258 8274
Moja psihoterapijska soba
Psihoterapijsko savetovalište Sinđić -Alimpija Vasiljevića 39
tel: 061 258 8274

Prostori i sobe u kojima rade psihoterapeuti,psiholozi i psihijatri su veoma posebne prostorije. Ne moraju biti opremljene nikakvom posebnom opremom iako svaki terapeut unosi neku specifičnost. Moja je terapijska soba recimo ispunjena Lavandom jer je njen miris jedan od najjačih prirodnih antidepresiva , a i fitoterapija je snažna prirodna medicina. Međutim ne čini to terapijske sobe posebnima. Posebne su zato što u sebi kriju mnogo tajni. Najstrožije čuvaju najlepše i najstrašnije tajne drugih ljudi. Strogo čuvaju fantazme , strahove, želje , nade drugih. Sve te tajne su zaštićene etičkim kodeksom ćutanja …Međutim ,poneke mogu otkriti jer ne sadrže imena, prezimena niti ličnu priču ali otkrivaju neke značajne tajne koje mogu služiti ženama da bi bolje razumele muškarce.

Jedna od najvećih tajni moje terapijske sobe jesu muške suze. Svaki put kada ugledam muške suze tokom psihoterapije ja se ponašam kao da sam videla “sveti gral”. Obično zamolim ostale učesnike u terapiji ukoliko ih ima da tada ne pričamo i zahvaljujem se tom klijentu na tome što mi je ukazao čast i ogromno poverenje. Za mene je ogromna čast videti ranjivost i suze muškarca jer tačno znam da su vaspitani da budu jaki , ne plaču, izdrže i da ” budu muško”. To ne znači da muškarci nisu ranjivi ali znači da to prečesto moraju da kriju i to znači da je “biti muško” često veoma teško. Zato su za mene lično muške suze “sveti gral ” i mislim da ću uvek osećati strahopoštovanje kada ih ugledam . Terapijskoj sobi i ovoj profesiji sam zahvalna na tome što sam upoznala mnogo bliže osećajnost i mnoge principe funkcionisanja muškaraca, nego što bih to mogla samo iz svoje pozicije žene ili iz pozicije neke druge profesije.

Naša organski uzgojena Lavanda, jedan od najjačih prirodnih antidepresiva.
Naša organski uzgojena Lavanda, jedan od najjačih prirodnih antidepresiva.

Mnoge devojke zanima da li muškarce pogađa raskid, razvod ili gubitak partnera. Reći ću vam da pogađa i to često veoma mnogo. Onda kada se pitate drage moje , kako je mogao posle raskida (razvoda) da: izlazi sa drugarima ,banči ,pijanči, menja druge žene, bude besan, ljut,agresivan, viče ili vas vređa…. Tada je drage moje verovatno najviše patio. Međutim “biti muško” ne daje vam baš puno opcija. Ne daje vam opcije da zovete drugarice u sred noći i plačete sve dok ne prebolite. Ne daje vam baš te najvažnije opcije da drugi oko vas znaju koliko jako patite jer ste izgubili voljenu i da vas zato tetoše, maze, teše i podrže. Ne daje vam jer onda vi više “niste dovoljno muško”. Baš zbog toga muškarac demonstrira tugu ili patnju nakon raskida veze često kroz ona ponašanja koja su njemu kao muškarcu dozvoljena i neće ga učiniti manje muškarcem. To su često : ljutitost, bes, agresija kroz npr. svađu sa drugim muškarcima, ne tako retko promiskuitet, alkohol , psihoaktivne supstance ili veze na jedno veče (uglavnom bar nešto od nabrojanog).Tako često odaju utisak momka koji se na neki način i provodi i utisak svega osim patnje i tuge ,a istina je zapravo mnogo puta sasvim drugačija. Takođe zbog ovoga muškarci neretko pate i duže.Ženama je često lakše jer one koriste svu dostupnu socijalnu poršku pri raskidu ili razvodu : teše nas drugarice ,porodica, majka i mi ubrzo preboljevamo uz jako puno podrške. Zamislite da patite i da to retko kome možete reći .

Zbog toga ću se zauvek ponašati kao da sam videla “sveti gral” , svaki put kada vidim suze muškarca. To zapravo uglavnom znači da ima dovoljno poverenja da se oseća “dovoljno muškarcem” čak i onda kada je ranjiv ili pati ,a učili su ga od malena da mu ranjivost uglavnom ne pristaje. Znate, to su važni i na neki način “sveti” momenti.

psihoterapija Sindjic
Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić
Leave a comment

PSIHOTERAPIJA JE PUNO MOĆNIJA TEHNIKA OD RAZGOVORA

This image has an empty alt attribute; its file name is ja-1024x1018.jpg

Ko može biti psihoterapeut? Psihoterapeut se postaje time što se završi neki od fakulteta humanističke orjentacije (psihologija, defektologija, medicina, andragogija). Bez završenog primarnog fakulteta kao baze ne može se postati psihoterapeut.Nakon toga se završi opsežna praktična i teorijska edukacija iz određenog psihoterapijskog pravca u trajanju od četiri do pet godina.Ove edukacije podrazumevaju ozbiljna kako teorijska učenja iz psihoterapije tako i opsežan praktičan rad sa klijentima pod vođstvom edukatora i supervizora koji je već dokazan kao stručnjak u oblasti psihoterapije uglavnom i psihijatrije kao i psihologije.

This image has an empty alt attribute; its file name is emisija-1024x768.jpg
U jutarnjem programu sa mladom i talentovanom glumicom i tv voditeljkom Jovanom Radosavljević

Da li je psihoterapija običan razgovor?Obično se smatra da je psihoterapija razgovor i nekakvo “lečenje razgovorom”. Ona je puno više od toga jer su njeni efekti na mozak, moždane strukture i moždane procese naučno dokazani . Dokazano je čak da su njeni efekti na mozak, a time i na razmišljanje i ponašanje dugotrajniji nego efekat nekih lekova . Dugotrajni procesi psihoterapije menjaju način na koji osoba razmišlja, menja se njen pogled na sebe , na svet oko sebe, menjaju se neka neadekvatna i štetna uverenja i menja se stav i ponašanje osobe prema okolini ,redukuju se ili uklanjaju simptomi ukoliko ih ima , a čime osoba postže postiže korenite promene u mnogim aspektima svog života i to na bolje. Psihoterapija korisi govor kao sredstvo komunikacije pa se zato smatra da je to puki razgovor ali psihoterapija koristi i pokret, neverbalnu komunikaciju, gestove i ona koristi ceo taj međuljudski odnos između terapeuta i klijenta.U psihoterapiji dva čoveka su okrenuta jedan prema drugome ,licem u lice , a kroz taj odnos koji je pre svega kompletan i potpuno posvećen, empatičan, razumevajući i topao i kroz razne zadatke koje psihoterapeut daje klijentu da ih obavlja u periodu kada se ne viđaju , ličnost klijenta se sve više menja i oslobađa se simptoma.

Da li se i psihoterapeut menja kroz svoj rad sa drugima ?

Svaka osoba koju psihoterapeut susretne, a susretne ih puno u toku svog radnog veka jeste jedna unikantna, neponovljiva ličnost ,sasvim jedinstvena . Psihoterapeut nikada više neće sresti isto ljudsko biće jer su ljudi sasvim i potpuno univerzalni i veoma različiti da je čak fenomenalno posmatrati koliko svako ljudsko biće nosi neponovljivost. Svaka ličnost , što se da videti kroz psihoterapeutove oči, nosi kvalitete, snage, lepotu svog bića. Obično ona tih snaga nije u tom momentu svesna .Međutim psihoterapeut u tim susretima postaje sve više svestan snaga nečije ličnosti i polako, korak po korak aktivira osobu da svoje snage počinje da koristi. Psihoterapeut svakako od svake nove osobe sa kojom radi jako puno uči.Uči uvek o ljudima uopšte, može poželeti i potruditi se da implementira, razvije i kod sebe neke od snažnih i jakih osobina koje primeti u neke ličnosti.Mene je npr. jedna mlada studentkinja sa izuzetnim akademskim postignućima oduševljavala svojom disciplinovanošću i upornošću što se pokazalo kao snaga gotovo” nadljudska”. Ona ove svoje snage nije bila u potpunosti svesna , osvešćivala sam joj tu snagu sve više i više ali sam istovremeno se trudila da i ja kao ličnost pokušam da razvijem još veću upornost i disciplinu nalik njenoj .Imala je tu zaista visokokvalitetnu snagu koju sam prepoznala.

Da li je ići na psihoterapiju sramota ? Ne ali se još uvek negde smatra da je neko ko ide na psihoterapiju od nečega možda bolestan. To je potpuno pogrešno. Zdrava osoba oseti da gubi balans ili uočava da joj je teško da se sa nečim nosi sama. Taj “signal ” zapravo upućuje na zdrave uvide i na snagu ,dakle to nam govori da je osoba sposobna da uoči trenutan disbalans i da jasno uočava da želi da vrati svoj balans. To nam ukazuje na zdravlje. Neko ko je zaista izgubio kontakt sa realnošću ili sa sobom neće uopšte to primetiti i smatraće da njemu ne treba nikakva pomoć (često će misliti da svima drugima oko njega treba ali njemu ne) ali će okolina primetiti da mu je potrebna pomoć i tada će mu ona biti ukazana. U tome je velika razlika.

Sa poštovanjem psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Sa poštovanjem
psihoterapijsko savetovalište Sinđić

Leave a comment