ZAŠTO PREVIŠE DOBRI LJUDI BIVAJU OSTAVLJENI U VEZI?

Da li vam se desilo da ste u nekoj vezi ili braku bili preterano dobri,a ipak ste bili ostavljeni? Nije vam jasno zašto i kako je to moglo da se desi? Poznajete li neku vašu drugaricu za koju znate pouzdano da je u nekoj vezi dala sve od sebe i opet na kraju je bila ostavljena ili ju je partner varao ? Razlozi su mnogostruki ,a uglavnom se kriju u tome što je psihologija u ljubavi specifična .

Kada je neko, u vezi preterano dobar,preterano požrtvovan i tome slično dešava se da bude ostavljen.To se dešava česće nego što mislite.Kada se to desi,osoba je uglavnom u stanju očaja jer je to isuviše nefer.Nije retko da vidimo kako se žene u svakoj narednoj vezi ponašaju tako da budu zaista savršene partnerke.Na primer od početka obasipaju svog partnera pažnjom, šalju lepe poruke u toku dana, iznenađuju ga lepim poklonima, čiste mu stan i bez da on to traži i tako dalje.Ne izlaze više sa svojim drugaricama , ne bave se svojim hobijima niti sobom ali se jako mnogo bave partnerom i skoro sto procentno mu se posvećuju. Pitate se ,a zašto onda te veze neretko završe sa rečima “volim te kao osobu i dobrog čoveka ali ja ne mogu da budem sa tobom.Ne volim te ili ne posmatram na način kako bih trebalo da posmatram ženu ili muškarca”. Zašto zaboga takvi ljudi uopšte bivaju ostavljeni?

Ljudi se često potajno nadaju da ukoliko tretiraju partnera ekstremno i preterano dobro ,on će se zaljubiti i zavoleti jer će uvideti njihovu dobrotu i požrtvovanost. Ljudi nekad smatraju da ukoliko nikada ne prozivreče ili ne traže zadovoljenje nekih svojih potreba nego stave partnerove na prvo mesto da će im to na kraju ipak biti uzvraćeno ljubavlju i istom merom. Međutim taj trenutak ponekad ne dođe nikada.Ono što se malo češće desi jeste da partnera grize savest jer ipak ne voli dovoljno ,a vidi da bi možda trebao jer se ona (ona ) zaista i preterano trudi i po svim standardima bi trebalo da zadovoljava .Na kraju se npr. mladić i izjasni na taj način,a ona ostaje sa jednim mučnim osećajem da je dala toj vezi sve što je imala i mogla , a da zauzvrat nije dobila očekivano. Neretko ženu obuzme stanje očaja, neverice, ljutnje, osećaj da je na neki način oštećena izašla iz tog odnosa.

O čemu se ovde zapravo radi ? Preterano emocionalno ,fizičko ,psihološko pa i finansijsko ulaganje jeste kod ovih ljudi zapravo odraz velike nesigurnosti i ovakvo ponašanje je pre svega izuzetno stresno za osobu koja ga upražnjava duže vremena očekujući da bude voljen (voljena) zato što je preterano dobar (dobra). Izloženost takvom stresu dugo vremena može uvesti i u depresivna osećanja i u još veće nevrednovanje sebe. Zašto se svaki muškarac ne bi zaljubio u ovakvu ženu ? Zašto je ne bi čak i oženio kada je savršena ? Sve to zvuči lepo ali to nije način na koji život ili ljubav funkcioniše. Uopšteno ljudi ne vrednuju stvari ili ljude do kojih je preterano lako doći i koji su uvek i preterano dostupni da udovolje potrebama. Ono što već imamo i što nam je na dohvat ruke nije toliko zanimljivo i mi to obezvređujemo ili nismo svesni vrednosti dok je to nešto ili neko stalno oko nas i u našoj službi. Zapravo mi kao ljudi vrednujemo stvari, ljude ,postignuća u koja ulažemo vreme,osećanja, trud i novac. Što više ulažemo u nekoga mnogo više ga cenimo.Kada ne ulažemo ništa ,a neko nam je stalno dostupan, manje ga vrednujemo na određeni način. Ukoliko žena preterano ulaže u vezu ,a muškarac ne mora da se trudi niti da se investira dok ona to uredno radi ,veza postaje jako jednostrano ulagajuća i ubrzo muškarac i ženu i vezu uzima “zdravo za gotovo “. Vidi je kao nekoga ko će uvek biti tu ma šta on radio ili tačnije ne radio i to za njega nije niti zabavno, niti je za vrednovanje .Kada stvari krenu naopako , partner koji je ulagao manje odlučuje se lakše da ode jer onaj ko je ulagao manje ili skoro ništa , nema osećaj da gubi nešto posebno Osobaa koja je pak ulagala u vezu veoma ,ostaje jako povređena sa doživljajem velikog ulaganja i time velikog gubitka . Srećni parovi zapravo ulažu uglavnom podjednako jedno u drugo. Podjednako vremena, truda, emocija , novca i u tome je poenta.Oboje su investirani u vezu i zbog toga to u šta su ulagali vrednuju i znaju da mogu izaći povređeni iz odnosa sa osećajem gubitka koji stvarno i jeste gubitak. Sve ono u šta se ulažemo nematerijalno i materijalno jeste trud . Što se više trudimo to više vrednujemo ono što imamo. Tako je i u vezama i brakovima .Budite oprezni ako ste osoba koja je navikla da preterano i jednostrano ulaže u svaku svoju ljubav bez obzira da li se partner oko nje trudi ili ne.Ovakvo vas ponaćanje može razočarati i povrediti.Trebali biste da naučite da pustite i vašeg partnera ili partnerku da ulaže i da se trudi oko vas. Jedino tako on ili ona će vas vrednovati.